Пише: др. сци. Милош Љубичић

Пре извесног времена, тачније 28.9.2011, примили смо одговор Статистичког бироа Републике Словеније, на нашу молбу за посредовањем података о броју припадника српске националности у Републици Словенији, и то према најновијем попису становништва, вршеном ове године.
У одговору на наш захтев, из Статистичког бироа Републике Словеније, саопштено нам је следеће:

– Статистички биро Републике Словеније не располаже подацима о грађанима српске националне заједнице у Словенији,


– Статистички биро је у оквиру теренског пописа становништва сакупљао податке о националној припадности становништва Словеније, све до 2002. година (година последњег пописа становништва!), међутим одговор на то питање није био обавезан. У 2011.години, први пут, провели смо, односно још проводимо регистарски попис становништва, приликом пописа не сакупљамо податке на терену, него повезујемо постојеће статистичке и административне базе података које се користе у већини статистичких истраживања,
– Национална припадност није садржана у попису 2011. године пошто споменути подаци у кориштеним административним изворима, нису на располагању за целокупно становништво. Такође национална припадност није обавезан садржај пописа који је иначе одређен Уредбом Европског парламента и Савета о пописима становништва и станова. Уредба се налази на wеб страници:http//eurlex.europa.eu/LexUniServ/LexUniServ.douri=OJ:L:2008:0014444:0014:SL:PDF

И на крају.
– Статистички биро изводи статистичка истраживања у складу са средњоручним и годишњим програмом статистичких истраживања у којима сакупљање података о националној припадности није предвиђено.
Ако тој статистичкој ”одрешености и прецизности” државног службеника који се у том случају презива Данило Доленц, магистар је и вођа је пројекта Регистарског пописа 2011, додамо још и дефиницију, шта је то статистика и како је дефинисан регистарски попис, онда морамо бити пуни поноса и радости (мада то нису статистичке категорије!), какве изузетне државне службенике има Република Словенија. Али да идемо неким редом.
”Статистика је област математике које се бави сакупљањем, анализом, интерпретацијом, објашњавањем и презентацијом података. Има своје примене у широком спектру академских дисциплина, од физике до економије и социологије. Математички методи су потекли из теорије вероватноће, у време дописовања Пјера Ферма и Блеза Паскала (1654). Кристијан Хајгенс (1657) је дао прво познато научно третирање ове теме. Јакоб Бернули у делу Арс Цоњецтанди (постхумно 1713) и Абрам д Моавр у делу Доктрина шанси (1718) су статистику посматрали као грану математике. У модерно доба, рад Н. А.Колмогорова је био битан за формулисање основног модела теорије вероватноће која се користи у основи статистике” (Википедија). Погледајмо, како се дефинише теорија вероватноће из које су потекли математички методи који се користе у основама статистике. ” Теорија вероватноће је математичка дисциплина која се бави изучавањем случајних појава, тј. таквих емпиријских феномена чији исходи нису увек строго дефинисани. Основни модел у теорији вероватноће је експеримент (опит) помоћу кога се у природи и друштву врши проучавање везе између узрока и последице. На исход експеримента обично утиче више услова. Ако се експеримент понавља много пута под истим комплексом услова, појављаје се одређена закономерност у скупу исхода. Теорија вероватноће се бави тим законитостима увођењем одређене квантитативне мере у облику ненегативног бројавероватноће, којим се процењује могућност, односно немогућност наступања исхода”.

Споменули смо и такозвани регистарски попис на ког смо упућени од стране Статистичког бироа Републике Словеније. На званичној wеб страници Статистичког бироа Републике Словеније регистарски попис је дефинисан на следећи начин. ” Регистарски попис становништва је савремен начин пописа, приликом пописа користићемо другачији метод, од метода ког смо користили приликом досадашњих пописа становништва. Пописивање неће се обављати на терену, анкетирањемстановништва. Веома велик број информација о становништву, домаћинствима и становању, сакупља се и већ је сакупљено у различим регистрима, збиркама И базама, и уместо да би људе увек изнова питали о истим стварима, или истим информацијама, већ стечене податке повезаћемо међусобно. Због тога говоримо о регистарском попису”.

И још о предностима регистарског пописа пред ”класичним”, теренским пописом. ” Главне предности (регистарског пописа) су уштеда трошкова и растерећење становништва приликом давања података. Једна од предности је и у томе да чему у будућности, такав попис изводити чешће и не само на 10.година, као до сада.” Стигосмо тако и до оног дела wеб странице Статистичког бироа Републике Словеније, за нас најбитнијем, који говори о сакупљању регистарског пописа 2011 ”података о националној припадности и вероисповести” и ” како се можемо ипак и национално определити”. ” У Словенији се подаци о националној припадности и вероисповести неће више сакупљати приликом пописа. Пошто у Словенији, у предвиђеним административним изворима нема података о националној припадности за целокупно становништво, односно податаци о вероисповести уопште нису на расположењу, према томе то неће бити садржај Регистарског пописа 2011. Сакупљање података о националности такође није обавезан садржај пописа, пошто је појединим државама допуштено да у оквиру пописа, односно својих могућности, сакупљају и остале податке.” Следи упутство за оне, очито претерано ”национално свесне” појединце који, унаточ свему написаном, ипак желе регистровати своју националну припадност. Ту своју, намеру могу извести на следећи начин. ”Сакупљање података о националној припадности опредељује 7.члан Закона о пријави боравка, исти одређује како је националност један од података које појединац подноси надлежном органу, приликом пријаве односно одјаве сталног боравка и пријави промене адресе становања. Податак о националној припадности подноси појединац належном органу само, ако се жели о томе определити. Службено лице које води поступак, мора му на то скренути пажњу. Податак се сакупља са формуларом ”Пријава-одјава сталног боравка” ког је потребно попунити приликом промене адресе у Словенији, досељењу у Словенију , односно одсељењу, као и првом пријављивању боравка новорођенчета.

Кратак резиме:

-податке о народности у Словенији неће се више сакупљати пописом становништва,
-Статистички биро и у ранијим пописима није проверавао националног опредељења појединаца, него је податке само сакупљао и објављивао статистичке агрегате;
-за додатне информације о могућности националног опредељења, можете се обратити на било коју управну јединицу и то оделењу за управне унутрашње послове.” ( сви цитати су са званичне wеб странице Статистичког бироа Републике Словеније).

Ако смо добро разумели предходне дефиниције, онда је статистика: ”област математике која се бави сакупљањем, анализом и интерпретацијом, објашњавањем и презентацијом података”. Као и ”да је теорија вероватноће она из које су потекли методи који се користе у основама статистике.” Занимљиво је такође сазнање ”да је теорија вероватноће математичка дисциплина која се бави изућавањем случајних појава тј. Таквих емпиријских феномена чији исходи нису увек строго дефинисани.” И још ”основни модел у теорији вероватноће је експеримент (опит) помоћу кога се у природи и друштву врши проучавање везе између узрока и последице. На исход експеримента обично утиче више услова. Ако се експеримент понавља много пута, под истим комплексом услова, појављује се одређена закономерност у скупу исхода.”
Када применимо све што је речено, било о статистици као области математике или теорији вероватноће из које су потекли методи који се користе у основама статистике, долазимо до следећих сазнања, везаних на одговор Статистичког бироа Републике Словеније, Савезу Српске дијаспоре, као и на објашњења дата на званичној wеб страници Статистичког бироа Републике Словеније. Статистички биро Републике Словеније је званична и легална институција словеначке државе. Споменуту институцију словеначка држава користи како би стекла увид, било у изучавању случајних појава тј. емпиријских феномена чији исход није увек строго дефинисан. Приликом свог рада, Статистички биро Републике Словеније користи и теорију вероватноће из које потићу методи који се користе у основама статистике.

Не можемо се отети утиску, ради се наиме о, одговору Статистичког бироа Републике Словеније, на питање Савеза српске дијаспоре Словеније, о броју припадника српске националности у Републици Словенији, како је тај одговор дат ван математичких критерија, важећих за статистику као струку, а исто важи и за објашњења дата на званичној wеб страници Статистичког бироа Републике Словеније. Немогуће је (не)приметити, како је прелазак са такозваног класичног метода ”теренског прикупљања података” који је примењиван све до задњег пописа становништва у 2002.години, на метод ”регистарског пописа становништва” у 2011.години, благоречено, протумаћен на крајње неприхватљив начин, без имало логике и могућности разумевања самог поступка. Као главни ”аргументи” Статистичког бироа Републике Словеније, о непотребности увида у национално изјашњавање наведена су два, и то: Уредба Европског парламента и Савета о пописима становништва и станова. Ради се стварно о изванредном ”тумаћењу” и још бољем ”образложењу” уредбе Европског парламента. За ”домаћу употребу’, на званичној wеб страници Статистичког бироа Републике Словеније дато је још много ”упрошћеније тумаћење” преласка са једног, на други метод пописа становништва. Главне предности (регистарског пописа), према званичном објашњењу Статистичког бироа Републике Словеније су; ”уштеда И смањење трошкова, као и растерећење становништва приликом давања података!!!”.

Али погледајмо део још једног текста (Туди твоје мнење штеје – И твоје је мишљење значајно), објављеног на wеб страници Европске комисије-Представништва у Републици Словенији (29.10.2008- Ања Шерц). Текст се бави заштитом националних мањина. ”Сем чланова Устава републике Словеније који посредно штите права мањина, Словенија је ратификовала и два значајна документа Савета Европе који штите права мањина: Оквирну конвенцију Савета Европе за заштиту мањина (Конвенцију) и Европску повељу о регионалним или мањинским језицима(Повеља). Оба документа препуштају државама потписницама дискреционо право до опредељења мањина која спадају у оквир мањинске заштите, а произлазе из исте. Словенија као мањине на свом подручју на тај начин дефинише талијанску и мађарску као аутохтоне мањине, и ромску етничну заједницу. У склопу Повеље опредељују се као мањински језици мађарски и талијански, а ромски као нетериторијалан. Упркос узорној сарадњи на подручју споменутих два језика и по, однос Словеније према новодобним мањинама (међу њима се налази као најбројнија-српска), био је често испостављен уизвештајима Европске комисије Савета Европе за борбу против расизма И нетолеранције. ”Даље у тексту ауторица се жали на одсуство важече (европске) дефиниције мањина. Мада је у време настајања њеног текста, појам мултикултуралности био у Европи прихваћен као појам ”вредности и социјалне кохезије”, сада су се ствари радикално промениле. Само за подсећање. Ове године, немачка канцеларка Ангела Меркел је ”немачки концепт мултикултуралности прогласила за-промашен”. На крају, као релевантну дефиницију узима ауторица дефиницију мањине из извештаја Скупштине савета Европе (бр.1201/1993) 1.2. 1993 која гласи: ”(мањине) представљају групу особа у одређеној држави која; а/ живи на подручју те државе и њени су грађани; б/раде на оћувању дуготрајних, чврстих и трајних веза са том државом; ц/ имају различите етничке, културне или језичке особености; ч/довољно су репрезентативни, унаточ њиховом малом броју, у поређењу са осталом популацијом државе или популацијом одређеног подручја тедржаве”. Доста цитирања и набрајања. Не пада ми на памет да државну институцију, као што је например Статистички биро Републике Словеније, оптужујем због промене метода у пописивању (теренски вис а вис регистарски попис!). Такође ми не пада на памет да такву одлуку/промену прогласим статистичком манипулацијом. Слична констатација би наиме имплицирала да се ради о злоупотреби струке.Таква одлука може бити једино политичка, а донесена је уз сагласност свих словеначких политичких субјеката.

Судећи према констатацијама Статистичког бироа Републике Словеније, и ”сви досадашњи пописи становништва до 2002.године, када је у питању национално изјашњавање, били су уствари произвољност, коју је словеначка држава толерисала али такво изјашњавање није имало никакав ваљани правни ослонац, ни у словеначком, ни у европском законодавству. Још мање су се могле из пописа становништва Словеније до 2002.године, извлачити било какве консеквенције које би се могле применити, рецимо у случају српске националне заједнице (исто важи И за све остале новодоне заједнице) у захтевима за признање статуса националне мањине.” Такви захтеви за словеначку државу, за цело време њиховог покретања, а то је од распада бивше државе, деведесетих година прошлог века, значи више од 20 година, били су и више него ирелевантни, унаточ удруживања припадника народности некадашње Југославије у кровну Координацију савеза и културних друштава конститутивних народа и народности бивше СФРЈ у Републици Словенији који се десио на Округлом столу Европске комисије против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) код Савета Европе (14.10. 2003). После свега, треба се сасвим реално и без емоција, окренути ситуацији насталој применом ткз. ”регистарског пописа”. Срби, као и припадници осталих новодобних етничких заједница, за Статистички биро Републике Словеније, и државу Словенију, су непостојеча (статистичка) категорија.

О тој категорији Статистистички биро Републике Словеније, нема података и неће их убудуће више, ни тражити. Једино шта се може са сигурношћу тврдити, и то искљућиво за период, од оснивања словеначке државе до 2002.године: припадали смо- статистичком агрегату. Сва су наклапања о новодобним националним мањинама и њиховим правима, приче за малу децу. Цело је време унаточ чврстим уверавањима, сав тај ”мањински вашар”, у вечем и нешто мањем обмањивању, тако са стране разних европски комисија које су ”редовно проверавале” стање човекових права у Словенији, пре њеног уласка у ЕУ, како и словеначких институција (Министарство културе Републике Словеније и Институт за питања народности), био домена, ”дискреционог права” словеначке државе да одлућује о томе. Заиста би било много, када би се после свега упитали још и то: какву међународну или европску правну валидност уопште, имају потписи, као И ратификација, које су словеначки представници ставили испод Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту мањина или Европске повеље о регионалним или мањинским језицима? Или не дај Боже да се сетим шта су све зборили бајни словеначки и европски интелектуалци на тему ”заштите човекових права” и сличних ствари. Било, не поновило се! Постоји ипак, и зрачак ”оптимизма”, и ”наде”, у том нашем ”статистичком агрегату”. Словеначко Министарство културе, као и остале институције које су се, онако више у доколици, него озбиљно бавиле нама, могу сада да пресавију табак, и одахну.

Победу су однели ”европско схваћено дискреционо право” И пописивачка лакрдија звана ”статистички агрегат”. Такође нема никакве потребе да се Институт за питања народности из Љубљане или Институт за етничке И регионалне студије из Марибора, више баве питањима везаним за новодобне мањине. Зашто и чему би се бавили нечим непостојечим, објект њихових истраживања, ионако је неповратно нестао. Још боље, никада није ни постојао. Једно практично питање за оба института, буду ли у будућности ипак подлегли научном искушењу у проналажењу новодобних мањина у Словенији: којом ће се теоријом бројева служити, пошто статистички бројеви који би се односили на нас, једноставно неће постојати? Хоће ли се у својим истраживањима више ослањати на: елементарну теорију бројева, аналитичку теорију бројева, алгебарску теорију бројева, геометријску теорију бројева, комбинаторну теорију бројева или можда рачунарску теорију бројева? Уосталом то је небитно. Скромно би препоручио да се и они, када то наравно буду могли, у свом раду ослоне на опробани метод ”дискреционог права” словеначке државе. Момчад и играче који побеђују не треба мењати.

И оно најбитније.
Убудуће, када нас буду походили српски политичари, није важно којој ће политичкој опцији припадати, биће им олакшано сналажење у словеначким приликама, како у обиласцима, тако и благоглагољивом зборењу, које иде уз то. До сада, сећам се тога добро, сви српски политичари, редом су нас питали: ” А колико уопште има Срба у Словенији?” А ми смо онда, поносно рецитовали цифру Статистичког бироа Словеније из 2002.године. ”Има нас, Ваше превасходство, шаком и капом 38.964 душа (Борис Тадић, Чедомир Јовановић, Расим Љајић, Горан Свилановић, Вук Драшковић, и приде док још бијаше оно ” заједно два ока у глави”, јал’ Светозар Маровић, јал’ неки други сердар. Не сећам се више добро). Ону ситнију политичку боранију и не бројим, пошто они увек имају времена, за путешествија. После су се убацивали, у то мудро питање и разговор, и они јадници избрисани, па је можда испало нашим политичарима да ми претерујемо са нашим бројевима, па су брже боље отишли да се обавесте о томе, код својих словеначких колега. Да не грешим душу био је и Милорад из Лакташа, али он ништа није питао.

Од виђенијих и угледних Срба долазили су нам још и: госн’ Воја из Коштуница, Зоки из Куће вина Живковић, па газда Душан из Лутре, па пандур Ивица из Житорађа, па онај Вук што воли тенис. Били људи у Словенији накратко, па није био ред да дирају домаћина, и зановетају, са тамо неким Србима. Било је и Његово височанство престолонаследник Александар II. Карађорђевић, али он је дискретно питао Словенце: дали су спремни да врате Карађорђевићима имовину у Словенији (Брдо, Блед и остало!)? Срби га некако нису интересовали, а можда престолонаследник и није упућен да нас уопште има.
Можда га господа из Крунског савета још нису успела советовати о томе. Ко би то знао! После је покојни Дрновшек звао престолонаследника и супругу на ручак, а о својини краљевске куће Карађорђевић и Србима,ваљда због учтивости, вероватно нису разговарали. Викиликс тада још ништа није радио, а Словенци су после престолонаследнику дискретно ставили до знања да о поврачају имовине Карађорђевића нема ништа. Исто, о бројкама нису питали ни наши духовни оци, почивши Његова светост Патријарх Павле и Амфилохије (Радовић) или владика загребачко-љубљански Јован. Сада све то отпада. Срба више дефинитивно нема, чак ни у статистици, па ако смо искрени, боље да се српски политичари, што мање замајавају са којекаквим субјектима који им продају непроверене приче о мањинама, и чак тврде да има доста Срба у Словенији. Знају српски политичари добро, код кога ће да се обавесте, када је реч о томе. Сву истину уствари зна Европа, а Словенци су ту да помогну Србији, како би и она ушла тамо, где се они већ налазе. А Срби у Словенији? Ма не будите смешни, има српска политика паметнијег посла.

 

Мали српски пописивач

РЕПУБЛИКА СЛОВЕНИЈА
СТАТИСТИЧКИ БИРО РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Број: 9610-346/2011/2
Датум: 28. 9.2011

САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
САША ГАЈИЋ
ЦЕЛОВШКА ЦЕСТА 122
1000 ЉУБЉАНА

Предмет: Молба за посредовање података
Веза: Ваша електронска пошта од 22.9.2011

Поштовани,
Статистички биро Републике Словеније не располаже подацима о грађанима српске националне заједнице у Словенији, као што наводите у вашем допису.
Статистички биро је у оквиру теренског пописа становништва сакупљао податке о националној припадности становништва Словеније све до 2002.године, међутим одговор на то питање није био обавезан. У 2011.години, први пут провели смо, односно још проводимо регистарски попис становништва, приликом истог не сакупљамо податке на терену, него повезујемо постојеће статистичке и административне базе података који се ионако употребљавају у вечини статистичких истраживања. Национална припадност није садржана у попису 2011. године пошто споменути подаци у кориштеним административним изворима, нису на расположењу за целокупно становништво. Такође, национална припадност није обавезни садржај пописа који је иначе одређен Уредбом Европског парламента и Савета о пописима становништва и станова.
Уредба се налази на wеб страници:
http://eur -lex.europa.eu/LexUniServ/LexUniServ.do?uri=OJ:L:2008:218:0014444:0014:SL:PDF

Статистички биро изводи статистичка истраживања у складу са средњерочним и годишњим програмом статистичких истраживања у којима сакупљање података о националној припадности није предвиђено.
Више информација о Регистарском попису 2011.године стоји вам расположењу на нашој wеб страници http:/www.stat.si/popis 2011.
Срдачан поздрав.

Припремио:

Маг. Данило Доленц,
Вођа пројекта Регистарски попис 2011
Тел: 01 234 08 76
E-adresa: danilo.dolenc@gov.si  Маг. Ирена Крижман генерални директор – Печат

Љубљана: 07.10.2011