Blog

14 dec
0

NACIONALNA ŠTETA UZ POLITIČKA PREVIRANJA u REPUBLICI SRPSKOJ – KO DA VIŠE?

Republika Srpska je nedavno preko Narodne skupštine usvojila pravni okvir za vraćanje

svoje nadležnosti, a verovatno i osiguranje svoga postojanja. Imajući u vidu dosadašnje činjenice i rad vlastodržaca RS, moramo priznati da je daleko je od idealnoga. Pa ipak, principijelno političko dešavanje većih stranaka opozicije ili bar njezina vodstva su podlegla političkim željama muslimanskih (bošnjačkih) partija iz BiH. Mi kao socijalna stranka Srba Slovenije smatramo, da je to isključivo u ovom pogledu velika nacionalna greška opozicije.  Ona nije pokazala, ni po kojoj varianti srpsko jedinstvo. Možda su vodstva opozicijskih partija u Srpskoj naseli medijskom linču  »bezakonja« kako to svi mediji Federacije BiH, pa i brojne njihove muslimanske internetne stranice tvrde, te u svoje dobro i za sebe pridobivaju Srbe u Srpskoj, a i šire.

Priznati  moramo, da im to uspeva, takve praznoglavce privući, te uz njih dodatno na TV BN prikazati  svoje postupke kroz njihove želje, pozvavši opozicijske predstavnike RS uz muslimanske iz Federacije, a vladajuću poziciju zaboravili.

 Upravo, ona strana sa kojom je vođen rat. Pokušavamo biti objektivni, mada istini za volju oni niti su za Dejton, a niti su za suživot sa tri glavne nacije (Srbe, Hrvate i Muslimane), oni žele BiH samo za sebe. Pa im se ti isti, mogu nakon realizacije TV nastupa za leđima podsmejavati. Ako se prisetimo, vraćanje nadležnosti RS na BiH su u nazad kakvih približno petnaestak godina »kumovale« uz stranke pozicije i pojedine opozicione stranke u RS, što je to tada išlo veoma glatko i pokazalo se za RS kao velika nacionalna greška.

      Ako se prisetimo one narodne  »na greškama se učimo«. Mada to izgleda, nikim čudom za pojedine Srbe ne važi ili su kratkovidni ili praznoglavi.. Svakako prisetimo se, nedoraslost tadašnjih političara je građanje RS hipotetički udarilo po glavi. Lično mislimo, da je oko ponovnog preuzimanja nadležnosti RS nazad uz Ustav BiH i sam Dejton moralo bi prevladati jedinstvo kako u opoziciji, tako i poziciji svih srpskih stranaka u Republici Srpskoj. Politički kodeks i nacionalna etika srpskih političkih stranaka u RS činjenično odstupa od jedinstva ili bolje reći od interesa svih građana Republike Srpske i njenoga očuvanja. Sva naša, dosadašnja srpska stradanja, a i sami temelji »ugrađenih« junaka RS, ako se tako nastavi, pitanje je – dali je imalo smisla..

Sve kroz šta smo prolazili bio je činjenično jedan put, ka zajedničkom cilju, a koji je za nas bio svetnja oko očuvanja Srba i pravoslavlja. Prisetimo se i i stradanja od 1941. Do 1945. Te od 1912. Do 1918. godine.

Kroz vekove pre toga, govorimo o ratovima i velikim stradanjima, a to smo mi i to je nama pripadalo sve uz božju pomoć. Navedimo novije vreme, ono što smo doživljavali u Krajini, Sarajevu (Markale), Kosovu i Metohiji (Račak), činjenično je još i strašnije nego u Drugom svetskom ratu.  Nije li očekivati od stranaca, neku novu sličnu režiju na škodu Srba i Republike Srpske? Mada još uvek postoji nada i odlučnost, još ništa nije gotovo. Sve postupke srpskih partija treba sagledati i činjenično bar pokušati razumeti.

 Mi  Srbi, moramo živeti u sadašnjosti i svakako pametno prihvatati nacionalno jedinstvo u sopstvenom vremenu, biti odlučni kako za sebe, tako i za naša mlada pokoljenja. Svet se menja, a put kroz istoriju  i novoj epohi koja je nastala padom Berlinskog zida, oni koji su živeli u Titovoj Jugoslaviji je prošlost, mada pojedini odbijaju da žive u sadašnjosti i novim naraštajima spremnim da žive u vremenu koje dolazi. Svi Srbi moraju znati, da je sada došlo vreme za odlučnost, ili ćemo nestati kao nacija ili ćemo dosledno živeti. Hoćemo li dozvoliti, da nam otmu Kosovo i da nas pretvore kroz vlastodržce izdajnika ili smo sami već potpisnici izdaje.. Hoćemo li dozvoliti asimilaciju srpskog naroda u Crnoj Gori, da ih proteraju..  Da, pred nama je i odgovor na pitanje, želimo li živeti ili mreti. To je pitanje sa kojim su se u istoriji suočavali Jermeni od 1894. Do 1915, ili Jevreji 1939, to pitanje rešavamo. 

 Prisetimo se Haga i svih osuđenih srpskih generala, pa i Mladića u toj haškoj sudnici nazvanoj  »pravdom«.. Svakako, o tome se danas i radi, oni hoće da nas unište, da nas isele, asimiliraju.  Baš kada budemo shvatili, da na takva pitanja moramo odgovoriti pred sopstvenim očima bićemo kadri da damo prave odgovore. Svim Srbima jedini cilj treba da bude, da sprečimo neprijatelje, da nikada više ne spuste ruke na našu decu. Zašto genocid u Srebrenici? Da bi se sakrio Jasenovac, da bi se sakrila Oluja.. Mi možemo bežati od priča o genocidu, ali one će nas pratiti, hteli mi to ili ne. Oni se nikada neće smiriti, potomci ubica nas će kroz istoriju optuživati. Oni imaju  Dakle, o izdajnicima u svim tim ratovima, a i samom miru nije potrebno puno govoriti, nekome je nacija u sopstvenom džepu, a nekome u poštenju, ponosu i nacionalnom dostojanstvu.

Srbi bi morali uz nacionalno jedinstvo da iskoriste i svoje prijatelje Ruse i Kineze. Pretnje i sankcije protiv Srpske već su u dobroj meri, priznali ili ne, već nametnute. Kako ono glasi ona starinska »Zavadi pa vladaj«.

 Vodstvo Socijalne stranke Srba Slovenije sa predsednikom Sašom Gajićem.

 

Opširnije
14 nov
0

DISKRIMINACIJA DO SRBA EVROPSKE SLOVENIJE

Poznato je, da je Slovenija preuzela presedavanje EU u ovoj godini 2021.  Srpska nacija u Sloveniji je bar za to vreme očekivala toleranciju. Inače, poprečno svake godine EU dodeljuje godišnje slovenačkom Ministrstvu za kulturu iznose od milion do dva miliona evra. Dakle, zahtev EU je poznat, da se taj novac kroz konkurs mora razdeliti za godišnje važnije kulturne aktivnosti uspešnijih subjekata (društava), koji spadaju u ranljive kulturne zajednice u Sloveniji. Istini za volju, taj novac od EU već dobrih 10 godina se kroz navedeno slovenačko Ministarstvo kulture dodeljuje bilo to po političkoj ili prijateljskoj osnovi, a verovatno jedan deo i kroz neke sumljive transakcije. Smešno ali istinito, svi nazivi tih godišnjih konkursa za novčana sredstva EU  istoga naziva „za ranljive kulturne zajednice u Sloveniji“..

Mada, kroz dodele tih EU sredstava na pojedine subjekte od 100 do 140 hiljada evra ostaje po njihovom, da jedino srpski kulturni subjekti u evropskoj Sloveniji ne spadaju u ranljivu kulturnu zajednicu, a slovenački spadaju i oko 80% tih konkursnih sredstava dodele upravo njima. Ako pogledamo u ogledalo istine videćemo, da su Srbi u Sloveniji najbrojnija i najkulturnija još nepriznata etnička zajednica. Zajednica koju iz godine u godinu „prebrojavaju“, a čiji se broj duplo umanjuje, pa čak i iz srpskih Matica. Uvek isto pitanje – Koliko vas ima u Sloveniji? Slovenački državni urad za statistiku, Srbe ne vodi u svojoj evidenciji nakon zadnjeg  popisa stanovništva. Po podatcima Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije, njegovih društava ostaje jedino najverovatnija tvrdnja, da u Sloveniji živi 212.000 Srba. Zadnjih godina istupanja pojedinaca u Sloveniji, pa čak i srpskog porekla (Todorovići, Rajići, Milići, Sladojevići..) kojima je hipotetički kapnuo za navedeno dodatno nešto u džep.

Naravno, da činjenice pokazuju i naši učestali godišnji protesti u vezi diskriminacije pred slovenačkim sudovima, tužilaštvima i  ministarstvima. Verujte, nije sve to u vezi meda i mleka, nas Srbe slovenačke institucije jedino brižno vode oko poreza i drugih doprinosa za dopunjavanje državne blagajne.

Ministarstvo kulture Slovenije je zadnjih privližno desetak godina pojedinim kulturnim društvima, koja su pokazala veće godišnje aktivnosti dodelilo i Status državnoga interesa za kulturu. Šta to u praksi znači? Naravno, slovenačka društva sa tim nazivom mogu  i dobiju državna  novčana sredstva za svoje aktivnosti bez konkursa, a uz to i besplatne prostore na području opštinskog registra. Navedeno je čak, da konkursne komisije  mogu u startu oceniti do 20% više  konkurisani projekt. Šta dobiju srpska društva na osnovu Statusa državnog interesa za kulturu? Odgovor je – ništa, izuzev jednog subjekta SSDS koji je putem sudskog pravosnažnog rešenja dobio od  MOL prostore koje trenutno upotrebljava.

Ministarstvo za kulturu Slovenije vodi posebnu evidenciju o takvim subjektima, te svake godine do meseca marta je za proteklu godinu potrebno dostaviti i dokaze o aktivnostima. Neki od društava to dostave 4 ili 5 dokaza, a za naš Savez i Udruženje dostavimo od 30 do 50 i unatoč tome nisu zadovoljni, ipak je to od Srba. Imajući u vidu, da smo unazad desetak gogina počeli sakupljati i kupovati knjige za jedinu registrovanu srpsku biblioteku „VUK KARADŽIĆ“ Ljubljana, koja se nalazi upravo u navedenim prostorima SSDS za koju nije dala ni opština, a ni slovenačka država do sada niti jedan cent. Verovatno im je to „trn“ u oku da biblioteku  svim silama ugase. Poznato je svima, da je jezik osnova očuvanja kulture  neke od nacija. Ako ćemo mi Srbi igrati neko svoje kolo, a pevati  i pričati, recimo nemački, to nikim slučajem se ne može nazvati očuvanje srpske kulture ali tradicija. Unatoč, da smo jedini koji besplatno sakupljamo slovenačke knjige i besplatno ih dostavljamo slovenačkim manjinama izvan Slovenije, da bi i njihove populacije održale svoj materni jezik. Svakako, čak i troškove dostave takvih knjiga krijemo sami, koji i nisu tako mali. Kroz razgovore prilikom dostava i drugog komuniciranja saznajemo, da kao priznate slovenačke manjine zadovoljne, države su im omogućile  prostore, a dobiju i dovoljno financijskih sredstava za svoje godišnje kulturno umetničke aktivnosti.

Mi nikim slučajem ne želimo popularizaciju svojih srpskih subjekata, kroz sve navedeno, nego je to činjenično ogledalo istine u kojem se oni nalaze.

Svakako, smo navedenom ministarstvu dostavljali i više takvih overenih zahvalnica, mada to nam nije išlo u prilog, ipak smo mi Srbi koji živimo u Sloveniji manje više još od bivše zajedničke države SFRJ.

Već pred objavljivanjem konkursnih rezultata slovenačkog Ministarstva za kulturu i predhodnog pokušaja  oduzimanja statusa za kulturi istovremenu  Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije  obratili smo se i  ministru za kulturo slovenačkog  Ministarstva kulture  dr. Vaska Simoniti, ali činjenično nije preduzeo ništa, kako bi navedeno bezakonje bilo na vreme umaknuto. Potrebno je naglasiti i to, da smo sa svojim dopisom molili i razgovor sa našim predstavnicima dotičnog ministra, ali do realizacije nije došlo, pa čak ni primerni odgovor nismo dobili.Tako je i verovati, da je to sve već unapred isključivo za nas Srbe i planirano.

Stručno mišljenje pravnika SSDS podružnice BPP u vezi javnih natečaja od strane slovenačkog Ministarstva za kulturu zadnjih godina

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su u proteklih desetak godina, zbog želje za čim boljim i kvalitetnijim projektima, predavali projektne zahtjeve i prijavljivali se na raspisane konkurse, koje finansiraju kulturne projekte. Nažalost, naša iskustva su veoma loša, što se tiče projektnih zahtjeva Saveza srpske dijaspore Slovenije, kao i Udruženja srpskih književnika Slovenije, jer su uvek odbijeni ili finansirani sa minimalnim iznosom slovenačkog Javnog fonda za kulturne delatnosti, uprkos tome da u poređenju sa drugim projektima iste vrste praksa nije takva. Ostali projekti su svake godine finansirani znatno većim iznosom, čak i mnogo lošiji projekti drugih organizatora, po mišljenju komisije, koja je ocenjivala naše projekte sa minimalnim bodovima da bi se uopšte i mogli uvrstiti u ovu vrstu sufinansiranja.

Pored toga što je očito iz pripremljenih projekata, da su projekti Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije veoma dobro sastavljeni i pripremljeni na visokom nivou, ipak su ocenjivani sa najnižom ocenom u usporedbi sa ostalim prijavljenim projektima, a razlika u kvaliteti je i više nego očita. Jasno je da su naši projekti sledili njihovim  javnim raspisima pripremljeni detaljnije, jasnije i da su kvalitetniji od ostalih. Ove godine za javni raspis MK za sredstva EU uložili smo dva projekta – Internetna srpska radio TV »SRPSKA DIJASPORA«  i obrazovanje za Učitelje srpske kulture uz aktiviranje srpske biblioteke »Vuk Karadžić« Ljubljana uz  i ništa kao i predhodnih godina. Čak i više od toga, prvi naš projekat IRTV je bio ocenjen sa 73 točke, što u raspisnim javno objavljenom tekstu na strani 5 (JR-ESS-2021-2023-SOCIALNA VKLJUČENOST – https://www.gov.si/assets/ministrstva/MK/Javne-objave/Javni-razpisi/JR-ESS-23042021/Besedilo-javnega-razpisa-.pdf piše, da će svi projekti, koji su ocenjeni 70 točki i više biti financirani. Mada to, kada se ide za srpske projekte je daleko od istine, a činjenica i jeste rešenje (sklepa) št.: 5440-49/2021/2 po kojem su nas sa ocenom 73 točke odbili od financiranja sredstava EU. Za te projekte je bilo dogovoreno izvođenje preko Centra za visoke studije. Dakle u ekipi vrhunskih stručnjaka iz Slovenije, Srbije i Srpske.

Nakon svih takvih i drugačijih zapleta, kada bi detaljno pregledali tuđe projekte, bilo je jasno da su naši projekti zaista pripremljeni odgovarajuće i da zaslužuju u određenim primjerima sufinansiranje, odnosno veći iznos finansiranja datih prijekata. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su se zato odlučili da ulože žalbu na Ministarstvu za kulturu RS, gdje je bila dozvoljena pritužba, a nakon toga i na Upravni sud RS. Uložena pravna sredstva nisu bila uspešna. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su odlučili da se žale sa ustavnom pritužbom na Ustavnom sudu RS. Tvrdimo, da su prekršeni 2. član Ustava, 14. član Ustava i 22. član Ustava. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije veruju, da u postupku javnih raspisa nisu bila poštovana načela pravne službe, jednakost pred zakonom i čuvanje jednakih prava. Nadamo se da će Ustavni sud RS prepoznati kršenje Ustava, koja potvrđujemo. Želimo da Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji dobiju pomoć pri izvođenju svojih godišnjih projekata, kako se u budućnosti ne bi događale neutemeljene odbijenice naših projekata. Ponovo spominjamo da zadnjih 10 godina i visoka novčana sredstva (po pojedinom projektu i 140.000,00 evra), koja šalje EU slovenačkom ministarstvu da ih razdeli ranljivim kulturnim zajednicama, oni ih dele svima drugima, pa čak i Zavodima za tekstilnu industriju ali srpska društva učestalo odbivaju. Da, tako izgleda da žele dokazati, da jedino srpska zajednica u Sloveniji nije ranljiva, a slovenačka društva jesu u vlastitoj matici. Verovatno slovenačkoj vladi se ide da i ova aktivnija srpska društva po Sloveniji ugase, pošto je srpska kultura, pismo i sve drugo u slovenačkoj domovini zaista svedeno na minimum. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije trebaju pomoć pri svom delovanju i u buduće žele konstruktivno sudelovanje, kako se predstavnicima Ministarstva za kulturu, tako i svima ostalima, koji su upleteni u ove slučajeve, posredno ili neposredno.

SSDS, Podružnica BPP, USKS, UEASNU i Socijalna stranka Srba Slovenije – generalni sekretar David Tepić

Opširnije
26 okt
0

SUROVA SUDBINA NAJMLAĐE KNEŽEVE ĆERKE OLIVERE LAZAREVIĆ

 

Olivera Lazarević – srpska žrtva rata, rođena je oko 1373. godine, a umrla je posle 1444. godine. Pouzdan datum rođenja i smrti nije utvrđen.

Olivera Lazarević je bila najmlađe dete srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice. Lazar i Milica su imali šestoro dece: Maru, Jelenu, Draganu, Teodoru, Stefana, Oliveru i Vuka. Olivera Lazarević je po majčinoj strain potomak Nemanjića jer je čukundeda kneginje Milice bio Vukan Nemanjić, najstariji sin Stefana Nemanje i rođeni brat svetog Save. Olivera je, kao i ostala srpska plemićka deca bila izuzetno obrazovana.

Govorila je latinski i grčki, učila je hrišćansku teologiju i filozofiju, što je bilo neizostavno. Ženska deca su, nasuprot mračnom srednjem veku zapada, uvek morala biti upućena i učena pravilima tajne diplomatije. U raznim istorijskim izvorima ona se kasnije spominje kao veoma vaspitana, smerna, pametna, obrazovana, energična i jaka žena. Sve je ovo proisteklo iz strogog vaspitanja i dobrog obrazovanja, što joj se kasnije, kao i celoj Srbiji za koju se žrtvovala, isplatilo.

Tragedija Kosova

Nakon Kosovske bitke, koja je bila 28. juna 1389. godine situacija u tadašnjoj Srbiji je bila haotična. Sam Kosovski boj je bio haotičan i najveći poraz i najveća pobeda srpskog naroda. Sultan Murat, koji je predvodio vojsku, bio je ubijen od strane Miloša Obilića. Predvodnik srpske vojske, knez Lazar, otac Olivere Lazarević je još uvek bio živ i u boju.

Po tadašnjim pravilima ratovanja, kada predvodnik vojske pogine, računa se da je boj izgubljen. Spletom okolnosti, knez Lazar, po predanju, pada sa konja i biva zarobljen od strane turske vojske. Oni ga dovode kod Bajazita, koji je prethodno ubio svog starijeg brata da bi on nasledio presto, odlučuje da pogubi kneza Lazara. Bajazit je u ovoj priči centar interesovanja jer je upravo on, ubica Oliverinog oca, za nepunu godinu dana postao muž kneginjice Olivere Lazarević, kasnije sultanije Olivere.

Udaja Olivere Lazarević za Bajazita

Godine 1390. Olivera je, uz dogovor sa majkom i crkvenim savetom, data u sultanov harem. Srbijom je, nakon pogibije kneza Lazara, a u ime maloletnog sina Stefana, vladala kneginja Milica. Srbija je postala vazalna država, a to je značilo pomoć turskoj u vojnim pohodima, određene poreze i raznorazna dodvoravanja, a jedno od njih je bilo upravo i žrtvovanje Olivere koja je poslata u Bajazitov harem. Da u vojnu službu ne bi išao njen mlađi brat, Olivera je odlučila prihvatiti Bajazitov zahtev da mu postane žena. Ova odluka je doneta na Državnom saboru, još krajem 1389. godine, a do odlaska u harem od tada je ostalo još samo par meseci.

Odlazak u harem

Olivera Lazarević je u sultanov harem i tadašnju prestonicu Drenpolje (današnje Jedrene) odvedena uz pratnju svoja dva brata: Stefana i Vuka. Po predanju, čitav put, kojim je povorka išla, od Kruševca do Jedrena, srpski narod je posipao laticama ruža, dok ga je Olivera posipala suzama. Zbog ovog predanja, o Oliveri Lazarević je napravljen i dokumentarno-igrani film baš pod nazivom Put ružama posut.

Život u haremu

Olivera Lazarević je po svojim istorijskim izvorima, postala najomiljenija sultanova žena. Čim je došla, postala je jedna o 4 kadune (tako se zove sultanova zakonita žena, koja mu nije rodila decu, ona koja rodi dete zove se baš-kaduna; Olivera Lazarević sultanu nije podarila dete i bila je kaduna). Njena starija sestra ju je zvala Despina, u hatemu je ona postala Despina Hatun.

Život u haremu je bio surov. Za šesnaestogodišnju pravoslavnu devojku, to je sigurno bilo veoma stresno. Mada njena hrišćanska spremnost na žrtvu, uz njenu prirodnu nasleđenu duhovna snaga u kombinaciji sa izuzetnim vaspitanjem izvanrednim obrazovanjem, omogućila joj je, ne samo povoljan život u haremu već i mnoge privilegije, kao i onu što je bilo najvažnije, a to je mogućnost da pomogne svojoj zemlji. Olivera je imala veliki uticaj na sultana Bajazita, što pojedini turski kritičari veoma kritikuju nazivajući je Srpkinjom devojkom ili Ćaurkom  devojkom koja u svakim  političkim govorima sultanu »šapće u uvo«. Mnogo je pomagala Srbiju, sve što je bilo moguće uraditi u korist zemlje, ona je i uradila. O njenoj duhovnoj snazi ali i moći nad sultanom svedoči i to da nije ostavljala pravoslavlje, i ne samo to, kao sultanija pravoslavne vere, ona je imala ličnog sveštenika. 1402 godine je zajedno sa Bajazitom bila u zarobljeništvu mongolskog kana Tamerlana. Turska je ušla u sukob s Mongolima i nakon bitke kod Angore, u kojoj je kao vazal učestvivao i Oliverin brat Stefan, sa svojim jakim oklopnicima, koji su po raznim istorijskim izvorima i hroničarima tadašnjeg doba, bili jedini koji su se u toj celoj turskoj vojsci mogli meriti s Mongolima. Turci su bitku izgubili, kan Tamerlan je pustio sve srpske vojnike na čelu sa Stefanom da se vrate u Srbiju. Stefan Lazarević je 1403. Godine oslobodio Oliveru iz zarobljeništva, tada je već bio despot, a zahvaljujući svom poslanstvu, uspeo je da od Tamerlana zamoli oslobođenje svoje sestre, sultanije Olivere Lazarević – Bajazit je umro u mongolskom zarobljeništvu.

Žrtvovana princeza ponovo u Srbiji

Olivera Lazarević se vratila u Srbiju 1403. Godine, nakon 12 godina provedenih u haremu i skoro godinu dana u mongolskom zarobljeništvu, i živela je sa svojim bratom despotom Stefanom Lazarevićem kojem je pomagala da vlada Srbijom sve do njegove smrti. Često je putovala, najčešće kod svoje rođšene starije sestre Jelene Balšić – Kosače u Dubrovnik, Zetu i Hercegovinu. U Dubrovniku su Oliveru mnogo voleli i poštovali, nazivajući je Domina Despina (dodavajući i časna gospođa od krvi Svetloga Despota i od njegovoga Dvora). Olivera se nije udavala, a nije imala ni potomaka. Umrla je posle 1444. Godine jer je posle te godine više ni u kakvim dokumentima nema njenog imena a ni danas ne znamo gde joj je grob.. Mesto njene sahrane može samo da se nagađa.

Ono što znamo i zauvek će se znati jeste Oliverina nesebična žrtva, neizmerne snage, velika hrišćanska ljubav i strpljivost, sve za jedan cilj – za život njene Srbije. U narodu je oduvek poštovana i cenjena, simbol je bogougodne žrtve, donete slobodnom voljom, simbol je ljubavi i poštovanja prema svom rodu.

Uprkos tome što su mnogi članovi njene porodice proglašeni za svete, Olivera Lazarević nije kononizovana.

Opširnije
01 avg
0

SRPSKO JEDINSTVO ILI NESTANAK REPUBLIKE SRPSKE

Gledajući Nemce kroz činjenice još iz II svetsko rata, a posebno stradanja Srba u ustaškim logorima, pošto su im pomagali, nikada se pa i danas ne bi smeli javiti, a kamo li da dolaze tamo gde su Srbi. Fašizam im nije uspeo, a sada ga žele da uspostave verovatno nekim »modernijim« njihovim drugačijim putem. Unatoć tome da se guraju svuda, a posebno da baš oni određuju neku pravdu Srbima. Verujte, od toga nema ništa, bar ne za Srbe i Republiku Srpsku. Imajući u vidi i činjenice, njihove vojnike poslane da prave »mir« na Kosovu, pa su se baš sa prvima rafalima poslužili isključivo na Srbima. Pokušajima članica EU, da nametnu sve svoje želje i volju, nije im bar za sada uspelo, pa ipak pokušavaju i dalje. Vidi se da su i ovoga svoga koji se naziva Visoki predstavnikom (Christian Schmidt) za BiH ugurali bilo kako, ali ne i već kroz važeća DEJTONSKA napisana pravila i procedure. Pozivamo na zrelost sve političke subjekate u Republici Srpskoj, kako bi pobedili zlo, upravo onih od kojih je FAŠIZAM i počeo. BiH se definitivno raspada, a po svojim brojnim medijima, upravo jedni od potpisnika Dejtona, misleći da će im se želje ispuniti uz nemačkog »uguranog« predstavnika za BiH. To što žele za sebe celu BiH, a misleći ako su se preimenovali iz muslimana u BOŠNJAKE, da jedino oni ta prava imaju bez drugih većinskih nacija, recimo Srba i Hrvata. Pametno i njima savetujemo, da se ne služe principima, a koji jedino kao takvi mogu odgovor dobiti kroz principe, te da radije razgovaraju i sa Srbima i Hrvatima i da na vreme shvate da i oni žive u sadašnjoj BiH. Da, neka radije razmišljaju kako mlade stručnjake zaposliti u BiH, a ne da odlaze u inostranstvo. Imamo informacije, da je već par političara RS primilo visoka novčana sredstva uz pojedine advokate, a kojima je potrebno pravo vremeno preprečiti delovanje, a posebno u javnosti. Istini za volju, oni već koriste razbijanje DEJTONA, koji je ipak doneo mir u BiH, sve protiv Srba i PRAVOSLAVLJA, pa nema veze sa kim, može i sa crnim đavolom. Drago nam je, ako smo kroz 5732 ogleda naše stranice već pripomogli i samom jedinstvu naših Srba u Srpskoj. Prisetite se one narodne – um (pamet) caruje, a snaga klade valja.. Srećno! Vodstvo Socijalne stranke Srba Slovenije.

Opširnije
27 jul
0

REPUBLIKA SRPSKA JEDINSTVENA I ODBACUJE NAMETNUTI ZAKON VISOKOG PREDSTAVNIKA INCKA I ŽELJE MUSLIMANA (BOŠNJAKA)

ZAKLJUČCI PREDSTAVNIKA SVIH PARLAMENTARNIH STRANAKA REPUBLIKE SRPSKE 26.7.2021

 Nakon održanog sastanka predsjednika parlamentarnih stranaka u Srpskoj doneseno je nekoliko zaključaka.
  • Politički predstavnici iz RS odbacuju nametnute odluke visokog predstavnika i smatraju ga neprihvatljivim i ništavnim.
  • Smatramo da ne postoje uslovi za rad srpskih predstavnika u institucijama BiH – Predsjedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini i Savjetu ministara.
  • Odbacuje se svako nametanje na nivou BiH i ne postoji legalni visoki predstavnik jer nije izabran u skladu sa procedurama i odbacuje se saradnju s njim.
  • Na sastanku je bilo riječi i o drugim aktivnostima koje će biti u narednom periodu
  • Preko poslaničkih klubova biće upućena dva zakona vezana za ovu tematiku, a riječ je o krivičnim zakonima

Neki od njih su:

Јedan od njih je da srpski predstavnici u zajedničkim institucijama neće učestvovati u radu i neće donositi nikakve odluke dok se pitanje nametanja od strane visokog predstavnika ne riješi.

Ko bude RS nazvao genocidnom tvorevinom ići će u zatvor – jedno je od rješenja izmjena Krivičnog zakonika RS na kojem će narednih dana raditi poslanici NSRS kroz radne grupe, zajedničke – vladine i opozicione.

 

Dodatne izjave političkih lidera Srpske

 

Nedeljko Čubrilović predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske je istakao da su na sastanku imali konstruktivnu raspravu i donijeli nekoliko zaključaka:

– Politički predstavnici iz RS odbacuju nametnute odluke visokog predstavnika i smatraju ga neprihvatljivim i ništavnim.

– Smatramo da ne postoje uslovi za rad srpskih predstavnika u institucijama BiH – Predsjedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini i Savjetu ministara.

– Odbacuje se svako nametanje na nivou BiH i ne postoji legalni visoki predstavnik jer nije izabran u skladu sa procedurama i odbacuje se saradnju s njim.

– Na sastanku je bilo riječi i o drugim aktivnostima koje će biti razmatrane u narednom periodu

– Preko poslaničkih klubova biće upućena dva zakona vezana za ovu tematiku, a riječ je o krivičnim zakonima.

“Od sutra politički predstavnici iz Republike Srpske neće učestvovati u radu zajedničkih institucija na nivou BiH i neće donositi odluke dok se ovo ne riješi”, dodao je Čubrilović.

Predsjednik PDP-a Branislav Borenović kazao je da od večeras srpski predstavnici neće ići u Sarajevo dok se ovo pitanje ne riješi i poručio da se ovakcva situacija može prevazići, samo ako postoji politička volja.

Predsjednik SDS-a Mirko Šarović rekao predstavnici Republike Srpske neće prihvatiti nametnute odluke visokog predstavnika.

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da od ovog trenutka politički predstavnici Srpske neće učestvovati u radu i odlučivanju zajedničkih institucija i dodao da će pokušati da riješe krizu, koju je, kako kaže, prouzrokovao visoki predstavnik Valentin Incko.

Predsjednik DNS Nenad Nešić istakao je da su sastankom pokazali jedinstvo i da je Republika Srpska iznad stranačkih interesa.

Opširnije
25 jul
0

POZIV ZA NACIONALNO SRPSKO JEDINSTVO POLITIČARA I NJIHOVIH POLITIČKIH SUBJEKATA U SRPSKOJ

Zapad je preko »visokog« predstavnika OHR Incka sa njegovim »ZAKONOM« objavio rat svim Srbima.

Muslimanski ili kako to od skoro sebe nazvaše bošnjaci, a možemo dodati činjenično i njihov OHR žele zavladati BiH, kao da samo oni žive u njoj. Dakle, međunarodna zajednica želi preko NATO agresije na Srbe, opravdati sebe i svoje zločine nad nevinim civilnim stanovništvom, te tako okriviti srpsku naciju uz kako nazvaše genocid Srebrenice. Tako bi ujedno  uz ustaški genocid  od stradanja Srba u hrvatskom Jasenovcu zataškali, a celu režiju preneli na tu Srebrenicu i  tako okrivili Srbe kao naciju, za neku njihovu novu istoriju. Taj zakon Incka uz muslimane BiH i njegovog pera je pokušaj da se  političko jedinstvo Srba sruši, verovatno da se Haški tzribunal i dalje održe isključivo za suđenje Srbima u vezi sopstvenih misli.. Naravno EU demokratija za Srbe po njihovom ne važi, pa i sami prihvaćeni međunarodni zakoni. Ubeđeni smo, da je bolje da se i cela BiH sruši kao i SFRJ , pa neka i nastanu 3 samostalne državice i svako sebi. Istini na volju, već se govori – da će pojedine srpske političare potkupiti kako bi Inckov zakon za muslimane pokušao da »zaživi« Pa živeli. Vodstvo SOCIJALNE STRANKE SRBA SLOVENIJE.

Opširnije
20 jul
0

PONOVO SLOVENAČKA VLADA VRŠI NEUSTAVNU NACIONALNU PODELU SVOJIH DRŽAVLJANA

Dakle, nema više Ustavne jednakosti kod ulaska slovenačkih državljana, posebno nacionalne pripadnosti Srba, a koji dolaze iz Srbije ili BiH, a za pojedine druge postavljaju privilegije oko odredbi obaveznog korona testa ili karantene. Socijalna stranka Srba Slovenije osuđuje i zahteva pod hitno izmenu toga diskriminatornog zakona. Vodstvo SSSS.

Opširnije
29 jun
0

Broj zemalja koje su izvršile agresiju na SRBIJU ili su se solidarisali

Opširnije
21 jun
0

DA LI EU POKUŠAVA RUŠITI DEJTON I SA TIM RIZIKUJE RAT U BiH, A MOŽDA I ŠIRE?

Okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini ili Daytonski sporazum naziv je mirovnoga dogovora iz baze zračnih snaga Wright-Patterson u Daytonu, Ohio, SAD, o uređenju Bosne i Hercegovine nakon rata 1992.-1995. Dejtonski dogovor i njegova činjenična karta BiH. Ko želi da ruši nacionalni identitet Srba i Hrvata u BiH i zašto? Par godina u nazad prepuni su Muslimanski ili kako to po novom zovu Bošnjački časopisi i to manje više želje po brisanju Dejtona i nacionalnog identiteta Srba i Hrvata u BiH uz pomoć visokog predstavnika..
Konferencija je održana od 1. do 21. novembra 1995. Glavni su sudionici bili Alija Izetbegović (predsjednik Republike BiH), Slobodan Milošević (predsjednik Republike Srbije, Srbija i Crna Gora, ondašnja SR Jugoslavija) i Franjo Tuđman (predsjednik Republike Hrvatske), predstavnici triju država nastalih iz bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, te glavni američki pregovarač, veleposlanik Richard Holbrooke i general Wesley Clark.

Sporazum je službeno potpisan u Elizejskoj palači u Parizu, 14. decembar 1995. Najveći uspjeh Daytonskog sporazuma je što je njime okončan rat.[1] Francuska je čuvar originala Daytonskog sporazuma.
U BiH, Daytonski sporazum nikada nije službeno preveden niti je ratificiran u parlamentu. Nikad nije objavljen u Službenom listu BiH. Potpisan je bez znanja građana BiH. Legalno Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine koje je po važećem Ustavu Države jedino imalo pravo donijeti „Odluku“ o potpisivanju Daytonskog sporazuma nikada nije donijelo takvu Odluku, a to nije učinila ni Parlamentarna skupština Republike Bosne i Hercegovine. Ovlašteni tumač još uvijek je Ured visokoga predstavnika (OHR), a jer je ured pred gašenjem, došlo je u pitanje funkcioniranje institucija.
Današnja politička podjela i struktura vlasti u Bosni i Hercegovini dogovoreni su kao dio Daytonskog sporazuma. Sastavni dio tog dokumenta je i ustav temeljem kojeg funkcionira današnja Bosna i Hercegovina.
Ni 28 godina poslije uzorci Sporazuma koji su se nalazili u Srbiji, Hrvatskoj i BiH nisu prevedeni.[8]
Prema članovima izaslanstva RS u Daytonu, verzija na engleskom jeziku potpisana u Parizu 14. decembra 1995. godine po povratku srpskog izaslanstva iz Pariza, bila je čuvana u sefu tadašnjeg predsjednika RS Radovana Karadžića ili predsjednika Narodne skupštine Momčila Krajišnika. Hrvatsko i bošnjačko izaslanstvo dobili su također svoje primjerke. Februara 2008. godine doznalo se da je originalni primjerak Opštog okvirnog sporazuma za mir izgubljen. Predsjedavajući Predsjedništva BiH Željko Komšić otkrio da je bosanskohercegovački primjerak originala dokumenta nestao iz Arhiva BiH, a slično se ponovilo s originalom Srednjoeuropskog ugovora o slobodnoj trgovini. Na to je Okružno tužiteljstvo pokrenulo istragu o ovom slučaju, i za njim se tragalo u arhivu Ministarstva vanjskih poslova i Arhivu BiH. Otkriveno je da nema ni jednog primjerka, ni hrvatskog, ni bošnjačkog ni srpskog. Zbog toga je na zahtjev Zastupničkoga doma Parlamentarne skupštine BiH Ministarstvo vanjskih poslova Francuske preko Ministarstva vanjskih poslova BiH krajem 2009. dostavila ovjerenu fotokopiju originala Daytonskog sporazuma sa svim aneksima. Godinama formalno nikada nije preveden jer za to nije postojala politička volja.
Sporazum je bio kočnica rata, ali kroz sljedećih 28 godina pokazalo se da Daytonski sporazum stvara mnoge probleme. Postao je izvor nesuglasja triju strana. Tumačio se na razne načine. Donio je ustavne i pravne odredbe koje vrijede i danas. U mnogim odredbama postao je kočnica suživota. Daytonski sporazum nije bio stalan, nego ga se mijenjalo tiho i prešutno kroz 28 godina, često na štetu Srba i Hrvata. Najmanji konstitutivni narod, Hrvati traže jednakopravnost, traže izmjene Ustava. Avgusta 2014. u Zastupničkom domu američkog Kongresa ovih dana našla rezolucija koja po prvi put na izravan način upozorava na gaženje političkih prava Hrvata i traži prevedeno rješenje koje će zaustaviti daljnje ponižavanje najmalobrojnijeg naroda. Rezoluciju je u proceduru uputila kongresnica Janice Hahn koja između ostalog ističe da se izbori u BiH u buduće moraju odražavati pravo konstitutivnih naroda i ostalih birati svoje legalne predstavnike u institucijama, čime bi “tada predstavljali narode i građane u skladu s temeljnim odredbama Daytonskog sporazuma za razliku od sadašnje prakse u kojima je omogućeno da jedan konstitutivni narod bira predstavnike drugog konstitutivnog naroda, što vodi daljnjem ometanju političkih prilika u zemlji.” Rezolucija posebno skreće pozornost na situaciju u Federaciji BiH gdje su politička prava Hrvata i Srba također ugrožena, a puna funkcionalnost FBiH označena je kao ključnu činjenicu budućnosti BiH te da svaka reforma FBiH mora uzeti u obzir zaštitu svih konstitutivnih naroda, uključujući najmalobrojnije Hrvate te bi se u tom procesu trebalo spriječiti daljnje slabljenje njihove pozicije.

Opširnije
15 dec
0

Zahtev za čimprejšnju izmenu Zakona oziroma diskriminatornih izjem o karantenskih 48 urnih privilegijah za slovenske državljane in hkrati državljane EU.

Predsedniku REPUBLIKE SLOVENIJE
Vladi REPUBLIKE SLOVENIJE
Državni zbor REPUBLIKE SLOVENIJE
Varuhu človekovih pravic R. Slovenije in..

Obrazložitev
Na osnovi opredmetene zadeve
smo prejeli več pritožb naših članov, ter obravnavali in prišli do enotnega stališča, da so vladine službe Karantenskih 48 urnih izjemah razdelile slovenske državljane na tiste, ki jo lahko koriste ob prihodu v R. Sloveniju samo iz Hrvaške in ne iz bližnjih držav nastalih po raspadu skupne bivše SFRJ. Smatramo, da je to več kot diskriminatorno in da bi se morale upoštevati Mednarodne konvence in drugi številni akti o človeških pravicah, kot tudi Ustava RS za vse slovenske državljane enako, ne glede kje odhajajo in od kod prihajajo.Torej, če je rdeči seznam, oranžni ali zeleni za ene, naj to velja za vse enako.

Testiranja na kovid 19, naj bo za vse državljane Slovenije enako, ali za vse nepotrebno. Razumemo trenutno situacijo v celoti, pa tudi to da vsi plačujemo davke in prispevke enako, tam ni delitve
na privilegirane državljane. Za sedaj za slovenske državljane ki se vračajo v 48 urah iz Hrvaške ene izjeme, ko za državljane ste republike, ki se vračajo iz Bosne in Hercegovine in Srbije druge, oziroma sankcije. Predlagamo, da se to pri karantenskih izjemah popravi, da velja za vse slovenske državljane enako, ne glede od kod prihajajo. Žalostno je to, da so večinoma samo za državljane Slovenije, ki so srbske nacionalnosti in prečkajo slovensko mejo prikrajšani oziroma oškodovani. Resnici za ljubo, da so to tisti, ki v nujnih primerih želijo se udeležiti pogreba svojih blićžnjih, ali zadnjič videti v življenju svoje bližnje, ki jim otkucava življenjska zadnja ura. Pričakujemo, da bodo v bodoče slovenski policisti bolj službeni in prijazni, zlasti pa tisti, ki dodatne dokumentacije, ter se ni upal niti lastnega imena napisati na potrdilih o napotitvi…konkretno št. 68623/2020 z dne 13.12.2020.

Vljudno prosimo, da naš predlog čim prej obravnavate ter nas o izidu obvestite. Pripominjamo, da smo že obvestili o navedenemu državne organe Srbije, Srpske –BiH ter številne domače in tuje medije.

S spoštovanjem.
V Ljubljani, dne 16.12.2020 Številka: 16-12/SSSS-GS1/2020
Socijalna stranka Srbov Slovenije – predsednik Saša Gajić

Opširnije