Blog

24 apr
0

ZNAČAJNO OBAVEŠTENJE – PRESUDA U IMENU NARODA!

Još jedna u nizu pravomoćnih PRESUDA U IMENU NARODA, koju je kroz tužbu dobio Save srpske dijaspore Slovenije, koju je zastupao g. Saša Gajić, pod rednim brojem I U 1265/2013-11 od 10. aprila 2014. dostavljena 24.04.2014. – sudski postupak vodio je predsednik senata sudija gospodin Andrej Kmecl uz članove sudija gospođe Nataše Smrekar i gospođe Lare Bertenjevuz sudelovanje više pravosudne savetnice gospođe Suzane Korotaj kao zapisničarke. UPRAVNI SUD REPUBLIKE SLOVENIJE u Ljubljani.
Dakle SSDS tužilo je gradsku opštinu Ljubljana, koju zastupa gradonačelnik Zoran Janković odnosno grupa njihovih pravnika, sa razlogom, da je u godini 2013 Javni fond RS kroz javni konkurs pod oznakom PrP-2013 za veliku godišnji kulturno umetničku prezentaciju »Veseli dani srpske dijaspore Slovenije« odobrena su minimalna godišnja sredstva od 1.370,00 evra, dok je Savezu kulturnih društava Ljubljane bilo dodeljeno zajedno 57.000,00 evra pedeset puta više nego Srbima u Savezu srpske dijaspore Slovenije. Kroz navedenu presudu očekujemo ponovo rešavanje uz dodelu većeg novčanog iznosa. Značajno je i to, da tužena strana, nema pravo žalbe (prvi stav 73.člana ZUS-1), tako da je presuda od dana izdaje postala pravomoćna.
Uz iskrene čestitke, zahvaljujemo se i ovoga puta pravnom sektoru Saveza srpske dijaspore Slovenije, koji je pružao nesebičnu besplatnu pravnu pomoć. Vodstvo!

 

Opširnije
22 apr
0

Размишљања o Меморандуму

Приликом објављивања Меморандума, ауторице др. Вере Кржишник-Букић, научне саветнице у Институту за питања народности из Љубљане, заиста смо први пут, у нашем, скоро две деценије дугом заузимању за признавање Србима ( и свима осталима непризнатим националним мањинама), Уставно загарантованог статуса-националне мањине, од стране словеначке државе, добили и научно добро верификовану потврду, како наша заузимања нису била узалудна. Зашто то треба посебно истаћи? Пре свега због чињенице, каквим све, пре свега политичким, правним, медијским и осталим ”акробацијама”, били смо изложени од стране словеначких елита. Било је ту и сасвим отворених, и претњи, као и оног ”класично-наивног”пренемагања у обилику питања: а шта би Ви, у нашем конкретном случају Срби, хтели? Зар Вам се Република Словенија, није довољно смиловала, и прихватила Вас, после распада бивше заједничке државе? Помешале су се ту и, по оној народској, ”и бабе и жабе”, мислим да у вечини случајева, сасвим намерно, како би се што више замаглила суштина.

Представници словеначке, поготово политичке елите, није битно којој политичкој боји припадају, намерно су сводили питање око давања статуса националне мањине, на питање:
”како је, просто немогуће, мењати Устав Републике Словеније, како би непризнатим мањинама била дата њихова права!”. Потсетимо се само, ту је ”немогућност”, у свом познатом маниру, својевремено одглумио, приликом своје посете Србији и бивши Председник владе Р Словеније и садашњи Председник Републике, господин Борут Пахор.
Исту ”монодраму”, са сличном ”поруком”, одглумио је и садашњи Министар иностраних послова, господин Карл Ерјавец. Разлика је само у томе да лекцију, о ”немогућности” мењања словеначког Устава, због непризнатог статуса националне мањине, нису добили Срби, него
представници, такође непризнате немачке националне мањине у Републици Словенији. Дипломатска ”публика” у том случају, био је, нови аустријски Министар иностраних послова,
господин Себастијан Курц (Sebastian Kurz).

И добро је, а пре свега инструктивно да је др.Вера Кржишник-Букић, сасвим добронамерно,
скренула пажњу словеначкој политичкој елити, а и осталима, каква су све досада документа, било: међународна, европска или искључиво интерно словеначка, потписана и верификована, у вези односа према (непризнатим) националним мањинама у Републици Словенији. Сасвим искрено, нисам ни знао, колико, просто обавезујућих докумената о правима мањина, већ је прихватила Република Словенија.

Никако неби било на одмет, и овог пута, не споменути досада неприкосновени ”аксиом” или ако желите ”замајац”, словеначког Устава, а исти се назива ”статус аутохтоних националних мањина”. У принципу, у случају, ”аутохтоних националних мањина” (Италијани, Мађари и делимично Роми), уведен је као критериј признавања статуса националних мањина, уствари према међународној правној класификацији, непостојећи или барем појам који се не користи.
Увођењем, споменутог правног појма, у Уставу Републике Словеније, представници словеначке политичке елите, били су убеђени, како су, упркос бројним потписаним међународним споразумима, повељама и сличном, стекли правни алиби, да се једном великом броју грађана Републике Словеније, одузме право на статус припадника националних мањина.

Др. Вера Кржишник-Букић, такође је оправдано указала у Меморандуму, како су тиме у вези, од стране словеначке државе, била доста ”заборављена” и два документа и то: Споразум политичких странака о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну државу Републику Словенију (6.12.1990), као и Писмо о добрим намерама (6.12.1990). Поготово је значајно Писмо о добрим намерама којег је потписао др. Франце Бучар, тадашњи председник Скупштине Р Словеније и које припадницима народа некадашње заједничке државе СФРЈ на територију Републике Словеније ”гарантује како се за њих ништа, што се тиче њихових права, неће променити!”.

Та су се обећања, после изведеног плебисцита, врло брзо ”заборавила” и истопила. ”Најзаборавнији”, у свему томе, испали су дакако словеначки политичари.

На крају, овог нашег размишљања о Меморандуму, треба се упитати: шта можемо очекивати, односно, чиме би могла да нас ”изненади” словеначка политика, када се ради о прихватању могућности да непризнате националне мањине, буду сврстане у словеначки Устав? Нас, припаднике, непризнате српске националне мањине, што се тиче разноразних, пре свега провидних изговора, никакав нови конструкт од стране словеначких политичара, неће нас изненадити. Али, бићемо стварно изненађени, када би нас, после толиких година, подржала и наша матица. Досада нас је углавном игнорисала.

М.В.

Opširnije
22 apr
0

МЕМОРАНДУМ ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА КУЛТУРНИХ ДРУШТАВА: АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА У СЛОВЕНИЈИ ЗА ДОПУНУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Потписани представници, сваког појединачног савеза културних друштава (према
азбучном реду националне заједнице АБЦХМС), који чине чланство Савета Владе за
питања националних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у
Републици Словенији,
на заједничком састанку, 25.02.2014, сагласно смо прихватили следећи закључак.
У сагласности са Одлуком 3.тачке 2.седнице Савета владе за питања националних
заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана
28.јануара 2014,године предлажемо Савету, чији смо чланови у учешћу половине
чланства тог саветодавног тела Владе Републике Словеније, да прихвати нашу доле
формулисану иницијативу на следећој седници Савета. Потписани представници
желимо како би на споменутој седници, наша иницијатива била прихваћена као
закључак Савета, а истог, тај орган могао би посредовати у разматрање Влади.
Наша иницијатива, иницијатива свих изабраних представника националних
заједница, а чији смо чланови Савета владе за питања народних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији гласи:
Национална заједница припадника народа некадашње Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије који живимо у Републици Словенији, према међународним
стандардима, јесмо националне мањине. Двадесет година, после осамостаљења
Републике Словеније, нас је са политичком Декларацијом као националне заједнице:
Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба (набројане према
азбучном редоследу) који смо словеначки грађани, одредила Скупштина
(Državni Zbor) Републике Словеније.
Предлажемо да нас, после 22. године, Република Словенија поново укључи у правни
ред, наше државе Републике Словеније, и да нас, у новим геополитичким
околностима, после распада СФРЈ, третира као мањинске националне заједнице.
Устав Републике Словеније нека се допуни следећим чланом:
64.а члан
(положај и посебна права националних заједницапо, према свом извору, из
некадашње СФРЈ у
Словенији)2
Албанци, Бошњаци,Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у Републици
Словенији, јесу национално-мањинске заједница.
Њихов положај и посебна права одређује закон.
Шира аргументација, споменуте иницијативе, била је претстављена у стручној
аргументацији коју је на 2.седници Савета Владе поднела др. Вера Кржишник-Букић,
научна саветница на Институту за питања народности из Љубљане, а укључена је у
Записник, споменуте седнице. Том стручном аргументацијом, слажемо се доле
потписани, због тога је као, објашњавајућа допуна, саставни део иницијативе за
допуну Устава Републике Словеније, односно нашег Меморандума.
Љубљана, 25. 02.2014

АРГУМЕНТАЦИЈА ЗА УКЉУЧЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА:
АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА
У УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

( из експозеа др. Вере Кржишник-Букић, научне сараднице Института за питања
народности на 2.седници Савета Владе за питања националних заједница
припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана 28.01.2014)
У последњој деценији, дошло је до бројних и ојачаних разлога као и аргумената за
укључење националних заједница (НЗ): Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата,
Македонаца и Срба (АБЦХМС) који живе у Словенији, у Устав Републике Словеније
(РС).
Садржај споменутих разлога и аргумената могуће је претставити на различите начине,
и у зависности, од изабраних, појединачних аспеката и акцената. Узимајући у обзир
обим и комплексност тематике као целине, може се методолошки приступити њеној
артикулацији и разматрању преко шест следећих тематских контекста: историјско-
правног контекста; билатерално-компаративног контекста; међународно-правни
контекста; текућих домаћх политичких околности; интересних аспеката државе,
словеначке нације и словеначког народа; захтевеа народних заједница АБЦХМС у
самој РС. У наставку биће садржајно и формално, згуснуто, претстављених:3
22 РАЗЛОГА и АРГУМЕНТА
за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС:

I. Историјско-правни контекст
– Укључење НЗ АБЦХМС, у Устав РС, пошто је споменута тематика била присутна у
политичком контексту, као и правно-формално све до 1991.године, у свим Уставима
Словеније из социјалистичког периода, када су народи и народности били
конститутивни елемент, тако Федерације, како и сваке од федералних јединица.
(значи I. разлог/аргумент ”пакетног укључења” АБЦХМС у Устав РС, био је, и још
увек је, елемент конститутивности свих 6 народа и народности, у држави
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији/СФРЈ, чија међународно
правно призната наследница данас, је држава РС).
– РС није испунила, своја обећања, из периода пре одржавања плебисцита (о
осамостаљењу) из децембра 1990, ”како се за (припаднике АБЦХМС) ништа неће
променити на горе /лошије,” из децембра 1990. То обећање садржано је у следећим
документима:
Споразум политичких странака и посланичких скупина Скупштине Републике
Словеније о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну
државу Републику Словенију (6.12.1990), Писмо о добрим намерама (6.12.1990).
(значи, 2.разлог: за укључење: испуњење самоиницијативнoг обећања РС из
децембра 1990, где је реч, о испуњењу недовршеног задатка државе РС).
– У ново насталим геополитичким околностима које су уследиле после
распада СФРЈ, једино примерено да се политичко-статусна категорија
конститутивности народа и народности, бивше заједничке државе, у случају затечених
мањинских делова народа, ван његовог вечинског насељавања, замени односно
компензира са национално мањинским именовањем и статусом, у ново насталим
државама, са подручја бивше заједниче (државе).
(знаћи, 3. аргумент: за укључење АБЦХМС у Устав РС; успостављање, у новим
околностима, колективног статусног положаја на национално мањинској разини у
Уставима, држава наследница бивше СФРЈ.
– Тематика националности, такве је врсте тематика, која изискује разматрање у
континуитету, уколико се у вези са њом није дошло до одређене, например значајне
демографске промене ( исте се нису десиле, пошто је у другој половини 1991.године
затражило словеначко држављанство преко 174 хиљада грађана СФРЈ који нису били
припадници АБЦХМА са сталним боравком у РС, и том је приликом око 171 хиљада,
словеначко држављанство, и добило.
(значи, 4. разлог за укључење: јесте елемент сталног боравка бројних АБЦХМС, као
традиционално присутних популација на територију Словеније, у 20.веку, и пре тога.4
II. Билатерално компаративни контекст
У Споразуму о наслеђивању иза некадашње СФРЈ из 2002.године, питање општег
оквира јединственог уређења национално мањинске проблематике, остало је у РС
затворено, односно у споменутом документу ради се о пуној отсутности решавања
национално мањинске тематике
(знаћи 5. разлог: битно отсуство Споразума о наслеђивању иза некадашње СФРЈ,
мада је иницијатор истог била управо Скупштина РС, са актом Налази, становишта и
уређење будућих међунационалних односа на подручју Југославије, 5.10.1990)
– Остале државе, наследнице бивше СФРЈ, имају национално мањинско питање,
принципијелније и нормативно, праведније решено, од РС.
(дакле 6. разлог:компаративна неуравнотеженост нормативног уређења споменуте
тематике, држава наследница СФРЈ, са посебним освртом на РС).

III. Међународно- правни контекст
– НЗ АБЦХМС, су према међународним стандардима националне мањине (НМ),
унаточ томе да их РС као НМ, не признаје.
(знаћи 7.разлог: РС нека води рачуна о европским конвенцијама, и осталим
европским повељама, документима ОУН и препорукама овлаштених органа
међународних организација који се баве национално мањинском тематиком и
човековим правима).
– У сагласности са Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина (ОКЗНМ)
НЗ АБЦХМС у РС испуњавају, не само један алтернативни услов, него чак оба
споменута услова, алтернативних услова у Конвенцији. Дакле, не само да живе у
Републици Словенији, у незнатном броју или ”традиционално”,него живе ту у
значајном броју и традиционално.
(знаћи 8. разлог: испуњенa су оба услова јединог, у Европи, правно обавезујућег
документа, на национално мањинском подручју).
– У акту Протокол бр.12 Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП) којег је
2010 године, под дугогодишњим притисцима Европе и домаће цивилне јавности,
прихватила и ратификовала Скупштина (С) РС, у првом члану истог
наређена је општа забрана дискриминације, а такође је наведено, како ”ниједна јавна
власт не сме вршити дискриминацију никога”, поготово на не основу ”припадности
националној мањини”.
(значи 9.разлог: важећа, званична, антидискриминациона приврженост РС, како у РС
не сме постојати никакав облик дискриминације на националном основу, дакле не и
између формално-правно признатим и формално-правно непризнатим националних
заједницама).5
– Већ пре 10 година, Европски комесар, заштитник права грађана, Алваро Гил Роблес.
приликом посете Републици Словенији, препоручио је НМ статус за АБЦХМС у РС, а
исто такву подршку дао је и садашњи Европски комесар, заштитник права грађана
Нилс Муижниекс на Округлом столу ”Ко су националне мањине у РС?” у октобру
прошле године
(значи 10. разлог: савет Европског комесара, заштитника права грађана, како у
2003.години у Љубљани и 2013.године,такође у Љубљани).

IV. Актуелне домаће политичке околности и стручне основе
– Споменуте етничке заједнице у РС, Народна скупштина РС, са актом Декларација
Републике Словеније о положају националних заједница припадника народа
некадашње СФРЈ у Републици Словенији,11.фебруара 2011, одредила је и признала као
народне заједнице: Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба у
РС.
(значи 11.разлог: већ је прихваћен значајан политички документ, као идеалана правну
полазну тачку формулације, у Уставу).
– Декларација је усвојена у (С ) РС са више од дветрећинске вечине свих посланика,
што је довољан услов за промену Устава РС.
(значи 12.разлог: недавна подршка свих умерених политичких опција споменутом
политичком документу у С РС).
– Укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС, у даним околностима, једноставно је праведно
решење, потез кога је могуће лако оправдати са начелом уставне и моралне
праведности, видети задњи став 15.члана Устава РС.
(значи 13.разлог: стварна примена нормативне праведности има основ у највишем
правном акту РС, у многим законима и осталим правним актима РС као и у
различитим политичким документима и разноврсној одговарајучој идејној продукцији
и традицији у Словенији).
– Већ деценију израђен стручни основ, за уставно признање АБЦХМС који досада
није имао стручне протуаргументације, или споменута није била изричито споменута.
Стручни основ за уставну национално мањинско признање АБЦХМС у РС, садржи на
међународним стандардима конципиран, и за потребе РС, на почетку 21.века,
формулисана примерене дефиниције ”НМ у РС”, према којој би биле, поред већ
уставних НМ, у Устав РС као НМ, укључене и НЗ АБЦХМС као и немачко/немачко
мањина, ако се буде споменута одговарајуће заузела за споменути статус. Формулација
укључења АБЦХМС у Устав РС коју је у октобру 2013.године прихватио Савез савеза
културних друштава конститутивних народа и народности некадашње СФРЈ (Савез
савеза) гласи:
64.а члан6
(положај и посебна права националних заједница, према свом извору, из
некадашње СФРЈ,
у Словенији)
Албанци, Бошњаци, Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у
Републици Словенији, су националне мањинске заједнице.

Њихов положај као и посебна права одређује закон.
(значи 14.разло за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС: већ припремљена стручна
аргументација и формулација, прихваћена и на Савезу савеза,односно свих изабраних
претставника АБЦХМС у Савету владе за питања националних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији).
– Стручно гледано, критериј аутохтоности односно територијални принцип није
одлучујуће обележје националне заједнице, на чијем основу су у Устав РС већ
укључене две, односно три мањинске заједнице као што су, према истом критерију,
остале НЗ искључене из Устава РС. За укључење у Устав РС, уз испуњавање и других
критерија, одлучујуће обележје сваке НЗ, јесте њена жеља и воља за очувањем
суштинских особености конкретне националне припадности, једнаке свим етничким
ентитетима, како мањинским наационалних заједница, тако и вечинским националним
заједницама, у нашем случају, словеначког народа.
(значи 15.разлог: искључење димензије аутохтоности уосталом није суштинска
особеност мањинских нционалних заједница али има истовремено дискриминаторну
улогу)
– Вишенационална разноликост друштва у Републици Словенији, са значајним уделом
припадника НЗ АБЦХМС, посебно у неким, медијски истакнутим сферама, као што
су култура и спорт, целокупно друштво у Републици Словенији обогаћује и чини
плоднијом.
(значи 16.разлог: друштвено стимулативна димензија вишенационалне разноликости
у друштву, посебно у култури и спорту)
-Нека не постане пракса, како се свако питање које је логички решиво и зрело за
решавање, решава искључиво приликом протестних скупова, стварних протеста,
конфронтација, него да се ствари решавају, уз сагласност домачих актера и без
интервенција , притисака из Европе и слично.
(значи 17.разлог: разумна сагласност, уз евидентан пут, решавања разматраног
питања).
Видици интереса државе, нације и словеначког народа
-Укључење АБЦХМС у Устав РС, у том случају ради се и о економском интересу
државе, пошто према прогнозама економиста Република Словенија, због старења 7
домаћег становништва за репродукцију свог развоја, већ треба, а и убудуће ће требати
радну снагу, из других држава, од којих има, из већ добро познатих разлога
компаративне предности тржиште радне снаге, са простора некадашње Југославије.
(значи 18.разлог: економски интерес државе).
-Због националног интереса Републике Словеније, у споменутом случају, стварно се
ради о националном интересу, интересу нације у РС, словеначке нације коју чине сви
грађани РС, и не само грађани РС који су припадници словеначког народа
(значи 19.разлог: ради се о интересу словеначке нације)
– Ради се о интересу словеначког народа (СН). СН, бројчано је мали етнички ентитет и
са процесом природне етничке асимилације, кроз неколико генерација припадника
АБЦХМС у РС користи се демографски прираст, који се увечава или због сопственог
демографског смањивања, барем стагнира.
(значи 20.разлог: интерес оћувања словенства).
Субјективна и колективна настојања НЗ АБЦХМС у РС.
– Због самоорганизованости свих НС АБЦХМС, кроз културна друштва, свака за себе,
изразиле су жељу по национално мањинском признању и већ дуже од деценије
основала заједничко удружење, данашњи Савез савеза културних друштава
конститутивних народа и народности некадашње СФРЈ. Иста је овлаштена да заступа
њихове интересе, у односу према држави, а са циљем да РС њихове НЗ поименски
наведе у Уставу и додели им одговарајућа национално мањинска права, која
одговарају потребма њихових заједница, као и објективним могућностима државе,
наравно да иста нису у супротности са интересима уставно признатих мањинских
националних заједница.
(значи 21.разлог: дугогодишње, стрпљиво, постепено и стручно настојање Удружења
АБЦХМС за остваривање њихових захтева за уставно признање).
– Већ је крајње време да се поцле 22.године то питање уреди , пошто је Уставом РС из
1991.године, припадницима АБЦХМС у РС, одузето колективно национално
достојанство у држави боравка, политички и правно су деградирани на разину
атомизираних појединаца. Споменуто колективно достојанство може им повратити
само номиналним сврставањем у Устав РС, према узору на Декларацију из
2011.године
(значи 22.разлог: крајње време за враћање колективног достојанства АБЦХМС у РС).

Opširnije
20 apr
0

Srecan Vaskrs!

Vaskrs

Svim ljudima dobre volje, koji slave najradosniji hriscanski praznik, zelimo puno mira, srece i veselja, uz pozdrav Hristos Vaskrse.

Opširnije
13 apr
0

КЊИГА ” ЗЛАТОВЕЗ МУЊА” СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ ДОБИТНИК СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА АКАДЕМИЈЕ “ИВО АНДРИЋ”- БЕОГРАД ЗА 2014. ГОДИНУ

СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ  АКАДЕМИЈЕ ” ИВО АНДРИЋ ” ПО ТРЕЋИ ПУТ У РУКАМА
СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

У Удружењу књижевника Србије 27. 03. 2014. године  додељена су
специјална признања Академије “Иво Андрић ” – Београд. По трећи пут
заслужено специјално признање Академије “Иво Андрић” – Београд
завршило  је у рукама  новинарке ињижевнице  Славице Јовановић
из Мачванског Прњавора за најновију књигу ” Златовез муња”
родољубиве и духовне садржине Радови објављени у књизи
награђивани су на књижевним  конкурсима. Ово је њена седма објављена књига.

У жирији су били: Предраг Богдановић Ци књижевник,
проф. др. књижевности Даринка Вучинић  и Радомир Смиљанић
књижевник  председник Академије ” Иво Андрић” .

Ово је  треће  специјално признање Академије “Иво Андрић” – Београд
које је добила Славица Јовановић . 2007. године, добила је  специјално
признање Академије “Иво Андрић” за књигу” Небом  лете церски саморасти ”
и  2008. године за књигу  ” Косовски , црни  косови” Уместо  образложења
приликом уручења признања  Академије ” Иво Андрић”  Славици Јовановић,
Радомир Смиљанић  књижевник и председник Академије , прочитао је
рецензије из књиге као и посвету. Књига ” Златовез муња” посвећена је
Генералу полиције др. Братиславу Дикићу, чији лик  налази на насловној
страни књиге, због његове неустрашивости у борби за откривање истине о
убијаним Србима на Косову , уз напомену да је и сам Генерал Дикић
супростављајући се  шиптарским терористима на Косову био тешко рањен …

   Посвета

    Ову књигу посвећујем  брату, патриоти, неустрашивом генералу
полиције др. Братиславу Дикићу, који се једини усудио да уклони
споменик шитптарским терористима у Прешеву, а подигне споменик
изгинулим полицајцима и припадницима Жандармерије, који су мучени,
киднаповани и зверски убијани  од стране шиптарских терориста у рејону
села Лучане, Општина Бујановац

                  Ауторка Славица Јовановић

JUNAK

КОСОВО У ОКУ ЖАНДАРМЕРИЈА У СРЦУ

 Брату Братиславу Дикићу

Жандармерија, чувар мога сна, корача стазом божура,
она је једна једина, ко двозрнац из кога изникне житни клас.
Жандармерија , достојанствена, поштена, часна, одважна,
да предухитри сваког злотвора, бржа од муње, бржа од зла.
Огњишта да нам сачува, неустрашива, чистих образа,
лучевина јој Хиландар, одроду од рода се не клања
и не чека ничији климоглав.
Чувар вековног  огњишта, непоткупљива, корену одана,
ако затреба и босим ногама преко трња и преко камена.
Жандармерија се у оку огледа, чувадар кућних прагова,
дарује нам миран сан, снажнија од крвопија.
Птицу у лету да ухвати, нико попреко да те не погледа,
њима и сунце салутира, у оку Косово и Грачаница.
Жандармерија чувар мога сна, чувадар , шума, планина,
дарује ти слободу, да будеш, миран, спокојан.
Воли је сваки патриота из семена љубав набубрила,
из ње ће изнићи рукосад и зазвониће звона Дечанска.
Несаломива, муња огњена, да крвопију шчепа за врат,
погледом када засева, душману колено поклекне тад.
Они су ту, ти не осећаш , дишу са тобом, знају ти дах,
у близини су да осоколе те, да прогледаш и да ојачаш..
Жандармерија има корак лак, са осмехом у оку кад те погледа,
минска поља да су около, ти опет би био спокојан.
Жандармерија, пожртвована, корбач  и шибу не призна,
крвник и изрод да ти не приђе, крвљу да сачува кућни праг.
Чувар Светиња, ружа многоцветница, кад увене један,
цвета други пупољак
и трнопоље да прегази , да ти донесе сунчев зрак.
Да сачува светилишта, изникла из камења,
ко љута трава видарица, мелем су за наш  миран сан.
Да сваку тајну сачува, преко кршева, преко планина,
сачува Косово жилиште, чувају Светог  Саве на Врачару Храм.
И ако некад залуташ, пронаћи ће до тебе траг,
увек је ту близу нас, кад корача муња засева тад.
И ако немаш  брата свог, побратим биће ти довека,
до највишег врха планинанског , стиже у неколико корака.
Шарку у недрима Шар – планине,  да ухвати за  тили час
одан до гроба, пожртвован
у чамцу без весла, рукама ће да завесла.
Овде свако се познаје, сви за једног, један за све ,
и побратим и посестрима, ко заклетва изговорена.
Жандармерија, наша икона, за отаџбину спремна живот да ,
да се на вековном Косову,  још дуго љуља српска колевка.
И ова песма је песмодар, најлепших птица  гласодар,
Србији  нико никада неће бити владар , ни  господар,
Жандармерија , неуништива, непобедива , неустрашива ,
кремен и камен , огњиља, босиљак , крст,  Раваница .
А у њиховим редовима  и њихов стари командант
увек одважан , увек упоран и брат Дикић Братислав!

НА ОВОМ МЕСТУ  ЋЕ СЕ УВЕК ЗАСТАТИ

( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,
припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем
Генерала полиције др. Братислава Дикића )

На овом месту ће се увек  застати,
урлик до неба, чује се сад,
изнад ће летети, соколи, косови,
супростављајући се маглуштинама.

Овде су шиптарски терористи,
покушали да заведу терор и страх,
мучили  и зверски убили,
двадесет полицајаца.

Њихова бесмртност ће надвисити,
надолазеће векове,
а овај спомен  на непомен,
оснажиће сећање на њих сад.

Њих су мучили и зверски убили,
очи им вадили орловским канџама,
тај змијарник што се довлачи,
иза Проклетијских ланаца.

Овде не салутирају само богаљи,
док јављају се јасновиђења,
рушили су нам светилишта,
непоражена истина је остала.

Остају  овде да стражаре,
рано откинути пупољци
и мртви, бесмртни непогажени,
чувари Србије ко кондори.

Залуд се труде тамничари,
залуд носе маске, лик им се зна,
Жандармерија још је снажнија,
овде на светом месту застала,

Да се поклони сенима умрлих,
што лете небеским пространствима ,
што засијаће и биће путоказ
звездарница Православља, вековна.

Слава им !

КОСОВО ЈЕ ЛАЗАРЕВО ЗАВЕШТАЊЕ

Косово је наше завештање, ми сејали, зар да туђин жање,
чује се ветрова даворијање, кумрије и кукувије оплакивање.
Завет Лазара и и земље вечне, у праскозорје и подмесечје,
Царске Двери завичају зову, врата иконостаса на Косову.

Отварају се тестаменти, ореоли над главама светих,
еј, Косово, од јасике грано, трепетљиком будиш, Видовданом.
Није човек него изванљудник, ко земљу своју прода, туђу љуби,
с колена на колено пренећу, гавранови огњиште прелећу.

Еј, Косово птицо ластавице, надлећу ти  небо кукавице,
док отварам та прелепа врата, Царских Двери, свете Грачанице.
Узмем стручак траве Видовчице, ноћ уочи Светог Видовдана,
тад сањају несуђенице, изгинуле веренике давног Косовдана.

Али увек има изданака, чак и тамо где је чемерика,
над огњиштем још висе вериге, ко јасика трептим, трепетљика.
Живот као воденичко коло завичају,  црњушо, Косово,
на бабине донећу ти сунце, Царске Двери, тамјанике пуче.

Ко босиљак, гороцвет и божур, чуваркућа, смиље, Lазаркиња,
ниче песма о крвавом боју, ко лековит грм из манастирских рушевина.
Очију ми, кунем се на верност, не случајно баш у Светог Вида,
у завештану Лазареву жељу, у завичај, што душу покида.

Еј, Косово наше завештање, отвори нам своје  Царске Dвери,
нек долети јато соколова, ту где су векови се срели.
Ја не рушим кукувије гнездо, ако певам о сунчаном колу,
пшеница ми порасла до неба, за Видовдан бићу на Косову.

Да растргне те чопор би курјака , о Косову певала ми мајка,
Косово је наше завештање и рађање а и умирање,
ко гуслара гусле јаворове и његове очи што не виде,
на Косову манастире пале,  нек злотвору очи обневиде.

КОСОВО НА БАРИКАДИ

Брату, генералу полиције др. Братиславу Дикићу

Израсте ми биљка Лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади,
мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади.
И пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље,
а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене.

Са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица ,
да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица.
Косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље.
Косово је наше завештање, ми садили, зар да тудин жање.

Брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада,
голоруки крај ватре поноћне,заночимо код последњих барикада.
Еј, Косово моје безвремено , чудотворна набујала реко,
Ивањско цвеће мог огњишта, расков траво,  живота колевко.

Чак и да си иловача само, самородно моје уточиште,
анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних izvoriste.
Хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале,
стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе.

Косово је ружа многоцветна , један цвет увене а други процвета,
као врбе поткреsане гране, бујају тек кас су поткреsaне,
еј, Косово гусле јаворове, с колена на колено пренете,
ридају ти затегнуте жице,  авет хоће да љуља  колевке

Ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе ,
на Косову кости су предака, еј, Косово огњиште си наше ,
Еј, гусларко  песмо свих гуслара, у крило ћу положити гусле,
гудалом ћу прећи преко струне, Косово ће опет да Васкрсне!i

CIGANKA

У ЗЕМЉИ ГДЕ СЕ РАЂАЈУ ПОСМРЧАД

У земљи ратова, деца се рађају после очеве смрти, зову их посмрчад,
рађају се на царски рез. Небо им пресеца пупчане врпце
у руке их прихвата бабица и дарује сиротиштима…
Очи им најтужније, радиоактивне, сијају у мраку, они су првенци и првород,
предодређени су да носе гас – маске, да се заштите од тровача,
њима је хелијум и кисеоник једини спас,
док босоноги корачају, минираним пољима рата…

Они не знају где су им гробови очева , детињство им уљези отели…
Од њихових живота више вреди проклета нафта.
Живот после смрти, њихов је једини Дародар, осуђени да дишу на цевчице,
чак и материцу која их је на свет изнела поједе рак…
Молитва за мир, њима је загрљај Неба место где се бескућник скрива од кише.
Моћне дрвосече исекоше шуме, чије су крошње платна неба,
ко кичице сликарске.
Ту нема кисеоника , ту се бори за дах.

У земљи ратова деца се рађају после очеве смрти , рађају се сирочад.
Њихове мајке наричу, гледајући облаке,
што се крећу у правцу кретања сказаљки сата.
Кад би се сви ратови света претворили у један јаук,
пробили би звучне зидове далеких сазвежђа …
Небо је звучник.
Кад се роди истоданче, живота и смрти на тромеђи ратова,
да светлуца кроз живот као опомена,
да га региструју сви радари света.
Житна му поља затрована отровима рата…
Не памти оца бранитеља, копача ровова.
У току је трансфузија, пресипање крви,
из  жиле живог човека у жилу мртвог. Неуспела реанимација…
Овде се рађају мртви, небо им талисман.
Злотвор им узорао њиве касетним бомбама.

О земљо моја, непроклијало семе, неће ти родити земља изуједана.
Мени је данас затруднела песма и рађа стиховима, мајки лелекача .
У мојим сиротиштима живе деца рођена после очеве смрти.
ожигосана пре рођења.
Питање је дана кад ће их појести рат,
док корачају кроз живот светлуцајући.
У њиховим очима не сија сунце….
Дајте им ваздуха….
Песме ми нецензурисане….
Овде се рађа посмрче са спрженим оцима хемикалијама рата,
из светских лабораторија смрти…
Јуче Србија, данас Сирија,
хоће ли икад прогледати човечанство,
хоће ли прогледати Јустиција !?

Ваздуха хоћу…
Рађају се двоглави и богаљи, радијација им лична карта…
Даруј им Боже , живот љубави, Дародар,
усвоји заморчад нечовека,
даруј им ведро небо и сунца зар,
да из земље не ниче затровано семе ,
хемијског оружја…
Од тог хлеба испадају зуби и опада коса,
последњи је час да се отрезни човечанство.
СТОП – ратовима  ….

Белешка о аутору.

Славица Јовановић је рођена 15.9.1969.год.у Шапцу. Пише поезију и
прозу. Професионални је новинар,члан Удружења новинара Србије (УНС) и
стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама”Алилуја” ,Издавач Књижевна омладина Панчева
1995.год. “Албатрос” , Удружење писаца Србије, “И уби дрво човека” ,
ауторско издање 2002.год., “Небом лете Церски саморасти”, Заслон
2007.год. ,”Косовски црни,косови”, Удружење писаца Србије 2008.год.,
“Подсмевач” , Удружење писаца Србије 2009.год.”Златовез муња” ауторско
издање 2014

Заступљена у више од sто књижевних зборника, у антологијама” Песме о
мајци” приредио Бранислав Бојић,  “Антологија Чивијаског хумора и
сатире”  приређивача Живка Гавриловића,  “Бисери Балканског афоризма”
 Васила Толевског,  “Прва EX -YU антологија” Сабахудина Халиаџића
,”Словар о одселнику”  Милића од Мачве, “Чегарске ватре”, Удружење
писаца “Глас корена” из Ниша, у “Сведоку историје” адвоката Вељка
Губерине, у енциклопедији “Новинари и публицисти Подриња” приређивачи:
В. Бујишић-С.Матић , у зборнику афоризама “Извајане мисли 4”
приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној
монографији; u књизи  ”  Виђенији  Мачвани ”  , у  издању  :Удружења
 књижевних  стваралаца  “Завичај ”  из Сремске  Митровице . Заступљена у
‘Видовданским  беседама ” 2013 .  Вучјак , Прњавор БиХ . … У
антологији ” Завештања” , Удружења  Српских писаца из Швајцарске, у
антологијама”  Сабора духовне поезије” – Раковица , у  албуму Крајишке
песме итд ..

  Финалиста “Ратковићевих вечери поезије ” у Бијело Пољу, од 1996.год.
до 1999.год. Финалиста”Подгоричког поетског фестивала” Подгорица
1999.год, Финалиста “Српског пера”у Јагодини више пута. Награђена
трећом наградом на књижевном конкурсу”Лаза К. Лазаревић”  у Шапцу
1994.год. за приповетку, добитник треће награде”Вукови ластари”
lозница  1995.год.,Добитник повеље Свесрпског Савеза
К.К.К.”Карађорђевић” за поезију 2002.год.,Добитник друге
награде”Рудничка врела” У Горњем Миламовцу 2003.год.,Добитник друге
награде у Вранићу за афоризме”Оловко не ћути” 2011.год.Добитник
специјалног признања Академије”Иво Андрић”-Београд, за књигу “Небом
лете Церски саморасти”  , за 2007.год. и добитник специјалног признања
исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба,односно
за књигу”Косовски црни косови” за 2008.год.Добитник  специјалне
похвале за песму на Међународном конкурсу “Драган Жигић” 2012 год.
Добитник друге награде за афоризме на Шестом  међународном фестивалу
хумора и сатире “Милован Илић Минимакс” 2012.год.Tакође , освојила је
друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и
сатире ‘Милован Илић Минимакс ‘ 2013. год.
На Фестивалу поезије Барајево 2013. године освојила прво место за
мисаону поезију .

Добитник “Позлаћеног афоризма” и аутор најбоље сатиричне приче на
књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012.године.
На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године,  хумора и сатире ,
награђена је у  четири категорије, освојила је ‘ Сребрни афоризам’ , у
категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и
најизазовнијих  афоризама , њена остварења су проглашена најбољим .
Добитник  ” Позлаћеног  афоризма” и награђена у још три категорије у
Мркоњић Граду  2014, за  најизазовније афоризме , најтачнију сатиричну причу
и најоптимистичнију сатиричну песму .

На ‘Банатском перу ‘ Житиште   2012.год . у организацији  Библиотеке
‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу . На X III
Међународном књижевном јавном  конкурсу у  Мркоњић  Граду  2014. за
љубавне пјесме над пјесмама,  њена песма је проглашена за најуспешнију
у категорији ” Најзаводљивија  љубавна песма”

  Члан je :Академије”Иво Андрић”-Београд, Удружења писаца Србије,
Савеза књижевника Србије ( СКОР), Књижевне заједнице Југославије,
књижевних клубова”Јесењин” ,”Књижевни иродалми клуб-Суботица,
К.К.К.”Карађорђевић” , један од оснивача Утекса1987.год у Београду,
члан СОКОЈА од 1987.год.. Добитник специјалног признања Академије “Иво
Андрић “- Београд  за   “Златовез муња” 2014. “год.

Иницијатор и оснивач више песничко-сликарских светковина међу којима су
“Церски саморасти” који се одржавају у Мачванском Прњавору и “Двапут
Дрина брдо опасала” која се одржава недалеко од Бајине Баште.
   Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Републике Српске, али и
дијаспоре. Oбјавила преко 500 интервјуа и преко 100
репортажа у престижним ревијама и дневим листовима ,чији је сарадник
више од 20 . година . За своје књиге духовне садржине добила благослов његове
Светости Патријарха Павла.
   Хумореске и афоризме је објављивала у “Ошишаном јежу” електонско
издање УНС , у “Вечерњим новостима” у “Трну”, У “Експрес Политика”
рубрика”Глог”, “Приморске новине”-Будва,  “Чивији”;  “Шабачкој
ревији”,  “Гласу Подриња” у радио емисији”Добро вече Чивијаши” ,
“Каравану” првог програма радио-Београда,  у “Шипку” Maxminusu ” ,
“Носорогу”  итд..
Стални сарадник више редакција више  више од 20 год. Текстове
објављивала у најутицајнијим и
 најпрестижнијим листовима, у земљи и иностранству…

Објављивала у Видовдану, у Мојим новостима, у Србослову, Српским
новинама Цг , Православном миионару, Авлија Рожаје, Конкурсима
региона,  Миxер порталу   Гласу Подриња,  Грађанину, Таблоиду, Ревији
92,  Екстра  магазину РС ,  ИН4С портал- Подгорица  Експрес  политици
, Српским  новинама
Огледало, Националу, Приморским  новинама , Зони сумрака  Шабачкој
ревији , Подринским ,
Подрински телеграфу , Балкану  , Трећем  око, Чуду , Сабору , Мелосу , Народној
стварности  , Блицу , Шпијуну итд , сарадник и више радио емисија, Радио
Подриње Лозница, Први програм радио- Београда , емисија Караван ,
радио Легенд , у Балканским зорама, Нова Варош  и на сајту  Јединице
за специјалне операције ЈСО ” Црвеним береткама” . Живи у Мачванском
Прњавору.

Opširnije
08 apr
0

JUNACI NA DELU

Tajna akcija srpskih aviona G-4 u ratu protiv NATO

Tačno mesec dana posle početka agresije i bombardovanja Jugoslavije 1999. NATO se nalazio pred velikom proslavom 50 godina postojanja i još većim izazovom šta uraditi u ratu protiv Jugoslavije. Da li pojačati bombardovanje i po cenu novih civilnih žrtava i štete, što se sve medijski vraćalo kao bumerang, ili povesti kopnenu ofanzivu pre svega koristeći OVK kao pešadiju?
U Vašingtonu su zvonili bubnjevi i tumačenja da je sve osim totalne pobede zapravo totalan poraz za Zapad. Jer, vazdušni udari nisu slomili kičmu jugoslovenske vojske, moral vojske i naroda bio je visok i svi su bili ujedinjeni u želji za otporom.
Mišljenja zapadnih analitičara da će biti potrebno samo nekoliko dana bombardovanja da Beograd poklekne, nisu se pokazala kao tačna. Jugoslavije nije odigrala onako kako je to NATO očekivao, nije se predala posle nekoliko dana. Na brzinu inscenirani scenario realizovao se sa neverovatnim kontraefektima. NATO je intervenisao da bi, navodno, sprečio humanitarnu tragediju, ali ju je proširio i ubrzao. Intervenisao je da bi sprečio da kriza destabilizuje druge zemlje, a ona se u međuvremenu proširila i na Makedoniju sa neizvesnim posledicama po pitanju statusa Kosmeta. U prvom postmodernom ratu konfuzija bi bila zabavna da nije bila i krvava.
Viktor Černomirdin stigao je 22. aprila 1999. u Beograd u pokušaju pronalaženja rešenja i nekakvog kompromisa da se rat zaustavi. Tog dana jugoslovenska PVO dobila je striktno naređenje da ne dejstvuje upravo zbog avionskog leta ruskog pregovarača i moguće greške. Tu činjenicu NATO je iskoristio i jedan američki lovac-bombarder F-16 leteo je od mađarske granice do Beograda u radarskoj senci civilnog aviona Viktora Černomirdina da bi zatim bacio bombu od skoro tri tone na podzemni objekat Straževicu. Ratno lukavstvo, ili kršenje međunarodnog ratnog prava? Saznavši da ih je američki F-16 iskoristio kao štit u prilazu Beogradu, ruski piloti su u odlasku Černomirdinov avion okrenuli potpuno drugim koridorom, tamo gde nije ni bilo predviđeno, pa se avion odjednom našao iznad položaja jedne pešadijsko-artiljerijske jedinice u Sremu. Sa zemlje je na nepoznati i nenajavljeni avion otvorena urnebesna vatra čak i iz pištolja i pušaka. Srećom nisu ga pogodili, jer je odmah uzeo veliku visinu.
Samo tri dana kasnije piloti na aerodromu Golubovci kod Podgorice izvlačili su karte za supertajnu misiju, bez znanja i odobrenja komande u Beogradu: napad na aerodrom Rinas kraj Tirane.
SL 3Na tom aerodromu bila je smeštena američka borbena grupa „Soko” sa 24 helikoptera tipa „apač”, kao i delovi 82. padobranske divizije iz Fort Brega, Severna Karolina. U ranu zoru 26. aprila u akciju je krenulo šest aviona G-4 „super-galeb” jugoslovenskog RV, inače iz sastava akro-grupe „Leteće zvezde”. Nisko leteći na samo tri metra iznad morskih talasa, da bi izbegli radarsku kontrolu, jugoslovenskim avionima trebalo je manje od 20 minuta da stignu do ciljeva u rejonu aerodroma Rinas. Stigli su iz pravca izlazećeg sunca i vizuelno bili teški za otkrivanje.
Prvo je raketama i bombama napadnut logor za obuku terorista OVK kraj aerodroma Rinas, da bi zatim avioni G-4 gađali američke helikoptere na zemlji. Uništeno je devet „apača” dok su još tri bila ozbiljno oštećena.
Italijanska državna televizija javila je istog dana vest o napadu na aerodrom Rinas samo jednom i onda je ta vest skinuta. Ruska agencija Itar-Tas javila je da je aerodrom Rinas kraj Tirane bio zatvoren za saobraćaj 26. aprila i nekoliko dana kasnije, da italijanski ministar unutrašnjih poslova nije odleteo sa tog aerodroma posle završetka posete Tirani i da se prva vest o gubitku jednog američkog „apača na rutinskom letu” poklapa upravo sa 26. aprilom. Albanska delegacija, koja se tog dana vraćala sa sastanka Saveta Evrope u Strazburu nije sletela na aerodrom Rinas već u Valonu.
Na brifingu za novinare u Briselu, jedan od portparola NATO-a, italijanski brigadni vazduhoplovni general Đuzepe Marani tih je dana vrlo pohvalno govorio o jugoslovenskim pilotima na avionima G-4.
Dan posle akcije na Rinas aerodromu, NATO je 27. aprila 1999. u tri navrata žestoko bombardovao aerodrom Golubovci kraj Podgorice posebno gađajući podzemni objekat tog aerodroma Tuzi, gde su se i nalazili avioni G-4 iz akro-grupe „Leteće zvezde”. Objekat je srušen i svi avioni u njemu su uništeni. Jedan od jugoslovenskih pilota tih je dana dobijajući vojno odlikovanje rekao da ga prima za uspeh u tajnoj misiji.
Prošlo je od tada dosta godina, po međunarodnom pravu Jugoslavija je imala puno pravo na odmazdu po onim državama koje su svoju teritoriju, ili vazdušni prostor „iznajmile” za izvršenje agresije na našu zemlju. Ipak, piloti o akciji na aerodrom Rinas ne žele uopšte da pričaju. Xag i sve ono što se dogodilo sa generalima iz Srbije određuju i sva kasnija ponašanja. Dakle, što se tiče pilota i njihovog ponosa, ta se priča nikada nije dogodila. Službeno, ne. Neslužbeno, „Leteće zvezde” odletele su u legendu…

Pripremio: Miroslav LAZANSKI

Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani

Kako je ratno vazduhoplovstvo Jugoslavije iznenadilo NATO snage na Tuzlanskom i Tiranskom aerodromu i nanelo im ozbiljne gubitke.
O napadima naše avijacije 1999 godine u vreme NATO agresije na aerodrome u Tuzli i Tirani NATO nije izustio ni jednu reč. Krije se to, jer kako bi takva sila priznala da su joj neki srpski piloti očitali lekciju iz taktike i veštine letenja nanevši joj pri tom i značajne gubitke. Posebno poražavajuće po NATO zvuči činjenica da su srpski avioni izvodili takve borbene letove dok su im iznad glava bili silni Avaksi i jata tehnički znatno superiornijih NATO aviona.
Agresija na Jugoslaviju je počela 24. marta 1999 i planirano je da se za 7-10 dana Jugoslovenska Vojska uništi do te mere, da Jugoslavija bude prinuđena na potpisivanje bezuslovne kapitulacije, pa da se NATO snage trijumfalno ušetaju u Beograd. U sklopu tog plana predviđeno je da se Tuzlanski aerodrom uglavnom koristio za sletanja teže oštećenih avioni, koji ne mogu da se domognu svojih matičnih baza. Na tom aerodromu su bili stacionirani i helikopteri spasilačkih ekipa koje bi uletale na našu teritoriju i spašavale pilote eventualno oborenih aviona. Pošto se planovi NATO stratega nikako nisu ostvarivali trebalo je povećati intenzitet bombardovanja. Tada se menja strategija i na Tuzlanski aerodrom 08. aprila doleće 8 borbenih aviona koji su trebali da učestvuju u napadu na specijalne ciljeve u SRJ.
Naši obaveštajci su za to saznali i u komadi ratnog vazduhoplovstva je počelo planiranje napada na aerodrom u Tuzli jer se tamo skoncentrisao veliki broj letelica. Na aerodromu se nalazilo 12 borbenih aviona koje je naša PVO oštetila, 8 lovaca bombardera koji su doleteli pre nekoliko dana i 4 spasilačka helikoptera uz još nekoliko pomoćnih i letelica transportne avijacije.
Na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 Orlova 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G4. Zadatak je bio da se u niskom letu dođe do Tuzlanskog aerodroma i uništiti što više NATO aviona. U nedelju 18. aprila u 13:30 naši avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme „zbog kvara“ (sabotaža naših operativaca) bio isključen radar na aerodromu Tuzla.
Iznenađenje je bilo potpuno jer ih ni Avaksi nisu registrovali na vreme pa su naši avioni primećeni tek na 10 Km od Tuzlanskog aerodroma a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Četiri NATO aviona u parovima su bila spremna za uzletanje ali su naši pre njihovog poletanja već napali. Bila je to izuzetno rizična akcija i iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primećeni niko od pilota nije želeo da akciju prekine.
Po izjavi majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od Orlova, on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona koji su se nalazili na pisti skroz desno, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere. Za njim su krenula još 3 Orla i ispustila teret svako na već odabrane ciljeve, dok su 2 Orla ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su pre neki dan stigli u Tuzlu. Dva MIG-a i Galeb su raketama i mitraljezima dovršavali posao
J-22 Orao – lovac bombarder
Cela akcija je zbog više naleta trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš Orao u kome je poginuo potpukovnik Mihajlo V. iz Kragujevca. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve s tim što je Major Željko M. iz Novog Sada zbog oštećenja (ispaljenom raketom sa zemlje) uspeo da svoj MIG prizemlji na 10 km od piste aerodroma Ponikve.
Potvrđeni bilans našeg bombardovanja Tuzlanskog aerodroma je 17 uništenih aviona, i 3 spasilačka helikoptera. Dok neki drugi nezvanični izvori koji su imali mogućnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3 helikoptera, te da su u lančanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i značajan deo tehnike. Poseban bes NATO-a izazvala pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplova. Ali ono što je još značajnije je, da sve do kraja NATO agresije aerodrom u Tuzli više nije korišćen za borbene letove na Jugoslaviju.

Osveta NATO-a

Već istog dana NATO je napravio neviđenu kampanju bombardovanja aerodroma Ponikve kada je u jednom danu na taj aerodrom sručeno preko 80 projektila. Ceo aerodrom se tresao od detonacija, ali „Top Gan momci“ i pored tako masovnog bombardovanja nisu ozbiljnije oštetili vitalne instalacije aerodroma, pa je on bio u funkciji sve do kraja NATO agresije. Bombardovanje aerodroma Ponikve se periodično ponavljalo jer NATO nikako nije moga da locira gde mi to krijemo naše avione, koji malo malo pa uzlete i remete im planove…
Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gađala Užice i njegova okolinu pa i sam centar Užica, kada je sa tri projektila pogođena glavna pošta u centru grada. Mnogima je bilo čudno tako žestoko bombardovanje Užica i njegove okoline a posebno je bilo čudno razaranje pošte jer je to jedina posta koja je pogođena, pored one u Prištini, od početka agresije. Bio je to bes i osveta „Milosrdnog Anđela“ za teške gubitke na Tuzlanskom aerodromu.
Napad na aerodrom kraj Tirane
Posebna „drskost“ i hrabrost naših pilota je napad na Aerodrom u Tirani. Na tom aerodromu je bila stacionirana eskadrila od 12 Apača raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za „Atlantsku brigadu“ koja se spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz sadejstvo sa NATO snagama izvrši proboj i vojnički zauzme Metohiju a kasnije i Kosovo.
„Atlantsku brigadu“ je sačinjavalo oko 6.000 Šiptara dobrovoljaca iz inostranstva sa Američkim instruktorima. Oni su sa ostalim terorističkim grupama OVK koje su se povukle u Albaniju trebali da izvrše taj kopneni napad, pošto vazdušna kampanja NATO-a nije dala nikakve rezultate. Tako su ukupne snage koje su napadale na granice Kosmeta činile oko 20.000 boraca zajedno sa stranim pretežno američkim instruktorima i specijalcima.
Da bi olakšali našim borcima odbranu na granicama Kosmeta naši piloti su u više navrat izvodili borbena dejstva na tom prostoru. Prvi od tih napada dogodio se 13 aprila kada je 4 naših aviona napalo pripremni kamp Atlantske brigade koji se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije. Tom prilikom je oboren jedan Apač a Atlantskoj brigadi su naneti ozbiljni gubici. Napad naše avijacije na snage koje su napadale granice Kosova i Metohije ponovljen je 05. maja kada su 3 Orla i 2 Galeba u kratkim vremenskim razmacima i više navrata napadali već pomenutu Atlantsku brigadu.
Svakako jedan od najspektakularnih napada naša avijacija izvela je 26 aprila kada je napadnuta NATO baza američkih „Apača“ na aerodromu kraj Tirane. Ta operacija je bila posebno riskantna jer je od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo leteti skoro sat vremena (54 minuta) a biti neotkriven od strane radara, NATO avijacije i avaksa. Napad je planiran tako da po 2 Galeba G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku NATO bazi duboko u teritoriju Albanije. Akcija je izvedena tako što su u niskom letu kroz planinske klance prvo doletela 2 G-4S sa aerodroma Golubovci a 20 minuta kasnije stigla su još 2 Galeba G-4S sa aerodroma Ponikve. Rezultati ovog napada su bili više nego impresivni jer je uništeno 5 Apača, a sva 4 Galeba su uspela da se neoštećana vrate u svoje baze (koje najčešće nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli). Puni efekat ovog napada se ogledao i u tome što NATO više do kraj agresije na Jugoslaviju nije koristio Apače.
G-4 Super Galeb
Izvoditi letove i borbena dejstva u pograničnom pojasu sa Albanijom bilo je gotovo nezamislivo zbog toga što je NATO avijacija danonoćno bombardovala taj sektor i što je na nebu uvek bilo tehnički superiornijih NATO aviona uz obavezno navođenje od strane Avaksa. Ali i pored svega toga naši piloti su izuzetnom hrabrošću i letačkim umećem kao osice zadavali udarce i NATO-u i Atlantskoj brigadi koja je faktički predstavljala NATO kopnene snage. Ta kopnena ofanziva je uz ogromne gubitke pretrpela težak poraz i nikada nije uspela da se probije na KiM. Naši hrabri branioci granice na Košarama i celom pograničnom sektoru sa Albanijom imali su veliku pomoć naših pilota koji su se veoma hrabro suprotstavljali višestruko nadmoćnijem neprijatelju.
U poplavi svakojakog podaništva i udvoričkog ponašanja, kako od strane naših političara tako i od strane dirigovanih medija, ovaj tekst posvećujem našim hrabrim vazduhoplovcima koji su žrtvujući svoje živote branili ovu zemlju i ovaj narod. Da ove podaničke gnjide ne bi zatamnile i ovaj deo naše svetle bliske istorije, želim da podsetim na hrabrost i dostojanstvo koje ovaj narod ima.

Pripremio: Zvonimir Trajković, politički analitičar

ЈУНАЦИ НА ДЕЛУ

Тајна акција српских авиона Г-4 у рату против НАТО
Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?
У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.
Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.
Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.
Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране.
На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање.
Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет „апача” док су још три била озбиљно оштећена.
Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.
На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.
Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе „Летеће звезде”. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.
Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор „изнајмиле” за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Xаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, „Летеће звезде” одлетеле су у легенду…

Pripremio: Мирослав ЛАЗАНСКИ

Напади на аеродроме у Тузли и Тирани

Како је ратно ваздухопловство Југославије изненадило НАТО снаге на Тузланском и Тиранском аеродрому и нанело им озбиљне губитке.
О нападима наше авијације 1999 године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке. Посебно поражавајуће по НАТО звучи чињеница да су српски авиони изводили такве борбене летове док су им изнад глава били силни Авакси и јата технички знатно супериорнијих НАТО авиона.
Агресија на Југославију је почела 24. марта 1999 и планирано је да се за 7-10 дана Југословенска Војска уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације, па да се НАТО снаге тријумфално ушетају у Београд. У склопу тог плана предвиђено је да се Тузлански аеродром углавном користио за слетања теже оштећених авиони, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на нашу територију и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на Тузлански аеродром 08. априла долеће 8 борбених авиона који су требали да учествују у нападу на специјалне циљеве у СРЈ.
Наши обавештајци су за то сазнали и у комади ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је наша ПВО оштетила, 8 ловаца бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.
На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 Орлова 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до Тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла у 13:30 наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време „због квара“ (саботажа наших оперативаца) био искључен радар на аеродрому Тузла.
Изненађење је било потпуно јер их ни Авакси нису регистровали на време па су наши авиони примећени тек на 10 Км од Тузланског аеродрома а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су наши пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.
По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од Орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 Орла и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 Орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и Галеб су ракетама и митраљезима довршавали посао
Ј-22 Орао – ловац бомбардер
Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 км од писте аеродрома Поникве.
Потврђени биланс нашег бомбардовања Тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО-а изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Освета НАТО-а

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али „Топ Ган момци“ и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштетили виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није мога да лоцира где ми то кријемо наше авионе, који мало мало па узлете и ремете им планове…
Као освету за Тузлу три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његова околину па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града. Многима је било чудно тако жестоко бомбардовање Ужица и његове околине а посебно је било чудно разарање поште јер је то једина поста која је погођена, поред оне у Приштини, од почетка агресије. Био је то бес и освета „Милосрдног Анђела“ за тешке губитке на Тузланском аеродрому.
Напад на аеродром крај Тиране
Посебна „дрскост“ и храброст наших пилота је напад на Аеродром у Тирани. На том аеродрому је била стационирана ескадрила од 12 Апача ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“ која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију а касније и Косово.
„Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Шиптара добровољаца из иностранства са Америчким инструкторима. Они су са осталим терористичким групама ОВК које су се повукле у Албанију требали да изврше тај копнени напад, пошто ваздушна кампања НАТО-а није дала никакве резултате. Тако су укупне снаге које су нападале на границе Космета чиниле око 20.000 бораца заједно са страним претежно америчким инструкторима и специјалцима.
Да би олакшали нашим борцима одбрану на границама Космета наши пилоти су у више наврат изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13 априла када је 4 наших авиона напало припремни камп Атлантске бригаде који се налазио близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је оборен један Апач а Атлантској бригади су нанети озбиљни губици. Напад наше авијације на снаге које су нападале границе Косова и Метохије поновљен је 05. маја када су 3 Орла и 2 Галеба у кратким временским размацима и више наврата нападали већ поменуту Атлантску бригаду.
Свакако један од најспектакуларних напада наша авијација извела је 26 априла када је нападнута НАТО база америчких „Апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута) а бити неоткривен од стране радара, НАТО авијације и авакса. Напад је планиран тако да по 2 Галеба Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци а 20 минута касније стигла су још 2 Галеба Г-4С са аеродрома Поникве. Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено 5 Апача, а сва 4 Галеба су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО више до крај агресије на Југославију није користио Апаче.
Г-4 Супер Галеб
Изводити летове и борбена дејства у пограничном појасу са Албанијом било је готово незамисливо због тога што је НАТО авијација даноноћно бомбардовала тај сектор и што је на небу увек било технички супериорнијих НАТО авиона уз обавезно навођење од стране Авакса. Али и поред свега тога наши пилоти су изузетном храброшћу и летачким умећем као осице задавали ударце и НАТО-у и Атлантској бригади која је фактички представљала НАТО копнене снаге. Та копнена офанзива је уз огромне губитке претрпела тежак пораз и никада није успела да се пробије на КиМ. Наши храбри браниоци границе на Кошарама и целом пограничном сектору са Албанијом имали су велику помоћ наших пилота који су се веома храбро супротстављали вишеструко надмоћнијем непријатељу.
У поплави свакојаког подаништва и удворичког понашања, како од стране наших политичара тако и од стране диригованих медија, овај текст посвећујем нашим храбрим ваздухопловцима који су жртвујући своје животе бранили ову земљу и овај народ. Да ове поданичке гњиде не би затамниле и овај део наше светле блиске историје, желим да подсетим на храброст и достојанство које овај народ има.

Припремио: Звонимир Трајковић, политички аналитичар

Opširnije
31 mar
0

Lepe pesme srpskih književnika

PONIŽENOST SRBA

SLOVENIJA ZEMLJA MALA, A NEKADA ZEMLJA SLAVNA,
DOK JE BILA JOŠ U JUGI, REPUBLIKA BEŠE GLAVNA.

SRUŠIŠE JE KOMUNISTI,
SA DVA LICA ONI ISTI.

ZA SVE LJUDE PA I SRBE, BLAGOSTANJA BEŠE TADA,
SIJALO JE SUNCE SVIMA, VELIKA JE BILA NADA.

OD BRIJONSKOG SPORAZUMA, PO RASPADU BIVŠE JUGE,
KUČAN POTPIS NEODRŽA, BRIŠU SRBE BROJKE DUGE.

OTEŠE IM ŠTO IMAŠE, PA SMIŠLJENI PROGON NUDE,
SVE UZ PRAVDU LJUDSKOG LIKA, ŠTO NORMALNE LJUDE ČUDE.

BOLESNI SE NA SAMRTI, OTPUŠTAJU IZ BOLNICA,
NEMOĆ SRBA BEŠE TADA,  UZ ISTINU TUŽNOG LICA.

JOŠ ALPAMA RASTU JELE, A LASTE SE JUGU SELE,
NAPUŠTAJU SVOJA GNEZDA, SVOJOM VOLJOM TO NEŽELE.

UZ NEDAĆE NIZ GODINA, DOK SE SPUŠTA MAGLA SIVA,
MILUJUĆI SVE GROBNICE, PROPLANAKA, A I NJIVA.

ČAK I NEMCI SAD PRIZNAJU, DA NAJVIŠE SRBA STRADA,
ZA SLOBODU SLOVENIJE, DA MLADIMA RASTE NADA.

ZA SLOVENSKU DOMOVINU, TAD JUNAKA DOSTA PADE
BROJNIH SRBA U ODBRANI, NAJDRAŽA SE I KRV DADE.

DOK PROLETNE KIŠE LIJU, SPOMENIKA SLOVA KVASE,
ĆIRILICOM ISPISANO, TU SU SRBI PALI, ZNA SE.

ISTORIJA SAD SE BRIŠE I NACIJA SRBSKOG RODA,
REPUBLIKA ALPSKA STOJI, A NEPRAVDU PERE VODA.

BIVŠOM JUGOM MANJE VIŠE, SVUD LJUBLJANSKE BANKE STOJE,
PREVARIŠE SVE ŠTEDIŠE, SVOJE NOVCE DA NEBROJE.

TO SLOVENSKA BEŠE VOLJA, LJUBLJANSKA SE BANKA BRIŠE,
NI GLAVNICA OD ŠTEDIŠA, OD TIH BANKI NEMA VIŠE.

TEŽILI SU KA EVROPI, KOJA IH JE PRIHVATILA,
AL BOGASTVA NESTALO JE, TAJKUNA GA UZE SILA.

ODE TAKO SLOVENIJA, DA POSTANE DRUGA ŠVICA,
ZA DOSTOJNE I POŠTENE, I VESELA RADNA LICA.

DOK DVADESET PROĐE LETA, SLOVENIJA PUNA BEDE,
NEMA POSLA, SVE PROPADA, U STAROSTI KOSE SEDE.

PRELEPA JE OKOLINA, SLOVENSKOGA PONOS RODA,
GRLE ALPE OD DAVNINA, PLOD NEBESKOG PLAVOG SVODA.

ZA SVE ONO ŠTO JE BILO, NA SRBINA KRIVDA PADE,
I BEZ SUDA, POZNATO JE, ODLUKE SU IPAK VLAD’E.

JOŠ ALPAMA SVAKO LETO, I NAJLEPŠE CVEĆE VENE,
PRAVOSLAVLJE TU SE GASI, PONOS STOJE SAMO STENE.

UGROŽENOST SRBA TU JE, POŠTENO IM SRCE BIJE,
KAMIONI ROBU VOZE, PRAVE BIZNIS IZ SRBIJE

USKS –autor pesnik: Saša Gajić

CIGANKA

ПОНИЖЕНОСТ СРБА

СЛОВЕНИЈА ЗЕМЉА МАЛА, А НЕКАДА ЗЕМЉА СЛАВНА,
ДОК ЈЕ БИЛА ЈОШ У ЈУГИ, РЕПУБЛИКА БЕШЕ ГЛАВНА.

СРУШИШЕ ЈЕ КОМУНИСТИ,
СА ДВА ЛИЦА ОНИ ИСТИ.

ЗА СВЕ ЉУДЕ ПА И СРБЕ, БЛАГОСТАЊА БЕШЕ ТАДА,
СИЈАЛО ЈЕ СУНЦЕ СВИМА, ВЕЛИКА ЈЕ БИЛА НАДА.

ОД БРИЈОНСКОГ СПОРАЗУМА, ПО РАСПАДУ БИВШЕ ЈУГЕ,
КУЧАН ПОТПИС НЕОДРЖА, БРИШУ СРБЕ БРОЈКЕ ДУГЕ.

ОТЕШЕ ИМ ШТО ИМАШЕ, ПА СМИШЉЕНИ ПРОГОН НУДЕ,
СВЕ УЗ ПРАВДУ ЉУДСКОГ ЛИКА, ШТО НОРМАЛНЕ ЉУДЕ ЧУДЕ.

БОЛЕСНИ СЕ НА САМРТИ, ОТПУШТАЈУ ИЗ БОЛНИЦА,
НЕМОЋ СРБА БЕШЕ ТАДА,  УЗ ИСТИНУ ТУЖНОГ ЛИЦА.

ЈОШ АЛПАМА РАСТУ ЈЕЛЕ, А ЛАСТЕ СЕ ЈУГУ СЕЛЕ,
НАПУШТАЈУ СВОЈА ГНЕЗДА, СВОЈОМ ВОЉОМ ТО НЕЖЕЛЕ.

УЗ НЕДАЋЕ НИЗ ГОДИНА, ДОК СЕ СПУШТА МАГЛА СИВА,
МИЛУЈУЋИ СВЕ ГРОБНИЦЕ, ПРОПЛАНАКА, А И ЊИВА.

ЧАК И НЕМЦИ САД ПРИЗНАЈУ, ДА НАЈВИШЕ СРБА СТРАДА,
ЗА СЛОБОДУ СЛОВЕНИЈЕ, ДА МЛАДИМА РАСТЕ НАДА.

ЗА СЛОВЕНСКУ ДОМОВИНУ, ТАД ЈУНАКА ДОСТА ПАДЕ
БРОЈНИХ СРБА У ОДБРАНИ, НАЈДРАЖА СЕ И КРВ ДАДЕ.

ДОК ПРОЛЕТНЕ КИШЕ ЛИЈУ, СПОМЕНИКА СЛОВА КВАСЕ,
ЋИРИЛИЦОМ ИСПИСАНО, ТУ СУ СРБИ ПАЛИ, ЗНА СЕ.

ИСТОРИЈА САД СЕ БРИШЕ И НАЦИЈА СРБСКОГ РОДА,
РЕПУБЛИКА АЛПСКА СТОЈИ, А НЕПРАВДУ ПЕРЕ ВОДА.

БИВШОМ ЈУГОМ МАЊЕ ВИШЕ, СВУД ЉУБЉАНСКЕ БАНКЕ СТОЈЕ,
ПРЕВАРИШЕ СВЕ ШТЕДИШЕ, СВОЈЕ НОВЦЕ ДА НЕБРОЈЕ.

ТО СЛОВЕНСКА БЕШЕ ВОЉА, ЉУБЉАНСКА СЕ БАНКА БРИШЕ,
НИ ГЛАВНИЦА ОД ШТЕДИША, ОД ТИХ БАНКИ НЕМА ВИШЕ.

ТЕЖИЛИ СУ КА ЕВРОПИ, КОЈА ИХ ЈЕ ПРИХВАТИЛА,
АЛ БОГАСТВА НЕСТАЛО ЈЕ, ТАЈКУНА ГА УЗЕ СИЛА.

ОДЕ ТАКО СЛОВЕНИЈА, ДА ПОСТАНЕ ДРУГА ШВИЦА,
ЗА ДОСТОЈНЕ И ПОШТЕНЕ, И ВЕСЕЛА РАДНА ЛИЦА.

ДОК ДВАДЕСЕТ ПРОЂЕ ЛЕТА, СЛОВЕНИЈА ПУНА БЕДЕ,
НЕМА ПОСЛА, СВЕ ПРОПАДА, У СТАРОСТИ КОСЕ СЕДЕ.

ПРЕЛЕПА ЈЕ ОКОЛИНА, СЛОВЕНСКОГА ПОНОС РОДА,
ГРЛЕ АЛПЕ ОД ДАВНИНА, ПЛОД НЕБЕСКОГ ПЛАВОГ СВОДА.

ЗА СВЕ ОНО ШТО ЈЕ БИЛО, НА СРБИНА КРИВДА ПАДЕ,
И БЕЗ СУДА, ПОЗНАТО ЈЕ, ОДЛУКЕ СУ ИПАК ВЛАД’Е.

ЈОШ АЛПАМА СВАКО ЛЕТО, И НАЈЛЕПШЕ ЦВЕЋЕ ВЕНЕ,
ПРАВОСЛАВЉЕ ТУ СЕ ГАСИ, ПОНОС СТОЈЕ САМО СТЕНЕ.

УГРОЖЕНОСТ СРБА ТУ ЈЕ, ПОШТЕНО ИМ СРЦЕ БИЈЕ,
КАМИОНИ РОБУ ВОЗЕ, ПРАВЕ БИЗНИС ИЗ СРБИЈЕ

УСКС –аутор песник: Саша Гајић

BOŽIĆ 14

PISMO
Zlatna lira 2010

Ti si moje ogledalo sveto
svakodnevno gdje ogledam lice,
dok te kude ja te ljubim – eto,
Ćirilice, ti drevna kraljice.

Tvoja slova zlatom su pisana
zlatila ih Jefimijina ruka,
Pravoslavko od Boga nam dana,
ti si naša od zlata jabuka.

Najljepša si među jabukama
zdrava, jedra istrijebila crva,
zbog ljepote hoće da te ruše,

u svijetu si ljepotica prva
golubice, ne dam da te guše –
dok je Srba ti ćeš biti s nama.

Autor pesnikinja: Zorka Čordašević

ПИСМО
Златна лира 2010

Ти си моје огледало свето
свакодневно гдје огледам лице,
док те куде ја те љубим – ето,
Ћирилице, ти древна краљице.

Твоја слова златом су писана
златила их Јефимијина рука,
Православко од Бога нам дана,
ти си наша од злата јабука.

Најљепша си међу јабукама
здрава, једра истријебила црва,
због љепоте хоће да те руше,

у свијету си љепотица прва
голубице, не дам да те гуше –
док је Срба ти ћеш бити с нама.

Autor pesnikinja: Zorka Čordašević

НАШЕ НЕБО

Ја увијек бићу ту на нашем небу
Гдје само смо ти и ја драга
Ту душе су нам спојене у једно
И ако не пренесох те преко прага

Ту уживамо у тајни нашој
Осјећајима нашим опијени
Потпуно испунила си живот мој
Све сам нашао у једној жени

Ту ти име изговарам гласно
Из срца радосног сигнале слиједим
Ту те загрлим јако и страсно
И сљедећем се сусрету веселим

Пловимо нашим срећним небом
Изнад планине мирног бора
Уживајмо у тренутку сваком
Јер тако бар сада бити мора

15.10 2013

ЗОРАН  ГРУМИЋ
Прњавор – Реп. Српска

KLON LJUBAVI

Svoju želju neću,nikada da krijem.
Mozda dođe vreme,da se i ostvari.

Ako neka rana,na duši ostane.
Ta će rana tuge,dugo da krvari.

Na samom početku,uvek lepo krene.
Tad osetiš vrelu,krv kroz svoje vene.

Uzdisaji krupni,a ljubav sve jača.
Željno čekaš dodir,te voljene žene.

U životu nikad, glatko išlo nije.
Vrlo ćesto nešto,idili zasmeta.

Sve se to događa,ko na nekom filmu.
Kad ti bude ljubav,od drugog uzeta.

Tad ostaje samo, ona ljuta rana.
Ostaće u srcu,da dugo krvari.

Kopiju ljubavi,možda ćeš pronaći.
Ali osećaji,nisu oni stari.

Tada kaži zbogom,ti ljubavi prava.
Dobro jutro tugo,tako mora biti.

Mesto svoje drage,tog originala.
Tu kopiju moraš,kroz život ljubiti.

Beograd,27.12.2010.g.
Autor pesnik:Rade Pantelić

КЛОН ЉУБАВИ

Своју жељу нећу,никада да кријем.
Мозда дође време,да се и оствари.

Ако нека рана,на души остане.
Та ће рана туге,дуго да крвари.

На самом почетку,увек лепо крене.
Тад осетиш врелу,крв кроз своје вене.

Уздисаји крупни,а љубав све јача.
Жељно чекаш додир,те вољене жене.

У животу никад, глатко ишло није.
Врло ћесто нешто,идили засмета.

Све се то догађа,ко на неком филму.
Кад ти буде љубав,од другог узета.

Тад остаје само, она љута рана.
Остаће у срцу,да дуго крвари.

Копију љубави,можда ћеш пронаћи.
Али осећаји,нису они стари.

Тада кажи збогом,ти љубави права.
Добро јутро туго,тако мора бити.

Место своје драге,тог оригинала.
Ту копију мораш,кроз живот љубити.

Београд,27.12.2010.г.
Аутор песник:Раде Пантелић

SRBIJA SPAVA

SRBIJA POSTA ZEMLJA BALKANA,
A VODSTVA NACIJE, UZ VIŠE MANA.

BILO UZ USTAV, ILI BEZ NJEGA,
ZA NEKE DRUGE, POSTAJE ŠEGA.

GODINAMA STEŽE BEDA, VIŠE LAŽI NEGO LJUDI,
POKRADENA ZEMLJA OSTA, ŠTO DOSTOJNE SRBE ČUDI.

UVEK NEKA NOVA SLIKA,
SVE OD BEDNIH IZDAJNIKA.

OD KORENA PRAVOSLAVLJA, DOĐE NEKA NOVA VIKA,
DOK SE STVARA NOVA MRŽNJA, MRŽNJA BRATE POVELIKA.

TRESLE  SU SE SVUD OKOLO I STENE I GORE,
JEZERA, REKE, A I UZ NJIH I MORE.

AGRESIJA SA SVIH STRANA, ZA IZDAJU TO JE CENA,
BEŠE PROŠLOST U ISTINI, OSTA VREME DA SE MENJA.

OGOLELA STABLA STOJE, ŠTO KORENI MALO DRŽE,
IZUMIRE SVA NACIJA, ČINJENIČNO DOSTA BRŽE.

NIJE DOSTA SAMO REĆI, MI VOLIMO OTADŽBINU,
POTREBNO JE MNOGO VIŠE, OSTVARITI SVAKOM SINU.

NI EVROPA NIJE NEŠTO, GDE SE NOVAC DŽABA KUJE,
MNOGIM VRATA ŠTO OTVARA, A DRUGI ĆE DA TUGUJE.

TO JE NEKO TUŽNO VREME, NA SVE SRBE PALA VIKA,
PA NEVINI ISPAŠTAJU, PRAVOSLAVLJA OD ČELIKA.

JOŠ DOSTOJNO MANASTIRI, ISPOD PLAVOG NEBA STOJE,
A VERNIKA SVE JE MANJE, SVEŠTENICI ŠTO IH BROJE.

U NJIMA SE PALE SVEĆE, SVEVIŠNJEM SE BOGU MOLE,
ČITAJU SE KRSNE SLAVE, SVAKO SVOJU VERU VOLI.

MANASTIRI SVETI ZNA SE, DA NOVACA I NEMAJU,
MOLIT MOŽEŠ TI U TAMI IL’ SUNČNOM DIVNOM SJAJU.

DOSTA TOGA PA I VIŠE, NEKO PIŠE DRUGI BRIŠE,
DOGAĐA SE U SEĆANJU, DA MANASTIR IMA MIŠE.

ON GA IPAK TAKO KRIJE, OD VREMENSKIH ZLI NEDAĆA,
SIROMAŠAN ON U GLAĐU,  MOŽDA GREHE ON VEĆ PLAĆA.

PA PONEKI SVOM HRABROŠĆU, I MOLITVE ČESTO SLUŠA,
KAD UGINE JEDNOG DANA, DA MU RAJU ODE DUŠA.

POGLED IMA JASNOG OKA, KAD U ĆOŠKU ON SE JAVI,
BOLJE BITI BAR I TAKAV, NEG PREMAZAN SAV PO GLAVI.

DA IZAĐE SE IZ KRIZE,
NISU DOSTA SAMO VIZE.

ČAK ZA SVAKI IZLAZ TREBA, DA PRONAĐEŠ PRAVA VRATA,
A ČIZME SE UPOTREBE, KADA IMA VIŠE BLATA.

PROBUDI SE TI SRBINE,  U POŠTENJU TRAŽI PRAVA,
NEKA VAM JE SVIMA SREĆŽNA UZ SVE DRUGO KRSNA SLAVA.

PRIJATELJMA RUKU STISNI, BIĆE SVIMA TADA BOLJE,
NARAŠTAJI OD KORENA, DA POSTANU DOBRE VOLJE.

BRE SRBINE, MUĆNI BOLJE, JEL PAMETNA TI SI GLAVA,
ČUVAJ SVOJU OTADŽBINU, POKOLENJMA NEK’ JE SLAVA.

USKS –autor pesnik: Saša Gajić

Manastir

СРБИЈА СПАВА

СРБИЈА ПОСТА ЗЕМЉА БАЛКАНА,
А ВОДСТВА НАЦИЈЕ, УЗ ВИШЕ МАНА.

БИЛО УЗ УСТАВ, ИЛИ БЕЗ ЊЕГА,
ЗА НЕКЕ ДРУГЕ, ПОСТАЈЕ ШЕГА.

ГОДИНАМА СТЕЖЕ БЕДА, ВИШЕ ЛАЖИ НЕГО ЉУДИ,
ПОКРАДЕНА ЗЕМЉА ОСТА, ШТО ДОСТОЈНЕ СРБЕ ЧУДИ.

УВЕК НЕКА НОВА СЛИКА,
СВЕ ОД БЕДНИХ ИЗДАЈНИКА.

ОД КОРЕНА ПРАВОСЛАВЉА, ДОЂЕ НЕКА НОВА ВИКА,
ДОК СЕ СТВАРА НОВА МРЖЊА, МРЖЊА БРАТЕ ПОВЕЛИКА.

ТРЕСЛЕ  СУ СЕ СВУД ОКОЛО И СТЕНЕ И ГОРЕ,
ЈЕЗЕРА, РЕКЕ, А И УЗ ЊИХ И МОРЕ.

АГРЕСИЈА СА СВИХ СТРАНА, ЗА ИЗДАЈУ ТО ЈЕ ЦЕНА,
БЕШЕ ПРОШЛОСТ У ИСТИНИ, ОСТА ВРЕМЕ ДА СЕ МЕЊА.

ОГОЛЕЛА СТАБЛА СТОЈЕ, ШТО КОРЕНИ МАЛО ДРЖЕ,
ИЗУМИРЕ СВА НАЦИЈА, ЧИЊЕНИЧНО ДОСТА БРЖЕ.

НИЈЕ ДОСТА САМО РЕЋИ, МИ ВОЛИМО ОТАЏБИНУ,
ПОТРЕБНО ЈЕ МНОГО ВИШЕ, ОСТВАРИТИ СВАКОМ СИНУ.

НИ ЕВРОПА НИЈЕ НЕШТО, ГДЕ СЕ НОВАЦ ЏАБА КУЈЕ,
МНОГИМ ВРАТА ШТО ОТВАРА, А ДРУГИ ЋЕ ДА ТУГУЈЕ.

ТО ЈЕ НЕКО ТУЖНО ВРЕМЕ, НА СВЕ СРБЕ ПАЛА ВИКА,
ПА НЕВИНИ ИСПАШТАЈУ, ПРАВОСЛАВЉА ОД ЧЕЛИКА.

ЈОШ ДОСТОЈНО МАНАСТИРИ, ИСПОД ПЛАВОГ НЕБА СТОЈЕ,
А ВЕРНИКА СВЕ ЈЕ МАЊЕ, СВЕШТЕНИЦИ ШТО ИХ БРОЈЕ.

У ЊИМА СЕ ПАЛЕ СВЕЋЕ, СВЕВИШЊЕМ СЕ БОГУ МОЛЕ,
ЧИТАЈУ СЕ КРСНЕ СЛАВЕ, СВАКО СВОЈУ ВЕРУ ВОЛИ.

МАНАСТИРИ СВЕТИ ЗНА СЕ, ДА НОВАЦА И НЕМАЈУ,
МОЛИТ МОЖЕШ ТИ У ТАМИ ИЛ’ СУНЧНОМ ДИВНОМ СЈАЈУ.

ДОСТА ТОГА ПА И ВИШЕ, НЕКО ПИШЕ ДРУГИ БРИШЕ,
ДОГАЂА СЕ У СЕЋАЊУ, ДА МАНАСТИР ИМА МИШЕ.

ОН ГА ИПАК ТАКО КРИЈЕ, ОД ВРЕМЕНСКИХ ЗЛИ НЕДАЋА,
СИРОМАШАН ОН У ГЛАЂУ,  МОЖДА ГРЕХЕ ОН ВЕЋ ПЛАЋА.

ПА ПОНЕКИ СВОМ ХРАБРОШЋУ, И МОЛИТВЕ ЧЕСТО СЛУША,
КАД УГИНЕ ЈЕДНОГ ДАНА, ДА МУ РАЈУ ОДЕ ДУША.

ПОГЛЕД ИМА ЈАСНОГ ОКА, КАД У ЋОШКУ ОН СЕ ЈАВИ,
БОЉЕ БИТИ БАР И ТАКАВ, НЕГ ПРЕМАЗАН САВ ПО ГЛАВИ.

ДА ИЗАЂЕ СЕ ИЗ КРИЗЕ,
НИСУ ДОСТА САМО ВИЗЕ.

ЧАК ЗА СВАКИ ИЗЛАЗ ТРЕБА, ДА ПРОНАЂЕШ ПРАВА ВРАТА,
А ЧИЗМЕ СЕ УПОТРЕБЕ, КАДА ИМА ВИШЕ БЛАТА.

ПРОБУДИ СЕ ТИ СРБИНЕ,  У ПОШТЕЊУ ТРАЖИ ПРАВА,
НЕКА ВАМ ЈЕ СВИМА СРЕЋЖНА УЗ СВЕ ДРУГО КРСНА СЛАВА.

ПРИЈАТЕЉМА РУКУ СТИСНИ, БИЋЕ СВИМА ТАДА БОЉЕ,
НАРАШТАЈИ ОД КОРЕНА, ДА ПОСТАНУ ДОБРЕ ВОЉЕ.

БРЕ СРБИНЕ, МУЋНИ БОЉЕ, ЈЕЛ ПАМЕТНА ТИ СИ ГЛАВА,
ЧУВАЈ СВОЈУ ОТАЏБИНУ, ПОКОЛЕЊМА НЕК’ ЈЕ СЛАВА.

УСКС –аутор песник: Саша Гајић

HOMO

HOMO MENSURA

Ako si čovek što zna da živi-ljubi strasno!
Ako si neutešna ptica-zapevaj glasno!
Ako si zanosni, mirisni cvet-budi iris!
Ako si uvenulo cveće-raširi miris!

Ako te ljubav u zanosu silinom lomi,
Ako se jecaj duše po svemiru prolomi,
Ako te razum na greške ponekad navodi,
Ako te živi osećaj pravim putem vodi,
Shvati da si prava mera sopstvene duše,
Ne dozvoli da te predrasude uguše!

Ako želiš biti ubica-ubij čoveka u sebi!
Ako želiš živeti-neka strast ostane u tebi!
Ako želiš biti srećan-uzmi uvek ono što voliš!
Ako želiš biti ponosan-nikad nemoj da moliš!

     Autor pesnik: Nebojša P. Djordjević Šone

ХОМО МЕНСУРА

Ако си човек што зна да живи-љуби страсно!
Ако си неутешна птица-запевај гласно!
Ако си заносни, мирисни цвет-буди ирис!
Ако си увенуло цвеће-рашири мирис!

Ако те љубав у заносу силином ломи,
Ако се јецај душе по свемиру проломи,
Ако те разум на грешке понекад наводи,
Ако те живи осећај правим путем води,
Схвати да си права мера сопствене душе,
Не дозволи да те предрасуде угуше!

Ако желиш бити убица-убиј човека у себи!
Ако желиш живети-нека страст остане у теби!
Ако желиш бити срећан-узми увек оно што волиш!
Ако желиш бити поносан-никад немој да молиш!

       Аутор песник: Небојша П. Дјордјевић Шоне

Opširnije
30 mar
0

VESELA VEČER POEZIJE UZ BAND BUMERANG IZ SRPSKE

U velikoj dvorani Društvenog centra u Ljubljani – Bežigrad 28.03.2014. u 19:30h Predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije g. Saša Gajić, pozdravio je prisutne, te zaželeo svima ugodno raspoloženje uz dobro veselje. Savez srpske dijaspore Slovenije organizovao je i izveo uz svoje članstvo kulturno umetnički program pesnika, umetnika, prijatelja i počasnih članova, ovoga puta svoje pesme su predstavili g. Petar Stojanović, g. Zoran Gundžulić, g. Miloš Đonović, a kum saveza dijaspore i najbolji violinista i  R. Srpske  g. Nedeljko Trivunović je povremeno uz band BUMERANG pokazao svoje umetničko-sviračka dostignuća. To da je izvedeno profesionalno i zanimivo, dokazuju i burni aplauzi, koji su i ovoga puta odjekivali dvoranom. Nekoliko izvornih pesama otpevala je i mala Sara Gajić, koju su pratili česti aplauzi. Veselje koje je trajalo do sitnih sati, svirkom, pesmom i igrom gosti nisu gledali na vreme. Organizatori su se pobrinuli i za dovoljno različitog pića, pečenja, a pred ponoć bilo je razdeljeno i pet torti uz različite kolače. Dakle, zahvala ide organizatorima, izvođačima, a posebno već slavnoj muzičkoj grupi BUMERANG, koji zaista znaju odraditi svoj profesionalni posao.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ВЕСЕЛА ВЕЧЕР ПОЕЗИЈЕ УЗ БАНД БУМЕРАНГ ИЗ СРПСКЕ

У великој дворани Друштвеног центра у Љубљани – Бежиград 28.03.2014 у 19:30 часова. Председник Савеза српске дијаспоре Словеније г. Саша Гајић, поздравио је присутне, те зажелео свима угодно расположење уз добро весеље. Савез српске дијаспоре Словеније организовао је и извео уз своје чланство културно уметнички програм песника, уметника, пријатеља и почасних чланова, овога пута своје песме су представили г. Петар Стојановић, г. Зоран Гунџулић, г. Милош Ђоновић, а кум савеза дијаспоре и најбољи виолиниста и  Р. Српске  г. Недељко Тривуновић је повремено уз банд БУМЕРАНГ показао своје уметничко-свирачка достигнућа. То да је изведено професионално и занимиво, доказују и бурни аплаузи, који су и овога пута одјекивали двораном. Неколико изворских песама отпевала је и мала Сара Гајић, коју су пратили чести аплаузи. Весеље које је трајало до ситних сати, свирком, песмом и игром гости нису гледали на време. Организатори су се побринули и за довољно различитог пића, печења, а пред поноћ било је раздељено и пет торти уз различите колаче. Дакле, захвала иде организаторима, извођачима, а посебно већ славној музичкој групи БУМЕРАНГ, који заиста знају одрадити свој професионални посао.

Opširnije
26 mar
0

ПРИНЦИП ИЛИ ПРИНЦИПОВАЊЕ ПО ГАВРИЛУ

Припремио: Мр. Слободан М. Чуровић

И би Принцип. Именом, Гаврила. Презименом муке .
И би принцип. Био и остао поносни зауст и збир свих ср(б)ских ријечи, најоштријих, најхрабријих.
Принцип изговорна бројка за заум опаких намјера КиК –а, којима је Србија била сметња да остваре Дранг нацх Остен (продор на Исток).
GavriloИ би Принцип у Сарајeву граду, плотуни слободе, символ подвиговања и страшног избора, части и дате ријечи. Рука затегнута, Гаврила жишке ,прва је стријела слободница у Европи, против тиранског, ауторитарног система, који је млио и понижавао мале народе, под видом демократског удешаја.
Гаврило из куће гласите, чији надимак некад бјеше Чека, вребао је и дочекао најстаријег престолонасљедника Европе, са пријетећим ратничким амбицијама, који баш на Видовданак, то најдаље небо Србиново, хтједе да војним маневрима застреца Србље, Пијемонт и тада узданицу свих Словена, измучену, уморну балканским ратовима, да би демонстрирали силу, на Дан завјетовања Обилићевског, баш на тај Дан, а како рече Џон Рид…..
Све се закувало раније, иако би многи данас да наметну слику ревизије историје, да побједнике проглашавају залуталима, да губитнике чашћавају, ко да је наш изгиб њина прћија  и још увијек, као свекада ср(б)ском крвљу и да на костима Ср(б)ским, гради новоколонијалне вавилонске куле, лажијезика и лажичињеница.
Како велики латиноамерички писац, творац „магијског реализма “Хорхе Луис Борхес вели: “ Аустрија је по сваку цену хтела рат. Атентат је био само изговор.“(Др Младен Мирић , Српска баштина , Београд , 2013, стр.33).
Све је раније договорено у Конопишту у лагодним буржујским шетњама, освједоченог мрзитеља Срба,Кајзера Вилхелма II и крутог клерикалисте Франца Фердинанда, јер: “нису због Принципа „заратиле највеће државе, већ због тежње немачког Рајха  и К и К за премоћи у свету и пута на Исток.“

Зар у Аустрији већина учених људи није била за рат.
Зар у ратничком прогласу Ки К – а није пријетећи истакнуто: “Србија мора умрети.“
Зар први логор у свијету у I свјетском рату, али за Србе није увела Ки К-а.
И није тада умрла Србија (но се вазнела у истинску епопеју). Али је касније и као вазда умирала (али и васксавала) на рате, јер нам је кућа на друму, па смо у њу пуштали чуму, да останемо на беспућима од немила до недрага, у безуму, у суровој истини да ниједан народ нијесу толико кажњавали као нас, што јесмо имали принцип, што принциповасмо  и лобањама свијетлисмо, што се наше синђелићевање, гавриловање, тепићевање, саичићевање, гавриловићевање, претвори  у мит, у жучну пјесму трагичницу, мученицу.

И би Принцип, са укоријењеним стопама, којих више  нема поред Миљацке, а вода протиче и не каже ништа, али она зна, за најширу стопу, натврђу петљу младобосанаца, на чијим уснама бијаше као аманетски припјев ријеч жеравица, Богдан Жерајић.
„Ко хоће да живи нека мре“ , ко хоће да јесте, нек не буде није, ко хоће сад нек не буде послије. Ко хоће, ко смије, коме баста, коме је мрети као и жељети.
Тај хитац и данас путује Јевропом, старом усидјелицом, напудерисаном прекрајањима, пребрајањима, превртљивостима.
И би хитац. И би добар. Од Гаврила. Из Обљаја, који се нама јавља, глувој дјеци, па не видимо стопе, ту пест од зора, јер да би ушло у пјесму „аутоматика“ , кроз погибију се мора.
И много касније од тог хица други су хитачинама  осиромашеног уранијума поранили да нас чашћавају, умјесто барутног повјетарца Гавриловог, изручивали су торнада ратних ђаконија, да се још освете, јер нијесу се никад нама осветили, док кивно нас попречују, условљавају, јер недовољно су нас убили.
И би Принцип, и јесте и биће принцип.
Онај вјечни, из Терезина, мученик у ледној тамници, од гуја и акрепа, завезан за алку, да не утекне, а он им утекао, но не знају, у бесмртност се преселио, иако му једна рука на земљи остала, другом је Бога пригрлио.
И сад је сен што светли, па наврати каткад у Беч, да још једном упише своје име ср (б) у књигу жалби и опомена. Истргнуће је они, поцијепати, но потпис части Гаврилов је остао, не могу га препрати, ни његов тајни код.
(Кажу да је  мемљива  тамница после паћеничке смрти Гаврилове  а по тијелу му бијаху гнојне ране величине тањира), да је након исељења из овог свијета, кажњавања најбестидбнијег и најбездушнијег, та тамница била окречена у црвену боју, са букетима цвијећа. И ма колико би је пута прекречили, остајала је та боја, млазница Гаврилове крви, како је говорио послије затворски чувар.
Та млазница, та омладница, та тужна српска јасика, још и данас чудесношћу херојства жила , но је ли у нама остало још ,  и колико  колико оног смијемо ли, колико је у нама остало још Гаврила.
 
У Подгорици , 21. 3. 2014.     

Opširnije
23 mar
0

POŠTOVANJE – U ALPSKOJ DEŽELI NOVO VODSTVO DIJASPORE

novi siteJavlja dopisnica: prof. Jovana Vujičić

Godišnja skupština Saveza srpske dijaspore Slovenije održana 21.03.2014 u prostorima na svom sedištu   (Linhartova cesta 13 Ljubljana) za vremenski perod od četiri godine izabrala je novo vodstvo i to:

–    predsednik saveza prof. Saša Gajić, univ. dipl.polit.
–    generalni sekretar saveza g. Đuro Tešanović
–    tehnički sekretar saveza g. Dragomir Dragosavljević
–    potpredsednik saveza g. Igor Mitić i g. Radovan Milić
–    blagajničarka saveza ga. Vanja Gligorević
–    predsednik nadzornog odbora saveza g. Milorad Savić
–    predsednik disciplinske komisije saveza g. Siniša Vukadinović
–    predsednik sportskog sektora saveza g. David Tepić
–    predsednik muzičkog sektora saveza g. Nedeljko Trivunović
–    predstavnik za zastupanje Srba iz Slovenije u Srbiji general Milan Aksentijević
–    predstavnik za zastupanje Srba u Sloveniji za sticanje statusa manjine prof. Milenko Vakanjac

Iskrene čestitke novoizabranom vodstvu!!!

 

Opširnije