Blog

Јесте ли знали?

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућности да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну влас Ватикана. Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и руски. Сви, осим српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу. Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског. (više…)

Pripremio: dr.sci. Rade Dacić

Svakom čoveku je stalo do toga da zna može li se pouzdati u drugoga čoveka, ili ima osnova za sumnju da će ga čovek s kojim u zajednici nešto preduzima izneveriti. Do toga saznanja treba da je stalo i nacionalnoj zajednici, pogotovu onoj čijem razaranju teži neka druga nacionalna zajednica, ili više drugih. I pojedincu i zajednici mora biti stalo do saznanja sa koliko pouzdanja može računati da određena osoba bude verna, da ne postane izdajnik.

PRIRODA IZDAJNIKA

Ima paradoksalnog u prirodi izdajnika. Izdaja nekome treba ili ne treba nikome. Uzmimo da nije čudno što izdajnik izda kad njegova izdaja nekome treba. Čudi što on izdaje i kad njegova izdaja nikome ne treba. A kad dublje promislimo, ni ovo nije za čuđenje: razoriteljska priroda izdajnika traži od njega činjenje zla.
Upotrebimo sada jednu novu reč, s nadom da će ona ući u srpski jezik. Onaj ko nije ličnost pripravan je da postane izdajnik, on je, dakle, priprav, tj kandidat za izdajnika. (više…)

Pripremio dr. sci. Saša Gajić

Značajne razmere kolizije između pozitivnog prava i morala u međunarodno-pravnoj sferi na prelazu između 20. i 21. veka najuočljivije su u slučaju fenomena „humanitarnih intervencija“. Brojne, raznovrsne definicije „humanitarnu intervenciju“ najčešće određuju kao „upotrebu vojne sile protiv druge države gde je javno proklamovan cilj ove vojne akcije prestanak kršenja ljudskih prava izvršenih od strane države ka kojoj je akcija usmerena“[1], ili pak kao „vojna intervencija izvedena od strane stranih institucija a bez saglasnosti legitimne vlade sa ciljem spasavanja ljudi od democida ili drugih većih kršenja ljudskih prava“[2]. Nesporna su tri aspekta „humanitarnih intevencija“: 1) pretnja upotrebom ili upotreba vojne sile 2) uplitanje stranih vojnih trupa u unutrašnje stvari suverene države koja nije izvršila akt agresije protiv druge države 3) motivacija za strani intevencionizam nalazi se u javno pšroklamovanim humanitarnim, visoko moralnim ciljevima.

(više…)

Pripremio: Radovan B. Milić

Tvrdnja kojom se negira i osporava postojanje straha,nazivajući ga zabrinutošću, ravna je neistini i kao takvoj ne bi joj se smelo verovati. Svet u kome živimo sklon je ka izazivanju osećaja ugroženosti, a koji se zbog samog straha ne sme  nazivati pravim imenom,pa strah moramo izkazivati kao zabrinutost.  Zaboravlja se pri tom, da su strah i zabrinutost dva neraskidiva elementa, i da nikako ne idu jedan bez drugog. Pogotovu ne u današnjem vremenu sile i bezakonja, odnosno situacije kada je zakon na strani jačeg. (više…)