Međunarodno učešće na II takmičarskom godišnjem folklornom festivalu “FOLKLOR BALKANA” 01. septembra 2012. u Ljubljani
JAVNA OBJAVA
U Ljubljani, dana: 10.06. 2012
Početak prijave: 10. jun 2012
Kraj prijave: 25. jul 2012
Kraj i datum održavanja: 01. septembra (velika kino dvorana oko 17.00 časova) 2012. u Ljubljani, Trg mladinskih delovnih brigad 7.
Najbolje takmičare koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, sleduju plakete (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS) i diplome, koje će biti uručene u okviru međunarodne tradicionalne godišnje prezentacije “Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, u Ljubljani, od 31. avgusta do 02. septembra 2012. Učesnicima koji nisu uvršteni niti u jedno od tri takmičarska mesta, biće uručene zahvalnice ili povelje organizatora. Upravo tako će biti od nastupajućih izabrana tri takmičarska mesta za najbolju prateću folklornu muziku, za najbolje folklorne narodne nošnje, kao i najbolju nastupajuću pevačku grupu.
Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne infiormacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, gsm. 041/369-457 predsedniku SSDS, Saši Gajiću ili predsedniku folklornog sektora Saveza, Igoru Mitiću 031/883-675 ili putem elektronskih adresa: [email protected] ili [email protected]. (više…)
Ako posmatramo, bilo ishod, bilo raspoloženje srpske javnosti, posle održanih srpskih parlamentarnih izbora na Đurđevdan 2012.godine, i nešto kasnije i predsedničkih izbora, onda je potrebno konstatovati nekoliko činjenica koje upućuju, više na jednu ozbiljnu krizu, kako samog političkog sistema, tako i protagonista tog političkog sistema, samih političkih stranaka. Zbog toga je nebitno raspravljanje, o samom ishodu i novoj/staroj distribuciji političke moći kroz učesnike srpskih parlamentarnih izbora. Suštinu promena ili ”promena”, koje su najavljivale pojedine političke stranke, naravno pod uslovom da ih njihov izborni rezultat kvalifikuje kao sastavni deo političkog odlučivanja o sudbini srpskog društva, u pretstoječem periodu, nikako nisu ”razotkrivale”; ni kojim sredstvima, a još manje na koji način žele postići svoj cilj.
UZ ČLANOVE I PRIJATELJE TE IZVELO VII (SEDMU) GODIŠNJU TRADICIONALNU SMOTRU folklornog stvaralaštva (poezije, igre, pesme, veselja i drame).
Svet je ušao u najveću ekonomsku krizu u celokupnoj svojoj istoriji i, kako izgleda, stvar se na ovom neće završiti.
Nekada davno sam cuo/procitao da je dovodjenje u zabludu posebno kaznjivo ukoliko to radi pravnik koji pritom koristi svoju struku kao argument i postavlja se kao autoritet za sva pravna pitanja.
Vuk Karadžić je rođen, krajem XVIII veka tj. 6. novembra 1787. godine u podrinjskom selu Tršiću, Srbijom su i dalje vladali Turci. U krajevima pod turskom vlašću, srpska kultura održavala se dvojako: u manastirima, koji su po skrivnicama čuvali verske i istorijske knjige, zapise i dokumente iz proteklih stoleća, i po selima, gde se vekovima negovala i s kolena na koleno prenosila usmena narodna književnost – priče, pesme i druge umotvorine. Već u najranijem detinjstvu Vuk je naučio da koliko – toliko raspoznaje slova. Njegov rođak Jefto zapazio je Vukovu sklonost ka knjizi i pružio mu prva znanja. Imao je nepunih osam godina kada je neki Grgur otvorio privatnu školu u obližnjoj Loznici. Vukov otac Stefan shvativši šta njegovog sina najviše privlači, platio je Grguru školarinu tako da je mali Vuk mogao provoditi ceo dan sa knjigom što pre nije bio slučaj jer je kao i svi dečaci njegovih godina čuvao ovce. Kada je 1796 zavladala kuga i škola bila raspuštena on se prebacio u manastir Tronosu njegovo sledeće učilište. 
Објављивањем текста господина Ђорђа Вукадиновића, главног уредника Нове српске политичке мисли, Инцијатива за спас Србије, редакција Савеза српске дијаспоре Словеније жели дати своју подршку, јединој конкретној политичкој опцији, која се данас нуди на српској предизборној политичкој сцени, а која се не бави магловитим или сасвим неодређеним плановима и обећањима о: националном интересу Србије, њеном даљем распарћавањем или привредном опоравку. У Савезу српске дијаспоре Словеније сматрамо да је у 20.тачака, колико их садржи Иницијатива за спас Србије, дат један концизан и садржајан оквир који сасвим конкретно указује који су стварни политички приоритети данашњег српског друштва. Са жаљењем констатујемо како ниједна од понуђених политичких и економских солуција, водећих српских политичких странака, не одговара политичкој и привредној реалности Србије. 