ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА
ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА
УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН ! “ВУЧЕ АЈМО У ХАГ”
У ” Србским новинама ОГЛЕДАЛО” 01.12. 2004. године објављено је
отворено писмо сарадника “Огледала” Новице Ранђеловића, где он позива
Вука Драшковића да се предају Хагу, под насловом ” ВУЧЕ АЈМО У ХАГ” .
Убрзо потом, аутор текста господин Ранђеловић је под чудним
околностима умро! Потписница овог текста је била новинар “Србских
новина Огледало” и од више поузданих извора дошла до информације да
је Новица Ранђеловић највероватније од чланова СПО отрован, да не би
против Вука Драшковића, сведочио у Хагу, а кога због одређених ”
заслуга” и сарадње са њима а против интереса Срба, штити Запад!
“Српске новине огледало” су по други пут објавиле ово писмо у броју
77 среда 05.јул 2006.године на страни 24 и 25 . Међутим , у јавности
се знало за то писмо, али ретко ко је знао да је Ранђеловић под
мистериозним околностима одмах после објављивања писма напречац умро!
То писмо су преузели многобројни листови. Ко стоји иза смрти Новице
Ранђеловића? На ово питање није тешко дати одговор. Али се нико није
усудио да пита , јер је Драшковић у свим службама и структурама имао
своју корумпирану мафију , која је радила за стране обавештајне центре
Да ли је Новица Ранђеловић уклоњен као опасан сведок по Вука
Драшковића ?! Који је Драшковићу био камен око врата. Вук Драшковић
се удварао Хагу, прогонећи све српске хероје и за испоруку Срба Хагу
један је од најодговорнијих. Нико их није прогонио и тражио колико Вук
Драшковић , чијим су залагањем многи Срби завршили у Хагу , а многе
су вратили у лименим сандуцима. Зато да им се и он не придружи и
испуни ово тестамент – писмо Новице Ранђеловица ?! Вука Драшковића што
пре послати у Хаг ! Јер ако је неком тамо место, онда он тамо треба да
остане доживотно! И да одговора за сарадњу са многим криминалцима, са
страним службама, за подвођење и силовање Српкиња, за пљачкање
Србских кућа ! Драшковића иначе финансира нарко- мафија и црногорска
и шиптарска , а један од његовог обезбеђења био је познати нарко-
дилер !

ОТВОРЕНО ПИСМО

Војвода Новица Ранђеловић у отвореном писму позива Вука Драшковића

ВУЧЕ, АЈМО У ХАГ !

• Командант Србског комитског покрета који је заједно са Вуковим
ратницима војевао по Хрватској, позива Вука Драшковића, врховног
команданта Српске гарде да се заједно, добровољно предају хашком
трибуналу и докажу да нису криви по командној одговорности.

Господине Драшковићу, обраћам ти се са муком, болом и тешком мучнином
у стомаку, изазваном твојим недоследним изјавама и поступцима, који не
могу да нађу границе са којима би се граничиле. Да ли се граниче са
незрелошћу, са малоумношћу, са издајством, или, пак, са слугењарством
неком одређеном газди, или, можда, са удворништвом до чланкова, не
могу одредити.

Вуче Драшковићу, сећам се 1991. године, када си, користећи туђе новце,
кренуо да формираш Српску гарду. Сећам се Белога, ти си га заборавио,
сећам се Гишке и Госпића, и на њега си пљунуо. Њих си само величао и
уважавао док си користио њихова средства и док су ти били од користи.
Сећам се твојих говора на њиховим гробовима, сећам се како си својим
говорима палио и дражио српску младеж, да су српске границе свуда тамо
где су србски гробови, где су српске цркве и црквишта… свуда тамо
где је са усташког ножа капала србска крв, ту су српске границе…

Млади Срби – добровољци, гутали су сваку твоју реч, која им је грејала
срца и палила крв да крену у одбрану српске нејачи, србских домова,
србских цркава преко Дрине. То, са њихове стране, било је уреду. Они
су били патриоте, отаxбинољупци, а ти, ти си био профитер, и то
двоструки ратни профитер – материјални и политички, а посебно што си
био ратни хушкач – по мерилима које сада ти прокламујеш.

Када си својим демагошким говорима запалио – пробудио љубав српске
младежи према нацији и отаxбини, решио си да то и уновчиш, да формираш
своју партијску војску, Српску гарду.

Ко је дао идеју за оснивање српске гарде?

У рану вечер 4.6.1991. године, ти си свој план изложио Белом и Гишки.
Они су то са одушевљењем прихватили. Прихватили су да то и
финансирају. Нећу да улазим, нити, пак, да износим из којих су извора
та средства. Ти се, Вуче, њих двојице само по средствима финансија
сада сећаш. Данас бивши припадници Српске гарде, одлазећи на њихове
гробове, проклињу дан када су упознали тебе и Дану.
Њих двојица и цела Србска гарда служили су СПО-у, теби и Даници, као
алиби, јер је гарда својатана, упркос пацифизму који сте ви
проповедали.

Ти си спремио гарду за преузимање власти, како ти то рече: “власти
која се ваља по улици”. У том циљу си хтео и на скупштинском заседању
2.7.91. године да прогураш предлог о оснивању Српске војске, која ће у
“једном даху да порази усташе”. Када ти предлог није прошао, твоја
Србска гарда постала је паравојна формација, прва у Србији. Ти си и
даље стајао и својатао гарду као партијску војску и око 1. септембра
1991. године је шаљеш у Хрватску, тачније на фронт код Госпића, под
командом Божовића-Гишке.

На сав глас си се, Вуче, гардом поносио, поносио си се њиховим
борбама, погибијом Гишке и раније Белога. Формирао си паравојне
формације, слао их на фронт, а са друге стране, позивао на сав глас на
дезертерство из регуларне војске. Средства која су пристизала за гарду
си задржавао, не дајући их онима којима су била намењена.
Ко је Вуков командант Ли

Господине Вуче Драшковићу, позната је твоја заборавност, па бих те
зато подсетио да се сетиш како беше име право – Командант Ли, односно,
ко то беше Командант Ли у Србској гарди, задужен за пребацивање и
упућивање бораца у Славонију? Данас је тај командант највећи поборник
растурања државне војске, државне тајне полиције, а некада је и сам
био припадник и једне и друге, а за време командовања у Србској гарди
био је уредник, а сада је у партијском гласилу СПО-а (србска реч). Да
те подсетим, његово име и тада и сада је Богољуб Пејчић. Значи,
командни трио у Србској гарди је био – Врховни командант и идеолог Вук
Дкрашковић, Комесар – кадровик Даница Драшковић, Организациони
командант Ли – Богољуб Пејчић. Данас сте сво троје велики противници
војске и тајне полиције.

Ваш је циљ напад на све што је србско, да би себе оправдали, а тебе
спасли Хага и командне одговорности.

Када је Гишка погинуо у Госпићу, ти си покушао његову јуначку смрт да
умањиш и припишеш је као убиство, организовано од стране војске – још
тада си почео да рушиш ауторитет војске. Када је убијен Бели,
4.8.1991. године, ти и Даница сте побегли на море, у Будву, и тамо
остали око месец дана.

Обећао си да ћеш 9. октобра организовати демонстрације уколико се не
открије убица Белога, то си обећао на митингу у Крагујевцу 15.9.1991.
године. То обећање ниси одржао. Ниси одмах ни вратио БМВ БГ-10-16,
који ти је Бели позајмио, него тек после четири месеца, и то тек када
сте га слупали и направили штету од 15.000 ДЕМ.

Зашто си, Вуче, одустао од потраге за убицом Белога?

После Гишке, за команданта је постављен Лаиновић, човек који је осам
пута био на ратишту и пар пута је рањаван. Засметао је теби и Дани
зато што је одбио твој и њен захтев да довлачи оружје у Београд и
покушај да Српску гарду одвоји од странке која је требала да за неког
“деветог” заврши прљав посао, па, ако успе, било би: “То је наша
војска”, а ако не, “Ми са гардом немамо никакве везе”, тако си говорио
ти.

Страначка војска – паравојна формација

Зашто су, по речима посланика Марковића, сви спискови гарде –
гардиста, уништени?

Твоја паравојна формација је у то време имала на ратишту око 850
бораца и сви су примали наређења од Лаиновића и твог Штаба.

Баш због твог захтева да гарда довлачи оружје у Србију, пуковник
Шпановић (частан србски официр) је и замрзнуо одлазак на фронт твоје
паравојне формације.

Штаб гарде, на челу са тобом и Даном, хтео је партијску војску са
туђом децом на фронту, у грађанском рату и крвопролићу.

Ти си, Вуче Драшковићу, са својом паравојском, званом Србска гарда,
започео 3. септембра грађански рат у Хрватској, са усташама и
ЗНГ-овцима. Зато и тебе, као врховног команданта Српске гарде, качи
командна одговорност, а још више што је твоја гарда садејствовала са
војском (ЈНА).

На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и
уселила се у Теразије бр. 3.

Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих
гардиста. Зашто?

Да је Србска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта
Ђорђа Божовића: “Видите, Србска гарда је војна организација, чији
састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске
странке… Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа
ступе у борбу има 7.000 бораца… Ти људи су прошли најтежу обуку.
Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији
инструктори… Гарда се ствара по узору на француске легионаре,
америчке ренxере и јеврејски Мосад… Од наоружања поседујемо све
врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно
у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити
да и то стигне на права места.”

Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје
са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је
требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у
Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је
то финансирао?

Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по
принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског
рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања
и ратни злочини… Где је ту командна одговорност, где је ту
одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом србском
земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име
“Србска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију… Која је
то, Вуче, одговорност?

Где погибоше часни србски борци, припадници Српске гарде, Небојша
Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић… Док је оружје
певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао,
дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на
рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци,
хероји, хваљени, а сада?

Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно
оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је србско,
па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све
србско, почев од СПЦ, па до србских генерала. Све на суд инквизиције,
сви, сви, сви … а ти?

И ти! Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора
прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране,
формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

download (12)Туђе паре и наша крв

Твоја паравојна формација је финансирана из иностранства, међутим,
постављам ти отворено питање: Да ли су, и у коликој мери, средства
стизала до бораца којима су и била намењена? Само једна помоћ из
Швајцарске, и то прва, од 20.000 швајцарских франака. Затим друга, од
30.000 франака у лековима. А трећа по вредности, највећа, где заврши
она? О томе сведоче Јовица Михаиловић, Горан Бјелић и Драган
Теофановић.

Твоја ратнохушкачка демагогија привукла је и људе из иностранства,
конкретно Србина Xерија Спасића из Канаде, који славно погибе у
Ласлову.

Гинули су борци Српске гарде часно, за српство и себе, а ти, ти си
профитирао. То значи да си ратни профитер, ратни хушкач, оснивач
паравојне формације, изазивач националне мржње и нетрпељивости,
подстрекивач и потпирач грађанског сукоба на просторима бивше
Југославије.

Ти си одговоран за ратне злочине на просторима Хрватске, које су
починили припадници Српске гарде. Командант гарде Звонко Осмајлић је
уцењен на 270.000 ДЕМ од стране Туђманове владе.

По тзв. командној одговорности, ти си, као оснивач, идеолог и врховни
командант, одговоран, и као такав, сада, да би спасио себе од те
одговорности, шаљеш друге (неодговорне) у Хаг. То је, Вуче, мизерно и
кукавички. Одувек си био кукавица и лицемер.

Посебно си одговоран за смрт бораца, чланова Српске гарде. Одговоран
си за безброј рањених бораца и велики број инвалида. Бринеш ли сада о
њима, да ли их обилазиш ти и “комесар кадровик” Даница Драшковић?

Не, свих њих сте се одрекли! Сада се њих стидите, а завели сте их и
послали на кланицу! То је кривично дело! То је издаја!

Одвео си их, својим обманама, својим борбено-хушкачким говорима, на
бојиште, у рат, за који сада трубиш да је био бесмислен.

Ондашњи режим је тврдио да Србија није у рату. Ти си тврдио да то није
тачно. У праву си био, ти си Србију уводио у рат, својом приватном
партијском војском.

Твоје страначно гласило “Србска реч”, или, тачније речено “Антисрбска
реч”, било је пуно националних усклика, борбених поклича, позива на
обрачун са другим народима у бившој СФРЈ.

Ти си, Вуче, тада био “Србин”, велики Србин. Сада си министар спољних
послова државне заједнице. Неко је давно рекао: “Свако време има своје
идиоте и сваки идиот има своје време.” Твоје време најзад је дошло.
Можеш сада свим Србима да ј… мајку, како ти газде кажу. Можеш да
пљунеш на све и свакога, пљунуо си на своје команданте, пљунуо си на
своју војску, пљунуо си и на себе, на своју посвету од срца написану
на свом роману, који поклони генералу Павковићу “националном јунаку за
успешну одбрану српства…”. Тако онда написа. А сада?

Сви, сви, сви у ХАГ

Вуче, теби је место, пре свих, пред свим судовима овога народа, па
онда и тзв. међународним трибуналом у Хагу. Ти, који, као “велики
Србин” добро мислиш и желиш Србима, не дозволи да Србија буде твој
талац. Иди тамо и објасни тим србским инквизиторима да српске патриоте
не би прешле Дрину, да није било твојих ратнохушкачких говора, твог
убеђивања да је српство у опасности од повампиреног усташтва, од нових
Јасеноваца, Пребиловца, Голубњаче…, и тиме скини љагу са србског
имена. Нека “свет” схвати да је Вук крив, а не његови команданти, који
више нису живи. Зашто? Били би они данас добри сведоци против тебе,
јер су од тебе примали директна наређења.

Ти си их, из само теби познатих разлога, повео у рат против Хрвата и муслимана.

Генерали то нису, њих је у рат отерала службена обавеза, њих је у тај
крвави посао послала врховна команда, а позвали су их терористи,
сецесионисти и непријатељи српства, који су хтели насилно отимање
србских територија, насилно протеривање Срба са својих огњишта,
одвајање од своје вере, своје цркве и својих црквишта.

Генерале је на посао одбране отерала власт у којој си био ти и твоја
странка – покрет.

Они су командовали државним оружаним снагама, а ти паравојним. Они из
народног рачуна и за државни интерес, а ти из личног рачуна и за
страначки интерес.

Па, где је ту и чија одговорност? Да ли је ти видиш? Видиш је, Вуче,
али не смеш да је видиш, газда ти је то забранио, и да не би погрешио,
написао ти је: “генерали су криви и морају у Хаг… Генерали у Хаг,
сви, сви, сви … повлачимо тужбу против НАТО, одмах, одмах, одмах…”

Ја сам, Вуче, 16.6.1991. године, формирао Србски комитски покрет и са
својим борцима отишао на фронт код Госпића 8.9.1991. године. Тамо је
већ била Србска гарда.

Мој Комитски покрет није био страначка војска. Тражио си више пута,
преко Звонка Осмајлића, да се ујединимо. Ја на то нисам пристајао, јер
то је било неспојиво и то из више разлога.

За разлику од твојих, моји конанданти јединица – чета су сви живи.
Твоји команданти су сви мртви, а ти, као врховни командант, попут
друга Тита, остаде једини жив – и ту ми нешто смрди. Њихова смрт много
скрива, другачије би ти сада говорио да је бар неко од њих жив.

Предајмо се Карли

Касније смо, опет са твојом гардом, на многим ратиштима широм Хрватске
и Босне заједно садејствовали без проблема.

Моји борци Комите и ја, имали смо доста проблема са полицијом ондашњег
режима Слободана Милошевића. Претрес станова, спречавање одласка преко
Дрине, хапшења, привођења. Са мном су више пута разговарали и
забрањивали ми организован одлазак на ратиште. Значи, нас, Комите,
Србија није организовала и слала у рат, то је била наша лична ствар,
одлазили смо у Крајину и Српску као добровољци – цивили. Тамо смо се
стављали под команду њихове војске и наоружавали. Твоји борци су били
у скупоценим униформама, које ни регистрована војска није имала,
наоружани модерним пешадијским наоружањем обучавали се у више логора,
добијали оружје из иностранства, обучавали их специјални
инструктори… Војска која све то има, а паравојска је, како се то
зове? По чему би могао да буде одговоран њен врховни командант,
стратег и идеолог, која је и каква намена те и такве војске, зашто она
служи и може да послужи? Како се кажњавају њени оснивачи у нормалној
земљи?

Вуче Драшковићу, врховни команданте Српске гарде – паравојне формације
у држави која је имала регуларне оружане снаге и није била у рату ни
са једном државом, ТИ и ЈА, као командант и оснивач Србско-комитског
покрета, паравојне формације у миру и у држави која је имала регуларне
оружане снаге и није била у рату ни са једном државом, добровољно ћемо
се пријавити, ТИ први, а ЈА други, за одлазак у Хаг.

Тамо ћемо доказати да нисмо одговорни, ни по једној тачки по којој би
“требало да одговарамо” по тзв. командној одговорности и да наши борци
нису криви што су учествовали у грађанском рату на просторима бивше
СФРЈ, већ смо их ми на то навели нашим говорима и убеђивањем да је
српство угрожено од повампиреног усташтва и xихада, да то није било
тачно, да смо их лагали да су Срби били угрожени, јер Срби нису били
угрожени, Срби нису протерани, Срби нису затварани у логоре, српске
куће нису спаљиване, српске цркве нису рушене, ни један Србин није
убијен, ни један, ама баш ни један, све су то била самоспаљивања,
самоубиства и добровољни одлазак из Хрватске и Босне у мајку Србију.

unnamed (1)Тиме ћемо, Вуче, доказати да остали Срби нису криви, а да тиме
престају да буду таоци разноразних команданата и командне
одгоВорности. Овако ти, Вуче, вичеш: “Држ’те лопова”.

Наша је то света дужност. У противном, Вуче, сматраћу те као ратног
профитера, ратног хушкача (јер, профитирао си тих година као велики
Србин, велики националиста), као обмањивач српске националне омладине
(а то си већ и доказао) и, на крају, као издајник по више основа. То
ћу ја доказати.

Грешан си, Вуче, и срећа је овога народа да твоја неће још дуго
горети. То је наговестила и она воштаница у манастиру Хиландар.

На крају, натераћеш ме да се упитам, а и неке да питам, откуд сад
такав човек, који је одговоран (по командној одговорности) на месту
министра, а остали командно одговорни у Хагу?

Неко је одавно рекао: “Најгора је она птица која своје гнездо прља.”
За поједине људе ова, демократска, Србија требало би да буде, не само
као начело, већ као институцију ОСТРАХИЗАМ, тј. удаљавање из
националног јавног живота. Нарочито за оне који су, са гледишта
очувања интереса, начела и установа србског друштва и државе – штетни.
Овако, испада да србски народ не разликује добро од зла, неисправно од
исправног, корисно од штетног. Данас је теже живети за српство него
гинути за српство. Данас треба више куражи да се заузме став, него
борбени положај.

Војвода “Лужнички”
Новица Ранђеловић
Командант Комитских одреда, оснивач
http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/38/opismo.htm

Припремила:Славица Јовановић новинар “Србских новина Огледало”

 
ИСТИНА ИЗАШЛА НА ВИДЕЛО ! ВУК И ДАНИЦА ДРАШКОВИЋ НАРУЧИЛИ УБИСТВО СРПСКЕ ДЕЦЕ У
КАФИЋУ ” ПАНДА” У ПЕЋИ

Организатор и инспиратор овог монструозног злочина је мрачни ум и
јача половина црногорског брачног пара Драшковић – Даница!
Овај црногорски злочиначки пар, организовао је и спровео у дело,
свирепо убиство недужне српске деце , у кафићу ” Панда” у Пећи,
децембра 1998. године , уз помоћ својих блиских рођака из Црне Горе,
који тргују наркотицима за Шиптаре из Јабланичке групе, којом
командује Рамуш Харадинај. Користећи ове “пословне” везе са Шиптарима
,брачни пар Драсковић ступа у контакт са терористом Харадинајем.
Најближи рођаци Данице Драсковић из Црне Горе ступили су у контакт са
својим блиским “пословним” сарадником Рамушом Харадинајем крајем 1998.
године и пренели му идеју Вука и Данице да се организује убиство
србске деце, а са циљем да се тадашњи државни врх СРЈ и председник
Слободан Милосевић оптуже за тај стравичан злочин и на тај начин
дискредитују у међународним круговима. Како је Шиптарима одговарала
оваква идеја , врло брзо су се договорили, а Харадинај је за директне
извршиоце одредио Агрона Колчакуа , Газменда Бајрамија , Верђеђа
Влазнимија и још тридесет Шиптара, који ће помагати у извршењу
злочина. Ово је Драсковићеве коштало 500.000 немачких марака, који су
Данини рођаци лично предали Харадинају 2. децембра 1998 . године , у
селу Глођане – тврди наш извор из једне од обавештајних служби Србије
и наводи даље – “Уопште не чуди што је управо Драсковић био
најгласнији у лажним оптужбама да је то учинио ДБ и ЈСО јер он се
води логиком да је напад најбоља одбрана.”
Да зло буде веће , то није једина српска крв на њиховим рукама, Вук је
свестан да му изнад главе виси Хаг, због организованог убиства српских
цивила у Госпићу, које је починила његова терористичка паравојна
формација такозвана “Српска Гарда”. Драсковић је на ратиште послао
своје криминалце да убијају српско цивилно становништво и уносе
пометњу међу Крајишке Србе. Уцењен Хагом он беспоговорно извршава
налоге из Брисела и Вашингтона и спреман је да уради апсолутно све на
штету Србије, само да би избегао робију у Хагу. Са друге стране морао
би да објасни породици и пријатељима Ђорђа Бозовића Гишке због чега је
наручио његово , јер је цињеница да је Гишка убијен с леђа од стране
својих”- додаје наш извор. Следи изјава једног од припадника бивших
“Муња” из Пећи , који је учествовао у хапшењу шиптарских терориста,
који су извршили убиство деце у кафићу “Панда”
“Дечаке у “Панди” су тога дана 14. децембра 1998.године у 20 сати и
15 минута у кафе бару “Панда” , код Гимназије у Пећи , убили шиптарски
терористи Јабланичке оперативне зоне Рамуша Харадинаја . У кафић су
ушла два маскирана терориста док је трећи чекао у возилу испред. Са
врата су отворили рафалну паљбу и на лицу места убили Радевића,
Трифовића, Обрадовића и Гвозденовића . У болници су од задобијених
повреда преминули и Станојевић и Ристић . Њих двојица су прво
пребачени у Пећку болницу, а одмах потом и у Клинички центар у
Приштину, али им није било помоћи ,подлегли су повредама. У кафићу се
налазило још људи и неки су били рањени што лакше, што теже . Рањен
је био газда кафића Сабовић Мирсад и Владица Лончаревић .
Одмах после напада је блокирано насеље Капишница , сви прилази
Пећкој болници и сви улази и улази из града. После сахране те деце
која је одржана 16. децембра , су припадници Секретаријата унутрашњих
послова Пећ , 17 . децембра извршили рацију у насељу Капишница и
ухапсили Агрона Колчакуа , рођеног 1972. године, у Пећи. Резултат те
акције је, уз наведеног , још десет ухапшених лица , сви Албанске
националности. Колчакуу је при скривању помагала још једна особа ,
која је ухапсена. Пре тога су припадници полиције ухапсили још три
терористе Рамуша Харадинаја. То су : Газменд Бајрами и Верђеђа
Влазними , сви из Пећи који су као суизвршиоци учествовали у нападу
на кафић “Панда”: Ујутру 17. децембра је извршена акција у селу
Глођане (иначе родном селу Рамуша Харадинаја) и при том ликвидирала
две особе обучене у маскирне униформе ОВК на рукаву, наоружане
аутоматским оружјем и минобацачима калибра 60 мм . Откривен је штаб
терориста у коме је у коме је пронађена већа количина оружја
,униформи и документације , а исто тако је пронађено већи део возила ,
која су била одузета и украдена Србима из Пећи, Дечана и околине. У
поподневним сатима 17. децембра је полиција у Пећи и самој општини
Пећ ,ухапсила још 23 особе , повезане са злочином у “Панди” и другим
злоделима.
Биланс ове акције је био 34 ухапшена лица и сви терористи непосредно
одговорни за убиство дечака. Начин извршења овог злочина је је
идентичан нападу на Српску кафану “Чакор” у Дечанима и јасно
показује да је дело једне те исте групације шиптарских терориста. ”
Све ово је документовано, за све постоје докази,полицијски записници
са места злочина, преживели сведоци…али српско правосуђе изгледа још
увек није имуно на крваве шиптарске доларе и спонзоре брачног пара
Драсковић .
Наш извор још каже -” Немоћни смо да било шта урадимо по том питању
. Драсковића штити запад, он је уцењен и докле год извршава њихова
наређења биће недодирљив за српско правосуђе , а нашим безбедносним
службама командују нижеразредни службеници из Брисела.”
Да ли је могуће и да ли је нормално да после свега , овај умно
поремећени пар децоубица и злочинаца, данас налази на изборној листи
владајуће партије СНС и јавно наступа са њима на предизборним
митинзима широм Србије? Поставља се логично питање:Ко из власти штити
ово двоје црногорских криминалаца на чијим рукама је крв невине српске
деце ? Како је могуће да годинама измичу правди и пролазе некажњено
за најгнусније злочине које су починили у последњих 20 година ?
Апсурдно је то што се баш ти Данини криминални рођаци из Црне Горе
данас налазе на руководећим положајима државних институција у Србији ,
живе у најлуксузнијим становима, возе прескупе аутомобиле , слободно
се шетају Београдом и живе на рачун грађана Србије , трошећи наше
паре.
Овај јалови брачни пар црногорских крвника, нема своју децу,
али је ради својих личних и материјалних интереса спреман да убију
туђу !

Потписници ових редова лично је мајка Ђорђа Божовића Гишке , Милена у
кући Ђуре Јакшића у Београду , 2002. године у организацији Свесрпског
Савеза Србије , када је потписници ових редова уручено признање
Свесрпског Савеза Србије за родољубиву поезију за 2002. годину, било
присутно много гостију, ту су били и Љубомир Манасијевић појац ,
Миодраг Костић , чланови Отачаственог покрета Образ итд . Милена
Божовић је испричала све саме негативности о Вуку Драшковићу и
изразила сумњу у смрти свог сина Ђорђа Божовића Гишке , том приликом
дала ми је и књигу ” Мој син Ђорђе Божовић Гишка” . И то није једини
контакт. Многи су бивши чланови СПО-е, отворили душу и испричали све
што знају. А диктафони више новинара то и забележило. Каи и кад је
Новица Ранђеловић припадник Српске Гарде преко листа “Српске новине
Огледало” за које је писала и ауторка овог текста позвао у отвореном
писму Вука Драшковића да оду заједно у Хаг. Непосредно после тог
писма, Новица Ранђеловић је на мистериозан начин умро, а извори тврде
да је намерно отрован. Јасно је да је полиција корумпирана , част
изузецима , чим је дозволила Драшковићу да убија по Србији ,
финансиран од стране нарко мафије. Да ли је Неле Сувајџић из Шапца,
био Драшковићу телохранитељ или није. Ако радите за британску
обавештајну службу, не правите се више Енглези !

Славица Јовановић
УМЕСТО ОБРАЗЛОЖЕЊА
У ХАГ ВУК ДРАШКОВИЋ
По принципу командне одговорности и Вук Драшковић би могао да се
пријави и добровољно оде у Хаг како би објаснио шта су његове
паравојне јединице радиле на просторима бивше Југославије и тиме
помогне у расветљавању свих случајева и одбрани Србије . Као министар
иностраних послова ВукаДрашковића, је био најгрлатији тражећи да
Срби испоручени Хагу , а посебно је прогонио “оптужена” четири
српска генерала инсистирајући да се добровољно предају Хашком
трибуналу. Иако ни један Албанац, Хрват , Католик , Муслиман или било
која друга нација да је у питању , није прогонила своје људе , чак су
и своје ратне злочинце величали , Вук Драшковић знајући да ће
одговарати за злочине своје паравојне формације ” Српске Гарде ”
којом су руководили све сами криминалци Бранислав Матић Бели шеф
аутомафије која је финансирала Драшковића, Ђорђе Гишка такође
криминалац , за кога поједини да су га убили његови , а и сама мајка
Ђорђа Божовића Гишке је посумњала у званичну верзију Гишкине смрти . А
ко се узме у обзир да су Вук и Даница Драшковић родољуби и сарадници
страних обавештајних центара живели финансирајући се од разноразних
мафија а да су из заузврат штитили од робије , преко својих ”
црногорско – католичких ” веза у србској полицији , суду итд . Чак је
и шеф обезбеђења Вука Драшковића Неле Сувајџић из Шапца , познати
нарко – дилер ! Криминалци Вука Драшковића , не само да су силовали и
пљачкали лица друге вероисповести , него су силовали и Србкиње и
пљачкали Србске куће . Потписницу ових редова покушали су чланови СПО
да убију више пута , јер је дошла до информација да подривају Србију ,
да су у србијанске службе убацили кртице које криминалце и стране
обавештајне центре обавештавају о свим дешавањима и евентуалним
хапшењима .

Вук Драшковић лажни родољуб да би избегао Хаг , прихватио је да
заједно у сарадњи са владиком шабачким Лаврентијем екуменистом,
силеџијом католици србски народ , а да заузврат буде поштеђен Хага .
Крвожедном Драшковићу чији чланови СПО где највише има криминалаца и
силеџија шабачки владика Лаврентије алиас Живко Трифуновић свесрдно
помаже.

Идемо редом :

Да ивер не пада далеко од доказ је велеиздајник и страни плаћеник Вук
Драшковић ! Његов отац Видак Драшковић као заменик партизанског
команданта наредио је да се убије 25.000 невине српске деце у
Крагујевцу и на Миљевини , тако хроничари бележе . Бежећи од своје
аветињске прошлости а да би сакрио и прикрио учешће свог оца Видака у
злоделима против Срба, Вук још на почетку политичке каријере ,
започиње сарадњу са страним обавештајним центрима са циљем да се
Србија покатоличи и распрода! Све време кријући се иза лажног
родољубља и тешких криминалаца из његових редова . Обраћа се шабачком
владици Лаврентију Трифуновићу из Богоштице код Крупња да му помогне у
католичењу србског народа . Злотвор србског рода Лаврентије
Трифуновић био је владика западноевропски , аустралијски и немачки .
Уцењен од страних обавештајних центара још док је живео у Немачкој
педофилијом , јер је владика шабачки Лаврентије алиас Живко
Трифуновић педофил и силеџија , што је Лаврентије једва дочекао.
Лаврентије је још пре две деценије и више са собом и довео и Сибилу
Фон фон Лер Немицу , многи тврде и шпијунку унуку Генерала Фон Лера .
Још давне 1997 . године свих 220 свештеника епархије шабачко –
ваљевске било је политички активно и сви су били за Вука Драшковића
чак су се и јавно изјашњавали поводом тога . Десна рука Вука
Драшковића био је и остао владика шабачки Лаврентије , док су
свештеници који су се истакли у СПО и који су оснивачи СПО :
Протођакон Љубомир Ранковић Ваљева уредник “Гласа Цркве” страначког
гласила СПО , Ранковић је иначе из Лелића , познат и по томе што у
алкохолисаном стању пева по кафанама, цепа са себе одећу , велики
је женскарош, због кога је и др . Љиљана Станимировић ћерка проте
Владе Станимировића , десне руке владике Лаврентије покушала да
изврши самоубиство! Исти тај Ранковић је на почетку рата снимао
четничке песме у милионским тиражима и државу заврнуо за милионски
порез . На Гишкиној сахрани ронио крокодилске сузе . На заказане
интервјуе долази и у купаћим гаћама. А шта причају његови школски
другови из Лелића то је посебна прича . Тако испада да је Ранковић још
као клинац волео туђе . Хвалисави Ранковић слепо одан Црногорки
Даници , у пијаном стању знао је да се изрекне како СПО све држи под
контролом , односно да прислушкују , да су њихове полицијске станице,
поште , све , не кријући своје везе са криминалцима и са странцима
Више свештеника , углавном екумениста и са криминалним досијеима било
је одано Вуку. Ту су још и прота Срећко Радосављевић из Мачванског
Прњавора који је на почетку рата у цркви држао радио- станицу, а
хапшен је и сумњичен због шпијунирања . У родбини има доста
криминалаца , а његов син Душан Радосављевић такође оснивач СПО себе
назива “референтом за продају магле”, његова жена је из Петковице и
тврде да је у родбинским везама са Миломиром Веселиновићем бившим
начелником шабачке полиције , који се се истакао ѕа време акције
Сабља а нераздвојан је пријатељ са Лаврентијем, Веселиновић је познат
и по многобојој родбини која има кривичне досијее тешке ко црна земља
Трећи свештеник заклети члан СПО је Воја Петровић у чијој се кући у
Шапцу у Карађевој улици тик до Владичанског Двора налази седиште СПО .
Сви су они одани Драшковићу Лаврентију и Западу ! Владика Лаврентије
на Соко Граду код Љубовије дочекује представнике секти најчешће Хари
Кришне , као и светске темпларе . Владика Лаврентије и остали
сатанисти из Српског Покрета Обнове често иду на поклоњење Папи у
Ватикан , вероватно да му се захвале што је Папа у Ватикану
благословио Туђмана, вероватно да му пољуберуке које су канонизовале
Степинца и скривале Анту Павелића и на тај начин пљуну на све србске
жртве усташког ножа и покрштавања ! Е, то су следбеници Вука
Драшковића , све сами развратници и криминалци !
Крвожедни Вук Драшковић хоће обезглављену Србију , сакату и потлачену
, покатоличену . Његови чланови су најчешће криминалци који су на
нерегуларне начине добијали посао, отимали од народа и државе .
Срећом сказаљка секундара и биолошки сат не иду на руку овом иловачи
и јаловцу , који је већ једном ногом у гробу . Лажни родољуб, букач и
букаџија , ,некрст , злотвор и пијавица био је најгрлатији у
прозивању и прогону Срба . Подсећања ради : 7.2 . 2008 . године на
протесту приказивачима Одступања у Београду , где је група шиптарских
уметника из Приштине организовала изложбу слика у природној величини
Адема Јашарија албанског терористе , када су многи прогнани са Косова
протествовали , а где је била и потписница ових редова , истакнути
члан СПО и сарадник ” Гласа Цркве” , којем више одговара да се назове
Гласом Америке , глумица Љиљана Лашић јавно и гласно је негодовала што
окупљени против одржавања изложбе не дозволе да се посети изложба ,
јер она ето подржава лбанке уметнике и тврди да је албански
терориста Адем Јашари велики херој и јунак исто као и наш Дража
Михаиловић! Јавно подржавајући изложбу албанских уметника са Косова !
У шабачком ” Гласу Подриња” чланице СПО назови новинарке , које су
ширем аудиторијуму познатије по стидним длакама него по новинским
текстовима , најчешће љубавнице ђакона Љубе утркују се у очекивању
мрзитеља Срба почев од Соње Висерко до других са којима се међусобно”
лижу “сви су чланови СПО !
Шта још рећи …. и шта поручити Драшковићу ….
У Хаг Драшковићу иловачо једна и издајниче и да одговараш за све
злочине које је починила твоја паравојна формација, тај
Ескадрон смрти због кога је чак и Фрањо Туђман за Звонком Османлићем
расписао награду у износу од 270 000 немачких марака . И сад се намеће
питање да ли си се ти случајно сарадниче ватикански и страних
обавештајних служби потрудио да уклониш трагове , јер да је којим
случајем преживео Ибарску и да је жив , управо Звонко Османлић би био
главни сведок против тебе у Хагу . Баш чудно !? Звонко мртав а ти
жив!!! Ниси ни огребан ! А због чега не објасниш народу како је
завршио војвода Новица Ранђеловић, који те путем медија позвао да се
предате Хагу, а како извори тврде одмах после тог текста напрасно
умро а многи тврде и да је отрован ! Бежећи од лименог сандука Хага са
Лаврентијем католичиш србски народ , извршавајући директно наређења из
Ватикана . Зоран Ђинђић је за тебе говорио да си душевни болесник , а
твој кум Војислав Шешељ тврди да и наркоман а упућенији да те
финансира мафија. Ти и твоја старица Даница која се подмлађује
пластичним операцијама , Србији можете да покажете само пут на
гробље! Твој Ескадрон смрти састављен све од самих криминаца и дан
данас убија неистомишљенике ,силује Србкиње , пљачка срвске куће,
прети новинарима смрћу , уништава новинарску документацију , уклања
трагове . Црногорка старица Даница се постарала да њени”црногорци
“повезани са мафијом окупирају врх србијанске полиције и Суда са
циљем демонтаже Србијанских служби безбедности у корист Запада и
Католика . Него ти лепо спремај Драшковићу пљувачу и издајниче Срба
шта немаш , никад се не зна кад ће да те позове . Шта си се испрепадао
и ус… ?! Није смрт Драшковићу већ Хаг . Јер ти треба да умиреш дуго
и дуго и у највећим мукама , да умиреш до стоте и да Бога молиш да
умреш и да ти муке скрати због злочина које си нанео Србији сарадњом
са окупаторима и НАТО бомбардерима који су убијали децу . Због свега
што је твоја паравојна формација чинила . Али не у Србији ! Ако је
истина а по свему судећи јесте да си наручилац и србске деце у кафићу
Панда у Пећи , е онда те треба обесити на сред Теразија заједно са
криминалцима из полиције који те штите а који раде за оне са америчким
пасошима ! Продана душо , погледај се у огледалу , очи ти севају као у
аждаје мржњом према Србији коју католичиш са Лаврентијем и коју си
спреман да продаш да спасеш своје јефтино од лименог сандука Хага .
У коме су захваљујући твом прогону завршили многи честити Срби !
Драшковића у Хаг ! Он је најодговорнији што су многи Срби завршили у
Хагу !

Шта други кажу о Драшковићу ….
ЗБОГ ЧЕГА СЕ КРИЛО ПИСМО ДР. БРАНКЕ ЈЕКИЋ О ВУКУ ДРАШКОВИЋУ КАО ”
ВОЈНА ТАЈНА”
ПИСМО ОБЈАВЉЕНО У СРПСКИМ НОВИНАМА ОГЛЕДАЛО КО ПРОЧИТА СХВАТИЋЕ

И Вуку бих помогла

Обраћам Вам се са молбом да у Вашем цењеном листу објавите мој чланак
у рубрици писма.
Дочекала сам пензију са навршених 65 година и пуним радним стажом (и
поред више соматских обољења). Виђала сам Вука Драшковића често на
неуропсихијатријској клиници у ул. Др Суботића бр. 6, који је долазио
код покојног Др Веселина Савића, шефа одељења на коме сам радила. Вук
то најбоље зна због чега је посећивао Др В. Савића. Вероватно из више
разлога. Не знам да ли је и Дана то чинила, не сећам се да сам је
виђала.
Критеријуми психијатријски и неуролошки, као услов за стицање
инвалидитета Прве категорије су ми веома добро познати (ја сам
специјалиста за неуропсихијатрију), стога предлажем, па можда и
захтевам, да се изврши ревизија њене инвалидности.
Можда се не бих тога сетила да дневна штампа није пуна Даниних и
Вукових изјава о томе како би она била најпогоднија и најбољи директор
државне безедности, јер би она разјурила, ухапсила, ликвидирала,
демонтирала ”Милошевићеву злочиначко-терористичку” државну безбедност.
После сваке изјаве овог брачног пара, уверена сам да они испуњавају
све услове за инвалидност из психијатријског домена.
Постављам себи питање, каква је то ова наша власт. Влада, скупштина,
председници многобројних партија да толеришу, што је недопустиво у
једној, заиста правној, држави. Мислим да је тај Вук на погрешном
месту и хитно би требало да се нађе где му је место. Страхујем за
српски народ, да ће оболети од Вуковог и Даниног вируса, што је
познато као колективна психоза. Стога је неопходна превентива, коју
треба да предузме министар здравља.
Ако је код Дане установљена инвалидност Прве категорије, онда је она
неспособна за обављање било какве активности, поготову од државног
значаја.
Патолошка мржња неизмереног интензитета доминира њиховим психичким
функцијама. Она је дубоко уткана у њихова бића. Стога, спасимо младе
нараштаје од таквих људи. Усмеримо их ка истинским вредностима, како
би били здрави и способни да очувају ову напаћену Србију.
Јединог ми брата, од 16 година, убили су четници на најсвирепији
начин, а није био гоља, пробисвет, без биографије. Био је херој, који
је пао за слободу свога народа.
Када сам постала лекар специјалиста, један број четника сам лечила,
јер код мене никад није постојала патолошка мржња и мржња уопште. Ако
треба, и Вуку бих помогла!!!

Др Бранка Јекић, Београд
http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/pub/38/pisma.htm

А овако је о Србима говорио Вук Драшковић

 

Писмо Вука Драшковића председнику Хашког трибунала, 29. августа 1996.

Вук Драшковић

Залажем се за апсолутну сарадњу са Хашким трибуналом, јер браним
српски народ од колективне кривице за злочине које су, током рата у
Хрватској и Босни и Херцеговини, починили или наређивали поједини
Срби. Кажњавањем и хрватских и муслиманских ратних злочинаца за
зверства почињена над Србима, такође се скида колективна одговорност
са тих народа.

Неће, међутим, бити отклоњена нити значајно смањена могућност рецидива
нових ратних страхота и етничких чишћења, уколико Хашки трибунал не
оптужи и не осуди саму злочиначку идеју геноцида на овим балканским
просторима.

 

Сви историчари света могу посведочити у Хагу да, све до 1941. године,
на просторима бивше Југославије никада није било нити геноцида нити
организованих етничких чишћења. Било је локалних и националних и
верских сукоба, као и европских и светских ратова, било је и ратних
злочина, али геноцида није било. Овде су владали Турци, Аустријанци,
Млечани, Французи, Срби, Немци, чак некад давно и Хуни. Ничија војска
и држава није спроводила геноцид над било киме. Због тога је и етничка
мапа личила на кожу леопарда. Срби, Хрвати, Јевреји, православни,
муслимани и католици живели су вековима измешани.

 

Шта се то, дакле, десило 1941. године? Тада нема југословенске
комунистичке армије, јер нема ни Југославије. Она је у априлу 1941.
сломљена, раскомадана и окупирана. Тада нема ни комунизма ни Слободана
Милошевића у Србији. Нема ни Србије. И она је раскомадана и окупирана.
Тада нема ни Караџића ни Младића у Босни. Нема ни Босне, као државе.

 

Тада, једино, има једне нацистичке хрватске државе, којој Адолф Хитлер
поклања целу Босну и Херцеговину, као и делове Србије. После једанаест
векова, Хрвати су, тек тада, под окриљем кукастог крста, добили своју
државу. Анте Павелић, фирер те нацистичке творевине, прокламује
истребљење Срба као врхунски и национални и државни интерес. Први пут
у историји, на Балкану се убија колективно, због злочина рођења!

 

Цео свет данас зна за Маутхаузен. Стицајем околности, свет није сазнао
нити ни данас зна за концентрациони логор Јасеновац, највећу масовну
гробницу Срба, која је много већа од Маутхаузена.

 

Комунисти су, наиме, 1945. године дошли на власт и обновили
Југославију. На магични начин, Хрвати су представљени свету као
антинацисти и као ратни победници. Тобоже због будућности и
заједничког живота Срба и Хрвата, комунистичка власт није спровела
денацификацију Хрватске и сакрила је од Европе и света истину о
геноциду над Србима. Затрпана је и истина да је хрватска нацистичка
држава званично била у рату и са Сједињеним Америчким Државама и са
Великом Британијом, и да су њене трупе јуришале на Москву и
Стаљинград. Тако се десило да у Нирнбергу на оптуженичкој клупи нема
ниједног злочинца из Хрватске. Тако се десило и да готово сви хрватски
ратни злочинци и нацистички лидери добију уточиште у земљама западне
демократије. Сам „балкански Хитлер“, вођа хрватских нациста-усташа
Анте Павелић, непрогоњен и некажњен умире природном смрћу у Шпанији.

 

У Хашкој судници се мора појавити правни Достојевски. Онај који ће, ма
колико то било напорно, компликовано и одвећ болно, ући у све
лавиринте овдашњег зла и пронаћи корен, извор велике несреће. Онај
који ће, у име земаљске и Божије правде, у име свих мртвих и живих,
бити немилосрдан према сваком злочину и злочинцу, али који ће и јасно
раздвојити последицу од узрока.

 

Са ужасавањем, које је разумљиво и оправдано, цео свет данас прати
откопавање масовних гробница око Сребренице. Те слике пакла и људског
безумља телевизија уноси у куће широм наше планете. Шокирани гледаоци,
милијарде њих, у својој свести и души означавају Србе као дивљаке и
убице, као неки геноцидни и разбојнички народ, који је извор и кривац
балканске Хирошиме.

Телевизијске камере, међутим, не могу да прикажу данашњем свету
стотине и хиљаде Сребреница од пре пола века, концентрационе логоре
смрти или џиновске пећи у којима су масакрирани и спаљивани Срби.

 

Далеко од тога да прихватам принцип талиона (око за око, зуб за зуб)
или да тражим ма какав алиби или попуст за злочин почињен из освете и
одмазде за претходни злочин. Желим само да судије у Хашкој судници
тумор геноцида и етничких чишћења у Хрватској и Босни сецирају до
сржи, тако да се јасно каже где је жариште а где су метастазе.

 

Из крви невиних жртава пре пола века, потекла је данас крв невиних
жртава. Зло се храни злом, а мржња ниче из мржње. То су спојени судови
наше и српске и хрватске и муслиманске несреће.

 

Овде ће будућност бити будућност гробова и вечне одмазде, уколико не
победе начела помирења и покајања. Та улазница у људску будућност сада
је у рукама Хашког трибунала.

 

Никада, до овог срамног рата у Хрватској и Босни, Срби нису спроводили
етничка чишћења, него су били жртва тих чишћења. Никада нису сејали
масовне гробнице, него су бацани у масовне гробнице. Никада нису
рушили џамије и цркве, него су спаљивани у својим црквама. Никада нису
рушили градове, него су страдали под рушевинама својих градова.

Овај историјски пасош српског народа мора се показати у Хашкој судници.