ЧУДНА ОПОМЕНА СТИГЛА ЈЕ ИЗ БОСНЕ УОЧИ НАТО БОМБАРДОВАЊА А И САДА ЈЕ НАМЕРНИЦИ МОГУ ВИДЕТИ У ЦРКВИ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ДУБЉУ
ПОРУКА ОПОМЕНЕ СРБИМА У БУКОВОМ ПАЊУ НА КОМЕ У АКРОСТИХУ ПИШЕ РАТ И САТ ЛАТИНИЦОМ
Потписница ових редова трагом информације да се у Дубљу у цркви Вазнесења Господњег налази комад дрвета донет из Босне уочи НАТО бомбардовања , са исписаном поруком Србима још 2000. год година обрела се у Дубљу у Мачви да се распита о његовом пореклу и да фотографишето предсказање и знамен.
Тада сам од свештеника Уроша Живковића сазнала да за пањ ретко ко зна и за поруку исписану у том комаду буковине, зато што је похрањена у спомен – костурници , далеко од очију јавности, у крипти смештеној испод храма , тачније испод улаза у храм . Да ли случајно тек тај део пања , налази се заједно са освештаним костима ратника из Првог светског рата, као и са пронађеним личним стварима , муницијом, еполетама итд. Дубље, осим што је познато по својој бањи, тј. по топлој лековитој води (чак 56 степени) познато је и по чувеном Боју на Дубљу 26.7.1815. год .и по биткама српске и аустроугарске војске из Првог светског рата 1912-1918. год. Али, вратимо се чудном замену изузетно ретком и врло речитом знаку упозорења. Приликом мог одласка у Дубље, очекивала сам да ћу видети нешто слично предходном пању о којем сам писала , крст у буковини и понеки лик. Међутим , била сам запањена , када сам у дрвету угледала исписану реч ” RAT ” . О тој чудној четвртини или шестини пања , понешто је испричао свештеник и старешина цркве Урош Живковић. Рекао је да се не зна много јер је пањ ту доспео уочи бомбардовања . Дрва су купљена од препродавца у Босни , која су опет доспела неким чудом преко Павловића моста у Богатић и према свим проценама купио их је Владимир – Влада Јовић звани Пућа , велики познавалац птица, за кога кажу да му по команди и голуб зна да слети на длан. Дакле, дрва је купио од препродавца из Босне и када је дошао до обележеног дрвета, поклонио га је угледном господину Петру Јакшићу , такође из Богатића, а он га је поклонио цркви Дубљанској . Дрво је било старо око 40 до 50 година , што у тренутку док ово читате 15 година после значи да је старо више од шест деценија и вероватно памти и предходни рат. Можда је то опомена, али свештеник Урош Живковић мисли да је то Божја рука написала као упозорење. Загонетка овог записа у дрвету је следећа: одозго надоле ишчитава се попут акростиха крупним словима латинице исписана реч RAT , која се пресликава као преко индига у други део буковине . Да ли је ово опомена која је кренула из Босне (сећамо се где и када је започео рат) а завршила у Србији своје путешествије и то баш уочи рата у јединој преосталој нетакнутој територији . Да ли је треба схватити као озбиљно упозорење јер се ипак порука открила човечијем оку . Није било суђено да тај знамен изгори у ватри , већ да се прочита и можда избегне написано . Да ли је то можда претња од оних чије је писмо – латиница? Тумачења ове енигме могла би бити разнолика и бројна. Одгонетнути шта значи реч рат исписана у буковини, за коју се готово са сигурношћу може рећи да није написана људском руком и је нерукотворена није тешко . Та претећа и опака реч, крвава реч све говори . Како сам прва писала још 
2000.год о овом упозорењу , текст сам објавила у више листова . Али већ коју годину после осим горе наведеног, покушала сам још једном да одгонетнем и дешифрујем ту претећу поруку . И све више сам била убеђенија да рећи “рат” и “сат “исписане попут акростиха великим латиничним словима, могу да говоре да истиче време најтраженијем хашком бегунцу – Генералу Ратку Младићу . Рат су почетна слова имена генерала Младића , док сат означава да је почело одбројавање . Поруке Виших сила нису случајне и увек имају дубљи смисао . Порука тада Ратку Младићу истовремено је порука целокупном српском народу од западног света и оних чије је писмо – латиница!
Још једном за оне који не знају где се налази Дубље , подсећамо да је у српској историји ово мачванско село о је познато по Боју на Дубљу 26. јула . 1815. године , у коме је устаничка војска под вођством Милоша Обреновића поразила много бројније Турке и заробила Марашли Али – пашу .
Текст је објављен 2000 . године у више листова, а део текста и у Политици 30. маја 2006 . год.
