Blog

29 apr
0

Lepe pesme članova Udruženja srpskih književnika Slovenije i njihovih prijatelja

ИСПОД СТАРОГ МОСТА

Испод старог моста сам шћућурен стојиш
док ти се низ нос кишне клижу капи
низ капљице брзе тренутке бројиш
срце ће је твоје у маси препознати…

Пролазе колоне,много чудног света
са осмехом на лицу сваког чекаш,пратиш
и нервозно гужваш дршку неког цвета
пазећи да њега случајно не сквасиш.

Испод старог моста више ниси један
збуњено се вртиш,од погледа кријеш
до тебе је стао клинац други један
ако њу ти чека, ал ћеш да га бијеш!

Но, убрзо стиже девојчица друга
дечаку до тебе нешто тихо збори
загрљене,сретне дочека их киша
са којом уз тебе, само Мост тај стоји.

Испод старог моста још шћућурен стојиш
чувајућ од кише дршку оног цвета
једна,две,три-нове капље бројиш
клижу се низ сузе,малени поета!

Ауторица књижевница и песникиња: Виолета Божовић

GRADI KI MOST SUTON

ОТАЏБИНА

Овде сам где живот купију на рате
у безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.

Дишем овај катран зарђалих груди
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину.
Не верујем више ни Богу, ни оцу
не тиче се мене умирање птица,
док ми се над главом ко уже на коцу
немилосно њише џелатова жица.

Ој, Србијо мајко, хтео бих ти рећи:
Опраштам ти лажи, сузе скамењене!
Кад с обале реку сам не могу прећи
нека барем река пређе преко мене.

Не верујем да ће ходочашће доћи,
у тишину којом време ране боји,
страх ме да сачекам, а бојим се поћи
према свету у ком – сутра не постоји.

Чувам дане да их вечерају вуци,
док безнађе света очњацима дробе,
овде где и живот умире у руци
ја две смрти живим и љубим их обе.

Аутор песник: Љутомир- Љутко – Рундић
Лозница

CRNA DAMA

ПЛАВЕ ОЧИ ТВОЈЕ

У очима твојим видех себе.
Плаво небо,
плаво море.
Плаво твоје око.
Летим као птица,
и бродим као морнар.
Пишем на једном облаку,
твоје име.
Тражим те у таласима,
плавога мора.
Крадем од сунца зраке,
да их подарим теби.
Узимам оз облака,
кап кише која још није пала.
Желим да ти овлажим усне.
Желим да ти залијем,
корен твоје лепоте.
Желим да ми,
још брже и лепше цветаш.
И да ти цветови буду плави,
као плаветнило твога ока.
Уздишем,
и примичем се још више.
Да видим негде у прикрајку,
да ли сам сам поред тебе.
Из твога плавог ока,
измами једну плаву сузу.
Коју сам попио својим пољупцем.
Осетих тада још више,
део тебе.
Осетих покрете твојих руку.
Мирис твоје коже,
стиже до моје душе.
Стигох до жеље,
која се скривала у теби.
Засијала је васиона цела.
Таласи плавог мора,
носили су љубав нашу.
Ми смо тада срећно,
досегли до звезда.

Београд,16.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

НОВА ДАМА

МАГНЕТНА ГРАЂА ЛЕПОТЕ СНОВА,
У НАШОЈ УЛИЦИ ДАМА ЈЕ НОВА.

ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОНА ЈЕ СТИГЛА,
УЛИЧНЕ МОМКЕ НА НОГЕ ДИГЛА.

ЛЕПОТА ПРАВА ДИВНОГА ГЛАСА,
К'О НАЦРТАНА, ВИТКОГ СТАСА.

ОЧИ ЈОЈ КРАСЕ И УСНЕ ОД МЕДА,
А БУЈНЕ ГРУДИ, ЖЕЉНЕ ПОГЛЕДА.

БОЖАНСКИ ОСМЕХ, РУМЕНО ЛИЦЕ,
ОБРВЕ ЦРНЕ УЗ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ.

ДОК ДУГА КОСА ПРЕКРИВА ПЛЕЋА,
А ОЧИ КРУПНЕ ПОНОС ЈОЈ ВЕЋА.

КАДА СЕ КРЕЋЕ ЗАДЊИЦОМ ТРЕСЕ,
БОКОВИ ПРАВЕ ГЛЕДАЊЕМ УДЕСЕ.

НОГАМА ВИТКИМ УЛИЦОМ КРЕЋЕ,
КО ЛИ ЈЕ ЉУБИ, ПРЕПУН ЈЕ СРЕЋЕ.

ЖИВЕТИ СА ЊОМ УЗ ГЛАС ЛЕПОТЕ,
БЕЗБРИЖНО ДУГО, ЧАК И ДО СТОТЕ.

УСКС – аутор песник: Саша Гајић

02

С У С Р Е Т

СРЕТОХ ЈЕ И НА ЊОЈ ПОГЛЕД МИ СТАДЕ,
У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ ПРОБУДИШЕ НАДЕ.

ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,
БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.

ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ МИЛОВАО,
ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ НИСАМ ЗНАО.

СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,
БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.

ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,
ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.

ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,
БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.

ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,
ЗАСТАЈКУЈУ ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.

ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,
БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.

МИЛУЈЕ ЈОЈ ЊЕНУ ЗГОДНУ ГРАЂУ,
ЈА НЕВИЂАХ ОД ТЕ ДАМЕ СЛАЂУ.

СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,
ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.

ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,
ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.

ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,
СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.

УСКС – аутор песник: Саша Гајић

ГРОБНИЦА ПЛАВА

Златна Лира 2011

О, синови храбри, пуни идеала
што сте некад били и борит´ се знали,
за слободу свете своје Отаџбине –
премладе животе за свој род сте дали.

Плашили се нисте ни буре, ни зиме
лимунови жути гдје су процвјетали
у истој сте браћо гробници остали,
а она се зове баш Гробница Плава.

Ту из ваших тијела никнуше корали
опомињу зборе, с њима шуме вали.
„Путниче, застани ми смо овдје пали

запали нам свијећу док се Сунце злати,
за слободу вама животе смо дали
немојте нас никад забораву дати“.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – НЕМАЧКА –

ШТО ТЕ НЕМА

Похвала Ниш 2013.

Не чујем ти дуго кораке у мраку,
ни капије шкрипу да отвараш руком.
Гдје си да ме штитиш крху и нејаку
на огњишту нашем што стварасмо с муком.

Не видим те више на старом бунару
одавно те нема, није нам се дало,
некад нам је гнијездо срећом одисало,
а сад само ћуте слике на дувару.

О, гдје си сада у ове ноћи црне!
У самоћи дугој што се с тугом сплела,
да се јавиш вриском који лампе трне
и који је некад разгонио сијела.

Прикради се дођи, изненада бани.
Онако к´о некад – кршан горостасан
подвикни из гласа – оштро громогласан
и на прагу куће к´о заштитник стани.

О, гдје си сада, слободо и снаго!
Да одбраниш шуме, воћњаке и њиве,
гдје откосе густе некада си слаг´о
и садио трешње, јабуке и шљиве.

О, гдје си сада , уснули Славују!
Прерано си заспо, не чујем ти поја.
Огласи се пјесмом, да те опет чују
они што разносе капље нашег зноја.

О, гдје си сада, моја звијездо сјајна!
Што живота мога водиља си била,
док је мирним током протицала Мајна,
путања се твоја крадом угасила.

Бар у снове дођи и реци ми како.
Лавовски се борим с гладним курјацима,
пружи сламку спаса, јер није ми лако
да очувам гнијездо нашим унуцима.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА –

03

НОСИМ ТЕ У СРЦУ

У дубини мога срца
твоје име записано
и никада, вјеруј никад
неће бити избрисано.

Ту те чувам к´о светињу
и надам се срећном дану,
да ћеш опет да ми дођеш,
да ме љубиш раздрагану.

Твоје очи склонила сам
у коморе преткоморе,
крвотоком протичу ми,
с њима будна чекам зоре.

И љепоту твога лица
у своје сам срце скрила,
остали ми уздисаји –
а некад сам срећна била.

У дубини мога срца
ја те чувам к´о анђела,
а можда би боље било
да те никад нисам срела.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА-

Пјесме пријатеља

У ПРОЛЕЋЕ КАД ЗАМИРИШУ ТРАВЕ

О Боже, како миришу траве у пролеће
у јуну, кад огреје у Србији
кад зазелени, расцвета, разбокори
кад опије, омами лепота.

Кад руменим осмехом
замаме девојке наше
и с очима чежње, уснама сна,
позову лепоту дана.

Кад речи потеку попут песме
док стојимо насмејани
међ´ шљивицима и јабукама
у вајатима.

Кад наздравимо
и прекрстимо с три прста
и замислимо и зажелимо љубав и срећу
и себи и другима.

О Боже, како потече радост у нама
у трену овом
нас Срба
кад траве замиришу у пролеће.

НЕЂО ЋИЋО СТОЈАНОВИЋ – Београд –

ЗЕЈТИНЛИК

Зејтинлик
покој, тишина неоскрнављена,
чича док прича на лицу му сена.

Крстови,
силних ратника српских,
небеска битка опет добијена.

Тела,
француска, енглеска, талијанска,
руска и тела далеких туђинаца.

Војници,
леже у строју сви мирно пред Богом,
пали за правду с вером у Христа.

ИГОР СТАНКОВИЋ- Нови Сад –

ВАЛЦЕР МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА

Награда Мркоњић Град 2015.

Нису звијезде прозрачни кликери
који се просипају анђелу
дјечаку из џепова.
То су стопе свих заљубљених
који у жару љубави своје
додирују небо
и додиром остављају траг
који пламти.

Није Млијечни пут звјездана
прашина
нарендана на ренде маме
оног дјечака.
То је стаза којом
заљубљени плешу
овај валцер
кад се у пламу љубави
одгурну од Земље.

И Сатурнов прстен је
пируета заљубљене жене
која је у највећој свечаности
плесала за своју љубав.
Горе изнад нас је музеј
свих љубави
и одликовања оног који
стварно је љубав.

Чекаћу те вечерас
на подијуму Ориона.
на одсјају Белтегеза
лако ћеш уочити
и сјај мојих очију.

Чекам те да плешемо
и плесом
стварамо нове звијезде.

ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ – Подгорица –

Плашим се да пишем

Плашим се да пишем,
јер не разумем маштовите људе
који маштом
желе да покажу оно што им је на срцу.

Да изговоре ,
а ћуте,
јер ћутањем се лакше брани
оно што је давно речено.

А оно што је давно речено,
однесе мрачни ветар сумње.

Ветар сумње и капи кише ,
неизговорених речи
што чекају да буду написане.

страх је писати ,
писати je и живот,
и сва чар која са њиме долази .

У рајском животном кутку
страх је једино писати
а све остало је смисао животне бесмислице.

Прашина

Дуго размишљам
прашина
све је прекрила,
и давно нестале трагове
и твоју некада огромну љубав
а сада маглу.

Ћутање ми даје снагу
да не видим слепило ,
прашина
све прекри
и ничег више за мене нема.

Певањем олакшавам изгубљену душу
прашина
за моје се срце лепи
жигоше пепео моје љубави
заувек затвара моје јадно срце.

Прашина
се шири целим мојим телом
моје лице бледи,
сцена светли
а завеса пада.

Прашина
на старом пешчанику
песак у њему
показују да је време стало
спустио се вечни мрак.

И после нас остаће само прашина.

Марко Мирковић

НЕКО МЕ ЧЕКА

Хоћу да вриштим, а немам с киме,
људски је понор дубоко море.
Трепери душа сред бурне плиме,
дрво живота оста без коре!
Коме то птица злослутна пева?
Безуха глава хук речи слуша.
Муња над водом дрхти и сева,
моја се река увира гнуша!
Ја палим свећу за нову зору,
и с врата скидам црно камење.
Шта више треба божанском створу,
сем искре, ватре, за отрежњење?
Корачам небом, неко ме чека,
ја сав уплакан, он луд од смеха!

Аутор песник: Саша Мићковић

ПРОЛАЗЕ ТРЕНУЦИ

Свећа догорева, капље восак жути,
паук се у углу игра својим пленом.
Ноћ душама шапће, све остало ћути,
тајац игру води с успаваном зеном!
Тишина од бола несноснога пишти,
разиграна муња мутно небо ждере.
Време нас овакве, премале поништи,
и са лица земље вавијеков спере!
Сунчани се зраци са црнилом деле,
и у телу, крви, то се живот ломи.
Пролазе тренуци и јадни и хроми,
звездице у оку угарком увеле!
Сат на зиду јавља, последњи ударци,
дрхтавим се светом размилели жмарци!

Аутор песник: Саша Мићковић

ПАТРИЈАРХ   ПАВЛЕ

Светачки мирне, кристалне очи,
урањаш нежно у туђе мисли.
Перјана душа, ка Небу крочи,
пред којом греси многи су свисли!
Подсвесно чујем те славне речи,
„Будимо људи“, поука златна.
Још твоје звоно Србијом звечи,
не плашећи се временског клатна!
У ово доба, тако нам треба,
ручица света да нас поведе,
а људско срце вечито вреба,
злокобно око, да га заведе.
Са Неба сипај светлосно иње,
љубав се наша к`теби успиње!

Аутор песник: Саша Мићковић

СУМРАК СА МРТВИМ ПЕСНИЦИМА

Верлен, Рембо и Бодлер, из тишине и језе,
надвију се тек сенком над капијом Париза,
док им гробове чама, црв ковчеге нагриза,
у ћилибар им усуд катрене верне везе!
Великанске се душе низ Сену шуштећ вију,
Морис Равел ту вешто Болером се расвира,
а повр њине хумке смрт труло цвеће збира,
само још срца жеђна, ко сунцокрети зрију!
Пред сумрак, често видим, како се небом крећу,
док у прозору своме жежем мирисну свећу,
ех, тако прича крене… из чудесних давнина…
Валери, Ронсар, Готје… сред собе ми изроне,
и њихова се рима у светлодашју проне,
па онда капка – капком, све скри париска тмина!

Аутор песник: Саша Мићковић
Париз, 15.08.2014.

ПЕСМА СРЧАНИ СЕВ
Живот добује полако,
и испира са лица глеђ.
А ја бих од среће плако,
јер душа, то згаснула жеђ!
Песма јад да сможди уме,
она срчани плам и сев.
Тек песник птице разуме,
овај живот, анђела пев!
У киши обриси света,
а Божији разгали лик.
Бићем разлиста поета,
песмама се пролама крик.
Олуја и стихови – звук.
Све промиче под дугин лук!

Аутор песник: Саша Мићковић

ИСЦУРЕЛО ВРЕМЕ

Брзо ли пролазе опијени часи,
на заласку Сунце ко пред клање клечи.
ЕУ мутну се бару стари угар гаси,
и тек нека звезда од туге зазвечи!
Све у души страсти полагано гасну,
ипак ми се слуша још зуј дивљих пчела,
и напокон крила кад ми млада спласну,
једна црта дели од мрачног опела!
Сребрни је поток увиру све ближе,
у оку се суза пред страхотом леди.
Изненада авет што ме вреба стиже,
такне ли ме само, јасно је шта следи.
Исцурело време, мудрац једном рече,
а што вечан нисам и мртвог ме пече!

Аутор песник: Саша Мићковић

Opširnije
23 apr
0

Амбасадоре! Стидите ли ce Ви свог језика?

Радован Б. Милић

Амбасадор било које државе, као изасланик њеног председника, руководства и политике, морао би бити оличење своје земље у земљи у којој је примљен и у којој је добио агреман. Морање за српске амбасадоре, како изгледа, не значида они и стварно морају бити њено оличење. Или можда баш јесу?
Да видимо зашто!
Ако држава и њена влада не стварају повољну слику о Србији и Србима у свету, зашто би то морао чинити њен изасланик? Ако држава не штити своје грађане у Србији и ван Србије, зашто би то морао чинити њен амбасадор? Ако држава не поштује Устав, зашто би га он поштовао?
Тако посматрано, данашњи амбасадор Србије у Словенији је оличење своје државе. Његово (не) поступање је у складу са државном политиком Србије, па је чак у нечем и напреднији од актуелне српске напредне власти.
Указом бившег председника Србије Бориса Тадића, Александар Радовановић је 09.12.2011 године постављен на место које и данас обавља, уз напомену, да је од 2009. био саветник за спољну политику тадашњег председника Владе Србије Мирка Цветковића.Ступивши на дужност, нови амбасадор затичеу српској амбасади у Љубљани Александру Станковић,кадар Демократске странке, са завршеном средњом школом, која је под сумњивим околностима докторирала а затим постављена на место више саветнице за политичка питања. Упозорен од Србина који живи у Словенији да је Станковићева огрезла у корупцију, Александар Радовановић не реагује, већ је и штити. Станковићева користи наклоност свог шефа, ангажује СОВУ – (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija), која на захтев амбасаде, 20. априла 2012 године, у 9 часова, посећује Србина у његовом словеначком стану и започињенад њим тортуруистражних радњи. Епилог немилог догађаја је правоснажна пресуда, а без рочишта, доказног градиваи права жалбе, којом је Србин осуђен на казну затвора до 30. дана и то због откривања сумњивог конфликта интереса у којем се нашла Александра Станковић.
Таквим поступањем, амбасадор Радовановић је дрско прегазио Устав Републике Србије, члан 13, у коме се каже, да Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству. Чија је права штитио амбасадор у конкретном случају?
Али, то није једини грех амбасадора Радовановића. Половином октобра 2012, у емисијi словеначке телевизије„Интервју и тачка“, на питање водитељке: „Да ли говори словеначки“, он одговара да не, али да говори регионалним језиком, и исправља водитељку недозвољавајући јој да српски језик назива српским, већ каже да је то регионални. Признаје, да постоје босански, хрватски и тај како га је водитељка назвала српски језик, мада по њему није лош израз регионални есперанто језик. „Са словеначким колегама говорим регионалним језиком, изјавио је српски амбасадор у Словенији. (Погледати од 17:44 мин – до 19:00 мин)https://www.youtube.com/watch?v=JXZp2UTKlDE
Оваквом изјавом и односом до српског језика, амбасадор Радовановић је по други пут, на најгрубљи начин прекршио Устав Републике Србије, члан 10, у коме дословно пише: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Ако се притом изврши увид у званични портал амбасаде још једном ће се потврдити да се заиста Устав не поштује, и да им је портал исписан, како амбасадор рече, регионалним есперанто језиком.
Како се не би читаоцидовели у заблуду да „кадар“ Бориса Тадића и Мирка Цветковића ништа не ради,вредно је споменути да је српска амбасада из Љубљане, као наручилац,14.11.2014. године склопила уговоро оперативномлизингу са фирмом Porsche Leasing SLO d.o.o. за набавкуслужбеногвозилазапотребеамбасаде,а вредностуговора о набавције 26.319,45еврасапорезом, и периодомважењауговора на 48 месеци.С обзиром да се у склопљеном уговору за набавку аутомобила ради о оперативном лизингу, треба знати да је то практично изнајмљивање аута од власника – лизинг куће, и да аутомобил није нити ће бити власништво српске амбасаде односно Р. Србије, стим да корисник по истеку договореног периода има могућност да возило откупи. Занимљиво би било сазнати шта се догодило са аутомобилом који је српска амбасада употребљавала за време мандата бившег амбасадора Предрага Филипова, као и шта ће се догодити са овим аутомобилом по истеку периода од четрдесет осам месеци? Да ли је то српска пракса, и да ли је паметно да се толики новац баци у ветарза нешто што неће бити власништво Србије. Није ли постојало неко друго јефтиније, а практичније и трајније решење?
А само пар дана пре тога, 27.10.2014.иста амбасада је склопила и уговор о замениитисона у стану домара за 2.189,30евракао и у секретаријату амбасаде за 2.193,74евра.
Да ли ће у овом тешком тренутку за Србију и њене грађане порески обвезницибити ти који ће изнети на својим леђима и ово, још једноу низу расипништва српске амбасаде? Да ли су дужни мирно и ћутећи толерисати бахатост када службеници те амбасаде, почетком марта ове године, одбијају пружити помоћ групи малтретираних српских туриста из Београда уз речи: „Нисте први који се јављате и жалите због проблема на царини. Ми се не желимо мешати и замерати Словенцима са којима смо у добрим односима. Жалите се словеначкој амбасади у Београду“.
По речима ових „дипломата“ изгледа је словеначка амбасада у Београду, а никако српска у Љубљани, дужна штитити српске држављане у овој подалпској земљи. А да ли је то баш тако?
Да ли се рад и пословање амбасаде Републике Србије у Словенији, по угледу на државу Србију одсликава у Аристотеловој тврдњи: „Истинско богатство није у власништву над имовином, већ у праву да се она користи“.
Ако је тако, на основу примера српске амбасаде у Словенији, а изгледа да јесте, није чудо што смо као земља у огромном дужничком ропству, када амбасади не смета да безпотребно задуже Србију за додатних 30.000 евра, а да притом Србија не постаје власник ничега. Или, можда ће неко и бити власник? Ко је тај неко? Није ли време да се политици стида од сопственог језика и политици таквихдипломатапо свету, нарочито у Словенији, каже:Доста је било, јер од вас нема користи ни Србија, ни Срби у Словенији!
Па ко онда има користи од таквих?

 

Opširnije
15 apr
0

ТАМНИЧАРИ ШАРЕНИХ ЛАЖА

Евроатлантисти, лобисти,мондијалисти, глобалисти, док у ушима одзвања исти, исти.То је рингишпил(анате их мате) својеврсна скаламерија, која би мале народе да уведе у тор и наметне им један образац понашања за који ти“добродушници“ мисли да је моралан и демократски .Она је тровачница нашег идентитета и опстанка, њихови апетити су огромни, они менторски траже да се одрекнемо суштинског, да би били ништа.
Европско-атлантска-аркадијска прича је потрошена, јер је коријен те уједињене добротворске фамилилијарности у суштини аморалан и неискрен, јер је економска рачуница превагнула у односу на хуманизам и истинску срећну заједницу.
u125805-239919_diapozitiv14_showПосебна прича је да Запад нас доживљава као заморчиће, као примитивце које треба увести на нека мала врата послуге, у развикану европску тековину која почива на лажима.
Сви сукоби на Балкану су пројектовани по мјери “дивиде ет импера,“ јер пројектанти новог европског курса стварају хаос кад им се „ћефне „, кроз задате национализме, кризе, сателитске владе и марионетске гласноговорнике.

Унија Билделберг моћника причу о пуном стомаку ставља на прво мјеста потенцијалних освојених слобода и привилегија, материјално поставља испред духовног, с тим што сада немамо једног крутог, прагматичног инквизитора, већ својеврсни Инквизиторијум који мјери, премјерава и ужасава . Слуђује нас да постанемо наметнути други, не истински, већ лажни подрепаши и скутоноше, који ће се зарад лажних обећања одрећи и својих најсветоноснијих коријена. Испостављају такве захтјеве, рачуне и морбидна ограничавања да ниједна нормална држава то не би прихватила .Али лоши понављачи вјечито ригају историју и не науче ништа из својих непрестаних трагедија.

Запад своју моралну депресију и кризу свих институција, нарочито породице хоће пошто-пото да извезе и за то тражи државе привјеске, преко својих фаворита, да уступе душу ђаволу и да разруше, обогаље здраву патријархалну породицу.
„Ђаво је већ без маске закорачио у свијет „ казао је Зењковски, и та ђаволизација традиционалних, изворних вриједности, изистинских, није случајно уперена баш против нас.
Сет тзв. људских слобода, уводи , кроз купљену и наређену транспарентност разнолике облике девијантног, болесног, скарадног, стидног .Цинична “философија препаметних је нешто што морамо прихватити и васпитавати нашу дјецу кроз једну умоболну, накарадну „баздљиву“ призму ако хоћемо у такву Интеграцију, која нас понижава, терорише, незасито малтретира, и иживљава се кроз свакојаке емисаре и чистунце демократије.

Суштина америчке доминантне и колонизаторске политике (која спољашњу брани и оправдава унутрашњом ) јесте економски „развалити“ мале привредне системе, задужити их и наредбодавно одредити им које робе да купују, највише оне производе које су оне до тада успјешно производиле (углавном здраву храну ) и ставити им омчу под грло, држећи их непрестано у дужничком ропству и константно мрцварити. Нови изум тровања и својеврсног „пречишћења“ јесте наметање ГМО исхране, да се кроз вирусне концентрате трују будуће снобовске и клоновске генерације.
Нездрава, инфицирана и учипована породица изњедриће наказе , монструозна потомства, која ће опет спасавати, ко други него Инквизиторијум.
Eu-parlament-slika-postaСценарио је јасан.Пожељно је опустошити индустрију, пољопривреду , покрасти сва богатства, изазивати и дозирати вјештачке, економске и политичке кризе, све под видом новоколонијалног демократизма и перформанса, који тражи јефтину радну снагу, да је бесомучно изнурава. “Филовати” социјалне биједе и удесе, под сетом људских права и назови вриједности, наметнути неправо и недемократско, омогућити НВО куплерај, плаћен и дозиран, тзв. локалне свијести, добро „уплаћене и издресиране, да спроводи домаће задатке из свих области преваспитавања по мјери глобализма и хорски понавља да нам је то једини прави пут.

Штитити се од свјетског тероризма, тако што се ствара тероризирајућа политика према демократски изабраним владама, гдје се шерифовски смјењују, убијају лидери, најчешће вјешају, а све да се тим земљама донесе бољитак. Од тога ће они ускоро осјетити сву идентитетску главобољу и поробљавање, јер ће глобализам да им исцрпи и бесомучно опљачка и задњу пару и да их уведе у сталнозависне системе од њихове добре воље .
У својој нападној технолошкој инвазији, путем масовних комуникација, кроз интернетско поробљавање, кроз шоу ријалитије спаривања, износи на тобожњи послужавник сет свакојаких слобода, демократских ђаконија .У питању је један софистицирани и подмукло осмишљени патент Новог свјетског поретка, који није ништа друго но црпилиште и тлачилиште интелектуалне и биолошке својине, чији је циљ да од свијета, поготово малих и осиромашених направи склепану скаламерију праве духовне депоније , гдје ће новац бити једино име а глад самљевених народа одзив, којим се они иживљавају и мрцваре нас.
Појединац усхићен вулгарном и популистичком јефтиноћом, раздуховљен до непрепознавања , улази попут пустине у компјутер као у своју гробницу, у 21. вијек ужасације и клизавости, јер како каже митрополит Амфилохије он је :„у дубинској кризи свог самосазнања , много дубљој него ми то мислимо.

Али ми више и не мислимо, други, моћнији мисле умјесто нас, под маском Великог брата, чији шоу поприма нове димензије и облике страховите манипулације глупошћу, одвратношћу ових нових “арогантних бестидилаца.“
Западна цивилизација, поготово у 21. вијеку сва је стала у ријеч имати, гдје готово да је ишчиљела било каква природност и емотивност. Запад је у озбиљној кризи, самопоуздање које се ограничава на материјалном пољуљано је, криза идентитета је све видљивија и разорнија.. Лојалан свом повиновању „демократији,“ он грчевито трага за ослонцем, када је свака криза, не само економска, него прије свега морална, очигледнија, услужни ланац систему пукао је , као што је „пукао“ и ментални склоп човјека Запада који је бројкама новца и навикнутом прагматичношћу, ненавикнут на суочавање са самим собом, са својим све више надолазећим страховима за егзистенцију, ненаучен за разговор са собом и са другима. Неповјерљив да буде само у том непрекидном ланцу служења Систему и повиновања, исфрустиран .Запад је прича о болеснику који је на апаратима, готово на издисају. Свако незадовољство заједницом доводи до вјешто смишљених (вјештачких) криза и подривања економија (Грчка, Кипар, Португалија), гдје се пласира прича да је то саставни,природни наставак глобалне кризе .Бајка о једном уједињеном човјечанству, монети изблиједјела је.
Зато Запад никад није могао разумјети људе са Истока и тај судар цивилизација, културолошких и цивилизацијских вриједности, није ни до данас дао спасоносно рјешење.
Ми , Срби данас се не уклапамо у тај нови Европски , усрећитељски пројекат, а хоће наши “усраћитељи” да нас по сваку цијену, “неприродно” увуку у НАТО канџе, тих милосрдних, милоњежних анђелчића. Ми смо данас разводњени, млаки у патриотизму, све више прихватајући извоз и КОЛОНИЗОВАЊЕ ШУНДОМ НАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ВРИЈЕДНОСТИ, кроз различита маркетиншка позоришта грдоће, или како је далековидни и и бриновидни отац Јустин Поповић једном рекао: “Ми бедни СРБИ ПОСТАЈЕМО Робље Тв…..
Зато свој безосјећај за породицу , заједницу крвног сродста која почива на разумијевању, слози , „СИСТЕМ“ проневјерених очекивања хоће да исели, премјести у мале народе, дробећи их муљачом дрскости, силе без образа, управо оним атрибутима на којима почива западни свијет.
Намјера му је да по сваку цијену ствара ту „фамилијарност“ различитих духовних система малих народа, држећи их у шаци, јер ће наводно тако супротстављене и подијељене усрећити и увести на нека споредна врата, послуге у ту велику обећавајућу Породицу Европе, да неприродно постане природно и реално , роботизовати их да живе у лажној љубави, кличући великој Идеји једнакости, братства и слободе, која је фалсификована и проституисана, потрошена.Непомирљиве треба увести у нове ратове, уз старе зађевице са фаталним посљедицама .
Унија прво економски уништава мале економске системе а затим од огладњелих, чипизацијом ствара зависнике, давањем којекаквих кредита тако да оне преостали дио живе у дужничком (тешко отплативом ) ропству. Са таквим обогаљеним народима чији је најважнији задатак да забораве на историју у име Универзалне историје поравнања, гдје ништа није битно и гдје су подједнако на цијени и џелат и жртва, најлакше је манипулисати. Такви унакажени системи, марионетске владе не могу се скрити од сталног надгледања свевидећег ока, што је обиљежје масонерије а касније и сатанлука.

Немоћнима се немилосрдно експериментише, трују се лабораторијским вирусима тзв. грипова (птичјих, мишјих, свињских итд . Да би фармацеутска индустрија профитирала они претходно инфицираним системима и народима „пуноручно“извозе вакцине којима је углавном прошао рок и на тај начин врше апсолутну контролу наталитета.
Вирусизација је сљедећи корак, гдје мали народи коначно губе идентитет и постају безоблична маса, раздуховљена , дезоријентисана, са свим девијантним облицима понашања који се подразумијевају као разумљиви и пожељни ка крајњем циљу, једном господару, самом Сатани .Када наказност постане закономјерност, када морбидност постане једини легитимитет онда ће се из помијешане и збутњане Пандорине кутије дозирати један по један рат, да би напокон и војна индустрија била у игри стицања профита, на несрећама завађених и обесправљених, изложених бруталној „културној“ колонизацији.
Нарочита пажња посвећује се школским системима који се морају прилагођавати западном миљеу, препрати и моделовати у својеврсног клона, који ће као свој највећи успјех сматрати презрење својих коријена, језика, цркве, важнијих датума, породице, чипован бљештавилом лажи и мимикрије западног свијета, ловилица људских душа .Треба разровати школски систем, васпитање карикирати, намјерно заборављати најважније датуме и створити анационално-снобовскоа покољења, палетом различитих могућности, биометријом, идентификационом контролом, гдје је у средишту 666. Та велика, незасита звијер име појединца, његову биографију ће поништити а таква јединка биће немушти број, испразно тијело и ништа више.

Сваки систем па и европских преобликовања и уситњавања има „надсистем“ којем се покорава и служи, а то је диктатура Американијата, који је посебно осјетљив на било какве видове либерализма и интелектуализма и гдје само контролисана, тетовирана слобода има примат. Покорност је прво правило по којем морају да се управљају мали народи, па тако и чемерни Срби. Све приче о личном, колективном достојанству и историјском памћењу, за Европу су заморне и несхватљиве.Ко се не уклопи у тај систем, унапријед је осуђен на пропаст и велике патње .Захтјеви и притисци су такви и толики, (безобразни ) да их нико нормалан не би прихватио. То клатно страве нарочито лебди над малим православним народима, у тренутку кад оно постаје живоносна вода и витална религија и на ширим просторима, као печат трајне истине.
Евроаанталантисти, исти, исти.
Моћ је у непристајању, док зли волшебници звецкају кључевима, отварајући тамничарска врата, да нам у доколици провјетравају главе и сипају туђе, недобре мисли и жеље.
Ах, ти евроантлантисти!

У Подгорици дана: 9.4. 2015. Мр. Слободан . Чуровић Апис
(припремио књижевник и књижевни критичар)

 

Opširnije
13 apr
0

Eparhija

Поштовани,
Продајни центар Епархије шумадијске покренуо је своју интернет продавницу црквених предмета на локацији www.eparhija.rs и интернет продавницу духовних књига http://www.kalenic.rs/

Opširnije
08 apr
0

ŽELITE SE VESELITI, PUTOVATI I IGRATI?

Savez srpske dijaspore Slovenije poziva sve one koji se žele družiti, veseliti i putovati da se prijave za jedan od dole navedenih sektora ili više njih.

IZB.01. Sektor folklorista (slavni) »STEVAN SINĐELIĆ«
02. Recitatorski sektor
03. Izvorni pevački sektor
04. Dramski sektor
05. Sektor muzičara
06. Sektor besplatne pravne pomoći
07. Sektor književnika
08. Sektor za medije
09. Sektor za izv. društveno korisnog rada
Poštovani, svoje prijavnice zainteresovani mogu popuniti na sedištu Saveza srpske dijaspore Slovenije u Društvenom domu Ljubljana – Bežigrad, Linhartova cesta 13, upravo tu će se i izvoditi obučavanja. Prijavnice se mogu dobiti i kot receptora navedenog objekta. Ujedno Vas obaveštavamo, da je sa radom u ovim prostorima počela i srpska biblioteka »VUK KARADŽIĆ« Ljubljana. Smatramo, da je velika stvar usmeriti decu da uče i čuvaju naše srpske tradicije i običaje, a uz to da nisu prepušteni ulici. Iz ovih raspisanih sektora delatnosti, biće za kandidate posebno zanimljivo učenje srpskih igara i pesama, a uz to i škola svirke sa harmonikom. Već iduće godine, folklor slavnog Sinđelića treba nastupati na Balkanu i pojedinim evropskim državama. Već tradicionalno organizujemo i velike međunarodne kulturne prezentacije Petrovdanski sabor i Vesele dane srpske dijaspore Slovenije uz takmičenja folklornih i pevačkih grupa Balkana. Sve potrebne informacije možete dobiti na sedežu Ljubljana 1001, p.p. 2595. Linhartova c. 13., kao i putem telefona (0) 059/931-023, gsm.: 041/389-994, 031/883-675 i 041/369-457 Fax.: (0) 1 5055-877 E-pošta:
[email protected] ili [email protected]
Elektronski medij »SRPSKA DIJASPORA« www.srpska-dijaspora.org

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
DOKAŽIMO ZAJEDNO, DA SRPSKA KULTURA U SLOVENIJI NIJE PREPUŠTENA ZABORAVU!

Organizatori Vas očekuju veselog srca.

Opširnije
08 apr
0

ЗНАКОВИ УПОЗОРЕЊА КРСТ У БУКОВОМ ПАЊУ

 

Чудо које се открило Антонију Антонићу из Цикота код Лознице може бити знамење спасења , али и страдања

У последње време често се говори о Божјим знацима и знамењама . Сећамо се оног “указивања ” у дрвету лика Василија Острошког , онда приче како је наводно икона Тројеручице за време бомбардовања у Шапцу проплакала итд. Сада се опет десило нешто слично у буковом пању. О томе сведочи и честити прота Станко Васић, парох цикотски и старешина Јаребичке цркве у Драгинцу. Шта се десило нека каже сам Антоније Антонић из Цикота: -Било је то једног септембарског дана ове године. Пошао сам са своја два синовца и двојицом комшија у своју родну Рађевину, у село Ликодра, да одсечем дрва за огрев у својој шуми званој Пањик. Стигли смо са трактором и приколицом у шуму. Определио сам се за једну букву која је била на самку висока око 22 метра, пречника при дну око 90 цм. Кад смо оборили букву, почели смо да је исецамо на ћутке дужине трактоке приколице . Кренемо са утоваром. Међутим, гле чуда ! Нисмо могли ни један ћутак да наваљамо на приколицу , мучили смо се дуже од два сата . И онда одлучили да ћутке исећемо на кладиће (пањеве) И тако их утоваримо . Кући дрва дотерали , искиповали на дрвљаник , где су се једно време дрва сушила, а ја се спремао да их исцепам на цепанице за ложење шпорета. Чим дођем са посла из фирме , мало се одморим , па онда цепам дрва, сат – два . Исцепана дрва сложим у шупу и тако редом .

KX8qEC7DFplurJqmP6hT1IcC7oWOLOtOO8KjWPk6SDk=w702-h512-noРадио сам сваки дан , узмем један пањ пречника 60 до 70цм . Цепао сам га са стране да му најпре смањим обим тако је лакше . Замахнем секиром из све снаге , ударим по пању , кад оно севну ватра ! Прво сам помислио да се унутра налази неки метал или неки каменчић . Добро погледам површину пања , чак и рукама сам препипао , обрнуо пањ контра . Замахнем опет, опет севну ватра , а секира од пања одскочи. Нашао сам се у чуду . Опет погледам пањ и препипам га . Окренем секиру и погледам сечиво – нема оштећења . Трећи пут замахнем , још жешће и јаче , јер ми је било криво. Треснем и само чујем прасак. Пањ се располути . Али тада на моје запрепашћење угледам и на једном и на другој страни полутки правилан крст. Отишао сам у кућу, позвао жену и дете , а било је и комшија да виде овај крст у пању . Сви су се чудили . После свега тога било је разних коментара. Једни су тврдили да је то крст обрастао пошто је некад стабло било међаш два имања . Али, Антоније такву тврдњу одбија , јер дрво није било на међи него у средини шуме . Напослетку , решио је да обе полутке пања са крстовима однесе у цркву . Прота Станко Васић каже : – Божја чуда народу су се откривала и још се откривају . За мене је ово Божје чудо , да се крст пресече, нит погрешно расцепи , него тако да се укаже нама као сила и знамење . Крст је симбол знамења , али и страдања . Ја бих рекао само толико, јер је незахвално коментарисати Божја чуда . Потписница ових редова обратила се и надлежном епископу , који је погледао фотографије пања у присуству више свештеника , установио да се на крсту налазе неразговетни ликови и закључио да пањ треба проследити на детаљнију анализу . Овај текст је објављен 2000 . године . Има и одређене симболике , што је крст у буковом пању завршио баш у цркви у Драгинцу . Наиме , у Драгинцу је средином октобра 1941. године стрељано 2950 грађана , а још много их је побијено у околним селима , док су извршавали команду 342. дивизије “ 100 Срба за једног убијеног Немца “! Данас 15 година после и даље је мистерија да ли је тај пањ можда ураслина каквог молитвеног записа против елементарних непогода , ратова, глади или других пошасти . Ако поново загледамо мало дуже фотографију и анализирамо је запазиће и следеће детаље , што посебно могу уочити људи који се баве фотографијом или сликањем , да се у средишњем делу крста у елипсастом облику назире лице са погледом упртим према небу , изнад елипсе у горњем краку , се налази лик светитеља из полупрофила окренутог на десну страну са круном на глави , у левом краку се налази скупина људи као на некаквом зборишту , налик на подизање устанка , док се у десном краку крста налази некакав лик са турбаном на глави ?! Али, свако види другачије .

Порука овог крста у пању је је многоречита, заправо порука која носи више порука . Или можда и сигнал да се Срби и Православна браћа удруже и да се слогом , молитвом и правдом против неправде изборе . А времена у којима живимо сведоче да се налазимо на кантару времена , да је ово тренутак прелома , време које ће човечанству донети спасење или пропаст . На нама је одлука .

А моја лична порука поводом оваквих и сличних указања је , да она сасвим сигурно нису случајна и да РЕЛИГИЈА БРОЈ ЈЕДАН НА ПЛАНЕТИ ТРЕБА ДА ЉУБАВ , а никако мржња и ратови , (јер сви ратови света имају додирну тачку , а заједно представљају црну тачку за опстанак човечанства ) нити религија због које се гине или се воде ратови .

Слога, љубав, вера и мир !

Аутор : Славица Јовановић новинар и књижевник

Opširnije
05 apr
0

ČUDNO ALI ISTINITO

 

ROM 2Protinamjesnik Petar Jovanović

HRAM SV. OCA NIKOLAJA (CRKVA BRVNARA) U ROMANOVCIMA SO Gradiška, Republika Srpska
Protinamjesnik Petar Jovanović Najstarija bogomolja parohije romanovčko – mašičke jeste stara drvena crkva u Romanovcima, najvjerovatnije i najstarija u ovom Potkozarskom kraju. Po predanju njena starost seže i do 400 god. Ovo mišljenje dopunjuje i sam izged crkve koji ima sve znake starine. Pripovedaju se i dve fantastične priče o mjestu na kojem je crkva podignuta. Jedna, da je bilo neko jezerce i kad je narod tražio da gradi crkvu, turske su vlasti dale ovo jezerce. Ljudi su se dali na posao. Muškarci su donjeli kamenje, a žene zemlju u pregačama. Jezero je zatrpano, izgubilo se i premjestilo u susjedno selo Miljeviće. Druga pak, da su Turci nakon brojnih molbi okolnjih Srba, dozvolili gradnju crkve isključivo u jednom danu, a uveče mesto gradnje je bilo određeno upravo to jezerce. Kada su srpski neimari tokom jutra poranili graditi, jezerce je preko noći nestalo.

Bilo tako ili drugačije, važno je da je ta crkvica sačuvana i danas uz veliku brigu i samih mještana. Crkvica je neprecjenljive između ostaloga i umjetničke vrednosti. Možda je značajno naglasiti i to, da neki bolesnici koji posećuju tu crkvicu izjavljuju, da bolovi u crkvenom krugu nestaju ili se veoma smanjuju.Tako se te priče prenose sa koljena na koljeno. Postoji mogućnost, da je ta crkvica podignuta krijući od turaka u šumi. Na tu pomisao navodi sam ambient, položaj crkve obkoljen je sa tri strane šumom, a i grubi izvođađki radovi na građi crkve. Po narodnom pričanju promjenila je tri krova. Ne pamte ni najstarji ljudi kad je posljedni put prekrivena. Ni neka baka Janja Kovačević za koju vele da je živjela 115 god. a umrla oko 1934 god. nije zapamtila kad je posljedni krov postavljen. Crkva je posjedovala, istina u lošem stanju, antimis izdan za vreme Mitropolita Pavla Nenadovića 1749 – 1766 god. koji se danas nalazi u riznici eparhije Banja Luke. Sitno urezana cifra 1812 god. na vratima i zapis na dverima 1815 god. Najstariji su datumi o njoj. Ali to će biti podatci vjerovatno o njenoj poslednjoj popravci. Duga je 7,40 m; široka 4,16 m obimnjih zidova 1,90 m; visina do sljemena 5,75 m. Osnovna uzdužna brvna ispadaju sa zapadne strane preko 1 m zbog duge i izvučene strhe, koja obrazuje neku vrstu otvorenog trijema pred ulazom. Ojačanje obimne konstrukcije izvršeno je kostnicima, ali sa unutrašnje strane. Krov je strm sa širokom strehom i na čelnim stranama jako izvučen, i sa istočne strane za 1 m, a sa zapadne za 1,60 m. Zaobljenja su postignuta vrlo čestim rogovima i prirošcima. Unutrašnji prostor podjeljen je na oltar i srednji dio. Pritvora nema ali je nad tim dijelom podignut hor sa stepenicama u dužini 2,13 m. Oltar je odvojen sada visokom drvenom pregradom sa starim debelim dovratnicima carskih i severnih dveri. ROM 0Južnih dveri nema. Otvori dveri su na dekorativan lug. Pregradne daske užljebljene su između stubova i ikonostasa. Sveti presto je na dekorativnom stubu na kakvom je bio i žrtvenik koga sada nema. Pod jezemljen tavanice nema, ima dva spojna otvora. Glavni ulaz sa zapada, pravougaonog oblika veličine 1,46 x 1 m. Zatvaraju ga dvokrilna hrastova vrata debeline od 0,55 m. Drugi otvor od 65 x 50 cm na oltaru do jugoistočnog ugla. Za propuštanje svetlosti na pojedinim mestima, služe uski prorezi na brvnima. Hram je posvećen Sv. ocu Nikolaju. Pred crkvom je u ranije vreme podignut drveni zvonik sa dva zvona. Od starina sačuvane su carske dveri od teškog borovog drveta. Gornji dio je na zaobljen lug. Veličina pojedinih krila je 141 x 42 x 4 cm. Površina je uokvirena prostim crvenim šarama podeljena u tri polja koja su predvojena crvenim i žutim prostim trakama. Sva polja su islikana dopojasnim likovnim prestavama. Tehnički su veoma slabo obrađena, boje su izbledele a temelj se sa dobrim dijelom skinuo. Na lijevom krilu ispod poluluka, naslikan je Sv. Arhangel Mihail koji drži terazije sa puno sitnih ljutskih prilika u tasu, a u drugoj ruci pečet sa rječima: Svjat, svjat, svjat. U trećemom polju Sv. Arhangel Gavrilo od Blagovesti sa krinom u ruci. Osnova je kod svih plave boje, dole bledo ružičaste. Draperije su zelene, oker sa mrkim senkama, tamno-crvene i sivo-bele, dosta grubog i neukusnog tona, izbledelo od vremena. Na desnom krilu, u gornjem polju: Sv. Arhangel Rafail, u kratkoj vojničkoj tuniki, maslinasto-zelene boje, crvenoj hlamidi i sivim krilima. U jednoj ruci nosi ripidu, u drugoj kolut sa napisom: Svjat, svjat, svjat. U polju ispod njega: Sv. apostol Pavle, u tamno – plavo hitonu, cinober plaštu, sa mačem u lijevoj ruci i perom u drugoj. U donjem polju je Bogorodica, sa raširenim rukama kako u Bogorodice, širšaja nebes. U lijevom uglu je bjeli golub sa blagodatnim zracima. Carske dveri nisu poručbina jednog ktitora, nego više priložnika kojih su imena ispisana pokraj svakog lika. To pokazuje slabo ekonomsko stanje stanovništva. Pored Aph. Mihaila zapisano je: Pisa Ančelija (Anđelija) odkupi sebi; kod apostola Petra piše: odkupi sebi za pomen Stevan vadar. Pored ap. Pavla: pisa Marko za spomen sebi 12 groša i po: kod Bogorodice: pisa Ioka (Joka) za pomen sebi groša 119. Na poleđini dveri je slabo čitan zapis: Teodor? (C) Eksan? Pisa erej (aphimandrit Antonije). Po knjigama ima nešto zapisa. U služevniku štampano u budimu 1799. god. na poleđini naslovnog lista piše: Sija službenik est crkve romanovačke pisa pop Pavo Branković meseca oktobra 1855 godine den 8. Na psaltiru Budimskog izdanja 1838. god. prvom praznom listu: Sija knjiga salir popa Miaila Novkovića otkupi ga Đuka Suruđić živijem za zdravlje mrtvim pred dušu. Bog im dao carstvo nebesno za cvancika 1848. god. Svakako da je ova svetinja zapamtila mnoge muke svoga naroda što bi da je sačuvano od zaborava bilo od neprocenljive vrednosti za upoznavanje ove parohije i ovog mjesta.
Prvi put 1812. god. crkvu su prekrili braća Pejašinović (bilo ih je pet), a jedan od njih bio je kovač koji je iskovao sve eksere za prikivanje šindre. Da bi se zaštitila od totalnog nestanka jer je zub vremena učinijo svoje, žene predvođene sveštnikom Velimirom Popovićem izvršile su prekrivanje crkve crjepom 1955. god. Žene koje su vodile posao bile su: Petrana Petrović, Trivuna Makić, Jelena Kukić i Marija Todorović. Zašto su žene vodile ovaj posao? Ljudi su bili članovi komunističke partije pa se moglo desiti da neko bude isključen, a to bi bila velika »nesreća« za dotičnog. Želeći da od zaborava otrgnu uspomenu o Pravoslavnom vjenčanju pisca Petra Koćića i Milke Vukomanović, 18. septembra 1904. god. Zadužbina »Petar Kočić« Banja Luka – Beograd u posljednje vreme organizuje dodjelu književne nagrade »Kočićevo pero« za jesen istaknuti pregaocima na književnom polju. Na tim godšnjim skupinama, narodnim saborima okupljali su se i opštinski činovnici koji su na neki način imali mogućnosti a i potrebu da materialno pomognu ove stare Svetinje, kao i popravku zapuštenog puta koji vodi ka crkvi. Zborovanje ove vrste kod ovog Svetog hrama ima pozitivan uticaj na selo Romanovce.

 

Opširnije
27 mar
0

ПРЕДСКАЗАЊА И ЗНАМЕЊЕ

ЧУДНА ОПОМЕНА СТИГЛА ЈЕ ИЗ БОСНЕ УОЧИ НАТО БОМБАРДОВАЊА А И САДА ЈЕ НАМЕРНИЦИ МОГУ ВИДЕТИ У ЦРКВИ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ДУБЉУ
ПОРУКА ОПОМЕНЕ СРБИМА У БУКОВОМ ПАЊУ НА КОМЕ У АКРОСТИХУ ПИШЕ РАТ И САТ ЛАТИНИЦОМ

Потписница ових редова трагом информације да се у Дубљу у цркви Вазнесења Господњег налази комад дрвета донет из Босне уочи НАТО бомбардовања , са исписаном поруком Србима још 2000. год година обрела се у Дубљу у Мачви да се распита о његовом пореклу и да фотографишето предсказање и знамен.
ar4Bk_h6d7RZuJPCJWlxdGvkAco4HT3O0B-RBUzzU8k=w297-h544-no (1)Тада сам од свештеника Уроша Живковића сазнала да за пањ ретко ко зна и за поруку исписану у том комаду буковине, зато што је похрањена у спомен – костурници , далеко од очију јавности, у крипти смештеној испод храма , тачније испод улаза у храм . Да ли случајно тек тај део пања , налази се заједно са освештаним костима ратника из Првог светског рата, као и са пронађеним личним стварима , муницијом, еполетама итд. Дубље, осим што је познато по својој бањи, тј. по топлој лековитој води (чак 56 степени) познато је и по чувеном Боју на Дубљу 26.7.1815. год .и по биткама српске и аустроугарске војске из Првог светског рата 1912-1918. год. Али, вратимо се чудном замену изузетно ретком и врло речитом знаку упозорења. Приликом мог одласка у Дубље, очекивала сам да ћу видети нешто слично предходном пању о којем сам писала , крст у буковини и понеки лик. Међутим , била сам запањена , када сам у дрвету угледала исписану реч ” RAT ” . О тој чудној четвртини или шестини пања , понешто је испричао свештеник и старешина цркве Урош Живковић. Рекао је да се не зна много јер је пањ ту доспео уочи бомбардовања . Дрва су купљена од препродавца у Босни , која су опет доспела неким чудом преко Павловића моста у Богатић и према свим проценама купио их је Владимир – Влада Јовић звани Пућа , велики познавалац птица, за кога кажу да му по команди и голуб зна да слети на длан. Дакле, дрва је купио од препродавца из Босне и када је дошао до обележеног дрвета, поклонио га је угледном господину Петру Јакшићу , такође из Богатића, а он га је поклонио цркви Дубљанској . Дрво је било старо око 40 до 50 година , што у тренутку док ово читате 15 година после значи да је старо више од шест деценија и вероватно памти и предходни рат. Можда је то опомена, али свештеник Урош Живковић мисли да је то Божја рука написала као упозорење. Загонетка овог записа у дрвету је следећа: одозго надоле ишчитава се попут акростиха крупним словима латинице исписана реч RAT , која се пресликава као преко индига у други део буковине . Да ли је ово опомена која је кренула из Босне (сећамо се где и када је започео рат) а завршила у Србији своје путешествије и то баш уочи рата у јединој преосталој нетакнутој територији . Да ли је треба схватити као озбиљно упозорење јер се ипак порука открила човечијем оку . Није било суђено да тај знамен изгори у ватри , већ да се прочита и можда избегне написано . Да ли је то можда претња од оних чије је писмо – латиница? Тумачења ове енигме могла би бити разнолика и бројна. Одгонетнути шта значи реч рат исписана у буковини, за коју се готово са сигурношћу може рећи да није написана људском руком и је нерукотворена није тешко . Та претећа и опака реч, крвава реч све говори . Како сам прва писала још xuPpgUXyZACy9tmZ_ii66J-JshshoG0v70iAgU4XnR4=w365-h544-no2000.год о овом упозорењу , текст сам објавила у више листова . Али већ коју годину после осим горе наведеног, покушала сам још једном да одгонетнем и дешифрујем ту претећу поруку . И све више сам била убеђенија да рећи “рат” и “сат “исписане попут акростиха великим латиничним словима, могу да говоре да истиче време најтраженијем хашком бегунцу – Генералу Ратку Младићу . Рат су почетна слова имена генерала Младића , док сат означава да је почело одбројавање . Поруке Виших сила нису случајне и увек имају дубљи смисао . Порука тада Ратку Младићу истовремено је порука целокупном српском народу од западног света и оних чије је писмо – латиница!

Још једном за оне који не знају где се налази Дубље , подсећамо да је у српској историји ово мачванско село о је познато по Боју на Дубљу 26. јула . 1815. године , у коме је устаничка војска под вођством Милоша Обреновића поразила много бројније Турке и заробила Марашли Али – пашу .

Текст је објављен 2000 . године у више листова, а део текста и у Политици 30. маја 2006 . год.

 

Opširnije
23 mar
0

10 famous stage divers that will surely won the Oscar this year

Cronut seitan mustache Kickstarter crucifix bespoke. Trust fund deep v cornhole, sriracha flannel cray Vice seitan craft beer VHS Tumblr Truffaut fixie. Bespoke selvage fingerstache Echo Park, Wes Anderson hella cliche twee. Letterpress occupy lomo authentic iPhone, gastropub chia yr listicle. Lo-fi four dollar toast Brooklyn Kickstarter beard bitters. PBR&B hashtag irony banjo flexitarian. Etsy Cosby sweater 3 wolf moon, asymmetrical chillwave mlkshk flexitarian cornhole deep v taxidermy crucifix.

Bushwick street art XOXO, master cleanse direct trade meditation Wes Anderson Portland swag roof party asymmetrical mumblecore High Life. Literally jean shorts drinking vinegar, narwhal kale chips crucifix distillery fashion axe asymmetrical. Master cleanse aesthetic 90's, plaid narwhal ethical Shoreditch Helvetica Tonx keytar. 90's craft beer food truck, pickled freegan tilde irony fashion axe. Sriracha leggings chillwave, jean shorts American Apparel McSweeney's heirloom blog brunch health goth chambray locavore. Meh locavore kitsch Vice chia lo-fi polaroid, mixtape 8-bit. Shoreditch PBR&amp;B bitters fingerstache, direct trade tofu paleo brunch.<!–more–>

Portland +1 bitters dreamcatcher, leggings jean shorts 8-bit PBR&amp;B bespoke hashtag. Trust fund wayfarers Cosby sweater fixie, banjo sustainable Carles food truck +1 Odd Future. Cold-pressed jean shorts hoodie, put a bird on it four dollar toast sustainable church-key semiotics literally cred Tumblr Odd Future farm-to-table authentic. Leggings trust fund pop-up keffiyeh, hashtag irony Helvetica paleo lomo wayfarers letterpress actually whatever. Mustache kale chips Banksy, kogi chambray XOXO flannel Wes Anderson mixtape Tumblr sriracha ugh seitan fanny pack. 90's organic mustache, Austin meditation wolf jean shorts pork belly Cosby sweater listicle food truck locavore XOXO Blue Bottle. Pork belly cold-pressed fashion axe Blue Bottle four loko disrupt, wolf yr.

Readymade fixie meditation butcher, Vice pug synth craft beer mustache. Kale chips Pitchfork four loko Williamsburg selvage mumblecore. Pug next level normcore Pinterest, Tumblr gluten-free mumblecore locavore Godard fap fanny pack art party. Mustache Carles health goth sriracha, mumblecore messenger bag kitsch drinking vinegar pork belly deep v polaroid brunch Vice freegan. XOXO polaroid distillery, master cleanse ennui craft beer salvia. Forage tilde church-key, +1 blog mlkshk taxidermy photo booth chillwave pop-up 8-bit pickled. Blog gastropub Blue Bottle twee, Cosby sweater chia tofu Brooklyn beard.

Opširnije
23 mar
0

5 celebrity chefs that will inspire you to try some new recipes

Cronut seitan mustache Kickstarter crucifix bespoke. Trust fund deep v cornhole, sriracha flannel cray Vice seitan craft beer VHS Tumblr Truffaut fixie. Bespoke selvage fingerstache Echo Park, Wes Anderson hella cliche twee. Letterpress occupy lomo authentic iPhone, gastropub chia yr listicle. Lo-fi four dollar toast Brooklyn Kickstarter beard bitters. PBR&amp;B hashtag irony banjo flexitarian. Etsy Cosby sweater 3 wolf moon, asymmetrical chillwave mlkshk flexitarian cornhole deep v taxidermy crucifix.

Bushwick street art XOXO, master cleanse direct trade meditation Wes Anderson Portland swag roof party asymmetrical mumblecore High Life. Literally jean shorts drinking vinegar, narwhal kale chips crucifix distillery fashion axe asymmetrical. Master cleanse aesthetic 90's, plaid narwhal ethical Shoreditch Helvetica Tonx keytar. 90's craft beer food truck, pickled freegan tilde irony fashion axe. Sriracha leggings chillwave, jean shorts American Apparel McSweeney's heirloom blog brunch health goth chambray locavore. Meh locavore kitsch Vice chia lo-fi polaroid, mixtape 8-bit. Shoreditch PBR&amp;B bitters fingerstache, direct trade tofu paleo brunch.<!–more–>

Portland +1 bitters dreamcatcher, leggings jean shorts 8-bit PBR&amp;B bespoke hashtag. Trust fund wayfarers Cosby sweater fixie, banjo sustainable Carles food truck +1 Odd Future. Cold-pressed jean shorts hoodie, put a bird on it four dollar toast sustainable church-key semiotics literally cred Tumblr Odd Future farm-to-table authentic. Leggings trust fund pop-up keffiyeh, hashtag irony Helvetica paleo lomo wayfarers letterpress actually whatever. Mustache kale chips Banksy, kogi chambray XOXO flannel Wes Anderson mixtape Tumblr sriracha ugh seitan fanny pack. 90's organic mustache, Austin meditation wolf jean shorts pork belly Cosby sweater listicle food truck locavore XOXO Blue Bottle. Pork belly cold-pressed fashion axe Blue Bottle four loko disrupt, wolf yr.

Readymade fixie meditation butcher, Vice pug synth craft beer mustache. Kale chips Pitchfork four loko Williamsburg selvage mumblecore. Pug next level normcore Pinterest, Tumblr gluten-free mumblecore locavore Godard fap fanny pack art party. Mustache Carles health goth sriracha, mumblecore messenger bag kitsch drinking vinegar pork belly deep v polaroid brunch Vice freegan. XOXO polaroid distillery, master cleanse ennui craft beer salvia. Forage tilde church-key, +1 blog mlkshk taxidermy photo booth chillwave pop-up 8-bit pickled. Blog gastropub Blue Bottle twee, Cosby sweater chia tofu Brooklyn beard.

Opširnije