U Srbiji je milion ljudi gladno!
U Srbiji je milion gladnih ljudi i 700.000 bez posla
Tekst koji je stigao redakciji “Srpska dijaspora” objavljujemo u celini i bez bilo kakvih izmena:
Pored alarmantog stanja koje zvoni na uzbunu, svako od njih je morao dodatno od svoje nemaštine (poreski obveznici srbije) izdvojiti po jedan dinar plus, za srpski kulturni centar “Danilo Kiš” iz Ljubljane.
Zabrinuti srbi slovenije apeluju na srpski kulturni centar “Danilo Kiš“ da dobijena sredstva vrate poreskim obveznicima srbije, ili da to sprovedu kroz pomoć porodicama u srbiji, a za koje se sami odluče. PRESS
Najprej vam želimo pojasniti, da velja, da si mora z ustreznimi pravnimi sredstvi najprej vsakdo sam prizadevati za varstvo svojih pravic in pravnih interesov, skladno s pravili pravnega reda in po predpisanih postopkih. Skladno s 30. členom Zakona o varuhu človekovih pravic Varuh praviloma pobudo obravnava šele, ko so izčrpana vsa redna ali izredna pravna sredstva, razen če oceni, da bi bila posamezniku med tem prizadejana velika ali težko popravljiva škoda. V postopkih, ki so še v teku, lahko varuh posreduje le zaradi zavlačevanja ali zaradi očitne zlorabe oblasti. To je razumljivo, saj Varuh nudi dodatno, neformalno pot za varstvo pravic, ne pa nadomestila za uporabo pravnih sredstev.
U MALIM POTKOZARSKIM SELIMA MAŠIĆIMA I ROMANOVCIMA KOD HRAMA SVETOG OCA NIKOLAJA (crkvi brvnari staroj oko 400 godina) PODRUČJE SO GRADIŠKA U REPUBLICI SRPSKOJ POVODOM PETROVDANA LOMLJENJA KRSNOG KOLAČA I OBELEŽAVANJA SLAVE UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE, SAVEZA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE I SRPSKOG UDRUŽENJA SLOVENIJE »STEVAN SINĐELIĆ« IZ LJUBLJANE.
Najstarija bogomolja parohije romanovčkog – mašičke jeste stara drvena crkva u Romanovcima, najvjerovatnije i najstarija u ovom Potkozarskom kraju. Po predanju njena starost seže i do 400 god. Ovo mišljenje dopunjuje i sam izged crkve koji ima sve znake starine. Pripovedaju se i dve fantastične priče o mjestu na kojem je crkva podignuta. Jedna, da je bilo neko jezerce i kad je narod tražio da gradi crkvu, turske su vlasti dale ovo jezerce. Ljudi su se dali na posao. Muškarci su donjeli kamenje, a žene zemlju u pregačama. Jezero je zatrpano, izgubilo se i premjestilo u susjedno selo Miljeviće. Druga pak, da su Turci nakon brojnih molbi okolnih Srba, dozvolili gradnju crkve isključivo u jednom danu, a uveče mesto gradnje je bilo određeno upravo to jezerce. Kada su srpski neimari tokom jutra poranili graditi, jezerce je preko noći nestalo. 
