Blog

19 jun
0

САВЕЗУ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ

Поштовани, обавештавамо Вас да су удружења у Републици Италији добила кровну организацију. 19. априла 2015. основан је Савез Срба у Италији. Срби у Италији су релативно млада емиграција. Масовно емигрирају у Италију тек деведесетих година, у току и након распада бивше Југославије и настањује се највише у северним регијама Италије. Најбројнији су у Регији Венето. Делатност наше заједнице која се огледала у раду црквених општина, школе и удружења, довео је до потребе уједињења у једну јединствену организацију. Рад на томе је почео 2009. године и трајао неколико година. 3. јула 2010. је конституисана Скупштина дијаспоре Срба и постојећа удружења су изабрала за свог представника госпођу Даницу Крстић. Повећање активности удружења, све већа међусобна сарадња и истицање мандата делегата подстакло је наставак рада на оснивању кровне организације. Оснивачка savez-srba-italijeСкупштина Савеза Срба у Италији одржана је у Трсту, у просторијама српске Црквене Општине. Били су присутни представници десет српских удружења који су потписали Оснивачки акт: 1.“Градити будућност” (“Costruire il futuro”)Тревизо-председник Вера Новаковић 2. “Никола Тесла” Удине-председник Дејан Љускић 3. “Слога српске дијаспоре” Ф.В.Г.Удине-председник Виолета Барјактаревић 4. КУС “Дуга” Монтекио-председник Никола Павловић 5. СКЗ „Свети Сава” Валдањо-председник Миодраг Јанковић 6. “Слога” Вићенца-Басано дел грапа-председник Душан Алексић 7. “Понтес-мостови” Трст-председник Драгана Антонијевић 8. “Вук Караџић” Трст-председник Александар Миловановић 9. СКЗ „Арзињано” Арзињано-председниик Живомир Илић 10. “Тамо далеко” Брунико-председник Јовица Миладиновић За председника Савеза је изабран Душан Алексић (“Слога”Вићенца-Басано дел Грапа), за потпредседника Драшко Стојановић (“Понтес-мостови” Трст), за секретара Јелена Младеновић (СКЗ “Арзињано” Арзињано), за благајника Мирослав Васић ( “Слога српске дијаспоре“ Ф.В.Г. Удине), записничар Стадомир Перовић (КУС „Дуга“ Монтекио), надзорни одбор Крнета Тодор (СКЗ „Свети Сава“ Валдањо) и Дејан Митић (КУС „Дуга“ Монтекио). Наша је намера да сарађујемо са Савезима Срба широм света, у заједничким програмима који ће обухватати све аспекте живота наших грађана у дијаспори. Нарочито ћемо се залагати у представљану традиционалних вредности нашег народа у свету и интеграцију без асимилације. Срдачан поздрав, У Вићенци 15. јуна 2015.

Председник Савеза Срба у Италији Душан Алексић

Opširnije
17 jun
0

Vidovdanski sabor

image-2f453c27d36bf997199bf5a4f943bc00ee8e4a69c80e67c683ddf43fed9b13da-VGradsko kulturno umjetničko društvo “Pronija”, Savez srspke dijaspore Slovenije i Centar za kulturu Prnjavor, 13.06.2015. god. organizovali su sjajno druženje čuvara baštine pod nazivom Vidovdanski sabor.

Na Saboru je učestvovalo više Kulturno umjetničkih društava i to: KUD Stefan Sinđelić Ljubljana, SKUD Derventa, KUD Mirkovo kolo Vrbaška i GKUD Prnoja Prnjavor. Dom kulture bio je prepun zainteresovanih gledaoca koji su oduševljeno aplaudirali mladim izvođačima. Uručene su nagrade i priznanja iz Dijaspore posebnim gostima.

Opširnije
02 jun
0

Kako se zaštititi od zmija?

Piše prof. Jovana Vujičić

Fotografija1343Na našim područjima živi 15 vrsta zmija, od kojih su samo tri otrovnice – poskok, riđovka i planinski žutokrug, dok je preostalih 12 neotrovno i nije opasno.
Ove tri otrovnice manje su otrovne od npr. afričkih ili azijskih zmija, kao što su kobra ili crna mamba pa im je ugriz retko kada smrtonosan. Poskok je nešto otrovniji od riđovke i planinskog žutokruga.
Znakovi ugriza:
Na mestu ugriza vide se dve ranice od zmijskih zuba. Ponekad postoji samo jedna ranica. Same ugrizne ranice ne mora da znači da je zmija i ubrizgala otrov. Čak u 22 odsto dokazanih ugriza nema znakova trovanja.
Znakovi trovanja (ne moraju svi biti izraženi):
– Vrtoglavica
– Mučnina i povraćanje
– Bol i oteklina na mestu ugriza
– Otok limfnih čvorova u preponi kod ugriza u nogu ili u pazuhu kod ugriza u ruku.
– Šok je najopasnija posledica ugriza!
Postupak kod ugriza:
– Ugrižena osoba treba mirovati.
– Imobilizujte nogu ili ruku na kojoj je ugrizna ranica. Time se usporava širenje otrova u organizmu.
– Potreban je brz prevoz do bolnice.
ri ovkaImobilizacija je postupak kojim se ozleđeni deo tela stavlja u stanje mirovanja. U okviru prve pomoći sprovodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je da spreči pogoršanje povrede i smanjiti bol tokom prevoza do bolnice.
U stanje mirovanja stavlja se ugriženi deo ruke ili noge i dva susedna zgloba. Noga se imobilizuje u ispruženom položaju (povređeni mora da leži), a ruka presavijena u laktu i priljubljena uz telo.
Najčešće greške koje nikako ne smete da uradite:
– NE podvezujte ugriženi ud.
– NE zarezujte ranicu
– NE isisavajte otrov
– NE stavljajte led na mesto ugriza.

Prevencija zmijskog ugriza
Fotografija1340Neke ugrize, poput onih kad osoba slučajno stane na zmiju, gotovo je nemoguće sprečiti. Međutim, postoje mere predostrožnosti koje mogu znatno umanjiti mogućnost da vas zmija ugrize:
– Ostavite zmiju na miru. Mnogi ljudi bili su ugriženi pri pokušaju da zmiju ubiju ili joj se što više približe.
– Izbegavajte visoku travu ako nemate prikladnu obuću (debele kožne čizme), nego se krećite već postojećim stazama.
– Ruke i noge ne stavljajte na mesta koja nisu pregledna (npr, zavlačiti ruku u grm ili iza nekog kamena).
– Ne podižite kamenje ili komade drva ako niste na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnog napada zmije.
Posebno budite oprezni ako se penjete po stenama.

Opširnije
12 maj
0

5. Godišnji međunarodni tradicionalni takmičarski folklorni festival “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” Ljubljana 29. avgusta 2015

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Linhartova cesta 13 Ljubljana 1109 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

5. Godišnji međunarodni tradicionalni takmičarski folklorni festival “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” Ljubljana 29. avgusta 2015

JAVNA OBJAVA
U Ljubljani, dana: 15.05. 2015
Početak prijave: 15. maj 2015
Kraj prijave: 30. jun 2015

Kraj i datum održavanja: 29. avgusta 2015 (Društveni dom – velika dvorana Linhartova cesta 13 oko 18.00 časova) u Ljubljani, naselje Beržigrad

Najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, sleduje plakete (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS) i diplome. Koja će takmičarima biti uručena u okviru međunarodne tradicionalne kulturne godišnje prezentacije VII “Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, koji traju u Ljubljani od 28 do 30. avgusta 2015. Učesnicima koji nisu uvršteni niti u jedno od tri takmičarska mesta biće uručene zahvalnice ili povelje organizatora. Upravo tako će biti od nastupajućih izabrana tri takmičarska mesta za najbolju prateću folklornu muziku, za najbolje folklorne narodne nošnje, kao i najbolju nastupajuću pevačku grupu “Zapevaj da te čuju”.
Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne infiormacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, gsm. 041/369-457 predsedniku SSDS Saši Gajiću ili predsedniku folklornog sektora te podpredsedniku Saveza Igoru Mitiću 031/883-675 ali putem elektronskih adresa: [email protected] ili [email protected].
Za takmičenje na ovom festivalu mogu se natjecati sva službeno registrovana kulturno umetnička folklorna društva iz zemlje i inustranstva koja pravovremeno pošalju svoje overene prijave i to za vreme objave. Prijave trebaju biti u slovenskom ili srpskom jeziku (ćirilica ili latinica), na gore navedenu adresu organizatora, sa naznakom: Ne otvaraj – prijava “FOLKLOR BALKANA” Ljubljana 29. avgusta 2015 (u Ljubljani). Nepotpune takmičarske prijave organizatori će izdvojiti iz rešavanja.

Za plakete i diplome V “FOLKLOR BALKANA” i V “PEVAČKIH GRUPA” 29. avgusta 2015 u Ljubljani biće izabrani najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto. Žiri sačinjavaju pojedinci kao umetničke vođe folklornog društva koje se takmiči uz jednog člana iz sastava organizatora navedenog festivala. Prijavljuju se pojedinačni takmičarski folklori, koji će za svoje članstvo pokriti sve potrebne troškove (prenoćišta, prevoza prehrane) za navedene dane boravka i takmičenja. Organizator može isključivo na želju prijavljenih folklonih društava rezervisati hotelski smeštaj u nekom od ugodnijih hotela ili domova u Ljubljani ili njenoj užoj okolini. Cene prenoćišta po osobi sa doručkom su od 20 do 25,00 evra, dok se cene ručka kreću oko 6,00 eura.
Takmičarsko natjecanje biće vrednovano u skladu sa kriterijumima organizatora, koje dobije pre takmičenja, pročita, potpiše i overi odgovorno lice svakog nastupajućeg društva. Prijavitelj prijavljuje dve koreografije u slučaju dupliranja, organizator određuje jednu koja treba vremenski trajati oko 10 minuta. Pojedini Folklorni sastav poželjeno je da broji do 16 članova.
Plakete i diplome biće svečano uručene u velikoj dvorani Društvenog centra Ljubljana – Bežigrad, Linhartova cesta broj 13 u Ljubljani 29. avgusta 2015. Svim prijavljenim učesnicima želimo dobru zabavu uz puno sreće.
Za objavu u imenu organizatora podpredsednik SSDS i predsednik folklornog sektora Igor Mitić.
Godišnji međunarodni 5. tradicionalni takmičarski folklorni festival “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” Ljubljana 29. avgusta 2015 (u Ljubljani)

 

 

JAVNA OBJAVA

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Linhartova cesta 13. Ljubljana 1109 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

P R I J A V N I C A

Godišnji međunarodno učešće na 5. takmičarskom godišnjem folklornom festivalu “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” 29. avgusta 2015 u Ljubljani i takmičenje pevačkih grupa “Zapevaj da te čuju” Ljubljana 2015

PRIJAVA ZA UČEŠĆE NA 5. FESTIVALU 29.08. 2015.godine

Naziv ansambla:
Grad:
Adresa:
Kontakt osoba: mobilni:_______________________

fiks. tel:_________________faks:_________________e–mail adresa:____________________

Broj članova KUD-a (učesnika i pratećeg osoblja):____________________________________

Koreografija:_______________________________________________________________
Koreografija:_______________________________________________________________
Orkestar: Akustični Matrica-CD
Pevačka grupa i naziv i rukovodilac: ………………………………………………….

Kratki opis ansambla (repertoar, nošnje, i sl.):

 

Izjava: Potvrđujem da sam pročitao i da prihvatam uslove festivala.

U ___________________________2015. godine

 

M.P. Odgovorno lice

___________________
Годишњи међународни 5. традиционални такмичарски фолклорни фестивал “ФОЛКЛОР БАЛКАНА” и 5 фестивал “ПЕВАЧКИХ ГРУПА” Љубљана 29. августа 2015 (у Љубљани)

 

ЈАВНА ОБЈАВА

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Linhartova cesta 13. Ljubljana 1109 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

П Р И Ј А В Н И Ц А

Годишњи међународно учешће на 5. такмичарском годишњем фолклорном фестивалу “ФОЛКЛОР БАЛКАНА” и 5 фестивал “ПЕВАЧКИХ ГРУПА” 29. августа 2015 у Љубљани и такмичење певачких група “Запевај да те чују” Љубљана 2015

ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА 5. ФЕСТИВАЛУ 29.08. 2015.године

Назив ансамбла:
Град:
Адреса:
Контакт особа: мобилни:_______________________

фикс. тел:_________________факс:_________________е–маил адреса:____________________

Број чланова КУД-а (учесника и пратећег особља):____________________________________

Кореографија:_______________________________________________________________
Кореографија:_______________________________________________________________
Оркестар: Акустични Матрица-ЦД
Певачка група и назив: ………………………………………………….

Кратки опис ансамбла (репертоар, ношње, и сл.):

 

Изјава: Потврђујем да сам прочитао и да прихватам услове фестивала.

У ___________________________2015. године

 

М.П. Одговорно лице

___________________

Opširnije
12 maj
0

III. MEĐUNARODNI JAVNI NATJEČAJ ZA IZBOR “MISS FOLKLORA SRPSKE DIJASPORE EVROPSKE UNIJE” LJUBLJANA 2015

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
Linhartova cesta 13 Ljubljana 1109 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

III. MEĐUNARODNI JAVNI NATJEČAJ ZA IZBOR “MISS FOLKLORA SRPSKE DIJASPORE EVROPSKE UNIJE” LJUBLJANA 2015

U Ljubljani, dana: 15.05. 2015
Početak prijave: 15. maja 2015
Kraj prijave: 30. juna 2015

Takmičarke koje budu uvrštene za prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, koje sleduju priznanja uz plakete (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS) uz pobedničku lentu, dok kandidatkinja sa osvojenim prvim takmičarskim mestom, odnosno nazivom MISS sleduje i novčana nagrada (odvisna od sponzora, koja se usmerava za humanitarni sektor SSDS. Takmičarkama će pripadajuće nagrade biti uručene u okviru velike međunarodne tradicionalne godišnje prezentacije “ 7. Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, koji traju u Ljubljani od 28. avgusta do 30. avgusta 2015.
Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne infiormacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, ‘ 059/931-023, gsm. 041/369-457 ili putem elektronskih adresa: [email protected] ili [email protected]
Za takmičenje na ovom natječaju mogu se natjecati folkloristkinje, koje su uključene u jedno od registrovanih kulturno umetničkih društava EU u starosti od 18 do 28 godine.
Potrebno je da pravovremeno pošalju svoje overene prijave sa tri fotografije (jedna u celini, druga do pasa) po sopstvenom izboru u jednoj od srpskih narodnih nošnji i treća po sopstvenom izboru odeće i to za vreme objave. Prijave trebaju biti u slovenskom ili srpskom jeziku (ćirilica ili latinica), na gore navedenu adresu organizatora, sa naznakom: Ne otvaraj – prijava za “MISS SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE EU” 30. avgusta 2015 u Ljubljani. Nepotpune prijave organizatori će izdvojiti iz rešavanja.

Izabrane kandidatkinje biće smeštene u Hotelu Bit Center Ljubljana. Putne troškove (autobusa ili voza) i hotelske troškove snosiće organizator.
Takmičarsko natjecanje biće vrednovano u skladu sa stručnom komisijom i kriterijumima organizatora.
Nagrade će biti svečano uručene u velikoj dvorani Društvenog centra Ljubljana – Bežigrad, Linhartova cesta broj 13 u Ljubljani 30. avgusta 2014.

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE
1109 Ljubljana pp 2595, Linhartova cesta 13.
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

III. Godišnji međunarodni javni natječaj za izbor “Miss folklora srpske dijaspore evropske unije” u Ljubljani 30. avgust 2015.
PRIJAVA ZA JAVNI NATJEČAJ

Naziv kulturno umetničkog društva:
Grad:
Adresa:
Kontakt osoba: mobilni:_______________________

fiks. tel:_________________faks:_________________e–mail adresa:___________________

Ime i prezime kandidatkinje:
Visina i težina kandidatkinje:

Mesto, datum i godina rođenja, državljanstvo uz adresu boravka i broj ličnog dokumenta: ………………………………………………………………
Kraći opis zanimanja uz biografiju: ………………………………………………………………………………………………

Izjava: Potvrđujem da se slažem sa svim uslovima organizatora (stručne komisije i njihovog pravilnika). Slažem se takođe, da se moje sve tri fotografije objave u različitim medijima, kao i medijima organizatora. Napomena, fotografije se ne vraćaju.

U ______________2015. godine
Kandidatkinja i potpis: m.p Odgovorno lice KUD

___________________

 

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE
1109 Ljubljana pp 2595, Linhartova cesta 13.
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

III. МЕЂУНАРОДНИ ЈАВНИ НАТЈЕЧАЈ ЗА ИЗБОР “МИС ФОЛКЛОРА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ” ЉУБЉАНА 2015

У Љубљани, дана: 15.05. 2015
Почетак пријаве: 15. маја 2015
Крај пријаве: 30. јуна 2015

Такмичарке које буду уврштене за прво, друго или треће такмичарско место, које следују признања уз плакете (златна, сребрна или бронзана ССДС) уз победничку ленту, док кандидаткиња са освојеним првим такмичарским местом, односно називом МИС следује и новчана награда (одвисна од спонзора, која се усмерава за хуманитарни сектор ССДС. Такмичаркама ће припадајуће награде бити уручене у оквиру велике међународне традиционалне годишње презентације “ 7. Весели дани српске дијаспоре Словеније”, који трају у Љубљани од 28. августа до 30. августа 2015.
Обавештења у електронском медију Српска дијаспора www.српска-дијаспора.орг и www.српски-књизевници.орг. За додатне инфиормације можете се обратити на горе наведену адресу, ‘ 059/931-023, гсм. 041/369-457 или путем електронских адреса: [email protected] или [email protected].
За такмичење на овом натјечају могу се натјецати фолклористкиње, које су укључене у једно од регистрованих културно уметничких друштава ЕУ у старости од 18 до 28 године.
Потребно је да правовремено пошаљу своје оверене пријаве са три фотографије (једна у целини, друга до паса) по сопственом избору у једној од српских народних ношњи и трећа по сопственом избору одеће и то за време објаве. Пријаве требају бити у словенском или српском језику (ћирилица или латиница), на горе наведену адресу организатора, са назнаком: Не отварај – пријава за “МИС СРПСКОГ ФОЛКЛОРА ДИЈАСПОРЕ ЕУ” 30. августа 2015 у Љубљани. Непотпуне пријаве организатори ће издвојити из решавања.

Изабране кандидаткиње биће смештене у Хотелу Бит Центер Љубљана. Путне трошкове (аутобуса или воза) и хотелске трошкове сносиће организатор.
Такмичарско натјецање биће вредновано у складу са стручном комисијом и критеријумима организатора.
Награде ће бити свечано уручене у великој дворани Друштвеног центра Љубљана – Бежиград, Линхартова цеста број 13 у Љубљани 30. августа 2014.

3. Годишњи међународни јавни натјечај за избор “Мис фолклора српске дијаспоре европске уније” у Љубљани 30. август 2015.
ПРИЈАВА ЗА ЈАВНИ НАТЈЕЧАЈ

Назив културно уметничког друштва:
Град:
Адреса:
Контакт особа: мобилни:_______________________

фикс. тел:_________________факс:_________________е–маил адреса:___________________

Име и презиме кандидаткиње:
Висина и тежина кандидаткиње:

Место, датум и година рођења, држављанство уз адресу боравка и број личног документа: ……………………………………………………………………………………
Краћи опис занимања уз биографију: …………………………………………………………………………

Изјава: Потврђујем да се слажем са свим условима организатора (стручне комисије и њиховог правилника). Слажем се такође, да се моје све три фотографије објаве у различитим медијима, као и медијима организатора. Напомена, фотографије се не враћају.

У _________________

__________2015. године

Кандидаткиња и потпис: м.п Одговорно лице КУД

___________________

Opširnije
10 maj
0

Традиционални међународни годишњи конкурс за песничко признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015

У Љубљани, дана: 09. maja 2015
Почетак: 09. maja 2015
Крај конкурса: 27. juna 2015

Признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015 за најбољу песму доделићемо у Љубљани 29. августа 2015. године на 7. традиционалној презентацији српске културе “ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ” у Љубљани, а конкурс је отворен од 09. maja 2015 до 27. juna 2015.
Најбољи такмичари који буду уврштени у прво, друго или треће такмичарско место биће обавештени у року од 15 дана по завршетку конкурса писменим путем и путем обавештења у електронском медију Српска дијаспора www.srpska-dijaspora.org и www.srpski-knjizevnici.org. За додатне инфиормације можете се обратити на горе наведену адресу, гсм. 041/369-457 или путем електронских адреса: [email protected] и [email protected] или додатно [email protected].
С обзиром да се ове године навршава sedmo традиционално презентовање српске културе, награда ће тим поводом бити уручена у оквиру међународне традиционалне годишње презентације “Весели дани српске дијаспоре Словеније”, који трају у Љубљани од 28 до 30. августа 2015.
Том пригодом биће уприличено посебно песничко вече уз добитнике тог вредног признања и слично.
За признање и награду могу конкурисати сва лица сатара 18 или више година који пошаљу своју фотографију, попуњену изјаву и краћу биографију уз три још необљављене песме. Песме требају бити у српском језику (ћирилица или латиница) у три примерка шифроване за три члански стручни Жири формиран у склопу УСКС, на горе наведену адресу организатора, са назнаком: Не отварај – конкурс песничког признања и награде “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015. Непотпуне конкурсне предлоге жири ће издвојити из решавања.

За признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015, биће изабране три најбоље такмичарске песме које одреди такмичарски Жири. Песме могу бити различите изборне тематике али не и оне које вређају било које национално, верско, лично или политичко достојанство и расни идентитет, било појединца или народа.
Дакле, избор три најбоље песме улазе у конкуренцију.
Како би Жири лакше остварио увид у авторство песничких интелектуалних радова, аутори су позвани да пошаљу три пута по три примерка својих песама, једну фотографију уз краћу биографију најкасније до 26. jula 2015 на горе наведену адресу организатора (могуће је све заједно послати у једном писму).
Конкурсне песме ће бити вредноване у складу са критеријумима организатора.
Резултати Конкурса биће објављени на сајту www.srpski-knjizevnici.org и www.srpska-dijaspora.org Право учешћа имају: различита удружења и организације/правна лица, као и појединци са територија (држава) где живе Срби. У обзир ће бити узимане пријаве на српском језику достављене правовремено, искључиво поштом на захтевану адресу. Конкурс је отворен до 27. juna 2015. године, а његови конкурсни материјали се не враћају.
Za priznanje i nagradu “ZLATNO PERO” 2015, biće izabrane tri najbolje takmičarske pesme koje odredi takmičarski Žiri. Pesme mogu biti različite izborne tematike ali ne i one koje vređaju bilo koje nacionalno, versko, lično ili političko dostojanstvo i rasni identitet, bilo pojedinca ili naroda.
Dakle, izbor tri najbolje pesme ulaze u konkurenciju.
Konkursne pesme će biti vrednovane u skladu sa sledećim kriterijumima:
– kvalitet, značaj i sadržajna inovativnost ponuđenih pesama;
– podsticanje raznolikosti kulturnih izraza;
– promovisanje pesničke kulture i umetnosti; – podsticanje stvaralaštva za mlade u kulturi;
– omogućavanje uslova za preventivno delovanje u svrhu boljeg zdravlja živih populacija i njihovog okruženja; – da tekst primenjuje nove tehnologije;
– da služe obeležavanja značajnijih srpskih istorijskih događaja;
– da služe pesničkoj dugoročnosti;
Hotelske rezervacije i prenoćište u hotelu Bit Center Ljubljana, za vreme dodele takmičarskih priznanja i nagrada za uspešne učesnike snosiće USKS.
Награда се састоји од плакета, признања, значки и повеља УСКС уз очекујуће скромне новчане износе и то:
1. за постигнуто прво такмичарско место златна плакета ili medalja са признањем, златном значком и повељом УСКС уз новчану награду чији је новчани износ зависан од донатора.
2. за постигнуто друго такмичарско место србрна плакета са признањем, србрном значком и повељом УСКС уз симболичну новчану награду чији је новчани износ зависан од донатора.
3. за постигнуто треће такмичарско место бронзана плакета ili medalja са bronzanom značkom и повељом УСКС.
Путне трошкове (автобусом или железницом) хотелске резервације и преноћиште у једном од хотела у Љубљана, те прехрану за време доделе такмичарских признања и награда за успешне учеснике сносиће УСКС. Поједине друге песме учесника који нису изабрани за прво, друго или треће конкурисано местио биће објављиване у нашим електронским медијима након самог избора. Свим учесницима код конкурисања желимо пуно среће.
Добитници ће бити учесници песничке вечери УСКС у Љубљани 28.августа 2015, а биће im објављен и Књижевни портрет у српском медију “ОТАЏБИНА” и електронском медију “Српска дијаспора”.
Признања и награда ће бити свечано уручена у августу у великој дворани Друштвеног центра Љубљана – Бежиград, Линхартова цеста број 13 у Љубљани.
За конкурс организатори УСКС и ССДС

 

ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
UДRUЖЕЊЕ SRPSКИH КЊИЖЕВNИКА U SLOВЕNИЈИ
ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
Linhаrtoва cеstа 13. Ljuбljanа 1109 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fаx.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

 

 

ИЗЈАВА ЗА ГОДИШЊИ МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС
ЗА ПЕСНИЧКО ПРИЗНАЊЕ И НАГРАДУ “ЗЛАТНО ПЕРО” Љубљана 2015

 

Име и презиме учесника/це:………………………………………………………………………………………………………

Датум и место рођења …………………….……………….……….ЈМ број……………..…………………

Адреса боравка……………………………………………………………………………………………………

ИД бр.:………………………….…………………………..…Адреса е-поште:: …………………………

Занимање, степен образовања:

…………………………………………………………………………………………………………………….

Напомена! Ваши лични подаци биће као такви заштићени и употребљени искључиво за потребе конкурса.

Дозваљам објаву својих песама у медијима »Српска дијаспора« ревије »ОТАЏБИНА« без било каквих надокнада у случају, да ме Жири конкурса кроз расписане критерије изабере или не.
Као учесник изјављујем, да немам никаквих примедаба на објављени конкурс и слажем се за све текстуално наведено, као и саме изборне критерије. На основи наведенога, и учествујем за наведени конкурс и приликом могуће успешности лично ћу доћи преузети своје признање или слично што ме припада.

У …………………………., датум: …………….………..…

Изјаву оверавам својеручним потписом: ………………….……………

 

 

 

ZA GODIŠNJI MEĐUNARODNI KONKURS
ZA PESNIČKO PRIZNANJE I NAGRADU “ZLATNO PERO” 2015

 

Ime i prezime učesnika/ce:………………………………………………………………………………………………………

Datum i mesto rođenja …………………….……………….……….JM broj……………..…………………

Adresa boravka……………………………………………………………………………………………………

ID br.:………………………….…………………………..…Adresa e-pošte:: …………………………

Zanimanje, stepen obrazovanja:

…………………………………………………………………………………………………………………….

Napomena! Vaši lični podaci biće kao takvi zaštićeni i upotrebljeni isključivo za potrebe konkursa.

Dozvaljam objavu svojih pesama u medijima »Srpska dijaspora« revije »OTADŽBINA« bez bilo kakvih nadoknada u slučaju, da me Žiri konkursa kroz raspisane kriterije izabere ili ne.
Kao učesnik izjavljujem, da nemam nikakvih primedaba na objavljeni konkurs i slažem se za sve tekstualno navedeno, kao i same izborne kriterije. Na osnovi navedenoga, i učestvujem za navedeni konkurs i prilikom moguće uspešnosti lično ću doći preuzeti svoje priznanje ili slično što me pripada.

U …………………………., datum: …………….………..…

Izjavu overavam svojeručnim potpisom: ………………….…………

Opširnije
06 maj
0

ДР . АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

Пред спомен- костурницом у Мачванском Прњавору

Чујте Срби, чувајте се себе , дал су Срби чули опомену ,
кад клањају се своме Мучитељу , не гледају борце, ни рањенике ,
ни богаље, а ни брањенике , све до јуче Србске заштитнике .
Целом свету кад су климоглави , само своме роду су душмани ,
ољагали, своје испљували. Сутра исту славу дочекали.
И не чују звона Хиландарска , обезглављене их воде крвопије,
покидан чокот винове лозе њихово ће бити покољење,
а очи им ко кактуса бодље , најубојитијом светлицом засевне,
не признају предзнак ни замење, а браћи су највећи међаши
Чујте Срби, не часите часа, саслушајте Свеглас сред безгласја ,
и великог пријатеља Срба мудрооког Арчибалда Рајса.
Злотворима крунишете главе, дарујете ордење, медаље ,
а свом роду сакатом рањеном, трнов венац мученичке славе .
Проклеће вас Свевид у Невиду , жигошете колоне скелета ,
суза спаљене мајке и детета , где хиљаде костура и сенки
невидом вас прошлости надгледа.
Где стрељани, мучени, убијени, спаљивани до најмлађег детета ,
без даха, гласа и покрета , без живота , наде и полета.
Чујте Срби грмљавину гласа, глас истине Арчибалда Рајса .
То су рећи и Светога Саве : Само слога Србина Спасава !
Кад олуја ветар заталаса и проговоре многе мртве главе ,
кад посете спомен- костурницу ,
где похрањене су кости 535 страдалника,
то је и тестамент Арчибалда Рајса. Ту где многи остају без гласа.
Страх и трепет су вам пијавице и вукови у јагњећој кожи ,
чак ни јагње у вучијој кожи, не би дало да се обезбожи .
Погледајте на ратнике наше , изгинуле у ходочашћу глади
тугованку земља кад запева, за све оне што су за њу пали.
Што се никад нису продавали .
Чујте Срби чувајте се себе, нек босиљак ожили звуке старинских лира,
да поштујете оне што су живот дали , за слободу и за овај тренут мира.
Чујте Срби чувајте се себе , да би род свој сачували,
ту где су загрљени мајка и дете, спаљени где и остали ,
руком аустро- маџара да се не заборави.
У порти цркве Светог Илије , пркоси спомен- костурница ,
ридање, лелек и трудне жене нерођених мртворођеница ,
скелети, костури, лица без лица и нерођена деца из извађених материца .
Е баш зато саслушај роде , о окрутностима и злочинима аустроугара,
где су сукнуле ватре до неба спаљене деце руком зликоваца аустро- маџара.
Из стења изникла трава пониклица, проникао босиљак из нечијег лица,
из нечије лобање и гроба , рузмарин неожењених младића ,
зар је ико пречи роду од свог рода .
Зар се гази чизмом преко гроба оца ?
Да Србијом ничу костурнице, то су жеље змије подмуклице .
Погледајте безруке, безноге , све вас мање , држите се слоге ,
И слушајте Арчибалда Рајса , ил вам нема ни трага ни гласа.
Послушајте глас Светога Саве : – Само слога Србина спасава !
Не буде ли Светосавље светиња, потомства ће водити утвара .

Славица Јовановић

Opširnije
30 apr
0

Delegacija Saveza srpske dijaspore kod Mitropolita zagrebačko – ljubljanskog dr. Porfirija

 

Dana 29. aprila 2015. Godine, delegacija Saveza srpske dijaspore Slovenije bila je kod Mitropolita zagrebačko – ljubljanskog dr. Porfirija. ZG 1Njegovo peosveštenstvo obavilo je sa delegatima značajne razgovore. Predsednik saveza i vođa delegacije, g. Saša Gajić, pozdravio je njegovo preosveštenstvo u imenu članstva, prijatelja i pridruženih članova. Razgovori su nakon predstavljanja saveza i značajnih godišnjih aktivnosti obavljeni u duhu razumevanja i brige za ugroženost srpske zajednice u Sloveniji, državi koja je jedna od članica savremene EVROPSKE UNIJE. Gajić je istakao, da je srpska zajednica u Sloveniji jedna od najvećih i uz to najugroženijih. Pojedina srpska društva svoje aktivnosti izvode isključivo preko folklora, što je daleko premalo za očuvanje srpskog identiteta u Sloveniji. Razgovor je obavio i potpredsednik saveza g. David Tepić informišući njegovo preosveštenstvo, da je pokrenuto formiranje Socijalne stranke Srba Slovenije. Jaku delegaciju saveza dopunjavali su: Milorad Savić, Budimir Novarlić i Vedran Vojvodić. Delegaciju je pratila i ekipa TV BN sa novinarom Milanom Pilipovićem. Na kraju razgovora, predsednik Gajić se ljudski zahvalio njegovom preosveštenstvu za prihvatanje delegacije, lep doček i razuman razgovor, te pozvao njegovo preosveštenstvo, da uveliča veliku tradicionalnu godišnju prezentaciju srpske kulture u Ljubljani nazvanu »7. VESELI DANI SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE« koja će se održati zadnji vikend avgusta tekuće godine. Njegovo preosveštenstvo dr. Porfirije obećao je naći vreme i odazvati se ljubaznom pozivu.

ZG 2

Propratila prof. Jovana Vujičić

Opširnije
29 apr
0

Lepe pesme članova Udruženja srpskih književnika Slovenije i njihovih prijatelja

ИСПОД СТАРОГ МОСТА

Испод старог моста сам шћућурен стојиш
док ти се низ нос кишне клижу капи
низ капљице брзе тренутке бројиш
срце ће је твоје у маси препознати…

Пролазе колоне,много чудног света
са осмехом на лицу сваког чекаш,пратиш
и нервозно гужваш дршку неког цвета
пазећи да њега случајно не сквасиш.

Испод старог моста више ниси један
збуњено се вртиш,од погледа кријеш
до тебе је стао клинац други један
ако њу ти чека, ал ћеш да га бијеш!

Но, убрзо стиже девојчица друга
дечаку до тебе нешто тихо збори
загрљене,сретне дочека их киша
са којом уз тебе, само Мост тај стоји.

Испод старог моста још шћућурен стојиш
чувајућ од кише дршку оног цвета
једна,две,три-нове капље бројиш
клижу се низ сузе,малени поета!

Ауторица књижевница и песникиња: Виолета Божовић

GRADI KI MOST SUTON

ОТАЏБИНА

Овде сам где живот купију на рате
у безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.

Дишем овај катран зарђалих груди
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину.
Не верујем више ни Богу, ни оцу
не тиче се мене умирање птица,
док ми се над главом ко уже на коцу
немилосно њише џелатова жица.

Ој, Србијо мајко, хтео бих ти рећи:
Опраштам ти лажи, сузе скамењене!
Кад с обале реку сам не могу прећи
нека барем река пређе преко мене.

Не верујем да ће ходочашће доћи,
у тишину којом време ране боји,
страх ме да сачекам, а бојим се поћи
према свету у ком – сутра не постоји.

Чувам дане да их вечерају вуци,
док безнађе света очњацима дробе,
овде где и живот умире у руци
ја две смрти живим и љубим их обе.

Аутор песник: Љутомир- Љутко – Рундић
Лозница

CRNA DAMA

ПЛАВЕ ОЧИ ТВОЈЕ

У очима твојим видех себе.
Плаво небо,
плаво море.
Плаво твоје око.
Летим као птица,
и бродим као морнар.
Пишем на једном облаку,
твоје име.
Тражим те у таласима,
плавога мора.
Крадем од сунца зраке,
да их подарим теби.
Узимам оз облака,
кап кише која још није пала.
Желим да ти овлажим усне.
Желим да ти залијем,
корен твоје лепоте.
Желим да ми,
још брже и лепше цветаш.
И да ти цветови буду плави,
као плаветнило твога ока.
Уздишем,
и примичем се још више.
Да видим негде у прикрајку,
да ли сам сам поред тебе.
Из твога плавог ока,
измами једну плаву сузу.
Коју сам попио својим пољупцем.
Осетих тада још више,
део тебе.
Осетих покрете твојих руку.
Мирис твоје коже,
стиже до моје душе.
Стигох до жеље,
која се скривала у теби.
Засијала је васиона цела.
Таласи плавог мора,
носили су љубав нашу.
Ми смо тада срећно,
досегли до звезда.

Београд,16.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

НОВА ДАМА

МАГНЕТНА ГРАЂА ЛЕПОТЕ СНОВА,
У НАШОЈ УЛИЦИ ДАМА ЈЕ НОВА.

ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОНА ЈЕ СТИГЛА,
УЛИЧНЕ МОМКЕ НА НОГЕ ДИГЛА.

ЛЕПОТА ПРАВА ДИВНОГА ГЛАСА,
К'О НАЦРТАНА, ВИТКОГ СТАСА.

ОЧИ ЈОЈ КРАСЕ И УСНЕ ОД МЕДА,
А БУЈНЕ ГРУДИ, ЖЕЉНЕ ПОГЛЕДА.

БОЖАНСКИ ОСМЕХ, РУМЕНО ЛИЦЕ,
ОБРВЕ ЦРНЕ УЗ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ.

ДОК ДУГА КОСА ПРЕКРИВА ПЛЕЋА,
А ОЧИ КРУПНЕ ПОНОС ЈОЈ ВЕЋА.

КАДА СЕ КРЕЋЕ ЗАДЊИЦОМ ТРЕСЕ,
БОКОВИ ПРАВЕ ГЛЕДАЊЕМ УДЕСЕ.

НОГАМА ВИТКИМ УЛИЦОМ КРЕЋЕ,
КО ЛИ ЈЕ ЉУБИ, ПРЕПУН ЈЕ СРЕЋЕ.

ЖИВЕТИ СА ЊОМ УЗ ГЛАС ЛЕПОТЕ,
БЕЗБРИЖНО ДУГО, ЧАК И ДО СТОТЕ.

УСКС – аутор песник: Саша Гајић

02

С У С Р Е Т

СРЕТОХ ЈЕ И НА ЊОЈ ПОГЛЕД МИ СТАДЕ,
У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ ПРОБУДИШЕ НАДЕ.

ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,
БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.

ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ МИЛОВАО,
ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ НИСАМ ЗНАО.

СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,
БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.

ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,
ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.

ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,
БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.

ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,
ЗАСТАЈКУЈУ ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.

ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,
БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.

МИЛУЈЕ ЈОЈ ЊЕНУ ЗГОДНУ ГРАЂУ,
ЈА НЕВИЂАХ ОД ТЕ ДАМЕ СЛАЂУ.

СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,
ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.

ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,
ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.

ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,
СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.

УСКС – аутор песник: Саша Гајић

ГРОБНИЦА ПЛАВА

Златна Лира 2011

О, синови храбри, пуни идеала
што сте некад били и борит´ се знали,
за слободу свете своје Отаџбине –
премладе животе за свој род сте дали.

Плашили се нисте ни буре, ни зиме
лимунови жути гдје су процвјетали
у истој сте браћо гробници остали,
а она се зове баш Гробница Плава.

Ту из ваших тијела никнуше корали
опомињу зборе, с њима шуме вали.
„Путниче, застани ми смо овдје пали

запали нам свијећу док се Сунце злати,
за слободу вама животе смо дали
немојте нас никад забораву дати“.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – НЕМАЧКА –

ШТО ТЕ НЕМА

Похвала Ниш 2013.

Не чујем ти дуго кораке у мраку,
ни капије шкрипу да отвараш руком.
Гдје си да ме штитиш крху и нејаку
на огњишту нашем што стварасмо с муком.

Не видим те више на старом бунару
одавно те нема, није нам се дало,
некад нам је гнијездо срећом одисало,
а сад само ћуте слике на дувару.

О, гдје си сада у ове ноћи црне!
У самоћи дугој што се с тугом сплела,
да се јавиш вриском који лампе трне
и који је некад разгонио сијела.

Прикради се дођи, изненада бани.
Онако к´о некад – кршан горостасан
подвикни из гласа – оштро громогласан
и на прагу куће к´о заштитник стани.

О, гдје си сада, слободо и снаго!
Да одбраниш шуме, воћњаке и њиве,
гдје откосе густе некада си слаг´о
и садио трешње, јабуке и шљиве.

О, гдје си сада , уснули Славују!
Прерано си заспо, не чујем ти поја.
Огласи се пјесмом, да те опет чују
они што разносе капље нашег зноја.

О, гдје си сада, моја звијездо сјајна!
Што живота мога водиља си била,
док је мирним током протицала Мајна,
путања се твоја крадом угасила.

Бар у снове дођи и реци ми како.
Лавовски се борим с гладним курјацима,
пружи сламку спаса, јер није ми лако
да очувам гнијездо нашим унуцима.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА –

03

НОСИМ ТЕ У СРЦУ

У дубини мога срца
твоје име записано
и никада, вјеруј никад
неће бити избрисано.

Ту те чувам к´о светињу
и надам се срећном дану,
да ћеш опет да ми дођеш,
да ме љубиш раздрагану.

Твоје очи склонила сам
у коморе преткоморе,
крвотоком протичу ми,
с њима будна чекам зоре.

И љепоту твога лица
у своје сам срце скрила,
остали ми уздисаји –
а некад сам срећна била.

У дубини мога срца
ја те чувам к´о анђела,
а можда би боље било
да те никад нисам срела.

ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА-

Пјесме пријатеља

У ПРОЛЕЋЕ КАД ЗАМИРИШУ ТРАВЕ

О Боже, како миришу траве у пролеће
у јуну, кад огреје у Србији
кад зазелени, расцвета, разбокори
кад опије, омами лепота.

Кад руменим осмехом
замаме девојке наше
и с очима чежње, уснама сна,
позову лепоту дана.

Кад речи потеку попут песме
док стојимо насмејани
међ´ шљивицима и јабукама
у вајатима.

Кад наздравимо
и прекрстимо с три прста
и замислимо и зажелимо љубав и срећу
и себи и другима.

О Боже, како потече радост у нама
у трену овом
нас Срба
кад траве замиришу у пролеће.

НЕЂО ЋИЋО СТОЈАНОВИЋ – Београд –

ЗЕЈТИНЛИК

Зејтинлик
покој, тишина неоскрнављена,
чича док прича на лицу му сена.

Крстови,
силних ратника српских,
небеска битка опет добијена.

Тела,
француска, енглеска, талијанска,
руска и тела далеких туђинаца.

Војници,
леже у строју сви мирно пред Богом,
пали за правду с вером у Христа.

ИГОР СТАНКОВИЋ- Нови Сад –

ВАЛЦЕР МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА

Награда Мркоњић Град 2015.

Нису звијезде прозрачни кликери
који се просипају анђелу
дјечаку из џепова.
То су стопе свих заљубљених
који у жару љубави своје
додирују небо
и додиром остављају траг
који пламти.

Није Млијечни пут звјездана
прашина
нарендана на ренде маме
оног дјечака.
То је стаза којом
заљубљени плешу
овај валцер
кад се у пламу љубави
одгурну од Земље.

И Сатурнов прстен је
пируета заљубљене жене
која је у највећој свечаности
плесала за своју љубав.
Горе изнад нас је музеј
свих љубави
и одликовања оног који
стварно је љубав.

Чекаћу те вечерас
на подијуму Ориона.
на одсјају Белтегеза
лако ћеш уочити
и сјај мојих очију.

Чекам те да плешемо
и плесом
стварамо нове звијезде.

ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ – Подгорица –

Плашим се да пишем

Плашим се да пишем,
јер не разумем маштовите људе
који маштом
желе да покажу оно што им је на срцу.

Да изговоре ,
а ћуте,
јер ћутањем се лакше брани
оно што је давно речено.

А оно што је давно речено,
однесе мрачни ветар сумње.

Ветар сумње и капи кише ,
неизговорених речи
што чекају да буду написане.

страх је писати ,
писати je и живот,
и сва чар која са њиме долази .

У рајском животном кутку
страх је једино писати
а све остало је смисао животне бесмислице.

Прашина

Дуго размишљам
прашина
све је прекрила,
и давно нестале трагове
и твоју некада огромну љубав
а сада маглу.

Ћутање ми даје снагу
да не видим слепило ,
прашина
све прекри
и ничег више за мене нема.

Певањем олакшавам изгубљену душу
прашина
за моје се срце лепи
жигоше пепео моје љубави
заувек затвара моје јадно срце.

Прашина
се шири целим мојим телом
моје лице бледи,
сцена светли
а завеса пада.

Прашина
на старом пешчанику
песак у њему
показују да је време стало
спустио се вечни мрак.

И после нас остаће само прашина.

Марко Мирковић

НЕКО МЕ ЧЕКА

Хоћу да вриштим, а немам с киме,
људски је понор дубоко море.
Трепери душа сред бурне плиме,
дрво живота оста без коре!
Коме то птица злослутна пева?
Безуха глава хук речи слуша.
Муња над водом дрхти и сева,
моја се река увира гнуша!
Ја палим свећу за нову зору,
и с врата скидам црно камење.
Шта више треба божанском створу,
сем искре, ватре, за отрежњење?
Корачам небом, неко ме чека,
ја сав уплакан, он луд од смеха!

Аутор песник: Саша Мићковић

ПРОЛАЗЕ ТРЕНУЦИ

Свећа догорева, капље восак жути,
паук се у углу игра својим пленом.
Ноћ душама шапће, све остало ћути,
тајац игру води с успаваном зеном!
Тишина од бола несноснога пишти,
разиграна муња мутно небо ждере.
Време нас овакве, премале поништи,
и са лица земље вавијеков спере!
Сунчани се зраци са црнилом деле,
и у телу, крви, то се живот ломи.
Пролазе тренуци и јадни и хроми,
звездице у оку угарком увеле!
Сат на зиду јавља, последњи ударци,
дрхтавим се светом размилели жмарци!

Аутор песник: Саша Мићковић

ПАТРИЈАРХ   ПАВЛЕ

Светачки мирне, кристалне очи,
урањаш нежно у туђе мисли.
Перјана душа, ка Небу крочи,
пред којом греси многи су свисли!
Подсвесно чујем те славне речи,
„Будимо људи“, поука златна.
Још твоје звоно Србијом звечи,
не плашећи се временског клатна!
У ово доба, тако нам треба,
ручица света да нас поведе,
а људско срце вечито вреба,
злокобно око, да га заведе.
Са Неба сипај светлосно иње,
љубав се наша к`теби успиње!

Аутор песник: Саша Мићковић

СУМРАК СА МРТВИМ ПЕСНИЦИМА

Верлен, Рембо и Бодлер, из тишине и језе,
надвију се тек сенком над капијом Париза,
док им гробове чама, црв ковчеге нагриза,
у ћилибар им усуд катрене верне везе!
Великанске се душе низ Сену шуштећ вију,
Морис Равел ту вешто Болером се расвира,
а повр њине хумке смрт труло цвеће збира,
само још срца жеђна, ко сунцокрети зрију!
Пред сумрак, често видим, како се небом крећу,
док у прозору своме жежем мирисну свећу,
ех, тако прича крене… из чудесних давнина…
Валери, Ронсар, Готје… сред собе ми изроне,
и њихова се рима у светлодашју проне,
па онда капка – капком, све скри париска тмина!

Аутор песник: Саша Мићковић
Париз, 15.08.2014.

ПЕСМА СРЧАНИ СЕВ
Живот добује полако,
и испира са лица глеђ.
А ја бих од среће плако,
јер душа, то згаснула жеђ!
Песма јад да сможди уме,
она срчани плам и сев.
Тек песник птице разуме,
овај живот, анђела пев!
У киши обриси света,
а Божији разгали лик.
Бићем разлиста поета,
песмама се пролама крик.
Олуја и стихови – звук.
Све промиче под дугин лук!

Аутор песник: Саша Мићковић

ИСЦУРЕЛО ВРЕМЕ

Брзо ли пролазе опијени часи,
на заласку Сунце ко пред клање клечи.
ЕУ мутну се бару стари угар гаси,
и тек нека звезда од туге зазвечи!
Све у души страсти полагано гасну,
ипак ми се слуша још зуј дивљих пчела,
и напокон крила кад ми млада спласну,
једна црта дели од мрачног опела!
Сребрни је поток увиру све ближе,
у оку се суза пред страхотом леди.
Изненада авет што ме вреба стиже,
такне ли ме само, јасно је шта следи.
Исцурело време, мудрац једном рече,
а што вечан нисам и мртвог ме пече!

Аутор песник: Саша Мићковић

Opširnije
23 apr
0

Амбасадоре! Стидите ли ce Ви свог језика?

Радован Б. Милић

Амбасадор било које државе, као изасланик њеног председника, руководства и политике, морао би бити оличење своје земље у земљи у којој је примљен и у којој је добио агреман. Морање за српске амбасадоре, како изгледа, не значида они и стварно морају бити њено оличење. Или можда баш јесу?
Да видимо зашто!
Ако држава и њена влада не стварају повољну слику о Србији и Србима у свету, зашто би то морао чинити њен изасланик? Ако држава не штити своје грађане у Србији и ван Србије, зашто би то морао чинити њен амбасадор? Ако држава не поштује Устав, зашто би га он поштовао?
Тако посматрано, данашњи амбасадор Србије у Словенији је оличење своје државе. Његово (не) поступање је у складу са државном политиком Србије, па је чак у нечем и напреднији од актуелне српске напредне власти.
Указом бившег председника Србије Бориса Тадића, Александар Радовановић је 09.12.2011 године постављен на место које и данас обавља, уз напомену, да је од 2009. био саветник за спољну политику тадашњег председника Владе Србије Мирка Цветковића.Ступивши на дужност, нови амбасадор затичеу српској амбасади у Љубљани Александру Станковић,кадар Демократске странке, са завршеном средњом школом, која је под сумњивим околностима докторирала а затим постављена на место више саветнице за политичка питања. Упозорен од Србина који живи у Словенији да је Станковићева огрезла у корупцију, Александар Радовановић не реагује, већ је и штити. Станковићева користи наклоност свог шефа, ангажује СОВУ – (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija), која на захтев амбасаде, 20. априла 2012 године, у 9 часова, посећује Србина у његовом словеначком стану и започињенад њим тортуруистражних радњи. Епилог немилог догађаја је правоснажна пресуда, а без рочишта, доказног градиваи права жалбе, којом је Србин осуђен на казну затвора до 30. дана и то због откривања сумњивог конфликта интереса у којем се нашла Александра Станковић.
Таквим поступањем, амбасадор Радовановић је дрско прегазио Устав Републике Србије, члан 13, у коме се каже, да Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству. Чија је права штитио амбасадор у конкретном случају?
Али, то није једини грех амбасадора Радовановића. Половином октобра 2012, у емисијi словеначке телевизије„Интервју и тачка“, на питање водитељке: „Да ли говори словеначки“, он одговара да не, али да говори регионалним језиком, и исправља водитељку недозвољавајући јој да српски језик назива српским, већ каже да је то регионални. Признаје, да постоје босански, хрватски и тај како га је водитељка назвала српски језик, мада по њему није лош израз регионални есперанто језик. „Са словеначким колегама говорим регионалним језиком, изјавио је српски амбасадор у Словенији. (Погледати од 17:44 мин – до 19:00 мин)https://www.youtube.com/watch?v=JXZp2UTKlDE
Оваквом изјавом и односом до српског језика, амбасадор Радовановић је по други пут, на најгрубљи начин прекршио Устав Републике Србије, члан 10, у коме дословно пише: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Ако се притом изврши увид у званични портал амбасаде још једном ће се потврдити да се заиста Устав не поштује, и да им је портал исписан, како амбасадор рече, регионалним есперанто језиком.
Како се не би читаоцидовели у заблуду да „кадар“ Бориса Тадића и Мирка Цветковића ништа не ради,вредно је споменути да је српска амбасада из Љубљане, као наручилац,14.11.2014. године склопила уговоро оперативномлизингу са фирмом Porsche Leasing SLO d.o.o. за набавкуслужбеногвозилазапотребеамбасаде,а вредностуговора о набавције 26.319,45еврасапорезом, и периодомважењауговора на 48 месеци.С обзиром да се у склопљеном уговору за набавку аутомобила ради о оперативном лизингу, треба знати да је то практично изнајмљивање аута од власника – лизинг куће, и да аутомобил није нити ће бити власништво српске амбасаде односно Р. Србије, стим да корисник по истеку договореног периода има могућност да возило откупи. Занимљиво би било сазнати шта се догодило са аутомобилом који је српска амбасада употребљавала за време мандата бившег амбасадора Предрага Филипова, као и шта ће се догодити са овим аутомобилом по истеку периода од четрдесет осам месеци? Да ли је то српска пракса, и да ли је паметно да се толики новац баци у ветарза нешто што неће бити власништво Србије. Није ли постојало неко друго јефтиније, а практичније и трајније решење?
А само пар дана пре тога, 27.10.2014.иста амбасада је склопила и уговор о замениитисона у стану домара за 2.189,30евракао и у секретаријату амбасаде за 2.193,74евра.
Да ли ће у овом тешком тренутку за Србију и њене грађане порески обвезницибити ти који ће изнети на својим леђима и ово, још једноу низу расипништва српске амбасаде? Да ли су дужни мирно и ћутећи толерисати бахатост када службеници те амбасаде, почетком марта ове године, одбијају пружити помоћ групи малтретираних српских туриста из Београда уз речи: „Нисте први који се јављате и жалите због проблема на царини. Ми се не желимо мешати и замерати Словенцима са којима смо у добрим односима. Жалите се словеначкој амбасади у Београду“.
По речима ових „дипломата“ изгледа је словеначка амбасада у Београду, а никако српска у Љубљани, дужна штитити српске држављане у овој подалпској земљи. А да ли је то баш тако?
Да ли се рад и пословање амбасаде Републике Србије у Словенији, по угледу на државу Србију одсликава у Аристотеловој тврдњи: „Истинско богатство није у власништву над имовином, већ у праву да се она користи“.
Ако је тако, на основу примера српске амбасаде у Словенији, а изгледа да јесте, није чудо што смо као земља у огромном дужничком ропству, када амбасади не смета да безпотребно задуже Србију за додатних 30.000 евра, а да притом Србија не постаје власник ничега. Или, можда ће неко и бити власник? Ко је тај неко? Није ли време да се политици стида од сопственог језика и политици таквихдипломатапо свету, нарочито у Словенији, каже:Доста је било, јер од вас нема користи ни Србија, ни Срби у Словенији!
Па ко онда има користи од таквих?

 

Opširnije