Чудо које се открило Антонију Антонићу из Цикота код Лознице може бити знамење спасења , али и страдања
У последње време често се говори о Божјим знацима и знамењама . Сећамо се оног “указивања ” у дрвету лика Василија Острошког , онда приче како је наводно икона Тројеручице за време бомбардовања у Шапцу проплакала итд. Сада се опет десило нешто слично у буковом пању. О томе сведочи и честити прота Станко Васић, парох цикотски и старешина Јаребичке цркве у Драгинцу. Шта се десило нека каже сам Антоније Антонић из Цикота: -Било је то једног септембарског дана ове године. Пошао сам са своја два синовца и двојицом комшија у своју родну Рађевину, у село Ликодра, да одсечем дрва за огрев у својој шуми званој Пањик. Стигли смо са трактором и приколицом у шуму. Определио сам се за једну букву која је била на самку висока око 22 метра, пречника при дну око 90 цм. Кад смо оборили букву, почели смо да је исецамо на ћутке дужине трактоке приколице . Кренемо са утоваром. Међутим, гле чуда ! Нисмо могли ни један ћутак да наваљамо на приколицу , мучили смо се дуже од два сата . И онда одлучили да ћутке исећемо на кладиће (пањеве) И тако их утоваримо . Кући дрва дотерали , искиповали на дрвљаник , где су се једно време дрва сушила, а ја се спремао да их исцепам на цепанице за ложење шпорета. Чим дођем са посла из фирме , мало се одморим , па онда цепам дрва, сат – два . Исцепана дрва сложим у шупу и тако редом .
Радио сам сваки дан , узмем један пањ пречника 60 до 70цм . Цепао сам га са стране да му најпре смањим обим тако је лакше . Замахнем секиром из све снаге , ударим по пању , кад оно севну ватра ! Прво сам помислио да се унутра налази неки метал или неки каменчић . Добро погледам површину пања , чак и рукама сам препипао , обрнуо пањ контра . Замахнем опет, опет севну ватра , а секира од пања одскочи. Нашао сам се у чуду . Опет погледам пањ и препипам га . Окренем секиру и погледам сечиво – нема оштећења . Трећи пут замахнем , још жешће и јаче , јер ми је било криво. Треснем и само чујем прасак. Пањ се располути . Али тада на моје запрепашћење угледам и на једном и на другој страни полутки правилан крст. Отишао сам у кућу, позвао жену и дете , а било је и комшија да виде овај крст у пању . Сви су се чудили . После свега тога било је разних коментара. Једни су тврдили да је то крст обрастао пошто је некад стабло било међаш два имања . Али, Антоније такву тврдњу одбија , јер дрво није било на међи него у средини шуме . Напослетку , решио је да обе полутке пања са крстовима однесе у цркву . Прота Станко Васић каже : – Божја чуда народу су се откривала и још се откривају . За мене је ово Божје чудо , да се крст пресече, нит погрешно расцепи , него тако да се укаже нама као сила и знамење . Крст је симбол знамења , али и страдања . Ја бих рекао само толико, јер је незахвално коментарисати Божја чуда . Потписница ових редова обратила се и надлежном епископу , који је погледао фотографије пања у присуству више свештеника , установио да се на крсту налазе неразговетни ликови и закључио да пањ треба проследити на детаљнију анализу . Овај текст је објављен 2000 . године . Има и одређене симболике , што је крст у буковом пању завршио баш у цркви у Драгинцу . Наиме , у Драгинцу је средином октобра 1941. године стрељано 2950 грађана , а још много их је побијено у околним селима , док су извршавали команду 342. дивизије “ 100 Срба за једног убијеног Немца “! Данас 15 година после и даље је мистерија да ли је тај пањ можда ураслина каквог молитвеног записа против елементарних непогода , ратова, глади или других пошасти . Ако поново загледамо мало дуже фотографију и анализирамо је запазиће и следеће детаље , што посебно могу уочити људи који се баве фотографијом или сликањем , да се у средишњем делу крста у елипсастом облику назире лице са погледом упртим према небу , изнад елипсе у горњем краку , се налази лик светитеља из полупрофила окренутог на десну страну са круном на глави , у левом краку се налази скупина људи као на некаквом зборишту , налик на подизање устанка , док се у десном краку крста налази некакав лик са турбаном на глави ?! Али, свако види другачије .
Порука овог крста у пању је је многоречита, заправо порука која носи више порука . Или можда и сигнал да се Срби и Православна браћа удруже и да се слогом , молитвом и правдом против неправде изборе . А времена у којима живимо сведоче да се налазимо на кантару времена , да је ово тренутак прелома , време које ће човечанству донети спасење или пропаст . На нама је одлука .
А моја лична порука поводом оваквих и сличних указања је , да она сасвим сигурно нису случајна и да РЕЛИГИЈА БРОЈ ЈЕДАН НА ПЛАНЕТИ ТРЕБА ДА ЉУБАВ , а никако мржња и ратови , (јер сви ратови света имају додирну тачку , а заједно представљају црну тачку за опстанак човечанства ) нити религија због које се гине или се воде ратови .
Слога, љубав, вера и мир !
Аутор : Славица Јовановић новинар и књижевник
