NA HILJADE I TREĆE STOTINE,
OSAMDESET DEVETE GODINE.
VIDOVDAN JE SRPSKI PRAZNIK ZA SVE SRBE ZNANI,
NA KOSOVU POLJU ŠIROKOME, VITEZOVI SVOJ SU ŽIVOT DALI.
BILE SU IM ODSEČENE GLAVE,
OD TURAKA ŠTO SLAVU NE SLAVE.
NEK’ JE SLAVA SRPSKIM JUNACIMA,
GLEDAJU NAS ONI SA VISINA.
POMOZ’ BOŽE I SVI SRPSKI SVECI,
DA U RAJU MIRNO POČIVAJU.
VIDOVDAN JE, DAN OSVIĆE NOVI,
NA KOSOVO KREĆU VITEZOVI.
IDU SRBI BRANIT’ SVOJU VERU,
OD TURAKA U GRADU I SELU.
DOBRI KONJI, JOŠ BOLJI JUNACI,
OŠTRE SABLJE U DESNOJ SU ŠACI.
TU SU BRAĆA, JUNAK DO JUNAKA,
JUGOVIĆI, RODILA IH MAJKA.
PRVI BOŠKO, SRPSKI BARJAK NOSI,
CRVEN KRST GA MILUJE PO KOSI.
S NJIMA JAŠU SRBI ODABRANI,
JUNACI SU VELIKI I SLAVNI.
JOŠ SVANULA NIJE ZORA RANA,
JAŠU SRBI UZ ČESTITA CARA.
TAKO LAZO UZ VITEZOVE SVOJE,
HRABRO ODE NA KOSOVO POLJE.
ZVEČE SABLJE OD SRPSKIH JUNAKA,
KRV SE LIJE OD SAMOG URANKA.
HRABRI JURIŠ SVIH SRPSKIH JUNAKA,
SEKU TURKE OD JUTRA DO MRAKA.
AL’ TURAKA BEŠE MNOGO VIŠE,
PA JUNAKE SRPSKE PROREDIŠE.
SVUD’ PO POLJU LEŠEVI U KRVI,
IZNAD OBLAK PODIŽE SE SIVI.
UBIŠE NAM NAŠEG SRPSKOG CARA,
KAD JE MAGLA NA KOSOVO PALA.
MNOGI SRPSKI JUNACI SU PALI,
ZA KOSOVO SVOJ SU ŽIVOT DALI.
AL’ TURCIMA ZADALI SU JADE,
JER NO MURAT, PRIJE LAZE PADE.
POSEČE GA SABLJA MILOŠEVA,
NA GOMILI TURSKIH LEŠEVA.
OBILIĆU, SLAVA TI U RAJU,
VEČNO TEBE SRBI SPOMINJAJU.
SVAKI SRBIN MORA TAKO ZNATI,
OD TURAKA, VERU SAČUVATI.
Pesnik: Saša Gajić
Slika slavnog srpskog viteza
Miloša Obilića
