Blog

29 aug
0

ОБАВЕШТЕЊЕ СВИМ ВОДСТВИМА ОБЕ СРПСКЕ МАТИЦЕ РОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ СЛОВЕНАЧКОМ ДРЖАВНОМ ВОДСТВУ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

ПРОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

Полиција било да је корумпирана, неструковна, расистичка, шовинистичка, националистичка, прави штету било то Србима или другим поштеним људима. Уз то много већу штету прави својим поштеним колегама и посебно држави и новчано и по угледу. Управо тако је и са државним тужиоцима и судијама. Они заједно чине огледало правне државе, а дали и поштења.?

Није могуће говорити о поштењу када се поштени, значајни и достојни људи, који су словеначком друштву у много чему допринели, било то здравственој превентиви или уопште сврстају међу лопове.

Да у Словенији се то догађа, расте мржња словеначких репресивних органа искључиво против Срба у Словенији, све они изједњачавају са лоповима. Требало би за њих предложити, да упитају 5.112 словенаца који живе у Бањалуци, како живе и дали би своје фирме и све имање препустили Србима из Љубљане да се замене, да се врате у Словенију, а они у Р. Српску у Бањалуку.

Шта то говори, управо то да смо сви заједнио пре каквих 26 година живели у заједничкој држави СФРЈ, држави по којој смо се селили, остваривали перспективе, радили те уз бракове са породицама остајали по различитим крајевима заједничке државе. Дакле, и сада нас, а и Словенаца живи по свим новонасталим републикама бивше Југе.

Цењени наши, ових добрих десетак година како делују наша српска друштва кроз Савез српске дијаспоре Словеније, кроз различите активности, а посебно кроз наш правни сектор брезплатне правне помоћи, а на основи којега имамо велики архив пресуда у име народа.

Тако имамо доста доказа да о овоме можемо отворено причати. Пуне се затвори по Словенији већином Србима. Ми не тврдимо да међу њима има и лопова, али верујте има доста поштених Срба.

Врше се бројни претреси српских станова, мање више у вези увођења страха и панике њихових суседа. Српске малолетне девојчице које се у школама посвађају са вршњакињама страше се по репресивним државним институцијама без присуства родитеља. Да цењени моји то је данас моје или твоје малолетно дете, а сутра и Ваше..

У љубљанској општини највеће зло против Србима креће из Полицијске станице Љубљана Вич Рудник, они чак поузимају и особе које живе на подручју других љубљанских насеља која имају своје станице полиције, рецимо Љубљана Шишка, Љубљана Бежиград итд.

Чињенично, полицијска станица Љубљана Вич рудник има и посебне полицајце који долазе на суд дају лажне изјаве и чак организују различите писмене монтаже, како би праве и здраве Србе осудили.

Није потребно бити никакав стручњак, знате да прво пријаве долазе од полиције и тек на тужилаштва и судове. Уз ту веома сумљиву станицу полиције, делује и  један број крими полицајаца из љубљанске криминалне полиције. Ту је и станица прометне полиције Љубљана Брдо где се исто тако догађају сумљиви догађаји на штету Срба.

Баш у вези овога и много другога, ми ћемо у странци СССС након овог протестног окупљања, а и будућих великих протеста између другога захтевати од словеначке владе као почетак да се:

  1. Одстране водства полиције, Љубљана Вич Рудник, Љубљанске прометне полиције, љубљанске криминалне службе, полицијске управе Љубљана, Окрожног и вишег државног тожилаштва Љубљана, Окрајних, Окружних, Виших и Врховних судова Љубљана, као и Управних судова Љубљана.
  2. Да државни збор Р. Словеније оформи комисију из свих странки парламента да провери све дипломе запослених по полицији, судовима, а посебно тужилаштвима Словеније. Имамо информације, да је доста диплома сумљивог порекла из БиХ, Хрватске, Косова, где дотични никада нису били нити пријављени у тим крајевима нити су боравили. Тако имамо инспектора, који су од механичара скочили до високих радних места, има и трговаца…
  3. Да се озбиљно размотри и усвоји или допуни закон о полицији, тужилаштву и судству Словеније којега ће предложити наша Социјална странка Срба Словеније, а који ће у добре две године очистити било то корумпиране или неструковене из словеначке полиције, тужилаштва и судства.

Није ли поштеним држављанима управо то и основа за поштен живот и благињу свих словеначких држављана? Хоћемо ли од својих пореза и других даџбина плаћати такве лопове? Хоћемо ли дозволити немире у Словенији у вези таквих појединаца?


Живи и здрави нам били уз Божју помоћ.

Socijalna stranka Srba Slovenije

OBAVEŠTENJE SVIM VODSTVIMA OBE SRPSKE MATICE

PROTESTNI ZAHTEVUI UZ OBJAŠNJENJE

Policija bilo da je korumpirana, nestrukovna, rasistička, šovinistička, nacionalistička, pravi štetu bilo to Srbima ili drugim poštenim ljudima. Uz to mnogo veću štetu pravi svojim poštenim kolegama i posebno državi i novčano i po ugledu. Upravo tako je i sa državnim tužiocima i sudijama. Oni zajedno čine ogledalo pravne države, a dali i poštenja.?

Nije moguće govoriti o poštenju kada se pošteni, značajni i dostojni ljudi, koji su slovenačkom društvu u mnogo čemu doprineli, bilo to zdravstvenoj preventivi ili uopšte svrstaju među lopove.

Da u Sloveniji se to događa, raste mržnja slovenačkih represivnih organa isključivo protiv Srba u Sloveniji, sve oni izjednjačavaju sa lopovima. Trebalo bi za njih predložiti, da upitaju 5.112 slovenaca koji žive u Banjaluci, kako žive i dali bi svoje firme i sve imanje prepustili Srbima iz Ljubljane da se zamene, da se vrate u Sloveniju, a oni u R. Srpsku u Banjaluku.

Šta to govori, upravo to da smo svi zajednio pre kakvih 26 godina živeli u zajedničkoj državi SFRJ, državi po kojoj smo se selili, ostvarivali perspektive, radili te uz brakove sa porodicama ostajali po različitim krajevima zajedničke države. Dakle, i sada nas, a i Slovenaca živi po svim novonastalim republikama bivše Juge.

Cenjeni naši, ovih dobrih desetak godina kako deluju naša srpska društva kroz Savez srpske dijaspore Slovenije, kroz različite aktivnosti, a posebno kroz naš pravni sektor brezplatne pravne pomoći, a na osnovi kojega imamo veliki arhiv presuda u ime naroda.

Tako imamo dosta dokaza da o ovome možemo otvoreno pričati. Pune se zatvori po Sloveniji većinom Srbima. Mi ne tvrdimo da među njima ima i lopova, ali verujte ima dosta poštenih Srba.

Vrše se brojni pretresi srpskih stanova, manje više u vezi uvođenja straha i panike njihovih suseda. Srpske maloletne devojčice koje se u školama posvađaju sa vršnjakinjama straše se po represivnim državnim institucijama bez prisustva roditelja. Da cenjeni moji to je danas moje ili tvoje maloletno dete, a sutra i Vaše..

U ljubljanskoj opštini najveće zlo protiv Srbima kreće iz Policijske stanice Ljubljana Vič Rudnik, oni čak pouzimaju i osobe koje žive na području drugih ljubljanskih naselja koja imaju svoje stanice policije, recimo Ljubljana Šiška, Ljubljana Bežigrad itd.

Činjenično, policijska stanica Ljubljana Vič rudnik ima i posebne policajce koji dolaze na sud daju lažne izjave i čak organizuju različite pismene montaže, kako bi prave i zdrave Srbe osudili.

Nije potrebno biti nikakav stručnjak, znate da prvo prijave dolaze od policije i tek na tužilaštva i sudove. Uz tu veoma sumljivu stanicu policije, deluje i  jedan broj krimi policajaca iz ljubljanske kriminalne policije. Tu je i stanica prometne policije Ljubljana Brdo gde se isto tako događaju sumljivi događaji na štetu Srba.

Baš u vezi ovoga i mnogo drugoga, mi ćemo u stranci SSSS nakon ovog protestnog okupljanja, a i budućih velikih protesta između drugoga zahtevati od slovenačke vlade kao početak da se:

  1. Odstrane vodstva policije, Ljubljana Vič Rudnik, Ljubljanske prometne policije, ljubljanske kriminalne službe, policijske uprave Ljubljana, Okrožnog i višeg državnog tožilaštva Ljubljana, Okrajnih, Okružnih, Viših i Vrhovnih sudova Ljubljana, kao i Upravnih sudova Ljubljana.
  2. Da državni zbor R. Slovenije oformi komisiju iz svih stranki parlamenta da proveri sve diplome zaposlenih po policiji, sudovima, a posebno tužilaštvima Slovenije. Imamo informacije, da je dosta diploma sumljivog porekla iz BiH, Hrvatske, Kosova, gde dotični nikada nisu bili niti prijavljeni u tim krajevima niti su boravili. Tako imamo inspektora, koji su od mehaničara skočili do visokih radnih mesta, ima i trgovaca…
  3. Da se ozbiljno razmotri i usvoji ili dopuni zakon o policiji, tužilaštvu i sudstvu Slovenije kojega će predložiti naša Socijalna stranka Srba Slovenije, a koji će u dobre dve godine očistiti bilo to korumpirane ili nestrukovene iz slovenačke policije, tužilaštva i sudstva.

Nije li poštenim državljanima upravo to i osnova za pošten život i blaginju svih slovenačkih državljana? Hoćemo li od svojih poreza i drugih dadžbina plaćati takve lopove? Hoćemo li dozvoliti nemire u Sloveniji u vezi takvih pojedinaca?

Živi i zdravi nam bili uz Božju pomoć.

Socijalna stranka Srba Slovenije

Opširnije
18 aug
0

17. Међународни Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“

Стиховима повезују људе и крајеве

Побједник 17. Међународних Илинданских пјесних сусрета „Прљача 2018“ је Олибера Синђелић из Богатића, са пјесмом „ Језеро сенки“  у категорији љепота вода.

Манифестацију је организовао Српски књижевни клуб „Вихор“ Дервента у Центру за културу.

Побједник у категорији шаљиве пјесме је Гвозден Нешковић из Дервенте са пјесмом „ Рибар Тома пеца сома“.

У категорији „Укрински водени цвијет“ побједник је Боро Петковић из Дервенте са пјесмом „ Коме цвијеташ лептиру“.

Међународни манифестацију отворио је  начелник општине Милорад Симић, који је генерални покровитељ сусрета.

„Ми из локалне зајендице подржавамо овај облик манифестација, и ја као начелник општине. Волим поезију и људе који то пишу, и мене често наговарају да пишем, али ја радо прочитам све што је написано“, рекао начелник Симић.

Он каже да треба његовати овакав облик организације манифестације, и да  локална заједница подржи око десет књига које издају локални писци.

Оливера Синђелић која је награђени пјесник у категорији најљепше пјесме посвећене водама рекала је да по први пут учествује на конкурсу који организује СКК „Вихор“ Дервента.

„Ово је моје прво учешће на вашем конкурсу, а мој син годинама учествује. Драго ми је због награде, нисам очекивала то морам да признам. Надам се учешћу и даље и да ће конкурс и манифестцаија дуго трајати“ у изјави рекла је Синђелићева.

Побједник у конкуреницји шаљивих пјесама Миле Нешковић је рекао да учествује у ставрању традиције клуба, и да је награђиван и 2002. Године.

„ Морам бити захвалан Вихору који ме постакао да пишем. Не могу рећи да ми је сведно, веома је пријатно да будеш награђен за своје дјело. И будуће ће учствовати и вјерујем да ћу добити још коју награду“, каже са осмијехом на лицу Нешковић.

Међународни 17. Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“, започели су у Босанским Лужанима, гдје је у Ловачкој кући одржано дружење пјесника, а чему је претходио одлаза на ријеку Укрину на реону „Висећи мост“, гдје су пјесници говорили стихове својих пјесма.

Пјеснички сусрети више од манифестације

Предсједник СКК“Вихор“ Дервента Ненад Симић је рекао да је на расписани наградни конкурс за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода стигла су 72 рада пјесника аутора са простора Републике Српске, БиХ, Хрватске, Бугарске, Србије, Македоније, Словеније, Црне Горе.

„Од пристиглих 75 радова жири је изабрао најбоље радове којима смо уручили признања и награде. Штампали смо и зборник радова свих пристиглих радова и радова чланова Вихора-а и пријатеља Клуб“, рекао предсједник Клуба „Вихор“ Ненад Симић.

Он је оцијенио да су пјеснички сусрети су постали више од манифестације.

„Успостављена пријатељства и контакти на сусретима пјесника у Дервенти трају нераскидиво и улазе у 17. годину постојања. А има ли ишта љепше када пријатељства трају? То је наш заједничички допринос развоју културе нашег града, али и градњи мостова међу  људи ширег региона“, оцијенио је Симић.

Он је рекао да су током свих претходних година имали материјалну помоћ и разумјевање начелника Милорада Симића,  пријатеља из привредног живота, али и бројних појединица.

Похваљене су пјесме Биљане Китић Качар из Прњавора, Александре Матић из Братунца и Нермина Делића из ФБиХ.

Жири за избор најбољих пјесма чинили су Славен Шмуља,предсјендик  и чланови Далиборка Малешевић и Санела Станковић.

Генерални покровитељ манифестације је Начелник општине Милорад Симић, а спонзори Туристичка организација општине Дервента, и други.

Манифестацији је присуствовао начелник општине Дервента Милорад  Симић, народни посланик Игор Жунић, предсједник Савезе Срба српске дијаспоре Словенија Саша Гајић, и многи други.

Жеља нас успостава сарадње са Вихором

„ Драго ми је да сам  присутан овој Вашој великој традиционалној песничкој презентацији испред Савеза српске дијаспоре Сл овеније, које броји 11 српских друштава и наравно Удружења српских књижевника Словеније.

Жеља нам  је између осталога да и са Вашим књижевним удружењем успоставимо сарадњу. Предложићу чак да заједно водимо књижевни традиционални међународни конкурс за најбоље песме „ПЕСНИКОВА ДУША“. Ми иначе добро сарађујемо и са појединим удружењима из Српске, као и Србије, рекао је Саша Гајић, предсједник Савеза Срба српске дијаспоре Словеније на манифестацији у Дервенти.

Организатори манифестације су Гајићу уручили захвалницу Клуба за учешће на 17. Међународним Илинданским  пјесничким сусретима.

Текст и фотографије: Ненад Симић  

Opširnije
31 jul
0

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

SAOPŠTENJE ŽIRIJA PO KONKURSU „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH – Šesti međunarodni konkurs pod nazivom

„ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

U okviru pod nazivom „ZLATNE GUSLE“, žiri pod vodstvom presednice  Silvane Aleksić,   dana 23.07. 2018. godine,  doneo je

ODLUKU broj 23/07-ZSKS/2018

o dodeli nagrada „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

DOBITNICI NAGRADA:

Glavne nagrade:

Naš međunarodni guslarski konkurs pod nazivom „Zlatne gusle“ Ljubljana 2018. okupio je više takmičara diljem naše planete. Davno je prota Matija Nenadović rekao, da u kojem se narodu pojave junaci pojaviće se i oni koji će to junaštvo opisati…

Jedan od naših najčuvenijih ljudi koji su opisivali junaštvo i čojstvo srpskog naroda zasigurno jeste i slijepi narodni guslar, pjesnik i pjevač Filip Višnjić.

Lijepo je imati ljude koje ćemo pominjati kroz istoriju ali zasigurno trebamo ići dalje i tražiti nove pjesnike koji će nam pjevati o nekim novim herojima našeg roda.

Mi smo u mnoštvu pristiglih pjesama pokušali da izvučemo maksimun, pa smo odabrali nekoliko kandidata koji će nam svoje pjesme i odsvirati na guslama ili doneti snimljeno za našu kulturno umjetničku manifestaciju  Veseli dani 2018.

  1. mjesto  Milorad Šarović – pjesma „Smrt Gavrila Ptrincipa“
  2. mjesto Saša Nikolić- pjesma „Dan Republike Srpske“
  3. mjesto Ratko Popović – pjesma „Orao Svetog Save“
  1. za postignuto prvo takmičarsko mesto sa zlatnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS uz takmičarsku lentu (peškir).
  2. za postignuto drugo takmičarsko mesto sa srbrnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.
  3. za postignuto treće takmičarsko mesto bronzanom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.

Nagrađenim pjesnicima čestitamo i želimo još puno lijepih stihova praćenih zvukom gusala.

Ostalim kandidatima više sreće drugi put! Organizatori SSDS i USKS.

Nagrađeni:

Milorad M. Šarović

Milorad M. Šarović je rođen u selu Pržine, opština Gacko u Visokoj Hercegovini 18.06.1961. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu a studirao u Sarajevu i stekao zvanje Nastavnik Srpskog jezika i književnosti. Učestvovao u Otadžbinskom ratu 1992-1995. godine. 1999. godine objavio epsku zbirku poezije „Glave izabrane“. 2015. godine objavio Srpsku epsko-lirsku trilogiju „Život je paukova mreža“. Pisac velikog broja epitafa i preko 60 nekrologa. Srpski narodni guslar sa snimljenom poemom „Odbrana srpskog Sarajeva“. Prepjevao i snimio uz gusle poemu „Srpsko srce Jovanovo“. Pjesme objavljivao u zbornicima i časopisima. Član je Udruženja književnika, pjesnika i umjetnika Srba iz Crne Gore i rasijanja „Gorska vila“ kao i Udruženja Radnik Pjesnik u Tuđini-Štutgart. Otac četvoro djece. Živi i radi u Beogradu.

Saša Nikolić

Saša Nikolić je rođen 3. januara 1975. godine u Olovu, opština Olovo, od oca Ljubomira i majke Nevenke, rođene Vasković. Od 1996. godine zaposlen je u policiji Republike Srpske u Palama, gdje i stanuje sa porodicom – suprugom i četvoro djece. Od 2012. godine predsjednik je Crkveno-upravnog odbora Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Drecelju kod Olova.
Do sada je objavio šest knjiga: Srbi – Drecelj i Dreceljani (2012), Život u pjesmi (2013), Crkva u Drecelju (2015), Paljanska policija (2016), Orlovi lavljeg srca (2017) i Pravoslavlje (2017).

Ratko Popović

Ratko Popović, rođen u Šnjegotini Srednjoj opština Čelinac. Autor je 4 zbirke pjesama, od kojih su dvije objavljene, „Pretakanje života” iz 1998 i “Putokazi” iz 2016. Zbirka “Sunce u zavičaju” treba uskoro u štampu. Pored poezije piše i aforizme. Zastupljen je u 20 zbornka poezije, i više puta nagrađivan na međunarodnim konkursima za poeziju. Dobitnik je zlatne medalje na konkursu “Zlatno pero” Ljubljana 2016 za pjesmu “Pšenica” u organizaciji srpskih književnika Slovenije.Od istog organizatora na konkursu.”Pesnikova duša” dobitnik je srebrne i bronzane medalje za rodoljubivu i guslarsku poeziju.2017 u Tesliću na temu “Pred ikonom Svetog Save” osvojio je treće mjesto sa pjesmom Sveti Sava. 2018 za pjesmu slava od KK “Vukovo pero” iz Loznice dobitnik je plakete Belo Vukovo pero.

 

СМРТ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА (28.04.1918.)

Узех гусле, ставих преко крила
Да опјевам Принципа Гаврила
Тог витеза родом од Грахова
О ком збори историја нова
Што је хицем крај Миљацке воде
Одшкринуо врата од слободе
За коју је Србин кадар мријет’
Сав се томе задивио Свијет

Нема момку ни двадесет љета
Али то му ни мало не смета
Да покаже храброст и јунаштво
И витешко Српско прегалаштво
Да му десна не задрхти рука
Пред Ћесаром да се не обрука
Но да славу за навијек стекне
Када Ћесар на кољена клекне
Који скита ђе му није мјесто
Због чега је изгубио престо

Чим оружје Принцип испотеза
Ухватише Гаврила витеза
Као гладне разјарене але
На витеза сама кидисале
Па га вежу у ланце и жицу
Да га воде у ледну тамницу
Принцип на њих са зубима шкрипи
Док болове подноси и трпи

Јер га жица бодљикава стеже
Коју крвник без милости веже
Волио би више но да бјежи
Да Ћесара види како лежи
И потврди своје храбро дјело
Кад му почну читат’ опијело
И возит’ га према Бечу граду
Јер му Принцип поквари параду
И каза му да је Земља ова
Колијевка Српских соколова

Све то Принцип размишља у глави
А брада му и чело крвави
По лицу му од крви угрушци
Пола их је на крвничкој пушци
Са којом га немилице бију
Тад затворску угледа капију.

Но кад џелат замандали врата
Терезина Чешког казамата
И Принцип се у самици нађе
Брзо схвати шта га данас снађе
Мисли како поручити браћи
Да жив неће одатле изаћи
И у томе своме јадовању
Мислима се нађе на имању
Као да се шета по Обљају
Предивноме своме завичају
Па дјечачке снове будан снива
Да га мајка Марија дозива
Отац Петар грли и призива
Са поносом на родном огњишту
Онда поче сањат’ о бојишту
Ђе му браћа гину и страдају
Ал’ се ипак нечему надају
Јер нијесу к'о он у тамници
Него неђе у крвавој бици
Тамо можеш срести ратну срећу
А ја никад жив изаћи нећу

Није шала убити Ћесара
Аустријске силе господара
Па се надат’ слободи и суду
Ко то снива, снива узалуду
На мене ће ударити муке
Као некад Турци на Хајдуке
Него Боже ја се теби молим
Да великим мукама одолим
Ти једини можеш ми помоћи
И пружити Свету руку моћи
Да ми мука не буде велика
А ја имам срце од челика
Што не пуца од сваког ударца
То је срце Вујадина Старца
Чврсто као Обилић Милоша
Да распори Цара кад је поша’

Срца имам али шта ми значи
Кад је џелат од сужања јачи
Па ће моје кости да пребија
Као плијен кад прождире змија

Тако ће ме издат’ мушка снага
Ти не кукај мајко моја драга
Но се сином своијем поноси
Што је кадар Бечу да пркоси
И да ране подноси крваве
У тамници сред Чешке државе

Док се јунах са мислима бори
Неко врата ћелије отвори
Кад Принципа крвавога виђе
Нит се каје нити се постиђе
Но га опет крвнички удара
Да му смрска срце из њедара
Један бије дох се други смије
А обадва тешке крвопије
Не пуштају младога Гаврила
Док се локва крви наточила
Па га онда оставише сама
Да крв лије из дубоких рана
И тако је сваког новог дана
Млади Принцип допадао рана
Које су га бољеле све више
Па одлучи да јаде запише
Али нема на чему да пише
А стисло га не може да дише
Па докучи порцију лимену
Од бацања скоро изломљену
Па на њојзи урезује име
Са ноктима друго нема чиме
Надајућ’ се да ће некад неко
Прочитати шта је сужањ реко’

Све је више у њему нервозе
Од самоће и туберкулозе
Која плућа у јунаку пара
А он дјело неумрло ствара
На порцији, на парчету лима
Пише Принцип на оном шта има
Како тромо вријеме се вуче
Данас исто што је било јуче
Мемла, влага и тишина ледна
Ђе ме држе и гладна и жедна
Мјесто да ми бојне трубе јече
Око мене ропски ланци звече
Ал’ се борим као соко сиви
Ко умире вјечно ће да живи
И ко живот даје за слободу
Вјечно живи у своме народу

То уреза а клону му рука
Од убоја и великих мука
И у зору мјесеца априла
Мушка га је снага напустила
Осамн'еста година у низу
А крај рата већ бијаше близу
Кад се Принцип преда бесмртности
А његове мученичке кости
Стражу држе у суђеном граду
И чувају и вјеру и наду
У сред Српског града Сарајева
Да свједочи и одолијева

Да је тамо Српска Земља Света
Од постанка до краја Свијета
Ђе ће мајке Рода Србинова
Рађат’ јата сивих соколова
Који теже бесмртноме дјелу
Са Гаврилом Принципом на челу!


ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Републико Српска земљо снова!
Колијевко кћери и синова!
Земљо моја, мојих праотаца!
Витезова, јунака, светаца!

Рођена си уз Благослов Бога!
На Дан нашег Стефана Светога.
У тешка си и ратна времена,
Републико Српска одбрањена!

У свијету цијелом позната,
од свих свјетских сила си призната!
Имаш своју Скупштину и Владу,
у највећем Бања Луци граду.

Свака нам је значајна регија:
Романија, Бирач, Семберија,
Посавина, Озрен и Крајина
православна сва Херцеговина.

Републико Српска земљо славна!
Отаџбино моја православна.
Рођендан ти срећан земљо мила!
Бог те чув'о и срећа пратила!


ОРАО СВЕТОГ САВЕ

1
Лети Орле до Призрена града
Ђе је некад Душан царевао
И кажи им опет ће да влада
Косово је Бог Србима дао

2
Кад обиђеш Душанове дворе
Прoшетај се ти до Црне Горе
На Ловћену одмори се мало
Подај што сам Његошу послао

3
Упитај га да л’ се уморио
И какав је ноћас санак снио
Добро пази о чему говори
И на чијем он језику збори

4
Према њему сад су многи дрски
На Ловћену он говори српски
Нема њему у свијету премца
Ни стихова к'о из „ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА“

5
Са Ловћена лети до Острога
И поздрави свеца чувенога
Кажи Орле братској Црној Гори
На Острогу да се српски збори

6
Кад обиђеш братску Црну Гору
Тад полети ка Егејском мору
Лети Орле ђе још ниси био
Ђе је Сава монаштво примио

7
Кад се вратиш ти са Свете Горе
Ђе монаси на српском говоре
У Трнову одмори се мало
Ту је Сава Богу душу дао

8
Из Трнова лети до Охрида
Са поносом без имало стида
Види да ли има оног сјаја
К'о у доба Светог Николаја

9
Све је своје испунио жеље
Ту написа српско Јеванђеље
Књигу која стиже и до Бога
Аутор је „ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА“

10
Најљепше је пјесме испјевао
Свој допринос светосављу дао
У логор га швабе одведоше
Али крсту ништа не могоше

11
Из Охрида крени ка Врачару
Обавијести најсветију главу
Шта си чуо и шта си видио
И какав је Његош санак снио

12
У повратку ти застани мало
Ђе је Лазар клетву изрекао
Ђе Обилић раскроји Мурата
Турског цара, Вуку из ината

13
Арнауту нашој црној ноћи
Кажи да ће као Мурат проћи
Крај долази и њиховој бури
Поново ће цвјетати божури

14
Свети Сава вида наше ране
Стефан, Душан, чувају Дечане
Метохија опет ће да сија
Кварно сјеме не може да клија

15
Арнаути из земљице свете
боље вам је сами да одете
Док је жива на рамену глава
Лазар своју војску васкрсава

16
Кад Орао на Врачару стаде
Пред икону Светог Саве паде
Уморна је прекрстио крила
Божија га обузела сила

17
И овако пред иконом збори
Светитељу истину говори
У Призрену више Срба нема
Епархија призренска срушена

18
Растјераше Србе на све правце
Љути вуци поклаше јагањце
На Ловћену Владика не спава
Са Богом се стално разговара

19
Слушао сам када они зборе
На српскоме језику говоре
У вјери је највеће богатство
Вратићемо Душаново царство

20
На Острогу Свети Василија
Дар од Бога што на земљи сија
Када вјетар звук звона понесе
И у Риму Ватикан се тресе

21
Кад сам био близу Хиландара
Мислио сам да ме око вара
Сад Хиландар новим сјајем сија
Твоја ,Саво, црква најмилија

22
У Охриду нема оног сјаја
К'о у доба светог Николаја
Од српске се цркве одвојише
Светославље ту више не дише

23
Николаја нико не спомиње
За њим плачу и сада светиње
Пред Господом они много гријеше
Када наше храмове отеше

24
Кад надлетох земљу Метохију
Сузе су ми текле из очију
На стотине храмова без крова
У ранама душа Србинова

25
Хвала Орле на твојему лету
Слушај Саву и пренеси свијету
Васкрснуће наша мајка света
Косовом ће Милица да шета

Opširnije
10 jul
0

VLASTODRŽCI SRBIJE I SRPSKE ČUJTE GLAS SRPSKE DIJASPORE

Cenjeni naši čitaoci, sve više se diže neprijateljska i uz njih hajka bednih srpskih izdajnika bilo to oko Kosmeta ili Republike Srpske. Zato je elektronski i štampani medij »SRPSKA DIJASPORA«
obavio profesionalne ankete Srba u Dijaspori u Sloveniji, Italiji, Austriji i Nemačkoj (10.06-10.07.2018). Tako da je, od 1000 anketiranih Srba starih između 18 i 65 godina u Dijaspori po pitanjima došlo do sledećih odgovora:

Dali ste za ujedinjenje Republike Srpske sa Republikom Srbijom?

Da = 713 = 71,3%
Ne = 171 = 17,1%
Ne znam ili ne zanima me = 116 =11,6%


Dali ste za samostalnost Republike Srpske?

Da = 868 =86,8%
Ne = 99 = 9,9%
Ne znam ili ne zanima me = 33= 3,3%


Od 1000 anketiranih Srba između 18 i 65 godina starosti u Dijaspori što se tiče Kosmeta slede pitanja i odgovori

Dali ste da se Kosmet briše iz Ustava Srbije i prizna kao trenutna takoreći Republika Kosovo?

Ne = 903 =90,3 %
Da = 39 = 3,9%
Ne znam ili ne zanima me = 58=5,8 %


Dali bi išli dobrovoljno ratovati za Kosmet ako bi došlo do rata?

Ne = 32 = 3,2%
Da = 879 = 87,9%
Neznam ili ne zanima me = 89= 8,9%


Dali ste za to da Kosmet ostane u sastavu Republike Srbije i da se to izvodi putem rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i važećeg Ustava Republike Srbije uz pomoć velikih sila Kine i Rusije.

Ne = 11 =1,1 %
Da = 886 =88,6 %
Ne znam ili ne zanima me = 103= 10,3%


Cenjeni naši čitaoci, informišemo Vas, da se iste ankete već obavljaju u R. Srbiji i R.Srpskoj o kojima ćemo Vas obavestiti.

Opširnije
08 jul
0

ČUVAJTE SVOJ JEZIK – ZAVEŠTANJNE JEZIKA STEFAN NEMANJA

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika.

Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je riječi potrao i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gdje se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda.

Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živjeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmiješaju, oni su kao dvije vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposlije se čuje samo jedan. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.

Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dvije, kao rat među narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mjera vremena kao za čovjeka tren ili dva. Zato je čedo moje bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Poslije izgubljenog jezika nema naroda.

Čovjek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je živ. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tuđi jezik čovjek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tuđi. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan čovjek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tuđi, bilo što mu je to volja bilo da to mora.

I ja sam, čedo moje, u mojim vojnama upotrebljavao jezik kao najopasnije oružje. Puštao sam i ja zaraze i morije na njihove jezike ispred mojih polkova. Za vrijeme opsada i dugo poslije toga slao sam čobane, seljane, zanatlije i skitnice da preplave njihove gradove i sela kao sluge, robovi, trgovci, razbojnici, bludnici i bludnice. Moji polkovodci i polkovi dolazili su na napola osvojene zemlje i gradove. Više sam krajeva osvojio jezikom nego mačem.

Čuvajte se, čedo moje, inojezičnika. Dođu neprimjetno, ne znaš kad i kako. Klanjaju ti se i sklanjaju ti se na svakom koraku. I zato što ne znaju tvoj jezik ulaguju ti se i umiljavaju kako to rade psi. Nikad im ne znaš šta ti misle, niti možeš znati, jer obično šute. Oni prvi koji dolaze da izvide kako je, dojave drugima, i eto ti ih, preko noći domile u neprekidnim redovima kao mravi kad nađu hranu. Jednoga dana tako osvaneš opkoljen gomilom inojezičnika sa svih strana.

Tada doznaješ kasno da nisu mutavi i da imaju jezik i pjesme, i svoja kola i običaje. Postaju sve bučniji i zaglušniji. Sada više ne mole niti prose, nego traže i otimaju. A ti ostaješ na svome, ali u tuđoj zemlji. Nema ti druge nego da ih tjeraš ili da bježiš, što ti se čini mogućnijim.

Na zemlju koju tako osvoje inojezičnici ne treba slati vojsku. Njihova vojska tu dolazi da uzme ono što je jezik osvojio.

Jezik je čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smjenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni dio zemlje i naroda opet kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcjepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu. Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad-tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvijek ista s obje strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu.

NAPOMENA:Reč Stevana Nemanje (Stefana Nemanje — oca Simeona (1166-1196)) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića)

ČUВАJTЕ SВOJ JЕЗИK – ЗАВЕŠTАЊNЕ JЕЗИKА STЕFАN NЕMАЊА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

НАПОМЕНА:Реч Стевана Немање (Стефана Немање — оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Opširnije
24 jun
0

NAJLEPŠE OD NAJLEPŠIH MISS FOLKLORA BALKANA I EU LJUBLJANA 2018

Izveštaj žirija (strukovne komisije) za izbor MISS folklora Balkana i EU – Ljubljana 2018 – pod vodstvom predsednice Duške Grahovac, koji je dana 18. juna 2018 i ugotovio, da je za vreme konkursne objave za MISS EU i Balkana pristiglo je 39 prijava, od tog  broja pristigle su i 4 nepotpune prijave. Navedene prijave pristizale su iz 7 država i to: Srbije, Srpske – BiH, Hrvatske,  Makedonije, Austrije, Nemačke i Italije. Stručni žiri imao je zahtevan posao, tako da je za uži izbor uvrstio 6 prelepih devojaka: Oliveru Đukanović, Anu Mastilović, Jelenu Janjić, Romanu Živković, Valentinu Veselić i Dejanu Vasić. Zahvaljujemo svima kandidatkinjama, a užem izboru lepotica želimo puno sreće. Naravno, tri lepotice od navedenih šest biće na kraju obaveštene i uvrštene u konkursni MISS EU i Balkana za 2018 godinu,  najlepše od najlepših 26. avgusta na velikoj međunarodnoj prezentaciji srpske kulture u Ljubljani. Organizatori.

Konkurs za MISS folklora Balkana i EU – Ljubljana 2018 god., već se privodi kraju, tako su pojedine lepotice u užem izboru. Objavićemo slike kandidatkinja u užem izboru. Dakle, Vas zamoljavamo, da strukovnom žiriju pripomognete, tako što će značiti za lakši izbor i Vaš cenjeni (lajk) glas sve do 31. jula 2018. Već unapred zahvaljujemo. Organizatori.

 

Opširnije
19 jun
0

»Zlatne gusle« Ljubljana 2018

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
IN ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKOV V SLOVENIJI
SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE
I UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI

III. godišnji međunarodni  tradicionalni takmičarski festival »Zlatne gusle« Ljubljana 2018

JAVNA OBJAVA – KONKURS

U Ljubljani, dana: 20.06.2018 broj 20-6/SSDS/USKS-2018

Početak prijave: 20.06. 2018

Kraj prijave: 20. Jula  2018

Kraj i datum završnog održavanja: tradicionalni međunarodni takmičarski guslarski  festival »Zlatne gusle« Ljubljana 2018; (25 – 26. avgusta 2018 u Ljubljani )

Najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, sleduju plakete ili medalje (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS), diplome i lenta (peškir za osvojeno prvo takmičarsko mesto), koja će takmičarima biti   uručena u okviru međunarodne tradicionalne kulturne godišnje prezentacije X.  “Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, koji traju u Ljubljani od (25 – 26. avgusta 2018). Učesnicima koji nisu uvršteni niti u jedno od tri takmičarska mesta biće uručene zahvalnice ili povelje organizatora. Takmičari su dužni biti autori teksta kao i odsvirati  svoje najbolje 3 guslarske pesme za međunarodni 3. tradicionalni međunarodni takmičarski guslarski festival »Zlatne gusle« Ljubljana 2018 (25 – 26. avgusta 2018).

Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne informacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, gsm. 041/369-457 predsedniku SSDS Saši Gajiću ili  potpredsedniku Saveza Igoru Mitiću 031/883-675 ali putem elektronskih adresa: [email protected] ili srpski.knjiž[email protected]

Za takmičenje na ovim festivalima  mogu se natjecati sva službeno registrovana kulturno umetnička društva, njihovi pojedinci iz zemlje i inostranstva koja pravovremeno pošalju svoje overene prijave  i to za vreme objave. Prijave trebaju biti u slovenačkom ili srpskom jeziku (ćirilica ili latinica), na gore navedenu adresu organizatora, sa naznakom: Ne otvaraj – Godišnji međunarodni  3. tradicionalni mađunarodni takmičarski »Zlatne gusle« Ljubljana 2018.

Za navedena takmičenja u Ljubljani biće izabrani najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto. Žiri sačinjavaju različiti stručnjaci pojedinci koje odredi organizator. Prijavljuju se pojedinci ili pojedinačne takmičarske grupe koji će za svoje članstvo pokriti sve potrebne troškove (prenoćišta, prevoza  prehrane) za navedene dane boravka i takmičenja. Organizator može isključivo na želju prijavljenih grupa ili društava rezervisati hotelski smeštaj u nekom od ugodnijih hotela ili domova u kraju takmičenja. Cene prenoćišta po osobi sa doručkom su oko 25,00 evra, dok se cene ručka kreću oko 10,00 evra.

Takmičarsko natjecanje biće vrednovano u skladu sa kriterijumima Pravilnika organizatora, koje dobije pre takmičenja, pročita, potpiše i overi odgovorno lice svakog nastupajućeg društva ili pojedinca. Prijavitelj prijavljuje tri pesme, u slučaju dupliranja, organizator određuje jednu koja treba vremenski trajati maksimalno do10 minuta i ne više. Takmičarski guslari mogu učestvovati sa svoje 3 pesme. Pojedinci u takmičenju mogu imati najmanje 15, a najviše 85 godina.

Plakete ili medalje zlatna, srbrna i bronzana obezbeđene su za prva 3 mesta. Svim prijavljenim učesnicima želimo dobru zabavu uz puno sreće i uspešnosti.

Za javnu objavu (konkurs) u imenu organizatora predsednik  SSDS i USKS Saša Gajić


P R I J A VA

Godišnji međunarodni tradicionalni takmičarski guslarski  festival

»Zlatne gusle« Ljubljana 2018

PRIJAVA  ZA UČEŠĆE NA 3. FESTIVALU 2018.godine u Ljubljani

Naziv  takmičarskog kandidata guslarske grupe ili pojedinca:

Grad:

Adresa:

Kontakt osoba: mobilni:_______________________

fiks. tel:_________________faks:_________________e–mail adresa:____________________

Broj članova KD  (učesnika i pratećeg osoblja):____________________________________

Naziv pesmi  i autor:_______________________________________________________________

Vođa:_______________________________________________________________

Izvođenje:                                  Akustično Matrica-CD

Pojedinac ili guslarska grupa i naziv: ………………………………………………….

Kratki opis (repertoar, nošnje, i sl.):

Izjava: Potvrđujem da sam pročitao i da prihvatam sve uslove festivala.

U ___________________________2018. godine


Napomena! Vaši lični podaci biće kao takvi zaštićeni i upotrebljeni isključivo za potrebe konkursa.

Dozvaljam objavu svojih pesama u medijima »Srpska dijaspora« revije »OTADŽBINA« bez bilo kakvih nadoknada u slučaju, da me Žiri konkursa kroz raspisane kriterije izabere ili ne.
Kao učesnik izjavljujem, da nemam nikakvih primedaba na objavljeni konkurs i slažem se za sve tekstualno navedeno, kao i same izborne kriterije. Na osnovi navedenoga, i učestvujem za navedeni konkurs i prilikom moguće uspešnosti lično ću doći preuzeti svoje priznanje ili slično što me pripada, kako me organizatori nebi otpisali kao nezainteresovanog ili slično.

U …………………………., datum: …………….………..…

Izjavu overavam svojeručnim potpisom: ………………….……………

m.p.                 Odgovorno lice ili potpis takmičara: …………………

Opširnije
12 jun
0

Kontra tužba ljubljanske opštine, gradonačelnika Zorana Jankovića i njegovih pomoćnika

Obaveštenje

Cenjeni naši članovi, počasni članovi, pridruženi članovi i prijatelji, danas 12.06.2018 pravni sektor Saveza srpske dijaspore Slovenije uložio je kontra tužbu Opr. br. III P674/2018 na (opštinski)  Okrajni sud u Ljubljani. U tužbi se između drugoga sudu predlaže, da se tužba Jankovića i ljubljanske opštine poništi u vezi više dokaznih činjenica kao i organizovane diskriminacije do srpskog saveza, te škode kojoj su joj uz srpsku biblioteku napravili u iznosu 21.990,00 evra. Pravnici smatraju, da bi njihova tužba morala pasti i u vezi opštinske Javne objave (konkursa) br. 3528-296/2017-38  od 12.01. 2018 godine na koju je i Savez srpske dijaspore konkurisao (26.01/ZSDS/SG-2018), ali unatoč nije dobio ni službenog odgovora, a kamoli primerne poslovne prostore. Činjenično sva druga društva i Savezi iz zgrade Linhartove ceste 13 u Ljubljani dobili su poslovne prostore, jedino srpski savez nije. Uz sve navedeno pravni sektor saveza (SSDS) uložio je krivično gonjenje kako gradonačelnika tako i njegovih pomagača koji su potpisivali između ostaloga i  opštinske nezakonskedokumente. Istini za volju, mi se biorimo za svoja ljudska oprava i srpsku naciju u Sloveniji, obaveštavaćemo Vas o ovom pravnom predmetu. Srećno! Uz Božju pomoć. SSDS, USKS i SSSS.

Контра тужба љубљанске општине, градоначелника Зорана Јанковића и његових помоћника

Обавештење

Цењени наши чланови, почасни чланови, придружени чланови и пријатељи, данас 12.06.2018 правни сектор Савеза српске дијаспоре Словеније уложио је контра тужбу Опр. бр. ИИИ П674/2018 на (општински)  Окрајни суд у Љубљани. У тужби се између другога суду предлаже, да се тужба Јанковића и љубљанске општине поништи у вези више доказних чињеница као и организоване дискриминације до српског савеза, те шкоде којој су јој уз српску библиотеку направили у износу 21.990,00 евра. Правници сматрају, да би њихова тужба морала пасти и у вези општинске Јавне објаве (конкурса) бр. 3528-296/2017-38  од 12.01. 2018 године на коју је и Савез српске дијаспоре конкурисао (26.01/ЗСДС/СГ-2018), али унаточ није добио ни службеног одговора, а камоли примерне пословне просторе. Чињенично сва друга друштва и Савези из зграде Линхартове цесте 13 у Љубљани добили су пословне просторе, једино српски савез није. Уз све наведено правни сектор савеза (ССДС) уложио је кривично гоњење како градоначелника тако и његових помагача који су потписивали између осталога и  општинске незаконскедокументе. Истини за вољу, ми се биоримо за своја људска оправа и српску нацију у Словенији, обавештаваћемо Вас о овом правном предмету. Срећно! Уз Божју помоћ. ССДС, УСКС и СССС.

Opširnije
04 jun
0

ISKRENA ZAHVALNICA BOJKOTA SLOVENAČKIH DRŽAVNIH IZBORA

CENJENI ČLANOVI, POČASNI ČLANOVI, SIMPATIZERI I PRIJATELJI ISKRENO VAM SE ZAHVALJUJEMO NA DOSTOJANSTVU I PONOSU  BOJKOTA DRŽAVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA U SLOVENIJI, A U VEZI USKRAĆENE KULTURNE I POLITIČKE DEMOKRATIJE, KOJU NAM USKRAĆUJU I POSTUPCIMA ZLOUPOTREBE I NJIHOVIH REPRESIVNIH ORGANA. ZATO SOCIJALNA STRANKA SRBA SLOVENIJE NIJE IZAŠLA NA IZBORE, PA I AKO SU PRETHODNO BILI SPREMNI DA IZAĐEMO. SAČEKAĆEMO DA I OVOJ ALPSKOJ REPUBLICI ZAVLADA EU DEMOKRATIJA. NA OSNOVI NAŠE EVIDENCIJE ČITANOSTI NAŠIH ELEKTRONSKIH MEDIJA U DOBROJ SEDMICI POSEĆENOST JE BILA 31.978 PUTA I TO TEMATIKA IZBORNOG BOJKOTA.

 SRBI SU NEZADOVOLJNI UČESTALIM KRŠENJIMA NJIHOVIH LJUDSKIH PRAVA I NAKON SPAVANJA 26 GODINE ZAHTEVAMO PRIZNANJE NAJVEĆE (212.000) NACIONALNE MANJINE, KAO ŠTO TO VEĆ GODINAMA UŽIVAJU SLOVENAČKE MANJINE IZVAN SLOVENIJE. U JEDNOJ I DRUGOJ NAŠOJ MATICI KAO I REPUBLICI AUSTRIJI VODIĆEMO OZBILJNE RAZGOVORE O PROMENI NJIHOVOG USTAVA (DA SADRŽI – PRIZNAJU SE ISKLJUČIVO ONE ETNIČKE ZAJEDNICE, ČIJE MATICE PRIZNAJU SRPSKU I DRUGU NACIJU). DRAGI NAŠI BUDITE NAM SREĆNI, ZDRAVI, VESELI I USPEŠNI. VODSTVO SSDS, USKS I SSSS.

 

ИСКРЕНА ЗАХВАЛНИЦА БОЈКОТА СЛОВЕНАЧКИХ ДРЖАВНИХ ИЗБОРА

ЦЕЊЕНИ ЧЛАНОВИ, ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ, СИМПАТИЗЕРИ И ПРИЈАТЕЉИ ИСКРЕНО ВАМ СЕ ЗАХВАЉУЈЕМО НА ДОСТОЈАНСТВУ И ПОНОСУ БОЈКОТА ДРЖАВНИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У СЛОВЕНИЈИ, А У ВЕЗИ УСКРАЋЕНЕ КУЛТУРНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, КОЈУ НАМ УСКРАЋУЈУ И ПОСТУПЦИМА ЗЛОУПОТРЕБЕ И ЊИХОВИХ РЕПРЕСИВНИХ ОРГАНА. ЗАТО СОЦИЈАЛНА СТРАНКА СРБА СЛОВЕНИЈЕ НИЈЕ ИЗАШЛА НА ИЗБОРЕ, ПА И АКО СУ ПРЕТХОДНО БИЛИ СПРЕМНИ ДА ИЗАЂЕМО. САЧЕКАЋЕМО ДА И ОВОЈ АЛПСКОЈ РЕПУБЛИЦИ ЗАВЛАДА ЕУ ДЕМОКРАТИЈА. НА ОСНОВИ НАШЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ЧИТАНОСТИ НАШИХ ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА У ДОБРОЈ СЕДМИЦИ ПОСЕЋЕНОСТ ЈЕ БИЛА 31.978 ПУТА И ТО ТЕМАТИКА ИЗБОРНОГ БОЈКОТА.

СРБИ СУ НЕЗАДОВОЉНИ УЧЕСТАЛИМ КРШЕЊИМА ЊИХОВИХ ЉУДСКИХ ПРАВА И НАКОН СПАВАЊА 26 ГОДИНЕ ЗАХТЕВАМО ПРИЗНАЊЕ НАЈВЕЋЕ (212.000) НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, КАО ШТО ТО ВЕЋ ГОДИНАМА УЖИВАЈУ СЛОВЕНАЧКЕ МАЊИНЕ ИЗВАН СЛОВЕНИЈЕ. У ЈЕДНОЈ И ДРУГОЈ НАШОЈ МАТИЦИ КАО И РЕПУБЛИЦИ АУСТРИЈИ ВОДИЋЕМО ОЗБИЉНЕ РАЗГОВОРЕ О ПРОМЕНИ ЊИХОВОГ УСТАВА (ДА САДРЖИ – ПРИЗНАЈУ СЕ ИСКЉУЧИВО ОНЕ ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ЧИЈЕ МАТИЦЕ ПРИЗНАЈУ СРПСКУ И ДРУГУ НАЦИЈУ). ДРАГИ НАШИ БУДИТЕ НАМ СРЕЋНИ, ЗДРАВИ, ВЕСЕЛИ И УСПЕШНИ. ВОДСТВО ССДС, УСКС И СССС.

Opširnije
04 jun
0

»ZLATNI ZMAJ« LJUBLJANA 2018

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji objavljuje međunarodni konkurs za najbolji aforizam.

Konkurs pod nazivom „Zlatni zmaj“ Ljubljana 2018

SAOPŠTENJE ŽIRIJA PO KONKURSU

„ZLATNI ZMAJ“  Ljubljana 2018 Najbolji od najboljih

– Cenjeni naši književnici, za ozbiljan lov na Zlatnog  zmaja lovilo je 163 lovaca iz 7 zemalja, (Srbije, Hrvatske, Austrije, Nemačke, Crne gore, BiH i Španije), od kojih je bilo 39 nepotpunih prijava.

U okviru konkursa  pod nazivom „ZLATNI ZMAJ“, žiri  pod vodstvom predsednice Silvane Aleksić,

dana 13.05. 2018. godine,  doneo je

O D L U K U

o dodeli nagrada  „ZLATNI ZMAJ“

Glavne nagrade:

1.Šifra »Žirant« (Miladin Berić)

Miladin Berić (M. B. Romanov)dipl. ing. el. (Banja Luka, 1962), u rodnom gradu završio Gimnaziju i Elektrotehnički fakultet.

Knjige:

“Korakom ranjene kornjače” (poezija, 1998),”Svitac u ogledalu” (poezija, 2001),”Jutro na Zadušnice” (poezija, 2002),”Laku noć propali studenti” (satira, 2003),”Lovci na sjenke” (sa Ž. Vujićem i D. Samardžićem – aforizmi, 2003),“Četvoroboj” (sa Ž. Vujićem, S. Jankovićem i G. Kljjićem – satira, 2004).”Jednom u zauvijek i dalje” (poezija, 2005),”Priče iz Pedonije” (satira, 2007),”Od konca do gajtana” (satirična poezija, 2008),”Na dan Svetog Trifuna” (poezija, 2008),”Na evropskom prutu” (aforizmi, 2009)„Časovnik koji vraća vrijeme“ (eseji, 2010)„Kad biser odbaci školjku“ (lirski medaljoni, 2011)”Haga o Srbima” (aforizmi, 2012)„Zvona u vjetru“ (poezija, 2012)„Musaka“ (Elektronska knjiga – satira, 2013) “Kvazimodo izvini na grbi” (satirična poezija, 2013),”Onomad je bila dobar komad” (satirična poezija, 2014),”Izborni slagan” (aforizmi, 2015).“Atlantida“ (poezija, 2017)„Samouspravljanje“ (aforizmi, 2018)

Objavljivao u svim važnijim dnevnim novinama i književnim časopisima na srpskom govornom području. Imao višegodišnje kolumne u Glasu Srpske i Presu. Tekstovi su mu igrani u pozorištima i na RTRS i RTV Bijeljina

Višestruko nagrađivan i zastupljen u više antologija i zbornika.

Najbitnije satirične nagrade (samo prva mjesta):

Zlatna kaciga za aforizam

Nagrada Nadži Naman Liban

Satirično pero Bijeljina

Prva nagrada za satiričnu poeziju na SATIRA FESTU.

Nagrada „Rade Brka“ na Zlatnoj kacigi

Prva Nagrada „Kočićevim satiričnim perom“

Prva nagrada časopisa Žikišon

Zlatni aforizam „Klub umjetničkih duša“ Mrkonjić Grad

Najbolji satiričar Srpske u izboru časopisa Nosorog

Preko dvadesetak nagrada za liriku i kratku priču.

Urednik i jedan od osnivača satiričnog časopisa „Nosorog“ Banja Luka koji izlazi od 2000. Godine.

Živi i radi u Banjoj Luci.

-Čuvajmo slike s izbornih plakata, trebaće nam jednom za potjernice.

 Obično se srodna duša nađe tek pod starost jer su u mladosti traženiji neki drugi organi.

-San svakog ozbiljnog narkomana je: da mu na grobu izraste trava.

2.Šifra »Dali« (Aleksandra Filipović)

Aleksandra Filipović

Rođena je 1983. godine. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu. Piše prozu.

Dobitnica je prve nagrade Radio Beograda i emisije „Dobro jutro deco“ za najbolju priču za decu.

Radovi su joj objavljivani u zbornicima i književnim časopisima: Dečje novine, Anomalija (Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić), Multiverzum (Nova Poetika, Argus magazin), Paralelni svetovi (Metaphysica), Antologija najkraćih priča (Književni časopis AKT), Priče naših snova (Udruženje nezavisnih pisaca), Najkraće priče (Alma), Časopis za umetnost i kulturu KULT, regionalni časopis za književnost Književne vertikale, regionalni časopis za satiruSatirične vertikale, časopis za humor i satiru Šipak, časopis za satiru Etna. Njena  priča za decu objavljena uzborniku Muzika priča simbolično je nagrađena.

-Put do pakla popločan je dobrim namerama. A katkad i lošim asfaltom.

-Zdravlje nema cenu. Zbog toga u našim bolnicama i važi pravilo “daj šta daš”.

-Nijedna nesreća ne dolazi sama. Često joj prethode slobodni izbori.

3.Šifra »GRU 0905-18« (Ljubisav Grujić)

Rođen 09.maja 1962.g, zaposlen u EPS

(“TE-KOSTOLAC”). Bavi se pisanjem aforizama, poezije, haiku poezije, pesama za decu, zagonetki i kratkih priča.

Aforizme, priče i pesme je objavljivao u VEČERNJIM NOVOSTIMA, ILUSTROVANOJ POLITICI, HUMORU, JEŽU, AFIRMATORU, ETNI, AVLIJI, NOSOROG, ŠIPKU, elektronskim časopisima…Svojim radovima je zastupljen u zbornicima „Rudnička vrela“, „Vršačko pero“, „Moravske tajne“, „Vukov ilastari“, „Noć Boema“, „Garavi sokak“, „Tragovi na pesku“, „Senke i uspomene“, „Osmeh život znači“, „Za miris Božura“, „Afoteka 2“,“Svatovac“ i još pedesetak drugih.

Njegov a forizam „DA JE MOJ DEDA MANJE VOLEO TITA,JA BIH SADA ŽIVEO KAO TITO A NE KAO MOJ DEDA“ ušao je u 13 najboljih za 2013.g. po izboru VEČERNJIH NOVOSTI.

U tri zbornika ESS (enigmatskog saveza Srbije) sa konkursa,nalaze se i njegove  zagonetke.

Za svoje pesme, priče i  aforizme ima dosta pohvala i nagrada, a nekoliko i međunarodnih.

Član je književnog  kluba „Braničevo“ iz Požarevca, ”UDRUŽENJA UMETNIKA GRADA POŽAREVCA” “Majdan” iz Kostolca,”SKOR-a”(Savez književnika u otadžbini i rasejanju).

Objavio je  knjigu poezije “ŽARIŠTA LJUBAVI” a knjiga pesama za decu  i aforizama su spremne za štampanje.

-Učinak vlade je takav da skidam kapu. Da prosim..

-Svuda je pričala kako mi je mali…Jedva sam uspeo dajoj zapušim usta.

-Za nestale Srbe možda i ima nade ali za ove izgubljene – teško!

Dodatne nagrade:

1.Šifra »Kiša i sunce« (Živko Prodanović)

Rođen  je 1945. u Zagrebu. Diplomirao hrvatski jezik na Pedagoškoj akademiji u Zagrebu. Nakon višegodišnjeg honorarnog rada u nekoliko novinskih redakcija, od 1976. do 2010. godine radio kao urednik u programu Radio Sljemena Hrvatskog radija.Piše prozu i poeziju.
Objavljuje pripovjetke, romane, radio-drame i poeziju.
Poezija i haiku pjesme prevođene su i objavljene u brojnim časopisima, novinama, zbornicima i antologijama više zemalja svijeta.

Objavio:
– Tamara, roman, Faust Vrančić, Zagreb 2000. – 1999. treća nagrada na natječaju Biblioteke „90 stupnjeva“ za suvremeni hrvatski roman
– Mešuge – deset zapisa o židovskim sudbinama, zbirka pripovijedaka, Libera editio, Zagreb 2002.
– Smrt u rimskim ruševinama, roman, Zagrebačka naklada, Zagreb 2003.
– Roboti u ratu, SF haiku, Mentor, Zagreb 2005.
– Hoja po prstih; zbirka pjesama i haiku poezije; preveo na slovenski Martin Silvester; Ljubljana, Slovenija 2007.
– Pjesnikovi krajolici (mojih prvih tisuću godina); Stajer graf, Zagreb 2007.
– 107 zagrebačkih priča. Crtice iz zagrebačke prošlosti. Znanje, Zagreb 2010.
– Titrava vječnost djetinjstva, Izabrane pjesme: 2004. – 2008.; Felsina, Zagreb 2010.
– 60 godina dobrovoljnog davanja krvi u organizaciji Hrvatskog Crvenog križa (zajedno s Verom Pleša Golubović, dr. med. i Vlastom Vidović Šaša), Nacionalno društvo Hrvatski Crveni križ, Zagreb, 2013.

Nagrade:
– 2001. nagrada „Sfera“ za životno djelo – za sveukupni doprinos razvoju hrvatske znanstveno – fantastične književnosti (nagradu dodjeljuje Društvo za znanstvenu fantastiku „Sfera“ iz Zagreba).
– Dobitnik je više domaćih i stranih književnih nagrada i priznanja.

-Ona ima anđeoski osmeh. Ko bi znao koji se vrag skriva iza njega.

-Kažu da vreme leči sve rane. Ali besplatno nikada.

-Kuhinja života – prekipjelo mu je, pa se sada hladi u istražnom zatvoru.

2. Šifra »HTKVCG« (Vaso Krčmar)

-Neko mi je zaveštao organe gonjena.

-Ono što mi brani Vera dozvoljava mi Nada.

-Voleo sam njenih prvih 50 kilograma.

3. Šifra »KALEIDOSKOP« (Deana Sailović)

Deana Sailović

rođena 1971 u Sarajevu, živi u Sremskim Karlovcima.

Autor tri knjige:

„Princeza na zrnu razuma“

„Elektronska ispovedaonica“

„Koji sam ja meni idiot“

Priređivač zbornika „Žena i aforizam“

Urednik satirične redakcije portala za kulturu POKAZIVAČ, glavni i odgovorni urednik časopisa za humor i satiru SATIRIČNE VERTIKALE.

Član je udružena književnika Srbije,  Društva književnika Vojvodine, Beogradskog aforističarskog trougla, UNPS. Urednik edicije za humor i satiru biblioteke VERTIKALA.

-Toliko sam sita socijalne politike da i gladna podrigujem.

-Dete u meni ne želi da odraste. Još se nada srećnom detinjstvu.

-Ako ne znate kojeg vuka u sebi da nahranite, ostavite ih gladne. Lanac ishrane će odhraniti ostalo.

 

Nagrađenim autorima čestitamo, a ostalim učesnicima više sreće u nekom narednom lovu na našeg Zmaja!

 

Opširnije