Blog

27 jan
0

Да се Вук Драшковић што хитније испоручи Хагу и тако испуни писмо -тестамент Војводе Новице Ранђеловића !

 

ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА
ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА
УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН ! “ВУЧЕ АЈМО У ХАГ”
У ” Србским новинама ОГЛЕДАЛО” 01.12. 2004. године објављено је
отворено писмо сарадника “Огледала” Новице Ранђеловића, где он позива
Вука Драшковића да се предају Хагу, под насловом ” ВУЧЕ АЈМО У ХАГ” .
Убрзо потом, аутор текста господин Ранђеловић је под чудним
околностима умро! Потписница овог текста је била новинар “Србских
новина Огледало” и од више поузданих извора дошла до информације да
је Новица Ранђеловић највероватније од чланова СПО отрован, да не би
против Вука Драшковића, сведочио у Хагу, а кога због одређених ”
заслуга” и сарадње са њима а против интереса Срба, штити Запад!
“Српске новине огледало” су по други пут објавиле ово писмо у броју
77 среда 05.јул 2006.године на страни 24 и 25 . Међутим , у јавности
се знало за то писмо, али ретко ко је знао да је Ранђеловић под
мистериозним околностима одмах после објављивања писма напречац умро!
То писмо су преузели многобројни листови. Ко стоји иза смрти Новице
Ранђеловића? На ово питање није тешко дати одговор. Али се нико није
усудио да пита , јер је Драшковић у свим службама и структурама имао
своју корумпирану мафију , која је радила за стране обавештајне центре
Да ли је Новица Ранђеловић уклоњен као опасан сведок по Вука
Драшковића ?! Који је Драшковићу био камен око врата. Вук Драшковић
се удварао Хагу, прогонећи све српске хероје и за испоруку Срба Хагу
један је од најодговорнијих. Нико их није прогонио и тражио колико Вук
Драшковић , чијим су залагањем многи Срби завршили у Хагу , а многе
су вратили у лименим сандуцима. Зато да им се и он не придружи и
испуни ово тестамент – писмо Новице Ранђеловица ?! Вука Драшковића што
пре послати у Хаг ! Јер ако је неком тамо место, онда он тамо треба да
остане доживотно! И да одговора за сарадњу са многим криминалцима, са
страним службама, за подвођење и силовање Српкиња, за пљачкање
Србских кућа ! Драшковића иначе финансира нарко- мафија и црногорска
и шиптарска , а један од његовог обезбеђења био је познати нарко-
дилер !

ОТВОРЕНО ПИСМО

Војвода Новица Ранђеловић у отвореном писму позива Вука Драшковића

ВУЧЕ, АЈМО У ХАГ !

• Командант Србског комитског покрета који је заједно са Вуковим
ратницима војевао по Хрватској, позива Вука Драшковића, врховног
команданта Српске гарде да се заједно, добровољно предају хашком
трибуналу и докажу да нису криви по командној одговорности.

Господине Драшковићу, обраћам ти се са муком, болом и тешком мучнином
у стомаку, изазваном твојим недоследним изјавама и поступцима, који не
могу да нађу границе са којима би се граничиле. Да ли се граниче са
незрелошћу, са малоумношћу, са издајством, или, пак, са слугењарством
неком одређеном газди, или, можда, са удворништвом до чланкова, не
могу одредити.

Вуче Драшковићу, сећам се 1991. године, када си, користећи туђе новце,
кренуо да формираш Српску гарду. Сећам се Белога, ти си га заборавио,
сећам се Гишке и Госпића, и на њега си пљунуо. Њих си само величао и
уважавао док си користио њихова средства и док су ти били од користи.
Сећам се твојих говора на њиховим гробовима, сећам се како си својим
говорима палио и дражио српску младеж, да су српске границе свуда тамо
где су србски гробови, где су српске цркве и црквишта… свуда тамо
где је са усташког ножа капала србска крв, ту су српске границе…

Млади Срби – добровољци, гутали су сваку твоју реч, која им је грејала
срца и палила крв да крену у одбрану српске нејачи, србских домова,
србских цркава преко Дрине. То, са њихове стране, било је уреду. Они
су били патриоте, отаxбинољупци, а ти, ти си био профитер, и то
двоструки ратни профитер – материјални и политички, а посебно што си
био ратни хушкач – по мерилима које сада ти прокламујеш.

Када си својим демагошким говорима запалио – пробудио љубав српске
младежи према нацији и отаxбини, решио си да то и уновчиш, да формираш
своју партијску војску, Српску гарду.

Ко је дао идеју за оснивање српске гарде?

У рану вечер 4.6.1991. године, ти си свој план изложио Белом и Гишки.
Они су то са одушевљењем прихватили. Прихватили су да то и
финансирају. Нећу да улазим, нити, пак, да износим из којих су извора
та средства. Ти се, Вуче, њих двојице само по средствима финансија
сада сећаш. Данас бивши припадници Српске гарде, одлазећи на њихове
гробове, проклињу дан када су упознали тебе и Дану.
Њих двојица и цела Србска гарда служили су СПО-у, теби и Даници, као
алиби, јер је гарда својатана, упркос пацифизму који сте ви
проповедали.

Ти си спремио гарду за преузимање власти, како ти то рече: “власти
која се ваља по улици”. У том циљу си хтео и на скупштинском заседању
2.7.91. године да прогураш предлог о оснивању Српске војске, која ће у
“једном даху да порази усташе”. Када ти предлог није прошао, твоја
Србска гарда постала је паравојна формација, прва у Србији. Ти си и
даље стајао и својатао гарду као партијску војску и око 1. септембра
1991. године је шаљеш у Хрватску, тачније на фронт код Госпића, под
командом Божовића-Гишке.

На сав глас си се, Вуче, гардом поносио, поносио си се њиховим
борбама, погибијом Гишке и раније Белога. Формирао си паравојне
формације, слао их на фронт, а са друге стране, позивао на сав глас на
дезертерство из регуларне војске. Средства која су пристизала за гарду
си задржавао, не дајући их онима којима су била намењена.
Ко је Вуков командант Ли

Господине Вуче Драшковићу, позната је твоја заборавност, па бих те
зато подсетио да се сетиш како беше име право – Командант Ли, односно,
ко то беше Командант Ли у Србској гарди, задужен за пребацивање и
упућивање бораца у Славонију? Данас је тај командант највећи поборник
растурања државне војске, државне тајне полиције, а некада је и сам
био припадник и једне и друге, а за време командовања у Србској гарди
био је уредник, а сада је у партијском гласилу СПО-а (србска реч). Да
те подсетим, његово име и тада и сада је Богољуб Пејчић. Значи,
командни трио у Србској гарди је био – Врховни командант и идеолог Вук
Дкрашковић, Комесар – кадровик Даница Драшковић, Организациони
командант Ли – Богољуб Пејчић. Данас сте сво троје велики противници
војске и тајне полиције.

Ваш је циљ напад на све што је србско, да би себе оправдали, а тебе
спасли Хага и командне одговорности.

Када је Гишка погинуо у Госпићу, ти си покушао његову јуначку смрт да
умањиш и припишеш је као убиство, организовано од стране војске – још
тада си почео да рушиш ауторитет војске. Када је убијен Бели,
4.8.1991. године, ти и Даница сте побегли на море, у Будву, и тамо
остали око месец дана.

Обећао си да ћеш 9. октобра организовати демонстрације уколико се не
открије убица Белога, то си обећао на митингу у Крагујевцу 15.9.1991.
године. То обећање ниси одржао. Ниси одмах ни вратио БМВ БГ-10-16,
који ти је Бели позајмио, него тек после четири месеца, и то тек када
сте га слупали и направили штету од 15.000 ДЕМ.

Зашто си, Вуче, одустао од потраге за убицом Белога?

После Гишке, за команданта је постављен Лаиновић, човек који је осам
пута био на ратишту и пар пута је рањаван. Засметао је теби и Дани
зато што је одбио твој и њен захтев да довлачи оружје у Београд и
покушај да Српску гарду одвоји од странке која је требала да за неког
“деветог” заврши прљав посао, па, ако успе, било би: “То је наша
војска”, а ако не, “Ми са гардом немамо никакве везе”, тако си говорио
ти.

Страначка војска – паравојна формација

Зашто су, по речима посланика Марковића, сви спискови гарде –
гардиста, уништени?

Твоја паравојна формација је у то време имала на ратишту око 850
бораца и сви су примали наређења од Лаиновића и твог Штаба.

Баш због твог захтева да гарда довлачи оружје у Србију, пуковник
Шпановић (частан србски официр) је и замрзнуо одлазак на фронт твоје
паравојне формације.

Штаб гарде, на челу са тобом и Даном, хтео је партијску војску са
туђом децом на фронту, у грађанском рату и крвопролићу.

Ти си, Вуче Драшковићу, са својом паравојском, званом Србска гарда,
започео 3. септембра грађански рат у Хрватској, са усташама и
ЗНГ-овцима. Зато и тебе, као врховног команданта Српске гарде, качи
командна одговорност, а још више што је твоја гарда садејствовала са
војском (ЈНА).

На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и
уселила се у Теразије бр. 3.

Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих
гардиста. Зашто?

Да је Србска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта
Ђорђа Божовића: “Видите, Србска гарда је војна организација, чији
састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске
странке… Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа
ступе у борбу има 7.000 бораца… Ти људи су прошли најтежу обуку.
Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији
инструктори… Гарда се ствара по узору на француске легионаре,
америчке ренxере и јеврејски Мосад… Од наоружања поседујемо све
врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно
у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити
да и то стигне на права места.”

Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје
са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је
требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у
Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је
то финансирао?

Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по
принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског
рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања
и ратни злочини… Где је ту командна одговорност, где је ту
одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом србском
земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име
“Србска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију… Која је
то, Вуче, одговорност?

Где погибоше часни србски борци, припадници Српске гарде, Небојша
Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић… Док је оружје
певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао,
дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на
рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци,
хероји, хваљени, а сада?

Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно
оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је србско,
па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све
србско, почев од СПЦ, па до србских генерала. Све на суд инквизиције,
сви, сви, сви … а ти?

И ти! Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора
прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране,
формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

download (12)Туђе паре и наша крв

Твоја паравојна формација је финансирана из иностранства, међутим,
постављам ти отворено питање: Да ли су, и у коликој мери, средства
стизала до бораца којима су и била намењена? Само једна помоћ из
Швајцарске, и то прва, од 20.000 швајцарских франака. Затим друга, од
30.000 франака у лековима. А трећа по вредности, највећа, где заврши
она? О томе сведоче Јовица Михаиловић, Горан Бјелић и Драган
Теофановић.

Твоја ратнохушкачка демагогија привукла је и људе из иностранства,
конкретно Србина Xерија Спасића из Канаде, који славно погибе у
Ласлову.

Гинули су борци Српске гарде часно, за српство и себе, а ти, ти си
профитирао. То значи да си ратни профитер, ратни хушкач, оснивач
паравојне формације, изазивач националне мржње и нетрпељивости,
подстрекивач и потпирач грађанског сукоба на просторима бивше
Југославије.

Ти си одговоран за ратне злочине на просторима Хрватске, које су
починили припадници Српске гарде. Командант гарде Звонко Осмајлић је
уцењен на 270.000 ДЕМ од стране Туђманове владе.

По тзв. командној одговорности, ти си, као оснивач, идеолог и врховни
командант, одговоран, и као такав, сада, да би спасио себе од те
одговорности, шаљеш друге (неодговорне) у Хаг. То је, Вуче, мизерно и
кукавички. Одувек си био кукавица и лицемер.

Посебно си одговоран за смрт бораца, чланова Српске гарде. Одговоран
си за безброј рањених бораца и велики број инвалида. Бринеш ли сада о
њима, да ли их обилазиш ти и “комесар кадровик” Даница Драшковић?

Не, свих њих сте се одрекли! Сада се њих стидите, а завели сте их и
послали на кланицу! То је кривично дело! То је издаја!

Одвео си их, својим обманама, својим борбено-хушкачким говорима, на
бојиште, у рат, за који сада трубиш да је био бесмислен.

Ондашњи режим је тврдио да Србија није у рату. Ти си тврдио да то није
тачно. У праву си био, ти си Србију уводио у рат, својом приватном
партијском војском.

Твоје страначно гласило “Србска реч”, или, тачније речено “Антисрбска
реч”, било је пуно националних усклика, борбених поклича, позива на
обрачун са другим народима у бившој СФРЈ.

Ти си, Вуче, тада био “Србин”, велики Србин. Сада си министар спољних
послова државне заједнице. Неко је давно рекао: “Свако време има своје
идиоте и сваки идиот има своје време.” Твоје време најзад је дошло.
Можеш сада свим Србима да ј… мајку, како ти газде кажу. Можеш да
пљунеш на све и свакога, пљунуо си на своје команданте, пљунуо си на
своју војску, пљунуо си и на себе, на своју посвету од срца написану
на свом роману, који поклони генералу Павковићу “националном јунаку за
успешну одбрану српства…”. Тако онда написа. А сада?

Сви, сви, сви у ХАГ

Вуче, теби је место, пре свих, пред свим судовима овога народа, па
онда и тзв. међународним трибуналом у Хагу. Ти, који, као “велики
Србин” добро мислиш и желиш Србима, не дозволи да Србија буде твој
талац. Иди тамо и објасни тим србским инквизиторима да српске патриоте
не би прешле Дрину, да није било твојих ратнохушкачких говора, твог
убеђивања да је српство у опасности од повампиреног усташтва, од нових
Јасеноваца, Пребиловца, Голубњаче…, и тиме скини љагу са србског
имена. Нека “свет” схвати да је Вук крив, а не његови команданти, који
више нису живи. Зашто? Били би они данас добри сведоци против тебе,
јер су од тебе примали директна наређења.

Ти си их, из само теби познатих разлога, повео у рат против Хрвата и муслимана.

Генерали то нису, њих је у рат отерала службена обавеза, њих је у тај
крвави посао послала врховна команда, а позвали су их терористи,
сецесионисти и непријатељи српства, који су хтели насилно отимање
србских територија, насилно протеривање Срба са својих огњишта,
одвајање од своје вере, своје цркве и својих црквишта.

Генерале је на посао одбране отерала власт у којој си био ти и твоја
странка – покрет.

Они су командовали државним оружаним снагама, а ти паравојним. Они из
народног рачуна и за државни интерес, а ти из личног рачуна и за
страначки интерес.

Па, где је ту и чија одговорност? Да ли је ти видиш? Видиш је, Вуче,
али не смеш да је видиш, газда ти је то забранио, и да не би погрешио,
написао ти је: “генерали су криви и морају у Хаг… Генерали у Хаг,
сви, сви, сви … повлачимо тужбу против НАТО, одмах, одмах, одмах…”

Ја сам, Вуче, 16.6.1991. године, формирао Србски комитски покрет и са
својим борцима отишао на фронт код Госпића 8.9.1991. године. Тамо је
већ била Србска гарда.

Мој Комитски покрет није био страначка војска. Тражио си више пута,
преко Звонка Осмајлића, да се ујединимо. Ја на то нисам пристајао, јер
то је било неспојиво и то из више разлога.

За разлику од твојих, моји конанданти јединица – чета су сви живи.
Твоји команданти су сви мртви, а ти, као врховни командант, попут
друга Тита, остаде једини жив – и ту ми нешто смрди. Њихова смрт много
скрива, другачије би ти сада говорио да је бар неко од њих жив.

Предајмо се Карли

Касније смо, опет са твојом гардом, на многим ратиштима широм Хрватске
и Босне заједно садејствовали без проблема.

Моји борци Комите и ја, имали смо доста проблема са полицијом ондашњег
режима Слободана Милошевића. Претрес станова, спречавање одласка преко
Дрине, хапшења, привођења. Са мном су више пута разговарали и
забрањивали ми организован одлазак на ратиште. Значи, нас, Комите,
Србија није организовала и слала у рат, то је била наша лична ствар,
одлазили смо у Крајину и Српску као добровољци – цивили. Тамо смо се
стављали под команду њихове војске и наоружавали. Твоји борци су били
у скупоценим униформама, које ни регистрована војска није имала,
наоружани модерним пешадијским наоружањем обучавали се у више логора,
добијали оружје из иностранства, обучавали их специјални
инструктори… Војска која све то има, а паравојска је, како се то
зове? По чему би могао да буде одговоран њен врховни командант,
стратег и идеолог, која је и каква намена те и такве војске, зашто она
служи и може да послужи? Како се кажњавају њени оснивачи у нормалној
земљи?

Вуче Драшковићу, врховни команданте Српске гарде – паравојне формације
у држави која је имала регуларне оружане снаге и није била у рату ни
са једном државом, ТИ и ЈА, као командант и оснивач Србско-комитског
покрета, паравојне формације у миру и у држави која је имала регуларне
оружане снаге и није била у рату ни са једном државом, добровољно ћемо
се пријавити, ТИ први, а ЈА други, за одлазак у Хаг.

Тамо ћемо доказати да нисмо одговорни, ни по једној тачки по којој би
“требало да одговарамо” по тзв. командној одговорности и да наши борци
нису криви што су учествовали у грађанском рату на просторима бивше
СФРЈ, већ смо их ми на то навели нашим говорима и убеђивањем да је
српство угрожено од повампиреног усташтва и xихада, да то није било
тачно, да смо их лагали да су Срби били угрожени, јер Срби нису били
угрожени, Срби нису протерани, Срби нису затварани у логоре, српске
куће нису спаљиване, српске цркве нису рушене, ни један Србин није
убијен, ни један, ама баш ни један, све су то била самоспаљивања,
самоубиства и добровољни одлазак из Хрватске и Босне у мајку Србију.

unnamed (1)Тиме ћемо, Вуче, доказати да остали Срби нису криви, а да тиме
престају да буду таоци разноразних команданата и командне
одгоВорности. Овако ти, Вуче, вичеш: “Држ’те лопова”.

Наша је то света дужност. У противном, Вуче, сматраћу те као ратног
профитера, ратног хушкача (јер, профитирао си тих година као велики
Србин, велики националиста), као обмањивач српске националне омладине
(а то си већ и доказао) и, на крају, као издајник по више основа. То
ћу ја доказати.

Грешан си, Вуче, и срећа је овога народа да твоја неће још дуго
горети. То је наговестила и она воштаница у манастиру Хиландар.

На крају, натераћеш ме да се упитам, а и неке да питам, откуд сад
такав човек, који је одговоран (по командној одговорности) на месту
министра, а остали командно одговорни у Хагу?

Неко је одавно рекао: “Најгора је она птица која своје гнездо прља.”
За поједине људе ова, демократска, Србија требало би да буде, не само
као начело, већ као институцију ОСТРАХИЗАМ, тј. удаљавање из
националног јавног живота. Нарочито за оне који су, са гледишта
очувања интереса, начела и установа србског друштва и државе – штетни.
Овако, испада да србски народ не разликује добро од зла, неисправно од
исправног, корисно од штетног. Данас је теже живети за српство него
гинути за српство. Данас треба више куражи да се заузме став, него
борбени положај.

Војвода “Лужнички”
Новица Ранђеловић
Командант Комитских одреда, оснивач
http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/38/opismo.htm

Припремила:Славица Јовановић новинар “Србских новина Огледало”

 
ИСТИНА ИЗАШЛА НА ВИДЕЛО ! ВУК И ДАНИЦА ДРАШКОВИЋ НАРУЧИЛИ УБИСТВО СРПСКЕ ДЕЦЕ У
КАФИЋУ ” ПАНДА” У ПЕЋИ

Организатор и инспиратор овог монструозног злочина је мрачни ум и
јача половина црногорског брачног пара Драшковић – Даница!
Овај црногорски злочиначки пар, организовао је и спровео у дело,
свирепо убиство недужне српске деце , у кафићу ” Панда” у Пећи,
децембра 1998. године , уз помоћ својих блиских рођака из Црне Горе,
који тргују наркотицима за Шиптаре из Јабланичке групе, којом
командује Рамуш Харадинај. Користећи ове “пословне” везе са Шиптарима
,брачни пар Драсковић ступа у контакт са терористом Харадинајем.
Најближи рођаци Данице Драсковић из Црне Горе ступили су у контакт са
својим блиским “пословним” сарадником Рамушом Харадинајем крајем 1998.
године и пренели му идеју Вука и Данице да се организује убиство
србске деце, а са циљем да се тадашњи државни врх СРЈ и председник
Слободан Милосевић оптуже за тај стравичан злочин и на тај начин
дискредитују у међународним круговима. Како је Шиптарима одговарала
оваква идеја , врло брзо су се договорили, а Харадинај је за директне
извршиоце одредио Агрона Колчакуа , Газменда Бајрамија , Верђеђа
Влазнимија и још тридесет Шиптара, који ће помагати у извршењу
злочина. Ово је Драсковићеве коштало 500.000 немачких марака, који су
Данини рођаци лично предали Харадинају 2. децембра 1998 . године , у
селу Глођане – тврди наш извор из једне од обавештајних служби Србије
и наводи даље – “Уопште не чуди што је управо Драсковић био
најгласнији у лажним оптужбама да је то учинио ДБ и ЈСО јер он се
води логиком да је напад најбоља одбрана.”
Да зло буде веће , то није једина српска крв на њиховим рукама, Вук је
свестан да му изнад главе виси Хаг, због организованог убиства српских
цивила у Госпићу, које је починила његова терористичка паравојна
формација такозвана “Српска Гарда”. Драсковић је на ратиште послао
своје криминалце да убијају српско цивилно становништво и уносе
пометњу међу Крајишке Србе. Уцењен Хагом он беспоговорно извршава
налоге из Брисела и Вашингтона и спреман је да уради апсолутно све на
штету Србије, само да би избегао робију у Хагу. Са друге стране морао
би да објасни породици и пријатељима Ђорђа Бозовића Гишке због чега је
наручио његово , јер је цињеница да је Гишка убијен с леђа од стране
својих”- додаје наш извор. Следи изјава једног од припадника бивших
“Муња” из Пећи , који је учествовао у хапшењу шиптарских терориста,
који су извршили убиство деце у кафићу “Панда”
“Дечаке у “Панди” су тога дана 14. децембра 1998.године у 20 сати и
15 минута у кафе бару “Панда” , код Гимназије у Пећи , убили шиптарски
терористи Јабланичке оперативне зоне Рамуша Харадинаја . У кафић су
ушла два маскирана терориста док је трећи чекао у возилу испред. Са
врата су отворили рафалну паљбу и на лицу места убили Радевића,
Трифовића, Обрадовића и Гвозденовића . У болници су од задобијених
повреда преминули и Станојевић и Ристић . Њих двојица су прво
пребачени у Пећку болницу, а одмах потом и у Клинички центар у
Приштину, али им није било помоћи ,подлегли су повредама. У кафићу се
налазило још људи и неки су били рањени што лакше, што теже . Рањен
је био газда кафића Сабовић Мирсад и Владица Лончаревић .
Одмах после напада је блокирано насеље Капишница , сви прилази
Пећкој болници и сви улази и улази из града. После сахране те деце
која је одржана 16. децембра , су припадници Секретаријата унутрашњих
послова Пећ , 17 . децембра извршили рацију у насељу Капишница и
ухапсили Агрона Колчакуа , рођеног 1972. године, у Пећи. Резултат те
акције је, уз наведеног , још десет ухапшених лица , сви Албанске
националности. Колчакуу је при скривању помагала још једна особа ,
која је ухапсена. Пре тога су припадници полиције ухапсили још три
терористе Рамуша Харадинаја. То су : Газменд Бајрами и Верђеђа
Влазними , сви из Пећи који су као суизвршиоци учествовали у нападу
на кафић “Панда”: Ујутру 17. децембра је извршена акција у селу
Глођане (иначе родном селу Рамуша Харадинаја) и при том ликвидирала
две особе обучене у маскирне униформе ОВК на рукаву, наоружане
аутоматским оружјем и минобацачима калибра 60 мм . Откривен је штаб
терориста у коме је у коме је пронађена већа количина оружја
,униформи и документације , а исто тако је пронађено већи део возила ,
која су била одузета и украдена Србима из Пећи, Дечана и околине. У
поподневним сатима 17. децембра је полиција у Пећи и самој општини
Пећ ,ухапсила још 23 особе , повезане са злочином у “Панди” и другим
злоделима.
Биланс ове акције је био 34 ухапшена лица и сви терористи непосредно
одговорни за убиство дечака. Начин извршења овог злочина је је
идентичан нападу на Српску кафану “Чакор” у Дечанима и јасно
показује да је дело једне те исте групације шиптарских терориста. ”
Све ово је документовано, за све постоје докази,полицијски записници
са места злочина, преживели сведоци…али српско правосуђе изгледа још
увек није имуно на крваве шиптарске доларе и спонзоре брачног пара
Драсковић .
Наш извор још каже -” Немоћни смо да било шта урадимо по том питању
. Драсковића штити запад, он је уцењен и докле год извршава њихова
наређења биће недодирљив за српско правосуђе , а нашим безбедносним
службама командују нижеразредни службеници из Брисела.”
Да ли је могуће и да ли је нормално да после свега , овај умно
поремећени пар децоубица и злочинаца, данас налази на изборној листи
владајуће партије СНС и јавно наступа са њима на предизборним
митинзима широм Србије? Поставља се логично питање:Ко из власти штити
ово двоје црногорских криминалаца на чијим рукама је крв невине српске
деце ? Како је могуће да годинама измичу правди и пролазе некажњено
за најгнусније злочине које су починили у последњих 20 година ?
Апсурдно је то што се баш ти Данини криминални рођаци из Црне Горе
данас налазе на руководећим положајима државних институција у Србији ,
живе у најлуксузнијим становима, возе прескупе аутомобиле , слободно
се шетају Београдом и живе на рачун грађана Србије , трошећи наше
паре.
Овај јалови брачни пар црногорских крвника, нема своју децу,
али је ради својих личних и материјалних интереса спреман да убију
туђу !

Потписници ових редова лично је мајка Ђорђа Божовића Гишке , Милена у
кући Ђуре Јакшића у Београду , 2002. године у организацији Свесрпског
Савеза Србије , када је потписници ових редова уручено признање
Свесрпског Савеза Србије за родољубиву поезију за 2002. годину, било
присутно много гостију, ту су били и Љубомир Манасијевић појац ,
Миодраг Костић , чланови Отачаственог покрета Образ итд . Милена
Божовић је испричала све саме негативности о Вуку Драшковићу и
изразила сумњу у смрти свог сина Ђорђа Божовића Гишке , том приликом
дала ми је и књигу ” Мој син Ђорђе Божовић Гишка” . И то није једини
контакт. Многи су бивши чланови СПО-е, отворили душу и испричали све
што знају. А диктафони више новинара то и забележило. Каи и кад је
Новица Ранђеловић припадник Српске Гарде преко листа “Српске новине
Огледало” за које је писала и ауторка овог текста позвао у отвореном
писму Вука Драшковића да оду заједно у Хаг. Непосредно после тог
писма, Новица Ранђеловић је на мистериозан начин умро, а извори тврде
да је намерно отрован. Јасно је да је полиција корумпирана , част
изузецима , чим је дозволила Драшковићу да убија по Србији ,
финансиран од стране нарко мафије. Да ли је Неле Сувајџић из Шапца,
био Драшковићу телохранитељ или није. Ако радите за британску
обавештајну службу, не правите се више Енглези !

Славица Јовановић
УМЕСТО ОБРАЗЛОЖЕЊА
У ХАГ ВУК ДРАШКОВИЋ
По принципу командне одговорности и Вук Драшковић би могао да се
пријави и добровољно оде у Хаг како би објаснио шта су његове
паравојне јединице радиле на просторима бивше Југославије и тиме
помогне у расветљавању свих случајева и одбрани Србије . Као министар
иностраних послова ВукаДрашковића, је био најгрлатији тражећи да
Срби испоручени Хагу , а посебно је прогонио “оптужена” четири
српска генерала инсистирајући да се добровољно предају Хашком
трибуналу. Иако ни један Албанац, Хрват , Католик , Муслиман или било
која друга нација да је у питању , није прогонила своје људе , чак су
и своје ратне злочинце величали , Вук Драшковић знајући да ће
одговарати за злочине своје паравојне формације ” Српске Гарде ”
којом су руководили све сами криминалци Бранислав Матић Бели шеф
аутомафије која је финансирала Драшковића, Ђорђе Гишка такође
криминалац , за кога поједини да су га убили његови , а и сама мајка
Ђорђа Божовића Гишке је посумњала у званичну верзију Гишкине смрти . А
ко се узме у обзир да су Вук и Даница Драшковић родољуби и сарадници
страних обавештајних центара живели финансирајући се од разноразних
мафија а да су из заузврат штитили од робије , преко својих ”
црногорско – католичких ” веза у србској полицији , суду итд . Чак је
и шеф обезбеђења Вука Драшковића Неле Сувајџић из Шапца , познати
нарко – дилер ! Криминалци Вука Драшковића , не само да су силовали и
пљачкали лица друге вероисповести , него су силовали и Србкиње и
пљачкали Србске куће . Потписницу ових редова покушали су чланови СПО
да убију више пута , јер је дошла до информација да подривају Србију ,
да су у србијанске службе убацили кртице које криминалце и стране
обавештајне центре обавештавају о свим дешавањима и евентуалним
хапшењима .

Вук Драшковић лажни родољуб да би избегао Хаг , прихватио је да
заједно у сарадњи са владиком шабачким Лаврентијем екуменистом,
силеџијом католици србски народ , а да заузврат буде поштеђен Хага .
Крвожедном Драшковићу чији чланови СПО где највише има криминалаца и
силеџија шабачки владика Лаврентије алиас Живко Трифуновић свесрдно
помаже.

Идемо редом :

Да ивер не пада далеко од доказ је велеиздајник и страни плаћеник Вук
Драшковић ! Његов отац Видак Драшковић као заменик партизанског
команданта наредио је да се убије 25.000 невине српске деце у
Крагујевцу и на Миљевини , тако хроничари бележе . Бежећи од своје
аветињске прошлости а да би сакрио и прикрио учешће свог оца Видака у
злоделима против Срба, Вук још на почетку политичке каријере ,
започиње сарадњу са страним обавештајним центрима са циљем да се
Србија покатоличи и распрода! Све време кријући се иза лажног
родољубља и тешких криминалаца из његових редова . Обраћа се шабачком
владици Лаврентију Трифуновићу из Богоштице код Крупња да му помогне у
католичењу србског народа . Злотвор србског рода Лаврентије
Трифуновић био је владика западноевропски , аустралијски и немачки .
Уцењен од страних обавештајних центара још док је живео у Немачкој
педофилијом , јер је владика шабачки Лаврентије алиас Живко
Трифуновић педофил и силеџија , што је Лаврентије једва дочекао.
Лаврентије је још пре две деценије и више са собом и довео и Сибилу
Фон фон Лер Немицу , многи тврде и шпијунку унуку Генерала Фон Лера .
Још давне 1997 . године свих 220 свештеника епархије шабачко –
ваљевске било је политички активно и сви су били за Вука Драшковића
чак су се и јавно изјашњавали поводом тога . Десна рука Вука
Драшковића био је и остао владика шабачки Лаврентије , док су
свештеници који су се истакли у СПО и који су оснивачи СПО :
Протођакон Љубомир Ранковић Ваљева уредник “Гласа Цркве” страначког
гласила СПО , Ранковић је иначе из Лелића , познат и по томе што у
алкохолисаном стању пева по кафанама, цепа са себе одећу , велики
је женскарош, због кога је и др . Љиљана Станимировић ћерка проте
Владе Станимировића , десне руке владике Лаврентије покушала да
изврши самоубиство! Исти тај Ранковић је на почетку рата снимао
четничке песме у милионским тиражима и државу заврнуо за милионски
порез . На Гишкиној сахрани ронио крокодилске сузе . На заказане
интервјуе долази и у купаћим гаћама. А шта причају његови школски
другови из Лелића то је посебна прича . Тако испада да је Ранковић још
као клинац волео туђе . Хвалисави Ранковић слепо одан Црногорки
Даници , у пијаном стању знао је да се изрекне како СПО све држи под
контролом , односно да прислушкују , да су њихове полицијске станице,
поште , све , не кријући своје везе са криминалцима и са странцима
Више свештеника , углавном екумениста и са криминалним досијеима било
је одано Вуку. Ту су још и прота Срећко Радосављевић из Мачванског
Прњавора који је на почетку рата у цркви држао радио- станицу, а
хапшен је и сумњичен због шпијунирања . У родбини има доста
криминалаца , а његов син Душан Радосављевић такође оснивач СПО себе
назива “референтом за продају магле”, његова жена је из Петковице и
тврде да је у родбинским везама са Миломиром Веселиновићем бившим
начелником шабачке полиције , који се се истакао ѕа време акције
Сабља а нераздвојан је пријатељ са Лаврентијем, Веселиновић је познат
и по многобојој родбини која има кривичне досијее тешке ко црна земља
Трећи свештеник заклети члан СПО је Воја Петровић у чијој се кући у
Шапцу у Карађевој улици тик до Владичанског Двора налази седиште СПО .
Сви су они одани Драшковићу Лаврентију и Западу ! Владика Лаврентије
на Соко Граду код Љубовије дочекује представнике секти најчешће Хари
Кришне , као и светске темпларе . Владика Лаврентије и остали
сатанисти из Српског Покрета Обнове често иду на поклоњење Папи у
Ватикан , вероватно да му се захвале што је Папа у Ватикану
благословио Туђмана, вероватно да му пољуберуке које су канонизовале
Степинца и скривале Анту Павелића и на тај начин пљуну на све србске
жртве усташког ножа и покрштавања ! Е, то су следбеници Вука
Драшковића , све сами развратници и криминалци !
Крвожедни Вук Драшковић хоће обезглављену Србију , сакату и потлачену
, покатоличену . Његови чланови су најчешће криминалци који су на
нерегуларне начине добијали посао, отимали од народа и државе .
Срећом сказаљка секундара и биолошки сат не иду на руку овом иловачи
и јаловцу , који је већ једном ногом у гробу . Лажни родољуб, букач и
букаџија , ,некрст , злотвор и пијавица био је најгрлатији у
прозивању и прогону Срба . Подсећања ради : 7.2 . 2008 . године на
протесту приказивачима Одступања у Београду , где је група шиптарских
уметника из Приштине организовала изложбу слика у природној величини
Адема Јашарија албанског терористе , када су многи прогнани са Косова
протествовали , а где је била и потписница ових редова , истакнути
члан СПО и сарадник ” Гласа Цркве” , којем више одговара да се назове
Гласом Америке , глумица Љиљана Лашић јавно и гласно је негодовала што
окупљени против одржавања изложбе не дозволе да се посети изложба ,
јер она ето подржава лбанке уметнике и тврди да је албански
терориста Адем Јашари велики херој и јунак исто као и наш Дража
Михаиловић! Јавно подржавајући изложбу албанских уметника са Косова !
У шабачком ” Гласу Подриња” чланице СПО назови новинарке , које су
ширем аудиторијуму познатије по стидним длакама него по новинским
текстовима , најчешће љубавнице ђакона Љубе утркују се у очекивању
мрзитеља Срба почев од Соње Висерко до других са којима се међусобно”
лижу “сви су чланови СПО !
Шта још рећи …. и шта поручити Драшковићу ….
У Хаг Драшковићу иловачо једна и издајниче и да одговараш за све
злочине које је починила твоја паравојна формација, тај
Ескадрон смрти због кога је чак и Фрањо Туђман за Звонком Османлићем
расписао награду у износу од 270 000 немачких марака . И сад се намеће
питање да ли си се ти случајно сарадниче ватикански и страних
обавештајних служби потрудио да уклониш трагове , јер да је којим
случајем преживео Ибарску и да је жив , управо Звонко Османлић би био
главни сведок против тебе у Хагу . Баш чудно !? Звонко мртав а ти
жив!!! Ниси ни огребан ! А због чега не објасниш народу како је
завршио војвода Новица Ранђеловић, који те путем медија позвао да се
предате Хагу, а како извори тврде одмах после тог текста напрасно
умро а многи тврде и да је отрован ! Бежећи од лименог сандука Хага са
Лаврентијем католичиш србски народ , извршавајући директно наређења из
Ватикана . Зоран Ђинђић је за тебе говорио да си душевни болесник , а
твој кум Војислав Шешељ тврди да и наркоман а упућенији да те
финансира мафија. Ти и твоја старица Даница која се подмлађује
пластичним операцијама , Србији можете да покажете само пут на
гробље! Твој Ескадрон смрти састављен све од самих криминаца и дан
данас убија неистомишљенике ,силује Србкиње , пљачка срвске куће,
прети новинарима смрћу , уништава новинарску документацију , уклања
трагове . Црногорка старица Даница се постарала да њени”црногорци
“повезани са мафијом окупирају врх србијанске полиције и Суда са
циљем демонтаже Србијанских служби безбедности у корист Запада и
Католика . Него ти лепо спремај Драшковићу пљувачу и издајниче Срба
шта немаш , никад се не зна кад ће да те позове . Шта си се испрепадао
и ус… ?! Није смрт Драшковићу већ Хаг . Јер ти треба да умиреш дуго
и дуго и у највећим мукама , да умиреш до стоте и да Бога молиш да
умреш и да ти муке скрати због злочина које си нанео Србији сарадњом
са окупаторима и НАТО бомбардерима који су убијали децу . Због свега
што је твоја паравојна формација чинила . Али не у Србији ! Ако је
истина а по свему судећи јесте да си наручилац и србске деце у кафићу
Панда у Пећи , е онда те треба обесити на сред Теразија заједно са
криминалцима из полиције који те штите а који раде за оне са америчким
пасошима ! Продана душо , погледај се у огледалу , очи ти севају као у
аждаје мржњом према Србији коју католичиш са Лаврентијем и коју си
спреман да продаш да спасеш своје јефтино од лименог сандука Хага .
У коме су захваљујући твом прогону завршили многи честити Срби !
Драшковића у Хаг ! Он је најодговорнији што су многи Срби завршили у
Хагу !

Шта други кажу о Драшковићу ….
ЗБОГ ЧЕГА СЕ КРИЛО ПИСМО ДР. БРАНКЕ ЈЕКИЋ О ВУКУ ДРАШКОВИЋУ КАО ”
ВОЈНА ТАЈНА”
ПИСМО ОБЈАВЉЕНО У СРПСКИМ НОВИНАМА ОГЛЕДАЛО КО ПРОЧИТА СХВАТИЋЕ

И Вуку бих помогла

Обраћам Вам се са молбом да у Вашем цењеном листу објавите мој чланак
у рубрици писма.
Дочекала сам пензију са навршених 65 година и пуним радним стажом (и
поред више соматских обољења). Виђала сам Вука Драшковића често на
неуропсихијатријској клиници у ул. Др Суботића бр. 6, који је долазио
код покојног Др Веселина Савића, шефа одељења на коме сам радила. Вук
то најбоље зна због чега је посећивао Др В. Савића. Вероватно из више
разлога. Не знам да ли је и Дана то чинила, не сећам се да сам је
виђала.
Критеријуми психијатријски и неуролошки, као услов за стицање
инвалидитета Прве категорије су ми веома добро познати (ја сам
специјалиста за неуропсихијатрију), стога предлажем, па можда и
захтевам, да се изврши ревизија њене инвалидности.
Можда се не бих тога сетила да дневна штампа није пуна Даниних и
Вукових изјава о томе како би она била најпогоднија и најбољи директор
државне безедности, јер би она разјурила, ухапсила, ликвидирала,
демонтирала ”Милошевићеву злочиначко-терористичку” државну безбедност.
После сваке изјаве овог брачног пара, уверена сам да они испуњавају
све услове за инвалидност из психијатријског домена.
Постављам себи питање, каква је то ова наша власт. Влада, скупштина,
председници многобројних партија да толеришу, што је недопустиво у
једној, заиста правној, држави. Мислим да је тај Вук на погрешном
месту и хитно би требало да се нађе где му је место. Страхујем за
српски народ, да ће оболети од Вуковог и Даниног вируса, што је
познато као колективна психоза. Стога је неопходна превентива, коју
треба да предузме министар здравља.
Ако је код Дане установљена инвалидност Прве категорије, онда је она
неспособна за обављање било какве активности, поготову од државног
значаја.
Патолошка мржња неизмереног интензитета доминира њиховим психичким
функцијама. Она је дубоко уткана у њихова бића. Стога, спасимо младе
нараштаје од таквих људи. Усмеримо их ка истинским вредностима, како
би били здрави и способни да очувају ову напаћену Србију.
Јединог ми брата, од 16 година, убили су четници на најсвирепији
начин, а није био гоља, пробисвет, без биографије. Био је херој, који
је пао за слободу свога народа.
Када сам постала лекар специјалиста, један број четника сам лечила,
јер код мене никад није постојала патолошка мржња и мржња уопште. Ако
треба, и Вуку бих помогла!!!

Др Бранка Јекић, Београд
http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/pub/38/pisma.htm

А овако је о Србима говорио Вук Драшковић

 

Писмо Вука Драшковића председнику Хашког трибунала, 29. августа 1996.

Вук Драшковић

Залажем се за апсолутну сарадњу са Хашким трибуналом, јер браним
српски народ од колективне кривице за злочине које су, током рата у
Хрватској и Босни и Херцеговини, починили или наређивали поједини
Срби. Кажњавањем и хрватских и муслиманских ратних злочинаца за
зверства почињена над Србима, такође се скида колективна одговорност
са тих народа.

Неће, међутим, бити отклоњена нити значајно смањена могућност рецидива
нових ратних страхота и етничких чишћења, уколико Хашки трибунал не
оптужи и не осуди саму злочиначку идеју геноцида на овим балканским
просторима.

 

Сви историчари света могу посведочити у Хагу да, све до 1941. године,
на просторима бивше Југославије никада није било нити геноцида нити
организованих етничких чишћења. Било је локалних и националних и
верских сукоба, као и европских и светских ратова, било је и ратних
злочина, али геноцида није било. Овде су владали Турци, Аустријанци,
Млечани, Французи, Срби, Немци, чак некад давно и Хуни. Ничија војска
и држава није спроводила геноцид над било киме. Због тога је и етничка
мапа личила на кожу леопарда. Срби, Хрвати, Јевреји, православни,
муслимани и католици живели су вековима измешани.

 

Шта се то, дакле, десило 1941. године? Тада нема југословенске
комунистичке армије, јер нема ни Југославије. Она је у априлу 1941.
сломљена, раскомадана и окупирана. Тада нема ни комунизма ни Слободана
Милошевића у Србији. Нема ни Србије. И она је раскомадана и окупирана.
Тада нема ни Караџића ни Младића у Босни. Нема ни Босне, као државе.

 

Тада, једино, има једне нацистичке хрватске државе, којој Адолф Хитлер
поклања целу Босну и Херцеговину, као и делове Србије. После једанаест
векова, Хрвати су, тек тада, под окриљем кукастог крста, добили своју
државу. Анте Павелић, фирер те нацистичке творевине, прокламује
истребљење Срба као врхунски и национални и државни интерес. Први пут
у историји, на Балкану се убија колективно, због злочина рођења!

 

Цео свет данас зна за Маутхаузен. Стицајем околности, свет није сазнао
нити ни данас зна за концентрациони логор Јасеновац, највећу масовну
гробницу Срба, која је много већа од Маутхаузена.

 

Комунисти су, наиме, 1945. године дошли на власт и обновили
Југославију. На магични начин, Хрвати су представљени свету као
антинацисти и као ратни победници. Тобоже због будућности и
заједничког живота Срба и Хрвата, комунистичка власт није спровела
денацификацију Хрватске и сакрила је од Европе и света истину о
геноциду над Србима. Затрпана је и истина да је хрватска нацистичка
држава званично била у рату и са Сједињеним Америчким Државама и са
Великом Британијом, и да су њене трупе јуришале на Москву и
Стаљинград. Тако се десило да у Нирнбергу на оптуженичкој клупи нема
ниједног злочинца из Хрватске. Тако се десило и да готово сви хрватски
ратни злочинци и нацистички лидери добију уточиште у земљама западне
демократије. Сам „балкански Хитлер“, вођа хрватских нациста-усташа
Анте Павелић, непрогоњен и некажњен умире природном смрћу у Шпанији.

 

У Хашкој судници се мора појавити правни Достојевски. Онај који ће, ма
колико то било напорно, компликовано и одвећ болно, ући у све
лавиринте овдашњег зла и пронаћи корен, извор велике несреће. Онај
који ће, у име земаљске и Божије правде, у име свих мртвих и живих,
бити немилосрдан према сваком злочину и злочинцу, али који ће и јасно
раздвојити последицу од узрока.

 

Са ужасавањем, које је разумљиво и оправдано, цео свет данас прати
откопавање масовних гробница око Сребренице. Те слике пакла и људског
безумља телевизија уноси у куће широм наше планете. Шокирани гледаоци,
милијарде њих, у својој свести и души означавају Србе као дивљаке и
убице, као неки геноцидни и разбојнички народ, који је извор и кривац
балканске Хирошиме.

Телевизијске камере, међутим, не могу да прикажу данашњем свету
стотине и хиљаде Сребреница од пре пола века, концентрационе логоре
смрти или џиновске пећи у којима су масакрирани и спаљивани Срби.

 

Далеко од тога да прихватам принцип талиона (око за око, зуб за зуб)
или да тражим ма какав алиби или попуст за злочин почињен из освете и
одмазде за претходни злочин. Желим само да судије у Хашкој судници
тумор геноцида и етничких чишћења у Хрватској и Босни сецирају до
сржи, тако да се јасно каже где је жариште а где су метастазе.

 

Из крви невиних жртава пре пола века, потекла је данас крв невиних
жртава. Зло се храни злом, а мржња ниче из мржње. То су спојени судови
наше и српске и хрватске и муслиманске несреће.

 

Овде ће будућност бити будућност гробова и вечне одмазде, уколико не
победе начела помирења и покајања. Та улазница у људску будућност сада
је у рукама Хашког трибунала.

 

Никада, до овог срамног рата у Хрватској и Босни, Срби нису спроводили
етничка чишћења, него су били жртва тих чишћења. Никада нису сејали
масовне гробнице, него су бацани у масовне гробнице. Никада нису
рушили џамије и цркве, него су спаљивани у својим црквама. Никада нису
рушили градове, него су страдали под рушевинама својих градова.

Овај историјски пасош српског народа мора се показати у Хашкој судници.

 

Opširnije
25 jan
0

Glas RUSIJE: Edvard Snouden „otkrio“ Rusiji svu istinu o NLO?

 

Edvard Snouden je predao ruskim obaveštajnim službama neoborive dokaze ne samo o postojanju vanzemaljskog razuma, nego i o tome da su, u stvari, od sredine prošlog veka Sjedinjenim Američkim Državama rukovodili vanzemaljci. Ova informacija se pojavila u medijima prošle nedelje. Iranska informaciona agencija Fars News Agency je informaciju prekucala sa sajta whatdoesitmean.com. Morate se složiti da je prilično čudno da je baš ovaj sajt prvi saznao toliko važne podatke, jedino ako Edvard Snouden lično nije njih stavio na kopiju primalaca, kada je slao FSB toliko važne informacije.
U „vanzemaljskom dosijeu“ se kaže da vlast u Americi uopšte ne pripada sadašnjoj vladi, nego vanzemaljcima. Takođe, se govori o tome da su se posle „neuspeha“ nacističke Nemačke u drugom svetskom ratu, kada su vanzemaljci pomagali Trećem rajhu da zavlada svetom, prebacili preko Atlantika i predložili iste usluge vladanja svetom SAD, verujući da njihova država ima najveći potencijal za ovaj posao.
„Članak“ se ovim praktično i završava, a onda se navode delovi intervjua bivšeg ministra odbrane Kanade Pola Helijera, koji je on nedavno dao Sofiko Ševarnadze na kanalu Russia Today. Gospodin Helijer saopštava da je apsolutno siguran u postojanje vanzemaljaca i da je čak lično video neidentifikovani leteći objekat.
Osim toga, bivši ministar je potpuno ozbiljan izjavio da se trenutno na Zemlji nalazi od 2 do 12 vrsta vanzemaljaca:
Sa ratnom mornaricom SAD su sarađivali takozvani „plavokosi nordijci“ i „visoki beli“. Oni mogu lako da ostanu neprimećeni. Ali, postoji vrlo mnogo vrsta vanzemaljaca. Svi su različiti…Ako sretnete neuglednog malenog čoveka, shvatićete da pre niste videli ništa slično. Ali, ako vidite plavokosog nordijca, najverovatnije ćete pomisliti da je pred vama Danac ili neko iz tog dela sveta. Ali, ja imam druga koji može da prepozna vanzemaljca. I one je čak video jednog od njih na ulici.
Svoje mišljenje on zasniva na glasinama, pričama i izmišljotinama (mada, složićete se, ministar odbrane Kanade bi mogao imati pristup i ozbiljnijim i proverenim izvorima informacija od priča „jednog druga“ ili pisma „očevidaca“). On je u svom intervjuu rekao i da postoji „vanzemaljska federacija, koja sve njih ujedinjuje“. Zanimljivo, da li je gospodin Helijer obožavalac „Zvezdanih ratova“ Džordža Lukasa? Jer, njegova trijumfalna priča o kosmičkoj federaciji izgleda inspirisana fabulom legendarnog filma.
Kakve veze sa ovim ima Edvard Snouden, zapitaćete se? Ako ćemo iskreno, nikakve. Sve informacije o otkrivanju vanzemaljaca nisu ništa više od obične novinarske patke. Ako razumno razmislimo, ako samo i pretpostavimo da je neku sličnu informaciju bivši američki obaveštajac otkrio ruskim obaveštajnim službama, to niko nikada ne bi saznao za to. A, ako bi i saznao, to sigurno ne bi bio sajt whatdoesitmean.com.
Izgleda da novinari nisu imali materijala na tu temu, čim je glavni dokaz postojanja vanzemaljaca i njihove zavere postao intervju bivšeg ministra odbrane Kanade, koji s takvim oduševljenjem priča o „neuglednim malim ljudima“. Treba imati u vidu da je Pol Helijer vrlo star čovek i da je u svojoj zemlji, zahvaljujući pričama o NLO stekao određenu slavu. Da li da mu se veruje, ili ne veruje je lična stvar svakog od nas. Na kraju krajeva, da li postoje među nama vanzemaljci ili ne, na žalost, opet nismo saznali. Ali, nema opuštanja. Istina je negdje u blizini.
(Glas Rusije)

Opširnije
22 jan
0

SRPSKE TRADICIJE UZ VERSKO DOSTOJANSTVO

slava 1

Propratio: Dragomir Dragosavljević

Predstavnici saveza srpske dijaspore za slavu svetog krstitelja Jovana
(JOVANJDAN 20-21.01.2015) u potkozarskom selu Miljevići kod prijatelja Saše Gajića.

Kod Gajića se slava slavi u veselju već godinama u rodnim Miljevićima, malom potkozarskom selu šturog podneblja, ali i vrednih i dobrih ljudi. Upravo tu se u domaćoj kući okupi oko stotinjak gostiju, rođaka i prijatelja. Paljenje slavske sveće uz čitanje slave i lomljenje slavskog kolača, slede pre ručka i drugi običaji. Svakako, sve to u veselju uz muziku u živo potraje do sitnih sati.
slava 3Uz to se i Gajićevi sinovi Milan i Marko sa zetom Vedranom pobrinu i za veličanstven vatromet, koji obasja okolinu Potkozarja, Kozare i Gradiške. Tako se ne zaboravlja ni tradicionalno često pucanje iz oružja. Ova godina proslavljanja, privukla je i pažnju pojedinih medija, pa i TV BN, koja je već u jutarnjim satima 21. januara emitovala veoma stručno pripremljenu reportažu za koju se pobrinuo snimatelj Marko i novinar Milan Pilipović. Na slavi su bili i gosti iz Srbije, Hrvatske, Srpske i Slovenije. Dakle, bilo je tu između ostalog estradnih umetnika, pesnika, folklornih koreografa (Miroslav Lajić sa suprugom iz Vrbaške) kao i različitih stručnjaka. Konkretnije, slavljenje krsne slave svetog krstitelja Jovana u Gajićima proteklo je uz svirku i pesmu veselo.

slava

Opširnije
19 jan
0

SREĆNA KRSNA SLAVA DOMAĆINI

 

Dragi vernici, svi koji ovih dana vršite radosno pripreme za svoju krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja »JOVANJDAN« želimo da u veselju dočekate svoje cenjene goste, te da je srećno proslavite. Neka Vam krsna slava bude na pomoći, a Bog da Vas nagradi srećom, zdravljem, veseljem i ličnim zadovoljstvom. To Vam želi Vodstvo Saveza i Udruženja srpskih književnika Slovenije.
Vernicima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi 20. januar je praznik i slava Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i njegov rođak, po telu, jer je majka Jovanova bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije, a majci njegovoj bilo je ime Jelisaveta.
Kad se navršilo vreme da se ispune reči anđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan. Kada je, po tadašnjem običaju, trebalo izvršiti obrezivanje i dati ime detetu, rodbina počne navaljivati da se detetu da očevo ime; ali najzad upitaše i oca, da čuju da li se on slaže. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:
“Neka mu je ime Jovan!”, i čim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poče govoriti. Zaharije proreče da ce to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put.
Još od rane mladosti Jovan je želeo usamljenički, pustinjski život. Zato kad odraste, odvaži se i ode u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.
Jovan poče otvoreno propovedati i govoriti protiv ljudskih mana i nevaljalstava i pozivati ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio strašan, jos strašnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo.
Kada se Jovan pročuo, počeše kod njega dolaziti ljudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete. Tako ga neki zapitaše: “Šta treba da radimo pa da zadobijemo milost Božiju?”, a on im odgovori: “Ko ima dve haljine, neka jednu dade onome ko nema ni jednu, a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo”.
Mitari, poreznici, upitaše ga šta njih savetuje, a on im reče: “Ne preopterećujte narod dabžinama, već naplaćujte onoliko koliko je po zakonu”.
JOVANJDANVojnike je podučavao da ne tiranišu, već da štite narod, a naučenjake onog vremena, tzv. fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudrošću i gospodstvom, prekorevao je rečima:
“Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time što ste potomci Avramovi, jer vam kažem, da Bog može i od kamenja ovog stvoriti decu Avramovu. Pogledajte! eno sekira stoji kod korena drveta, i svako drvo koje ne radja dobra roda, odseći će se i u vatru baciti!”
Mnogi su mislili da je Jovan obećani Mesija, a neki pomisliše da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oživeo, pa ga upitaše: “Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?”, a on odgovori: “Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji”.
Onima koji ga pitaše: “Jesi li ti Mesija ili drugog da čekamo?”, Jovan odgovori:
“Ja vas krštavam vodom, ali Onaj što ide zamnom, jači je od mene, ja nisam dostojan da mu odrešim kaiša sa Njegove obuće, On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem”.
Jovan je krštavao svakoga ko se pokajao u reci Jordanu i to se njegovo krštenje nazivalo u znak pokajanja, ali ne i oproštenja grehova.
U to vreme i Isus je počeo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, reče:
“Gle, kako krotko ide! To je jagnje Božije, koje uze na sebe greh sveta. Bog je hteo da ja svedočim za Njega, i ja velim da je Duh sveti na Njemu i da je On Božji Sin”.
Jovan je imao i svoje učenike Andreja i Jovana Zavedejeva, te oni, čuvši ovakve pohvalne reči Jovanove o Isusu, pođu za Hristom, da čuju njegovu pouku i ocene njenu vrednost. Kada su se uverili da je Isus zaista Bogom obećani mesija, ne samo da su prestali biti Jovanovi učenici i pridružili se Hristu, vec su u društvo Isusovih učenika pridobili i Simona – Petra, brata Andrejinog, i Filipa i Natanaila, nazvanog Vartolomej, i druge.
U to vreme dođe i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se začudi pa mu reče: “Ta Ti mene treba da krstiš, a Ti dolazis da ja krstim Tebe?.” Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti.
Govoriti istinu isto je što i sipati nekome pregršt ljute paprike u oči. “Istina je gorka!” Jovan beše naučio da svakome kaže istinu u oči, ne mareći je li mu pravo ili krivo, i to ga dođe glave.
Razvrat rimskog društva beše u to vreme dostigao vrhunac. Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje (dve oblasti u Palestini) ode jednom u goste svome bratu Filipu, koji je takođe bio carski namesnik u drugoj oblasti, i tu se zaljubi u Filipovu zenu Irodijadu, svoju snahu, i ona u njega. Irod otera svoju ženu, koja je bila kći arapskog cara Arete i uze za ženu Irodijadu, koja mu dovede i svoju kćer Salomiju. Sve je ovo bilo još za života Filipova.
Braneći javni moral, Jovan počne protestovati i javno izobličavati ovakav postupak. Irod najpre nije smeo napasti Jovana, jer ga je i sam poštovao, a plašio se i pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplašio pa pustio. Međutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smišljala kako da ga ubije. Jednom pozva Irod na proslavu dana svog rođenja sve svoje vojvode i činovnike i priredi veliko slavlje. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom među njih izađe vitka i lepa Salomija, započe da igra i veštom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspoloženje, da Irod, razdragan do ludila, obeća da ce joj kao nagradu dati šta god zatraži, ma i pola carstva i svoje obećanje zakletvom potvrdi.
Devojka, ne znajuci šta bi zatražila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelja, i nauči svoju kćer da zatraži Jovanovu glavu na tanjiru!
Kad je Solomija rekla Irodu sta želi, on se trže i zamisli, htede da odustane od datog obećanja, ali pomisao da se carska rec, makar i ovako lakomislena, ne poriče, naredi da dželat ode u tamnicu i poseče Jovana Krstitelja. Dželat ode i predade devojci glavu Pretečinu na tanjiru, koja je kao dragoceni poklon predade svojoj majci.
Tako je završio svoj život Jovan Krstitelj, na dan 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), koga dana je određen praznik pod imenom Usekovanje, tj. Usecenje glave Jovana Krstitelja. Taj dan se provodi u strogoj uzdržljivosti i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer ta boja podseća na Jovanovu prolivenu krv.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravižnosti, istine i poštenja.

Na ikonama se Jovan slika kako krštava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drži dug krstasti stap, preko koga stoji traka sa ispisanim rečima: “Pokajte se jer se približava carstvo nebesko”, ili, u desnoj ruci drži poveći tanjir i na njemu odsečenu glavu, kao simbolični znak svoje smrti.

* * *
Sabor svetog Jovana je 20. januara (7. januara) zato što je, pri krštenju Hristovom, 19. januara (6. januara), posle Boga Oca i Svetog Duha, najvažniju ulogu imao Jovan kao Krstitelj, pa mu se odmah po krštenju dan i posvećuje.
U narodu postoji običaj da se ljudi bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu”, verovatno zato što se Jovan smatra uzorom karakternosti i poštenja.
O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči toga dana čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko tih pobodenih masala. Ovo paljenje masala za Ivanj-dan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sja tako visoko kao letnje, ivandanjsko, niti onako toplo greje. A što se o Ivanj-danu pletu venci od ivanjskog cveća, time se svakako želi pokazati da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (na sred leta), i da se priroda time ovenčava, kao što na vence (svadbene) treba da pomišljaju i oni koji su za ovenčavanje, tj. za ženidbu i udaju.
U vence od ivanjskog cveća stavlja se i beli luk, da kuću čuva od groma. Devojke u venac stave i crvenu ružu, da bi bile crvene kao ruža, ili gledaju kroz venac rađanje sunca, da bi bile rumene kao sunce. Kojoj devojci ukradu venac u toku noći, udaće se te godine.
Misli se da je Ivanj-dan tako veliki praznik da se sunce od veličine i straha tri puta ustavi toga dana.

 

Opširnije
18 jan
0

KOLO »ŠOTA« POSMRTNO KOLO SRPSKIH NEZNALICA

 

Stručni savet intelektualaca srpske dijaspore Slovenije smatra, da kolo »šotu« nebi trebali na nikakvoj srpskoj prezentaciji igrati, posebno ne, mlade populacije Srba. Dakle, dostojnih Srba koji vole svoje nacionalne kulturne i verske tradicije, magde oni bili ili boravili. Razumemo, da svako treba voleti svoje, a stim i razumeti druge. Nepodbitno je, da se srpska kultura u mnogo čemu razlikuje od drugih brojnih kultura, mada ona svakako spada u lestvicu bogatijih, a svojoim davnim nastankom i značajnijih. Srpske tradicije imaju svoje davne i duboke istorijske korene, koje brojne tradicije nacija nemaju. Baš u vezi toga, dosta je zabrinjavajuće za Srbe, da se od toliko lepih, starih i novih srpskih kola i igri u zadnje godine, čak u srpskim folklorima i svadbama dosta igraju tuđa kola i igre, kao što je »šota«. Naravno, to za one »Srbe«, koji se pokušavaju dokazivati, negujući dosta tužnu tuđu tradiciju, na štetu mladih srpskih naraštaja, kao i svojih pokolenja. Istinito i tužno, srpsku decu koja su bačena na vatru i tako goreći, za zločince bila »veseli« događaj igrajući kolo »šota«. Taj tužni događaj, koji za normalne nema baš ni malo za logike, a kamoli veselja. Igrati uz posmrtni jauk goreće dece.. Ako objetktivno razumemo i druge, to kolo nikako nebi trebale igrati ni druge nacije. Mentalno današnje naše okruženje jeste činjenično takvo, kakvo do sada nikada gore i nije bilo. Pitamo se – Dali ste gledali, Šiptara ili Turčina, da igra srpski Moravac ili Užičko kolo?
ŠOTAIstorijski zapisi činjenično potvrđuju, da poreklo imena šota dolazi od imena Šota Galica, ženi velikog neprijatelja srpske nacije “kačaka” (odmetnika) Azema Bejte iz sela Galice (1889-1924.) koji je svojevremeno harao po Kosmetu i Metohiji. Šota Galica je nakon muževljeve pogibije zulumćarila i predvodila odmetnike. U srpskom narodu sačuvano je sećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj. Dok su deca gorela Šota je sa “kačacima” igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala: “Šote mori šote, šote mašala, davno želim šote, mori, šote, da te igram ja!”. Na mestu stradanja nevine dečice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sačuvali “bratstvo i jedinstvo”, još jednom poturajući narodu lažne istorijske činjenice. Proverite i sami na Internetu… Azem Bejt ili Bejta je idol Šiptarima na forumima…. Planina Mokra se je na severozapadu Kosmeta. Za Šotu Galicu (često i Šota Galjinica) sam pronašao pravo ime: Qerime Halili Galica – Šota, što bi se na srpsko čitalo kao Čerimi Haljilji Galica – Šota. Danas, kada se naučno dolazi do genetskog porekla svakog pojedinca, nije ni čudno istini za volju, da ima i takvih srpskih grupa.
Tekst o tome je napisao i svestenik iz RS. Nalazi se u listu “Svetosavsko zvonce”, objavljen početkom 2007. “Šota” nije nastala tako davno, da se je ljudi ne bi sećali odnosno znali kako je nastala. Dakle, kod svega već napisanog, molimo Vas, da pomognete sebi, svojoj srpskoj naciji i njenim tradicijama te posmrtno kolo »šota« izbacite iz svog repertuara. Kako bi stradala srpska deca i dalje mirno počivala u tišini cvetne rajske nebeske bašte. Trebamo voleti svoje, a tuđe razumeti. Pa, dragi naši Srbi, o ovom našem pisanju i tužnom kolu »šota« obavestite i druge, da znaju i sami steknu svoje lično mišljenje. Pomozite sebi, pomolite se za stradalu srpsku decu, pomoće Vam i Bog. Neka Vas, upravo on čuva u dobrom zdravlju i sreći. Uz srdačan pozdrav, ponos i srpsko dostojanstvo..

STRUČNI SAVET SAVEZA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE

Opširnije
15 jan
0

Srbi u veselju proslavili 7523. Novu godinu (13.01.2015).

DOČEK PRAVOSLAVNE U LJUBLJANI UZ VESELJE DO SITNIH SATI

Propratila prof. Jovana Vujičić

Nova 3Savez srpske dijaspore Slovenije uz predstavnike svojih društava, članove i prijatelje organizovao i realizovao doček Pravoslavne Nove godine 7523. Doček Srpske Nove održan je u velikoj dvorani Društvenog centra, Linhartova cesta 13, Ljubljana Bežigrad. Ovom prigodom izveden je i skroman pesničko-pevački (izvorni) kulturno umetnički program, a kasnije sve do sitnih sati veliki majstori muzičke grupe uz slavnog Ćiru oduševili su prisutne sa svojim muzičkim izvođenjem. Ovu kulturnu prezentaciju otvorio je predsednik Saveza, Saša Gajić, obrativši se prisutnim.

Nova 2Poštovane dame i gospodo, pomaže Bog! Neobično sam radostan što mi se ukazala prilika i čast da Vas okupljene srdačno pozdravim u ime Saveza srpske dijaspore Slovenije, kao i u svoje lično ime na ovoj veseloj kulturnoj prezentaciji.
Dodatno pozdravljam, srpskog ratnog generala i počasnog člana u penziji Milana Aksentijevića,
dakle, pozdravljam Vas još jednom sve zajedno.
Srećna Nova godina i srećni nam bili, zdravi i uspešni, kako sada tako i u svakom novom danu. HVALA!
Predsednik Saša Gajić informišući prisutne o formiranju Socijalne strranke Srba Slovenije, njezinoj potrebi, značaju za najveću (200.000) i najsiromašniju naciju u Evropskoj Sloveniji.
Nova 4Komentarisane su i zadnje izjave ambasadora R. Srbije u Ljubljani g. Aleksandra Radovanovića, koji svojim prisustvom u izlaganjima šteti ugledu srpske populacije u Sloveniji. Postavlja se pitanje – ko gospodina ambasadora plaća, posebno za takve štetne izjave. Savez srpske dijaspore smatra, da bi bilo bolje, da imenovanog ambasadora što pre povuku nazad u Srbiju.
Nakon toga prisutnima se obratio i gospodin general Milan Aksentijević, koji je ukratko izneo ciljeve u borbi za sopstvena ljudska prava srpske nacije u Sloveniji. Oba govornika, dočekali su burni aplauzi, koji su se prolamali u prepunoj dvorani sa više od 200 prisutnih.
Pesma i svirka odjekivala je u dvorani punoj veselja, dok se povremeno hvatalo i u užičko kolo. Tako je ponoć obeležila očekivana i srpska Nova 7523. godina, sledile su čestitke uz poljupce i stisak ruke.

Opširnije
11 jan
0

„PROCUREO“ U JAVNOST: Zabranjeni tekst šefa misije UN 1999. o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije

 

Šokantan tekst Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen.

U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije. Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi. On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje UN neće da vide”. Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.
Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi. U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.
nato-bombardovanje2PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat: Zatrovan je i Dunav.
U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom. “Prema raspoloživim podacima snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa “A-10″, kao i krstarećih raketa “tomahavk”. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje.
Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer”, piše u Kanteovom koji je tokom maja 1999. godine upućenom Generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu. Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najčešće duvaju severnozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni ili ka Albaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj”.
Švajcarci plaćali za ćutanje
Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine. Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe FOCUS koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka). – Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute – kaže Robert Parsons.
Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija “ne prave razliku” između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina”.
Boraveći u Jugoslaviji u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. “Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima.
Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti kako stanovništvo tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama”, piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.
“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini tako i stanovništvu.
LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA
• Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji
Nezavisni američki novinar Robert Parsons otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom. Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.
Ozračena hrana
U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane”.
ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons
– Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj “humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome reč govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons. On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.
– Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak n zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi – tvrdi Parsons.
– Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski “Kurije” 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu – otkriva Parsons.
Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se ovom novinaru umesto UN, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera, generalnog sekretara UNEP-a, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.
– Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. “Da. I u čemu je problem?”, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima pošalje.
Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. “Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!”- rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: “Pa dobro, dobili su izveštaj – u čemu je problem?”- iznosi detalje s konferencije za štampu Robert Parsons. Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.
Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada
Robert Parson kaže da su se već u februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.
Isekli 72 stranice teksta
Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.
– Misleći da ga ne čujem i ne razumem rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” – dodaje američki novinar.
Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN kao da nije ni postojao.
UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski ministar ekologije. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze. – Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons.
DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA
• Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen pristup pogođenim mestima
Robert Parsons, američki novinar, imao je brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja
8. oktobra 1999. došao u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca Bakari Kantea do kojih je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.
On je tog 8. oktobra došao u palatu UN u Ženevi kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.
Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvanični izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.
“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje je na nekim odredištima ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”. Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja” zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.
Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini”. Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana. Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla ili prašine sa tenkova JNA na kojima su se sudeći prema fotografijama zapadnih agencija deca slobodno igrala.
SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNIČKOM GREŠKOM”
• Tek posle velikog pritiska javnosti Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.
ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kući te godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.
– Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima.
Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način: “Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine” – objašnjava Parsons.
Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz. Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC -Speitz. “Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje”, napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.
(Nataša Jokić, Strazbur, dopisnik frankfurtskih „Vesti“)

 

Opširnije
08 jan
0

Predstavnici srpske dijaspore Slovenije na velikom godišnjem tradiconalnom okupljanju (06.01.2015.) kod braće u Zagrebu “Budućnost Srba zavisi od njih samih”

Piše: prof. Jovana Vujičić

Predsednik Srpskog narodnog vijeća /SNV/ Milorad Pupovac ocenio je da budućnost Srba danas u Hrvatskoj, kada sve podseća na ratne devedesete, zavisi u prvom redu od jačanja njihove institucionalne, razvojne i identitetske politike.
Domaćin prijema je bio predsjednik SNV-a Milorad Pupovac koji je i zastupnik u hrvatskom Saboru.
Na poziv dr. Milorada Pupovca predsjednika Srpskog Nacionalnog Vijeća i predsjednika Samostalne Srpske Demokratske Stranke u Hrvatskoj, a povodom Božićnog prijema u Zagrebu, predsjednik Saveza Srpske Dijaspore Slovenije kao i članovi kordinacionog tima za formiranje Socijalne Stranke Srba Slovenije su se odazvali ovom velikom i značajnom skupu. Na primanju Srpskoga narodnog vijeća u povodu proslave Božića – i ove je godine mnogo osoba iz javnog života Pored visokih zvanica, predsjednika Republike Hrvatske g. Ivo Josipović, predsjednika Vlade Hrvatske premijer Zoran Milanović, predsjednik hrvatskog sabora Josip Leko, predsjedavajućeg predsjedništva Bosne i Hercegovine g. Mladen Ivanić, vjerskih vjerodostojnika na prijemu su takođe bili pojedini parlamentarci i ambasadori kao i mnogobrojne uvažene ličnosti Hrvatske i okruženja. Tom prilikom Predsjenik Saveza Srpske Dijaspore Slovenije je uručio čestitku svim građanima Hrvatske koji Božić proslavljaju po Julijanskom kalendaru, napominjući da uzajamna i obostrana pomoć izmedju Srpskog Nacionalnog Vijeća Hrvatske i Saveza Srpske Dijaspore Slovenije mora da se uspostavi i digne na veći nivo za dobrobit svih Srba koji se nalaze u obe ove države. Prvu svečanu božićnu liturgiju predvodio je u zagrebačkom hramu Preobraženja Gospodnjeg mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Vjernicima je poručio kako je čovjek stvoren da bude dobar i da svečanost Božića, tu eksploziju duhovne radosti, dočekaju daleko od dnevne buke i vreve, otvoreni za duhovni glas iz pozadine. ‘Hrist nije došao da vlada, nego da služi i služenje je jedini ispravan način postojanja i afirmacije čovjeka’, kazao je Porfirije. Okupljenima je Božić čestitao i premijer Zoran Milanović, koji je poručio da osobno politiku ne shvaća kao posao, nego kao zvanje i poslanje. Predsjednik Hrvatskog sabora Josip Leko izrazio je zadovoljstvo što se odnosi većinskog hrvatskog naroda i srpske manjinske zajednice, koji su bili uzdrmani 90-ih, kontinuirano i sustavno poboljšavaju. Na božićnom prijmu tradicionalno su dodijeljene i nagrade SNV-a za humanizam, afirmaciju tolerancije i antifašističkih vrijednosti. Nagrađeni su Jovica Brkić, Oliver Frljić i posthumno Adam Dupalo.

ZG 15Predsjednik Gajić je iskoristio priliku da sagovornike upozna o situaciji srpske nacionalne zajednice u Slovenije i sugerišući na činjenicu da Slovenija nije priznala srpsku nacionalnu manjinu kao jednu od najbrojnijih zajednica izrazio je nadu da će se to morati dogoditi ukoliko Slovenija želi da postigne veći obim demokratije, jer kako kaže sam Gajić, veći udio naconalnih manjina u parlamentu jedne države je zapravo veći udio same demokratije u jednoj državi. G. David Tepić predsjednik sektora za Republiku Srpsku Saveza Srspke Dijaspore Slovenije i važan član kordinacionog tijela za formiranje Socijalne Stranke Srba Slovenije je takodje čestitao Božić uz tradicionalnu poruku Mir Božiji i Hristos se rodi svim gradjanima Hrvatske koji Božić proslavljaju po Julijanskom kalendaru. Govoreći o formiranju Socijalne Stranke Srba Slovenije, Tepić je istako važnost političke borbe u ostvarivanju prava Srba u Sloveniji, smatrajući da se brojčana moć srpske zajednice mora istaknuti i kao takva demokratski se angažovati za sticanje boljih uslova života srpske zajednice. Ukazujući na činjenicu da su jedini iz Slovenije dobili pozivnicu povodom Božićnog prijema u Zagrebu Tepić napominje da je to potvrda pre svega ozbiljnosti, marljivog rada i odlučnosti koju kordinacioni tim za uspostavljanje stranke uz obostranu pomoć Saveza Srpske Dijaspore Slovenije duže sprovodi. Još jednom je pozvao sve one koji smatraju da mogu pomoći oko formiranja Socijalne Stranke Srba Slovenije da se priključe i doprinesu boljem životu građana Slovenije bez obzira na nacionalnost kao i svjetlijoj budućnosti celokupne Slovenije.

Srpsko narodno vijeće u kraćem sadržaju

Srpsko narodno vijeće je izabrano političko, savjetodavno i koordinativno tijelo koje djeluje kao samouprava Srba u Republici Hrvatskoj u stvarima u koje pripadaju pitanja njihovih neotuđivih ljudskih, građanskih i nacionalnih prava, te u pitanjima njihova identiteta, njihove participacije i integracije u hrvatsko društvo.

Srpsko narodno vijeće je osnovano na temelju Erdutskog sporazuma, koji Srbima jamči lokalnu manjinsku samoupravu, te posebno točke 9. “Pisma Vlade Republike Hrvatske o dovršenju mirne reintegracije područja pod prijelaznom upravom” – kao vijeće srpske etničke zajednice u Hrvatskoj, odnosno kao institucija manjinske, etničke samouprave Srba u Hrvatskoj i Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj.

Vijeće je osnovano i na temelju višestoljetne tradicije srpske samouprave koja seže u vremena prvih crkveno-narodnih sabora, preko zakonodavnih i političkih akata kojima se regulirao položaj Srba u Hrvatskoj tijekom 18. i 19. stoljeća, do dokumenata Zemaljskog antifašističkog vijeća. Konstituirajuća sjednica Vijeća održana je 19. jula 1997. Godine u Zagrebu na inicijativu Saveza srpskih organizacija i njegovih članica: Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, Srpskog demokratskog foruma, Zajednice Srba Rijeke, Zajednice Srba Istre te Zajedničkog vijeća općina istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema.

Osim inicijatora osnivanja, članovi osnivači bili su i Samostalna demokratska srpska stranka, Baranjski demokratski forum, Udruženje izbjeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, predstavnici dijela crkvenih općina Srpske pravoslavne crkve, saborski zastupnici srpske nacionalnosti i ugledni pojedinci.

Vijeće je utemeljeno na vrijednostima demokracije, civilnog društva, tolerancije, multikulturalnosti i interkulturalnosti, i kao takvo se protivi bilo kojim vrstama etničke, vjerske ili političke isključivosti kojima se ugrožava tolerancija razlika, narušava priznavanje različitih identiteta i njihovo integriranje u cjelinu nacionalne kulture.

Opširnije
08 jan
0

Srbi proslavimo u veselju 7522. Novu godinu (13.01.2015). Savez srpske dijaspore Slovenije.

Jesu li se Srbi odrekli svog kalendara sa sadašnjom 7522. godinom?

Svi koji izučavaju kalendare znaju da je ova 7522. godina, po starom srpskom kalendaru. Poznato je da se u svetu ljudi koriste sa 42 kalendara. Tako je u Burmi 1375. godina, Jevrejima 5774., Kinezima četiri hiljade sedamsto i neka. Dok je svoj način računanja vremena do nedavno imala i Švedska.

NOVA 15 ĆIR.

Srpski kalendar koristi se od 16. veka. Tako je računanje vremenskog događanja u svim poveljama, dokumentima, crvenim knjigama ili slično. Korištenje sopstvenog kalendara ne znači odricanje od ovoga koji je važeći na svetu. Sve je to stvar dogovora. Mi u Savezu srpske dijaspore Slovenije već tradicionalno proslavljamo svake godine (13. na 14. januar) Novu godinu uz kulturni program uz dobru muziku, piće i hranu i to do sitnih jutarnjih časova. To izvodimo u velikoj dvorani na sedištu našeg saveza i književnika (Ljubljana, Linhartova cesta 13.) Neka ste nam srećni, zdravi, veseli i uspešni. SSDS-Vodstvo.

 

Opširnije
07 jan
0

Mir Božiji, Hristos se rodi!

Opširnije