Blog

Слике и текст припремио: Ведран Војводић

Успешно завршена велика традиционална културно уметничка међународна презентација 8. »Весели дани српске дијаспоре Словеније« у Љубљани 26.08 – 28.08.2016
Ову презентацију организује и успешно изводи већ oсму годину Савез српске дијаспоре Словеније и Удружење српских књижевника Словеније.

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА САВЕЗА НА ВЕСЕЛИМ ДАНИМА 2016

Додатно ми је задовољство поздравити наше госте, који су ту са нама, да својим присуством дају допринос развоју српске културе у региону. Они представљају мост културе између Р. Српске, Србије и Словеније и својим присуством дају подршку српској заједеници у Словенији.
Посебно се захваљујемо присуству медија из Р. Српске, који доказују да за професионална извештавања не постоје даљине, ни препреке. Молим један аплауз за представнике БН телевизије, за новинарску екипу Блица из Р. Српске, као и за све оне медије који су у међувремену најавили интервју са организационим одбором Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније.

Испред социјалне странке срба у Словенији, странке која је у формирању, обратио се представник координационог одбора странке, Давид Тепић, који је у уводном говору указао на проблеме који већ дуги низ година прате српску националну заједницу, која је у многим сегментима друштва дискримисана и којој су добрим делом ускраћена права каква имају друге националне мањине у тој земљи. Оснивањем странке, Давид Тепић истиче, почиње и правилно постављање ствари у погледу остваривања права српске мањине, а чим представници странке уђу у парламент Словеније, тад ће се моћи на глобалном плану решавати будућност српске заједнице, а са њом и будућност наше деце.

Повучена је паралела између стања српских заједница у Хрватској и Словенији и констатовало се да је промена неопходна, јер србима прети тотална дискриминација и катастрофа коју одлично проводе бескрупулозне политике како хрватских тако и словеначких власти. Не размишљају на последице такве штетне и лоше политике која се спровoди, да исте могу као бумеранг да се врате њиховим националним мањинама које егзистирају у другим земљама. За сад њихове мањине су испоштоване и уставно признате у свим сегментима друштва, што евидентно није случај у напред наведеним примерима и паралелама које смо навели.

Свечаност и отварање манифестације је почела са Химном Србије, а иза ње је изведена химна Републике Српске. Председник Удружења српских књижевника Словеније Саша Гајић је присутнима уприличио поздравни говор добродошлице.

ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗЛАТНО ПЕРО

Иза кратког говора овогодишњег лауреата, председник удружења српских књижевника Словеније, г. Саша Гајић је уручио награде Златно перо 2016.
У Љубљани је 6.јула 2016. год. одржан састанак комисије за доделу литерарне награде и признања Златно перо, Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније. Стручна комисија (жири) прегледали су 220 радова (од којих је било 7 непотпуних) преостали су у року, предвиђеним пропозицијама конкурса, приспели на адресу Савеза српске дијаспоре Словеније и УСКС. Комисија је прегледала споменуте радове и закључила да пропозицијама конкурса, као и литерарним критеријама одговарају следећа ауторска дела: Песник Ратко Поповић из Шњеготине – Челинац Р. Српска прву награду златну медаљу и повељу, песник Борислав Бора Благојевић из Новога Сада Р. Србија другу награду срeбрну медаљу и повељу и песник Јоже Бренчич из Врхнике Р. Словенија, трећу награду бронзану медаљу и повељу.
Они чије су песме на међународном конкурсу освојиле повеље и златне медаље академских критерија су песникиња Зорка Чордашевић из Немачке, песник Раде Пантелић из Београда, Р. Србија, песникиња Славица Клеин из Аустрије повељу и срeбрну медаљу и песник Миодраг Томић из Р. Србије, повељу и срeбрну медаљу.
Заслужене награде, признања и плакете у име организатора поделио је председник Саша Гајић у великој дворани Друштвеног дома Бежиград, након наступања добитника 27. августа 2016. године. Велика дворана била је препуна гостију, а услед одлично интерпретираних победничких песама, и незаборавних наступа наших песника, сала је била у знаку громогласних аплауза за награђене.

Затим је следио кратки Говор лауреата.

У име учесника 6 Међународног конкурса “Златно перо” Љубљана 2016 и у своје лично име користим прилику да се од срца захвалим организаторима на доброј организацију и пријему награђених. Требамо бити срећни и поносни, што Савез српске дијаспоре Словеније има добро организовано руководство на челу са Сашом Гајић и Давидом Тепић и њиховим сарадницима.
Мени је припала посебна част, да моја пјесма ПШЕНИЦА буде награђена златном медаљом. Што је и велика обавеза да и даље наставим са писањем што ћу свакако и чинити.
ССДС и “Удружењу српских књижевника Словеније” и њиковим члановима желим много успјеха у будућем раду. Као и свим учесницима и награђенима на овој манифестацији. Велика је част бити у друштву великана наше поезије као што су Зорка Чардашевић, из Њемачке, Раде Пантелић из БГ, Борислава Благојевића из Србије Славице из Беча и других учесника. Поздрав свима

За сутрашњи дан је најављена протестна шетња и посебнa захвалност је указана спонзорима манифестације . Они су:

1.Савез српске дијаспоре Словеније,
2.Удружење српских књижевника Словеније,
3.Српско удружење Словеније »Стеван Синђелић« Љубљана,
4. Публициста господин Саша Гајић,
5.Српско удружење »Косовка девојка« Љубљана,
6. Директор Инштитута Превент Љубљана Милан Гајић
7.Окрепчевалница »ЗОКИ« Зоран Јовановић с.п. Љубљана,
8.Милорад и Ружа Савић
9. Драгослав и Томка Драгосављевић
10.Јавни склад за културне делатности Љубљане и РС,
и наравно наш генерални спонзор Инштитут, Институт Превент Љубљана.
Програм на најлепши начин завршио фолклор КУД-А Синђелић из Љубљане. У наставку је присутнима свирао –ОРКЕСТАР ВЕСЕЛА СРЦА са Миланом Ћосићем на челу.

ПРОГРАМ ДРУГИ ДАН

Културни дефиле незадовољства почело је испред Скупштине општине Бежиград у 12 и 30, а настављена је улицама Љубљане до центра града, завршава код прешерновог споменика, на великом Прешерновом тргу у Љубљани. Културни дефиле на Прешерновом тргу у 12.30 и повратак испред православне цркве »Ћирила и Методија«.
Свима којима није јасно који је значај културног дефилеа објављујемо истину и дајемо одговоре која је то суштина, културног дефилеа кроз Љубљану (28.08.2016).

Ми смо кроз дефиле центром Љубљане правили промоцију српске културе, српског фолклора и на један леп достојанствен начин указали словеначкој јавности на лепоту српске културне баштине. Тиме је послата порука, да се народу који има такву културу и такве културне представнике морају признати права и омогућити, да се у Словенији негује кроз институције српски језик и српска писменост. Наша деца обучена у прекрасне народне ношње, која су играла и певала су симбол будућности и били су нам свима радост и понос у презентацији Веселих дана.

Лепота српског фолклора заједно са врхунским књижевницима је достојанствено стала испред Прешерновог споменика, који симболично представља темељ словеначке културе и писмености. Зато смо направили промоцију наше културе, наше писмености и наших обичаја, то није био протест, него изведба културних програма у знак скретања пажње словеначке јавности нато да јењ дошло време, да се у Словенији поштује српска култура равноправно како Срби поштују Словенску. Организатори!

Затим су уследили такмичарски наступи фолклорних и певачких група.
• Прво такмичарско место је освојила певачка група КУД »МИРКОВО КОЛО« ВРБАШКА ГРАДИШКА
• СКПД »ПРОСВЕТА« КОЗАРСКА ДУБИЦА
Певачка секција »УНА« освојила друго такмичарско место
• СУС “Стеван Синђелић “Љубљана, певачка група “Млади синђелићи”
освојили треће такмичарско место.

На међународном хармоникашком такмичењу Златна хармоника Љубљана 2016 поред 15 пријављених, победу је однео Милован Галић из Републике Српске, који је одликован златном медаљом и повељом. Поворка се упутила ка порти српске православне цркве где је у наставку дана уприличен програм са којим је званично завршено тродневно културно обраћање Удружења српских књижевника Словеније и Савеза српске дијаспоре Словеније који су били и организатори скупа.
Организатори су се захвалили медијима. Гостима и свима који су својим учешћем допринели великом успеху презентације.

Генерални спонзор догађаја је ИНСТИТУТ ПРЕВЕНТ, ЉУБЉАНА.
Хвала на разумевању, желим Вам од срца срећу и здравље уз угодно дружење! Леп поздрав свима заједно!

Драги наши, организатори, гости и извођачи, ове традиционалне годишње тродневне културно уметничке презентације са заједничким називом 8. »ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ« финанцијски су омогућили:
1.Савез српске дијаспоре Словеније,
2.Удружење српских књижевника Словеније,
3.Српско удружење Словеније »Стеван Синђелић« Љубљана,
4. Публициста господин Саша Гајић,
5.Српско удружење »Косовка девојка« Љубљана,
6. Директор Инштитута Превент Љубљана Милан Гајић
7.Окрепчевалница »ЗОКИ« Зоран Јовановић с.п. Љубљана,
8.Милорад и Ружа Савић
9. Драгослав и Томка Драгосављевић
10.Јавни склад за културне делатности Љубљане и РС,
и наравно генерални спонзор Инштитут, Институт Превент Љубљана.

Институт превент Љубљана
Фирма ограничене одговорности настала је 1990. године
Као предузеће за целокупно решавање превентивне проблематике заштите на раду, противпожарне заштите човекове околине. Дакле, време од 25 године, пре свега несебичног превентивног рада и успешности управо чини огледало њене добре организације. Наравно, захвала иде и свим бројним стручњацима ове институције и њезиног деловања, а наравно и дугогодишњем директору и власнику фирме г. Саши Гајићу.
Успешно реализовани различити пројекти широм Словеније, ту су и бројне стручне књиге из различитих делатности, самохвали морамо бити, да су поједине од њих одређене као обавезно стручно градиво за више и високе школе. Како да не, када су их стварали словенски врхунски угледни стручњаци. Дакле, главне делатности фирме обухватају: анализе, образовање, успособљавање, саветовање, прегледи, мерења, заступања, заложништво, производња и трговина.
Институт се од 2009. до 2011. године нашао у свом веома тешком положају, тако да своја већа потраживања нисмо могли наплатити у вези бројних стечаја Веoграда итд. Наравно таква потраживања у вези субјективних и објективних разлога била су отписана.
Мада са великим залагањем уз божју помоћ, већ у три задње године стали смо поново како кажу – на зелену грану, тако смо уз веома добру успешност почели запошљавати нове кадре, баш недавно смо уз поједине делатности организовали и свој студио у коме запошљавамо искључиво младе студенте.

Свакако, планирамо до краја године запослити и додатне раднике. Сви млади који желе радити и зарадити, нека се јаве код нас, верујемо да ће бити успешни и задовољни. Бићемо мало самохвали у години 2013 и 2014 добили смо и цертификат међународне бонитетне куће, тако да смо од око 1.800 фирми у Словенији уврштени међу 20 најбољих.
Тако су се весело и успешно завршили и ови, oсми по реду Весели дани, председник Саша Гајић у име организатора захвалио се присутнима.

Veseli dani Srpske Dijaspore Slovenije

U Emoni gradu Slovenije,
na jarbolu zastava se vije.
Nema tajne a što da se krije,
Zastava je Srpske i Srbije.

U srcu se domovina čuva,
sa Triglava kada vetar duva.
Pa treperi to srce momačko,
kad ga gleda lice devojačko.

Tad se srpka harmonika čuje,
kolo igra pojac podvriskuje.
Za pravo se u Deželi bore,
Srpski živalj cele Dijaspore.

Nije malo nas 200 hiljada,
gde smo bili a gde li smo sada.
Na popisu Srbin ne postoji,
pa Srbina niko i ne broji.

Srbi slave pravoslavne svece,
kad okupe svu mladost od dece.
Da se nikad i ne zaboravi,
kada Srbin Gospojinu slavi.

Svirac svira a kolo se vije,
igraju se igre iz Srbije.
Nošnja srpsaka svakom lepo stoji,
ko se više te šajkače boji.

Park Tivoli beše ovih dana,
u dvorištu pravoslavnog hrama,
okupi se ta velika svita,
na veliki praznik da se pita?

Gde je pravo Srba u Deželi,
niko o tom’ da priča ne želi.
Ustanove Ministarsva ćute,
šta tražimo prosto da se ljute?

Pa nije nas samo desetina,
nije više ni neka stotina.
Dve stotine hiljada se bore,
svoje mesto pod suncem da stvore.

Joj Evropo gde su ti zakoni,
zar vam nikad u uhu ne zvoni.
Sad je vreme nepravdu otkriti,
u Deželi Srbina šititi.

U Deželi Srbin sada živi,
sa ponosom korenom se divi,
pantalone na bridž rado nosi,
ima čime i da se ponosi.

Dijaspora Srba Slovenije,
kult kulture prosvete ne krije.
Takmiči se, pesme svoje piše,
rodoljublje podiže naviše.

Ministarvo kulture se krije,
evro jedan do sad dalo nije.
Zlatno pero i dalje postoji,
ko će mesto prvo da osvoji?

Zlatno pero kroz godine ove,
dobre pesme i pesnike zove.
Da se prizna, dodeli nagrada,
za pesnika tog Pantelić Rada.

Nagrade su mnoge osvojene,
na postolju uvek pokraj mene.
Priznati se i uvažit mora,
stoji čvrsto Čordašević Zora.

Nagrađenja za pesmu je bila,
pesnikinja Jovanović Mila,
koja dobi priznanje svog rada,
pesma stiže baš iz Beograda.

Stiže pesma ni duga ni kratka,
od pesnika Popovića Ratka.
Pesme svoje on peva bez muke,
stigao je čak iz Banja Luke.

U Srbiji gde Morava teče,
pesme piše skoro svako veče.
Potpisuje samo gde se mora,
ime mu je Blagojević Bora.

Jedna žena lepog belog lica,
Iz Vijene stiže nam Slavica.
Da osvoji povelju priznanje,
i podeli s nama radovanje.
Na konkurs je stig’o iz daleka,
Tomić Mile kog nagrada čeka.
Stigao je posle noći duge,
da opeva miris južne pruge.

Jože Brenčić Slovenac po rodu,
ruku pruži Srpskome narodu.
Po odličje nama se pridruži,
prijateljsvo nek međ’ nama kruži.

Andrej Kokot, poznat je po peru,
piše pesme stvara note svoje.
Pa u žanru kao pravi roker,
svoje dve tri pesme otpevo je.

Gitara je za njega svetinja,
kada samo naštimuje žice.
Pojačalo njemu i ne treba,
svi će čuti dalje od Cerknice.

Veseli su dani Dijaspore,
KUD do KUD-a noga se prepliće.
Nošnje krase momke i devojke,
a i kolo Moravac tu biće.

Pesma naša glasom odjekuje,
ozvučenje, ne treba ni biti.
Te vesele dane Dijaspore,
u srcima mnogi će nositi.

Kada se hor čuje i zapeva,
nota notu iz grla istisne,
joj kako je samo lepo čuti,
kad na kraju glas devojke vrisne.

Radovane ti Miliću brate,
tvoje ime Dijaspora prati.
Ti se i deo istorije naše,
Ambasada to mora da shvati.

I tako nam godine prolaze,
smenjuju se pesnici u stroju.
Pesmom kažu kako samo vole
celu SRPSKU i SRBIJU svoju.

Ko će više poneti priznanje,
ko će biti dobar u igranje,
ko će i MIS svog folklora biti,
priznanje se mora dodeliti.

Dve hiljade šesnestoga leta,
27-og avusta predveče.
Svoju stranku osnovaše Srbi,
u parlament da za pravo kreće.

Prvi lider stranke osnovane,
aplauzom koji je dug bio.
Gajić Sašu Stranke Srpskih prava,
tom priliko sebi postavio.

Na veliki praznik Gospojinu,
liturgija tek je samo prošla.
Zvone zvona Ćirila Metoda,
Stranka prava za Srbe je došla.

David Tepić obrati se glasno,
što pred crkvom stajao je mirno.
Mi tražimo samo ista prava,
za sve Srbe dijaspore zbirno.

Liturgija pravoslavna zove,
na dan svete Gospojine mati.
Gde će lako par hiljada ljudi,
pod okrilje svoje se sabrati.

Sve u porti Ćlimenta Metoda,
zvona zvone dok se sve to zbiva.
Srbima se tu daje na znanje,
da se stranka za Srbe osniva.

Rukovodstvo obeća narodu,
borba neće prestati do kraja.
Dok Srbinu ne prizna se pravo,
što je veće od zvezdanog sjaja.

Nek postoji borba neprestana,
nek luč svetli da se Srbin vidi.
Da li smo to, grđi neki narod
pa Dežela da se Srba stidi.

Socilana Stranko Srpskih prava,
put trasiraj za svoju slobodu.
A daće Bog da pamet nadjača,
da se pravo prizna mom narodu.

Nismo više teniska loptica,
da reketom neko nas izbaci.
Mi smo Srbi mnogi tu rođeni,
al poreklo svakom mnogo znači.

Dižem svoj glas tražeć leka spasu.
Dižem svoj glas kao stranka nova.
Dižem svoj glas tražim svoje pravo.
Da izađem iz ovih okova.

Znam da sunce posle kiše dođe.
Znam i duga posle kiše bude.
Znam da ima ljudi svakojakih,
pokvarenost krasi mnoge ljude.

Znam zora će osvanuti naša,
gospojinski dani kada teku.
Naša borba urodiće plodom,
neka nikog nepravde ne peku.

I tada ću moj Prešerne doći,
na stepenik pokraj tebe stati.
Da ti mogu iskreno od srca,
moju Srpsku pesmu pročitati.

Dok me budeš gledo sa visine,
ti se seti što je nekad bilo.
Priseti se nepravde i tada,
za pravdu se i tada borilo.

Nisam velik kao ti pesniče,
ali imam srce od junaka.
Moraš priznat veliki Prešerne,
svaka mi je, reč velika, jaka.

Ja ću sutra sa šajkačom doći,
krasiće me pantalone bridž.
Bilo je to nekad i sad jeste,
kod Srbina i pravi imidž.

Krstiću se sa tri prsta svoja,
nazdraviću sa hlebom i soli.
Srbin jeste dobroćudan čovek,
zato njega nepravda i boli.

Hvala rode domaćine mili,
na dočeku stisku ruke moje.
Hvala dalje na pozivu samo,
gde se pesme čitaju i poje.

Bog će dati neka nova jutra,
nove dane i blažene zore.
Ko iz bajke kada neki sluga,
stane nogom u te carske dvore.
Zagrljaji i poljupci naši,
koje samo prijatelji znaju.
Bili su nam na samom početku,
dok poljubac sledi i na kraju…

Vidimo se vidimo junaci,
vidimo se Gospojine nove,
kad će opet novo Zlatno pero,
na Vesele Dane, da nas zove..

Nisam ljubitelj puške, a ni metka,
niti britke sablje da se borim,
ali držim pero u desnici
da tim vidom kažem da te volim.

31.08.2016/Autor pesme: Rade Pantelić

ПШЕНИЦА

Пшеница је благородно жито
А ипак је мученица права
Кад је мељу пролази кроз сито
Кад је мала зелена ко трава

У јесен је из окна изваде
Па је неким прашком третирају
Ратар вриједно на пољима ради
Преко зиме спрема јој одају

Кад заору кукурузна поља
Златно сјеме десницом бацају
Све у нади, да ће бити боља
Увјек истом они се надају.

Сјеме мало земљица претешка
А за вратом трактор и брнача
Испод бразде, пшеница се смјешка
Муке трпи али нема плача.

Кад се мало та бура утиша
Од трактора и других машина
Њој се за врат, спусти хладна киша
Падне снијег и окује зима

И тако ће она до прољећа
Испод снијега да мучи и трпи
А после ће доћи мука већа
Кад је оштри буду жели српи!

Од априла па до краја маја
Када сунце по пољима засја
Из стабљике нарасту пераја
А из врата повелика класја

То су за њу најсрећнији дани
Ускоро ће бити пожевена
Својим родом, људе ће да храни
Тад јој гора долазе времена.

Нове јој се отварају ране
Кад последњи тренутак одзвони
Дође комбај и до земље жање
А класје јој кроз бубањ прогони

Ратари су на њу поносити
Кад комбаји силосе напуне
Није лако хљебно жито бити
Све су њене покидане струне!

Ни ту њеној муци нема краја
У млину ће да јој буде страшно
И тада ће, сјетити се маја
Кад је буду самљели у брашно.
Кад посао заврше млинари
Још ће веће да претрпи муке
Тада ће је мучити пекари
Прогонећи тијесто кроз руке.

И коначно моћи ће и лећи
У облику тијеста и пецива
Али само у огњене пећи
Из којих ће да изађе жива.

Само што је изваде из пећи
Ко и досад у свакоме вијеку
На комаде ножи ће је сјећи
Биће храна свакоме човјеку

Нека знаде и мртво и живо
Порука је са небеског крова
Од пшенице, зашто је кољиво?
Пшеница је пуна благослова

И зато јој ја у своје име
Посвећујем ове скромне редке
Под Узломцом, у сред Шњеготине
Хранила је она моје предке

Аутор песме: Ратко Поповић

КОШУТА

Кошута ми у снове долази
И лагано на врата улази
О како је лијепа умиљата
Сва од сребра и сувога злата

Од скерлета хаљина је њена
Каже тражи једнога јелена
Шума густа високи обронци
Јелена су уловили ловци

Па је мени свратила у снове
Да је чувам до године нове
На посјети теби много хвала
Чуваћу те Кошутице мала

Ако треба и до краја љета
Ти си цвијеће које ријетко цвијета

Аутор песме: Ратко Поповић

СВЕ СУ ЧАШЕ ПОЛОМЉЕНЕ

Све су чаше поломљене
Нема више вина
Само моја горка
И њена судбина

Не дирајте ране
Ни моје ни Њене
Не пије се вино
Из чаше сломљене

Даљина нас раздвојила
А пјесма нас веже
Између нас многи
Километри леже

Хајде сиви соколе
Посуди ми крила
Да одлетим тамо
Гдје је моја Вила

Док ја будем летео
Ти се мене сјети
На твојим ћу крилима
Вољену донијети

Крила ћу ти вратити
Вјеруј ми соколе
Јер и тебе многе
Соколице воле

Аутор песме: Ратко Поповић
У МИЛЕШЕВИ

Звони манастирско звоно у кишно јутро
Што виси у звонари к,о сат на клатном
Шест је већ прошло и молитва траје
Монахиње Христу се дају и крсту златном

У немој полутами на крилима Анђела белог
Са украшеног олтара лелуја одсјај свеће
И прах Савин тихо силази са небеса
С,Господом да опет види наше распеће

И бљесну слика са неокречених дувара
Што су настале крадом у Турско време
И као тајновите сенке на рубу таванице
Нестану у храстовој греди што чува слеме

И све се умири после од шума Милешевке
А одозго са магленог стења извиру световна лица
Ниске бројаница у низу на вратима храма
Чувају окрњену светлост изнутра од ластавица

И знам да овде умиру све невоље људске
Као да време стоји и да су сви сати мртви
У неком обећаном рају где правда истину тражи
Благосов се проспе у опрост и џелату и жртви

Мајстори зографи оставили су време које тражим
Да на белој хартији клечећи песму словима златим
И на крилима Милешевског Анђела белог
Равници и цару Лазару идем да се вратим

Аутор песме: Борислав Бора Благојевић

КУДА ЈЕ ОТИШЛА

Свуда срећу сусрећем,
на фотографијама,
дотакне ме мелодијом,
трепери у крошњама
и шапуће у летњим вечерима.

Зури у мене
зачуђеним очима
на обронцима хтења
док тонем
у живи песак свакидашњице.

Кап тишине
прође из дана у веће
док хватам равнотежу
на ивици ноћи
и претварам је у мисао.

Ништа није заувек,
жар избледи,
кафа се охлади,
цигарета угаси
и време прође.

Зими ми доносила пролеће
у капима и снежним пахуљицама.
Створио сам је за себе,
постало јој је тесно у одећи,
махнула ми из одлазећег воза.

Аутор песме: Јоже Бренчич

ИСКЛЕШИ ДО КРАЈА

Поток жубори песму
преко стена сећања.
Час баладе, тужбалице
час поскочне мелодије
шапуће гранама
повијеним над водом.
Стене су уморне
обрасле муљем времена
клизаве као путеви свакидашњице.
Не тражим више кутке,
разиграност као некада у пролеће,
корак је спорији.
Потези нису нагли
мимо саграђених мостова
и путева које означаваш
у свим нијансама жеља
младалачке плаховитости
међу љигавим гљивама.
Одећа је поцепана,
пртљаг тежак и крвав,
свуда трагови трња.
Поток и даље жубори
нека исклеше до краја
ове стене сећања.

Аутор песме: Јоже Бренчич
МОРЕ И СТАРАЦ

оног лета нисам размишљао
о светлосним годинама растојања између светова
и полетео сам међу сазвежђа
на крилима израслим након неколико чаша вина
у башти ресторана уз море

за свој свет сам исткао небо
које дотичем својом смелошћу
сунце ми дарује много времена
чак и месецу позајмљује своју светлост
а море блиста у својој хучности

месечев сјај хлади ми чело
црвене руже ограничавају ме својим трњем
морао бих да их затворим у кавез за дивље звери
да не би била опасна та њихова лепота
хоћу да будем као дрвеће које озелени у свако пролеће

речи су као јато црних врана
гракћу гракћу после гозбе са трешњама
незадовољне тиме што су уништиле
кораци одјекују као моја празнина
слутећи гранитне љиљане који ми боје лице
ноћно лице неба је забринуто
кад у зору зазвоне звона
и море је засићено садашњошћу
неће ме више бити кад сунце обоји твоје очи
раскош увек рани и измами сузе

Аутор песме: Јоже Бренчич

КЋЕРИ ОЛИВЕРА

Ти сањаш о принцу и витезу снажном
да ће једног дана доћи да те проси,
ни слутила ниси шта ти судба носи
да ће мјесто срећеом даривати казном.

Све жеље и наде падоше у воду
твоје срце више нико и не пита,
наредба је стигла бијесног Бајазита
да у харем дођеш – понижење роду.

Из одаја царских ти крену џелату
мислиш како лажно да одглумиш срећу,
и Христос је мирно ишао распећу
да Србију спасеш, да помогнеш брату.

Браћа сузе роне у земљу гледају
међу њима сестра, Христолика бреза,
грозница их тресе, прожима их језа
кад убици Оца, сестрицу предају.

Сва Србија цвили у шпалире стала.
Скрхана од бола, тужна, ојађена.
Од Крушевца града па све до Једрена
испред твојих стопа руже посипала.

Још само пјесници и њихова пера
више твоје име не спомиње нико,
јабуко од злата, иконо и дико.
О, жртвено јање, кћери Оливера!

УСКС – аутор. Зорка Чордашевић

ЉУБАВ У ПЕСМИ ЗАПИСАНА
Песму бих да пустим из груди,
онако, на слободу, као птицу
из кавеза – да живи!!
Да буде слободна,
да јој се диве, да осети радост,
милост и она миловањâ
која су у мојим сећањима сада.

Не, нећу безобразно и гараво
да погледам,
нећу пијано, ни пуно емоцијâ,
без уздаха!!
Нећу ни да признам да те још волим
… као некада.

У ствари – не смем!!!
Јер наш почетак увек мирише на крај.

А на том крају увек тешим себе,
да само је навика остала,
и по која наша избледела слика,
пуна прашине због годинâ…

Чудна је то љубав била…

Сад љубав наша живи у песми,
теби написаној.
Па је пуштам на слободу.
Јер једино тако остат’ ћемо
вечно у љубави – на папиру записано.
Аутор песме: Славица Клеин

УСКОРО ЋУ ТЕБИ ДОЋИ
-елегија-

Још се сећам моје драге мајке
њених топлих, нежних загрљаја,
било је то могу сада рећи
од рођења све до њеног краја….

Оде мајка, оде небу горе,
оста суза на мом тужном лицу.
и сећања на лик мени мили
који оста свом сину јединцу..

Сада само, черсто свећу палим
често кажем моја стара мати,
старост пуста ево дошла мени
и мени се броје задњи сати..

Ускоро ћу И ја теби доћи,
у загрљај ти ме мајко прими,
смртици смо сви на овој земљи,
са земљом ме ти мајко сједини….
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић
Осећам те мила…
-љубавна-

Осећам руке, твоје на на мом телу.
И толплину меку која ме опија.
Осећам како, твоје тело гори,
док моја близина, сва ти више прија.

Осећам како, све мирише на те,
на тај поветарац који мирис носи.
Осећам да си, све ближа и ближа,
као талас мора да ти је у коси.

Осећам усне да су ближе теби,
на корак само да би нам се среле.
Осећам дуње у руци трепере,
Осећам крај себе љубав жене вреле.

Осећам те мила танану и нежну,
у твом плавом оку, видим поглед среће.
Гледам задовољно док блистају звезде,
са тобом се моја васиона креће.
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић
Бићеш моја звезда…
-љубавна-

Скинућу облак и дугу са неба.
Скинућу хиљаде звездица што сјају.
Скинућу и месец ако ти то тражиш,
само да ми будеш у мом загрљају.

Скинућу змаја са небеских двора
и пелепу вилу са Мироч планине.
Скинућу брда, зауставит реку,
само да ме очи од суза не пеку.

Скинућу мој кров и са њега цреп,
да дозидам у вис још два до три спрата.
Морам ти признати да те лудо волим
и да си ми сада вреднија од злата.

Како си ми само узбуркала тело,
и као торнадо сад кључа и бије.
Па не волим ноћ кад у кревет идем,
јер у дугој ноћи нема да се спије.

А када ми дођеш бела моја вило,
бели мој анђеле дуге плаве косе.
Са твојих усана и са твога тела,
покупићу у сласт задњу капљу росе.

Бићеш моја звезда најлепша у ноћи,
бићеш дуга среће која све то прати.
У тој ноћи лудој о којој се сања,
своју ћу ти љубав ја заувек дати.
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић

ВИНОМ НАПИСАХ ПЕСМУ

Ове ноћи ми песма клизи
док чашом вина натапам душу
тражечи за кафанским столом разум,
љубав, слушајући гитару тужну.

Доста, рекох себи!!! Конобар!
Пиће за целу кафану!
Гитаре свирајте за мојим столом!
Па нек се попије,
нек се сватко напије,
нек се зна када песник тугује
и песмом љуби,
љуби душом боема.

Кад љубим, свака кафана је иста
било да је у Београдска Скадарлија,
Стенка ил тамо нека српска кафана у Бечу.

Чувају успомене на љубави,
туге, смех и песму
а мени лека нема, па вином душу лечим.

Ма живели!
Не морате ме нико разумети,
не морате разумети љубав моју,
љубав песника што полупијан написа песму.

Аутор песме: Славица Клеин
ПИЈАНА И ЛУДА, ПА ШТА

Ноћ, светла великог града,
маме ме у сусрет к'теби
У руци чаша шампањца
– наздрављамо;
(Душо за нас!)
А у ћошку тамбураши
свирају песму нашу
на подијуму
ресторана „Брезе“

Ти и ја у загрљају
– све очи су упрте у нас.
Волим те и овако пијана
нек миришеш на цигарете
и шампањац…
( љубав из чаше вири)
Сваким гутљајем све
више те волим
жељна твог додира и тебе…
пијана сам и луда хаха, па шта!
(горим од додира твог)
Можда ћу те сутра пожелети опет,
а можда се ничега нећу сећати…
Пијана сам и луда, небитно!

Испиј ме, испиј до дна, ова ноћ само је наша…
Аутор песме: Славица Клеин

***

TRISTA ŠESDESET PET DANA

ZBOG TEBE BI BOGOVI
PADALI NA TEME
A JA SAMO UZDAHNEM
S´VREMENA NA VREME

NE ŽELIM TE VIŠE
NIT´SI SRCU MILA
SA TUĐEG SI IZVORA
HLADNU VODU PILA

GREHOVE SI NAKUPILA
SVE SE JEDNOM PLAČA
NIKAD´ SE ZA LJUBAV
PREVAROM NE VRAČA

TRISTA ŠESDESET PET DANA
I TOLIKO NOČI
DA PONOVO IMAŠ MENE
NEĆE TI POMOČI

KĆERI MOJA DIJAMANTU MALI

SUDBINA SE POIGRALA SA ŽIVOTA TRI
RODITELJE RASTAVILA OSTA MALA KĆI
AL´ NISU DALI DA JE TUŽNA
U SNU NI NA JAVI
BORILI SE KO ĆE VIŠE DATI JOJ LJUBAVI
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MALI
DOK SMO ŽIVI TEBI
NE SME NIŠTA DA ZAFALI
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MALI
DOK SMO ŽIVI TEBI
NE SME BAŠ NIŠTA DA FALI
RASTEM RASTEM MILI
OČE DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA TI SI ŽIVOT MOJ
RASTEM RASTEM MILI
OČE DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA TI SI,
TI SI ŽIVOT MOJ
ROĐENDAN JE DANAS
TVOJ NAZDRAVIMO SADA
DA POSTANEŠ SREĆO MOJA
LEPOTICA GRADA
ROĐENDAN JE DANAS
TVOJ U SRCU MI NADA
DA ĆEŠ UVEK BITI SREĆNA TUŽNA NIKADA
GODINE ĆE DA PROLETE NEUBRANI CVETE
REĆI ĆEŠ MI UDAJEM SE NISAM VIŠE DETE
SVAKOG OCA STEGNE
SRCE ZAŽARI MU LICE
KAD KROZ JECAJ KAŽE
SRETNO KĆERI JEDINICE
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MOJ
RASTEM RASTEM MILI OČE
DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA – TI SI ŽIVOT MOJ
JA SAM ŽIVOT TVOJ

MAJKO – ZVEZDO DANICE

JEDNO JE SUNCE I SVETLOST DANA
JEDNO JE SRCE A PUNO RANA
MNOGA SU CARSTVA AL JEDNA KRUNA
KAD KAŽEŠ MAJKA USTA SU PUNA

OTHRANI NAS MAJKA STARA ODLETOSMO U SVET BELI
OSEDELE KOSE NJENE BRINUĆI SE DA L SMO JELI
ŽELJNO ČEKA SVAKOG DANA GLEDAJUĆI NIZ DOLINU
TEK ŠTO NAS JE OTHRANILA MI OTIŠLI U DALJINU

NEBI MAJKA BILA MAJKA KADA NEBI ZAPLAKALA
NAJMILIJE KAD DOČEKA IL KAD BI IH ISPRAĆALA
TELO DRHTI TEŠKO DIŠE NE IDITE NIKAD VIŠE
MAJKA SAMO ZA VAS ŽIVI AL NE MOŽE DA VAM PIŠE

ŠIRI RUKE MAJKA STARA BLAG JOJ POGLED SNENO LICE
DO NEBATI ZA SVE HVALA NAŠA ZVEZDO DANICE
KAO DUGA POSLE KIŠE ZATREPERE OČI NJENE
KAD OKUPI JATO SVOJE SVE SU ŽELJE ISPUNJENE

BLAGI POGLED SNENO LICE NAŠA ZVEZDO DANICE

NAŠA ZVEZDO DANICE
NAŠA ZVEZDO DANICE
NAŠA ZVEZDO DANICE
AUTOR: Borivoje Boki Manojlović

Tužna ruža

Na proplanku dok zora rudi,
tužna ruža iz sna se budi.

Podižuci svoju snenu glavu,
da ugleda ona rosnu travu.

U šumi se čuje ptica poj,
iz obližnjem grmu pčela roj!

Obuze je neka čudna tuga,
mi imamo svako svoga druga…

Tužna ruža, ostala je sama,
danas, sutra, svakog Božijeg dana!

Šetaše proplankom momak mlad,
umoran, zamišljen, sjede on u hlad…

Prosit dragu krenuo je on,
slušajući stazom životinja lom.

Misli kako obradovat milu?
Novca nema za zlato i svilu!!!

Pažnju mu privuče ružin miris,
i prekrasni cvetovi, stajaše uvis.

Kakav divan prizor, lepote i sjaj,
i pomisli tako – to je poklon znaj.

Uzbra dragoj ruža tih cvetova par,
I odnese dragoj cvetove na dar!!!

U daljini čuse i crkveno zvono,
i ruža uzdahnu ,,Svatovi su ono!!!

Na pamet joj pade tada,
da nježnim pupoljcima isprosena mlada!!!

Toga dana ruža više nebi tužna,
Shvatila je tada da je ljubav nužna!!!!

Zasija ona u punom sjaju svom,
i udalji tugu u momentu tom…

i obeća ljepotom i mirisom svojim,
da će radost djelit, parovima brojnim!!!

Autor pjesme: Tatjana Gnjatović

Tradicionalni osmi “VESELI DANI SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE” – velika prezentacija bogate kulture, dostojanstva, poštenja i ponosa. Protesti nezadovoljstva ispred: Protivkorupcijske komisije Slovenije, Sudova Slovenije, Državnog tužilaštva Slovenije, Policije slovenije, Ministarstva za unutrašnje poslove Slovenije i Ministarstva za kulturu Slovenije. Upravo ispred ulaza u zgradu po našem Ministarstva (pre za Srbe nekulture) uz igranje užičkog kola mladi Srbi pokazuju da se i oni žele veseliti i družiti, za takve kulturne realizacije potrebna su i novčana sredstva. Dakle, sredstva koja se razdeljuju već 9 godina u navedenom ministarstvu sa strane Evropske Unije i to oko 20 miliona evra, jedino Savez srpske dijaspore i njigova društva svih tih godina na konkursuima nisu dobili niti jednog centa. Dok navedeni savez unatoč ima između ostaloga i priznat status društva posebnoga interesa i značaja za kulturu od istog ministarstva, na osnovu kojeg bi u startu moglo dobiti više do 20% nego oni koji ga nemaju. Protesti su između ostaloga održani i pred: Protikorupcijskom komisijom, Okružnim, Višim i Vrhovnim sudovima, Tužilaštvom, Generalnom policijskom upravom i Ministarstvom za unutrašnje poslove u vezi montiranja i osuđivanja nevinih Srba po Sloveniji. Navedeni protesti uz marš bili su održani 27. avgusta 2016. godine u 12:45 sati, dok su navedeni su za 28. avgust 2016. Godine otkazani zbog velikog broja učesnika ispred pravoslavne crkve (oko 1700), pa sami organizatori nisu predvideli toliki broj u svojim prijavama policiji. Srbi kao 200.000 najveća nepriznata manjina u Sloveniji redovno podmiruju svoje razne poreze i dadžbine, čija novčana sredstva idu i u ovo ministarstvo, ali da dobiju bar skromne iznose, za Srbe u Sloveniji toga nema. Disktriminacija, dragi moji za Srbe isključivo na svim porama života u ovoj Alpskoj Deželi. Upravo u njoj su već 25 godina Srbi građani nižeg reda. Upravo isti dan je formirana i prva srpska stranka “SOCIJALNA STRANKA SRBA SLOVENIJE”, koja će se uz mnogo drugoga boriti i za ljudska prava Srba u Sloveniji uz priznanje svoje srpske zajednice u ovoj Alpskoj i Evropskoj Deželi diskriminacije iskljuičivo do Srba. Organizatori.

КУЛТУРНИ ПРОТЕСТИ У ЉУБЉАНИ

Традиционални осми “ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ” – велика презентација богате културе, достојанства, поштења и поноса. Протести незадовољства испред: Протикорупцијске комисије Словеније, Судова Словеније, Државног тужилаштва Словеније, Полиције словеније, Министарства за унутрашње послове Словеније и Министарства за културу Словеније. Управо испред улаза у зграду по нашем Министарства (пре за Србе некултуре) уз играње ужичког кола млади Срби показују да се и они желе веселити и дружити, за такве културне реализације потребн су и новчана средства. Дакле, средства која се раздељују већ 9 година у наведеном министарству са стране Европске Уније и то око 20 милиона евра, једино Савез српске дијаспоре и њигова друштва свих тих година на конкурсуима нису добили нити једног цента. Док наведени савез унаточ има између осталога и признат статус друштва посебнога интереса и значаја за културу од истог министарства, на основи којег би у старту могло добити више до 20% него они који га немају. Протести су између осталога одржани и пред: Протикорупцијском комисијом, Окружним, Вишим и Врховним судовима, Тужилаштвом, Генералном полицијском управом и Министарством за унутрашње послове у вези монтирања и осуђивања невиних Срба по Словенији. Наведени протести уз марш били су одржани 27. августа 2016 године у 12:45 сати, док су наведени су отказани за 28. август 2016 у вези великог броја учесника испред православне цркве (око 1.700), па сами организатори нису предвидели толиког броја у својим пријавама полицији. Срби као 200.000 највећа непризната мањина у Словенији редовно подмирују своје разне порезе и даџбине, чија новчана средства иду и у ово министарство, али да добију бар скромне износе, за Србе у Словенији тога нема. Дисктриминација, драги моји за Србе искључиво на свим порама живота у овој Алпској Дежели. Управо у њој су већ 25 година Срби грађани нижег реда. Управо исти дан је формирана и прва српска странка “СОЦИЈАЛНА СТРАНКА СРБА СЛОВЕНИЈЕ”, која ће се уз много другога борити и за људска права Срба у Словенији уз признање своје српске заједнице у овој Алпској и Европској Дежели дискриминације искљуичиво до Срба. Организатори.

SOCIJALNA STRANKA SRBA SLOVENIJE – želi za Srbe u Sloveniji samo jedno, što već 25 godina imaju
drugi. Dakle, što već imaju priznate slovenačke manjine izvan Slovenije. Osnova je jedinstvo Srba Slovenije
kod zahteva za priznanje naše najbrojnije (200.000) srpske manjine u Sloveniji. Rekoše nam ovih godina
bezbroj puta – znate to teško ide, treba menjati odnosno dopuniti slovenački ustav. Činjenično, upravo taj
ustav pisali su ljudi, vlade, koji pišu zakone, menjaju ih ili dopunjavaju, pa neka to i naprave. Programski SSSS
se zauzima za očuvanje jezika i pisma te kulturno-verskog identiteta Srba u Sloveniji. Formiranje stranke
održano je u Velikoj dvorani Društvenog doma Linhartova cesta 13 u Ljubljani Bežigrad 27. avgusta 2016.
godine u 17:20 sati. U vodstvo stranke jednoglasno (171) izabrani su: predsednik stranke Saša Gajić, prvi
potpredsednik stranke Igor Mitić, drugi potpresednik stranke Svetlana Vojvodić, tehnički sekretar stranke
Božidar Spasić i generalni sekretar stranke David Tepić. Prvi govori vodstva stranke održani su 28. avgusta
2016 godine u dvorišti Sv. Pravoslavnog hrama Sv. Ćirila i Metoda u Ljubljani pred više hiljada prisutnih Srba.
Socialna stranka srba Slovenije želi za Srbe u Sloveniji samo jedno, što već 25 godina imaju drugi. Osnova je
jedinstvo Srba Slovenije kod zahteva za priznanje naše najbrojnije srpske manjine u Sloveniji. Programski
SSSS se zauzima za očuvanje jezika i pisma te kulturno-verskog identiteta Srba u Sloveniji. Svakako i za
međukulturna ljudska prava modernog društva, društveno-ekonomske i socijalne garancije za sve penzionere i
radnike. Ostvarivanje prava i jednakosti Srba i svih slovenačkih državljana. Briga za zdravlje, radnu, životnu i
prirodnu okolinu. Između ostalog SSSS je i socijalna stranka, želja nam je da interes kapitala ne ugrožava
socijalna prava radnika ili preostalih njenih državljana.
Mi smo za dostojan život i jedinstvo svih slovenskih državljana, ne gledajući na verski, nacionalni ali kulturni
identitet, kao i za:
– kvalitetniji i zdraviji život te okolinu,
– socijalnu stabilnost i nikakva rešenja koja bi smanjivala zaslužne penzije bilo kojih državljana,
– uvek smo protiv korupcije u policiji, tužilaštvu in sudstvu (hitno izbacivanje takvih štetnih pojedinaca),
– posebne ugodnosti za đake i studente,
– ekonomski prosperitet i veću zaposlenost svih, a posebno mlađih,
– podržavamo sva dobra rešenja u duhu blagostanja za sve slovenačke državljane,
– podržavamo preventivno delovanje, čistiji zrak, vodu, reciklaže,
– ostvarivanje boljih životnih i radnih uslova gradova i sela,
– osuđujemo sve nezakonske radnje, kao i pronevere državne imovine te povrat navedene i odgovornost
upletenih,
– protiv smo svake diskriminacije, laži i korupcije, nestrpljivosti, bilo od koga da dolazi,
– podržavamo znanje i zamenu nesposobnih,
– otvoreni smo i prihvatamo svaki pametan dijalog koji ima cilj za bolji prosperitet i život u zajedničkoj domovini.
Ne okrećite leđa iskrenom prijatelju i pravoslavlju. Pravda i jedinstvo sa verom u Boga,
za naciju pravoslavlja svoga.
Na budućim izborima – Vi svojim glasom doprinosite: pravdi, budućnosti, blagostanju, doprinosite sebi. Vodstvo
stranke.

Прва политичка странка Срба у Словенији
СОЦИЈАЛНА СТРАНКА СРБА СЛОВЕНИЈЕ – жели за Србе у Словенији само једно, што већ 25 година
имају други. Дакле, што већ имају признате словеначке мањине изван Словеније. Основа је јединство
Срба Словеније код захтева за признање наше најбројније (200.000) српске мањине у Словенији.
Програмски СССС се заузима за очување језика и писма те културно-верског идентитета Срба у
Словенији. Формирање странке одржано је у Великој дворани Друштвеног дома Линхартова цеста 13
27. августа 2016. године у 17:20 сати. У водство странке једногласно (171) изабрани су: преседник
странке Саша Гајић, први подпредседник странке Игор Митић, други потпреседник странке Светлана
Војводић, технички секретар странке Божидар Спасић и генерални секретар странке Давид Тепић. Први
говори водства странке одржани су 28. августа 2016 године у дворишти Св. Православног храма Св.
Ћирила и Метода у Љубљани пред више хиљада присутних Срба.
Социална странка срба Словеније жели за Србе у Словенији само једно, што већ 25 година имају други.
Основа је јединство Срба Словеније код захтева за признање наше најбројније српске мањине у
Словенији. Програмски СССС се заузима за очување језика и писма те културно-верског идентитета
Срба у Словенији. Свакако и за међукултурна људска права модерног друштва, друштвено-економске и
социјалне гаранције за све пензионере и раднике. Остваривање права и једнакости Срба и свих
словеначких држављана. Брига за здравље, радну, животну и природну околину. Између осталог СССС
је и социјална странка, жеља нам је да интерес капитала не угрожава социјална права радника или
преосталих њених држављана.
Ми смо за достојан живот и јединство свих словенских држављана, не гледајући на верски, национални
али културни идентитет, као и за:
– квалитетнији и здравији живот те околину,
– социјалну стабилност и никаква решења која би смањивала заслужне пензије било којих држављана,
– увек смо против корупције у полицији, тужилаштву ин судству (хитно избацивање таквих штетних
појединаца),
– посебне угодности за ђаке и студенте,
– економски просперитет и већу запосленост свих, а посебно млађих,
– подржавамо сва добра решења у духу благостања за све словеначке држављане,
– подржавамо превентивно деловање, чистији зрак, воду, рециклаже,
– остваривање бољих животних и радних услова градова и села,
– осуђујемо све незаконске радње, као и проневере државне имовине те поврат наведене и одговорност
уплетених,
– против смо сваке дискриминације, лажи и корупције, нестрпљивости, било од кога да долази,
– подржавамо знање и замену неспособних,
– отворени смо и прихватамо сваки паметан дијалог који има циљ за бољи просперитет и живот у
заједничкој домовини.
Не окрећите леђа искреном пријатељу и православљу. Правда и јединство са вером у Бога,
за нацију православља свога.

Srbi u Sloveniji (200.000) najbrojnija još nepriznata manjina veoma je zabrinut, velikadiskriminacija do njih uz diskreditacije i pojedine policijske video montaže, te pojedine montirane sudske postupke ubija srpsko poštenje, pravdu i dostojanstvo.Diskriminacija i diskreditacije u svim pogledima, bilo to kod zapošljavanja, studiranja ili konkurisanja, pa čak kod raspodele Evropskih novčanih sredstava koje EU šalje za ranljive kulturne zajednice u Sloveniji, a deli ih Ministarstvo za kulturu R. Slovenije,već devet godina, Srbi nisu dobili na konkursima sa strane Saveza i njegovih društava niti jednoga evra. Upravo tih godina razdeljeno je u Sloveniji oko 20 miliona evra.Većinu toga novca se razdeli za slovenske subjekte (firme, zavode, društva), bilo bi to veoma lepo ako bi se bar pomislilo da su Srbi u Sloveniji građani bar srednjeg reda.Dakle, kako se činjenično svih ovih 25 godina postupa do Srba u Sloveniji ispada, dajedino oni nisu ranljiva kulturna zajednica, a slovenački subjekti jesu. Naravno, tomnepravdom Srbi se već nekoliko godina bude, boreći se za svoja ugrožena ljudskaprava. Srpska kultura i jezik su u Sloveniji, kao jednoj od savremenih članica EU suveć ugašeni. Zadnji popis stanovništva u Sloveniji 2011 je Srbe kao naciju prestao voditi u svom registru. Tako ispada, da u Sloveniji Srba statistički nema. Pojedina srpska društva i Savez ima priznat status državnoga interesa za kulturu, a to znači da mogu na konkursima za kulturu već u startu dobiti do 20% više nego oni koji to nisu. Dakle, to je samo na papiru, inače u praksi Srbi su građani nižeg reda, većinom oni ne prime ništa. Dana 27.8.2016 ispred zgrade Društvenog doma Ljubljana Bežigrad,Linhartova cesta broj 13 u 12 i 30 sati izvest će se Protestni marš nezadovoljstva i to ispred: Ministarstva za kulturu, Ministarstva unutrašnjih poslova, Državnog tužilaštva, Okružnog, Višeg i Vrhovnog suda Slovenije te Slovenske protikorupcijske  komisije. Istoga dana na istoj adresi sa početkom u 17:00 sati oformiće se i prva srpska stranka u Sloveniji sa nazivom “SOCIJALNA STRANKA SRBA SLOVENIJE”.Poslan je i dopis Vladi R. Slovenije, da našu delegaciju po mogućnosti što pre primi predsednik. Ako delegacija ne bi bila primljena, ne isključuje se nastavak protesta pred Vladom R. Slovenije i većim gradovima, već krajem ove godine nadalje, odvijaće se povremeno prometno paralizovanje državnih graničnih prelaza, većih gradova,pokretanje bojkota kupovine slovenačke robe po EU članicama i izvan nje i to preko pojedinih političkih stranaka i nevladinih organizacija. Sve to, dok se u Sloveniji prava Srba ne digne na neki veći nivo iz ranga državljana nižeg reda, kao i priznanje naše najveće još nepriznate srpske zajednice. Mi tražimo samo ono što slovenačke priznate manjine uživaju u Srpskoj – BiH, Srbiji itd. već 25 godina. Srpski pojedinci i pojedina društva koja su hipotetično kupljena nas nimalo nezanimaju. Mi tražimo svoja prava,mada nas već kod toga pokušavaju onemogućiti sa montiranim policijskim i sudskim postupcima. Istini za volju i u Sloveniji je korene raširila korupcija i ljulja čak izvršnu granu slovenačke pravne države.
Za pravdu, naciju, poštenje i dostojanstvo. Organizatori.

U Ljubljani, dana: 15.06. 2016
Početak prijave: 15. jula 2016
Kraj prijave: 15. avgust 2016

Takmičarke koje budu uvrštene za prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, koje sleduju medalje (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS) uz pobedničku lentu. Takmičarkama će pripadajuće biti uručeno u okviru velike međunarodne tradicionalne godišnje prezentacije “ 7. Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, koji traju u Ljubljani od 26. avgusta do 28. avgusta 2016.
Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne infiormacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, ‘ 059/931-023, gsm. 041/369-457 ili putem elektronskih adresa: [email protected] ili [email protected].
Za takmičenje na ovom natječaju mogu se natjecati folkloristkinje, koje su uključene u jedno od registrovanih kulturno umetničkih društava EU u starosti od 15 do 35 godina.
Potrebno je da pravovremeno pošalju svoje overene prijave sa tri fotografije (jedna u celini, druga do pasa) po sopstvenom izboru u jednoj od srpskih narodnih nošnji i treća po sopstvenom izboru odeće i to za vreme objave. Prijave trebaju biti u slovenskom ili srpskom jeziku (ćirilica ili latinica), na gore navedenu adresu organizatora, sa naznakom: Ne otvaraj – prijava za “MISS SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE EU” 27. avgusta 2016 u Ljubljani. Nepotpune prijave organizatori će izdvojiti iz rešavanja.

Izabrane kandidatkinje biće smeštene u Hotelu Bit Center Ljubljana. Putne troškove (autobusa ili voza) i hotelske troškove snosiće organizator.
Takmičarsko natjecanje biće vrednovano u skladu sa stručnom komisijom i kriterijumima organizatora.
Nagrade će biti svečano uručene u velikoj dvorani Društvenog centra Ljubljana – Bežigrad, Linhartova cesta broj 13 u Ljubljani 27. avgusta 2016.
ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE
1109 Ljubljana pp 2595, Linhartova cesta 13.
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

II. Godišnji međunarodni javni natječaj za izbor “Miss folklora srpske dijaspore evropske unije” u Ljubljani 27. avgust 2016.
PRIJAVA ZA JAVNI NATJEČAJ

Naziv kulturno umetničkog društva:
Grad:
Adresa:
Kontakt osoba: mobilni:_______________________

fiks. tel:_________________faks:_________________e–mail adresa:___________________

Ime i prezime kandidatkinje:
Visina i težina kandidatkinje:

Mesto, datum i godina rođenja, državljanstvo uz adresu boravka i broj ličnog dokumenta: …………………………………………
Kraći opis zanimanja uz biografiju:…………………………………………………………….

Izjava: Potvrđujem da se slažem sa svim uslovima organizatora (stručne komisije i njihovog pravilnika). Slažem se takođe, da se moje sve tri fotografije objave u različitim medijima, kao i medijima organizatora. Napomena, fotografije se ne vraćaju. Za kandidatkinje koje su mlađe od 15 godina potreban je dodatni potpis ispod jednog od roditelja.

U _________________

__________2016. godine

Kandidatkinja i potpis: m.p Odgovorno lice KUD

___________________

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI
Linhartova cesta 13 Ljubljana 1001 p.p. 2595
E-pošta: [email protected] ili [email protected]
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm. 041/369-457

Godišnji međunarodni VII tradicionalni takmičarski pevački i harmonikaški festival “ZAPEVAJ DA TE ČUJU” i »ZLATNA HARMONIKA EU« Ljubljana 2016 ( 27. ili 28. avgusta 2016 u Ljubljani)

JAVNA OBJAVA
U Ljubljani, dana: 15.06. 2016
Početak prijave: 15. jun 2016
Kraj prijave: 31. jul 2016
Kraj i datum održavanja: 27 ili 28. avgusta 2016 (Društveni dom – velika dvorana Linhartova cesta 13 oko 18.00 časova) u Ljubljani, naselje Beržigrad (organizator može navedena takmičenja po potrebi organizovati i izvan dvorane na otvorenom u centru grada).

Najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto, sleduju medalje (zlatna, srebrna ili bronzana SSDS), povelje uz takmičarske lente (peškir).. Koja će takmičarima biti uručena u okviru međunarodne tradicionalne kulturne godišnje prezentacije “Veseli dani srpske dijaspore Slovenije”, koji traju u Ljubljani od 26 do 28. avgusta 2016. Učesnicima koji nisu uvršteni niti u jedno od tri takmičarska mesta biće uručene zahvalnice ili povelje organizatora. Upravo tako će biti od nastupajućih izabrana tri takmičarska mesta za najbolju pevačku grupu i najboljeg harmonikaša uz jednu od ljudskih tradicionalnih pesama i narodno kolo. međunarodni VII tradicionalni takmičarski pevački i harmonikaški festival “ZAPEVAJ DA TE ČUJU” i »ZLATNA HARMONIKA EU« Ljubljana 2016 ( 27 ili 28. avgusta 2016 u Ljubljani)

Obaveštenja u elektronskom mediju Srpska dijaspora www.srpska-dijaspora.org i www.srpski-knjizevnici.org. Za dodatne infiormacije možete se obratiti na gore navedenu adresu, gsm. 041/369-457 predsedniku SSDS Saši Gajiću ili predsedniku podpredsedniku Saveza Igoru Mitiću 031/883-675 ali putem elektronskih adresa: [email protected] ili [email protected].
Za takmičenje na ovom festivalu mogu se natjecati sva službeno registrovana kulturno umetnička folklorna društva, njihovi pojedinci iz zemlje i inustranstva koja pravovremeno pošalju svoje overene prijave i to za vreme objave. Prijave trebaju biti u slovenačkom ili srpskom jeziku (ćirilica ili latinica), na gore navedenu adresu organizatora, sa naznakom: Ne otvaraj – prijava Godišnji međunarodni VII tradicionalni takmičarski pevački i harmonikaški festival “ZAPEVAJ DA TE ČUJU” i »ZLATNA HARMONIKA EU« Ljubljana 2016 ( 27 ili 28. avgusta 2016 u Ljubljani)
Nepotpune takmičarske prijave organizatori će izdvojiti iz rešavanja.

Za navedena takmičenja u Ljubljani biće izabrani najbolji takmičari koji budu uvršteni u prvo, drugo ili treće takmičarsko mesto. Žiri sačinjavaju različiti stručnjaci pojedinci koje odredi organizator. Prijavljuju se pojedinačni takmičarske grupe koji će za svoje članstvo pokriti sve potrebne troškove (prenoćišta, prevoza prehrane) za navedene dane boravka i takmičenja. Organizator može isključivo na želju prijavljenih grupa ili društava rezervisati hotelski smeštaj u nekom od ugodnijih hotela ili domova u Ljubljani ili njenoj užoj okolini. Cene prenoćišta po osobi sa doručkom su oko 25,00 evra, dok se cene ručka kreću oko 7,00 evra.
Takmičarsko natjecanje biće vrednovano u skladu sa kriterijumima Pravilnika organizatora, koje dobije pre takmičenja, pročita, potpiše i overi odgovorno lice svakog nastupajućeg društva. Prijavitelj prijavljuje dve pesme, dva kola u slučaju dupliranja, organizator određuje jednu ili jedno koja treba vremenski trajati do10 minuta i ne više. Pojedine pevačke grupe u svom sastavu poželjeno je da broje od 5 ili najviše do 10 članova, poželjno je da su uniformirane u jednu od tradicionalnih narodnih nošnji, koju sami izaberu. Takmičari harmonikaši, mogu učestvovati sami ili sa jednom osobom koju sami izaberu za pevanje pojedine ptrijavljene narodne pesme. Pojedinci u takmičenju mogu imati najmanje 15, a najviše 60 godina.
Plakete i diplome biće svečano uručene u velikoj dvorani Društvenog centra Ljubljana – Bežigrad, Linhartova cesta broj 13 u Ljubljani 30. avgusta 2014. Svim prijavljenim učesnicima želimo dobru zabavu uz puno sreće.
Za objavu u imenu organizatora podpredsednik SSDS i predsednik folklornog sektora Igor Mitić.
ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Linhartova cesta 13 Ljubljana 1109 p.p. 2595

P R I J A V N I C A

Godišnji međunarodno učešće na IV. takmičarskom godišnjem folklornom festivalu “FOLKLOR BALKANA” 30. avgusta 2014 u Ljubljani i takmičenje pevačkih grupa “Zapevaj da te čuju” Ljubljana 2014

PRIJAVA ZA UČEŠĆE NA 7. FESTIVALU 27.08. 2016.godine

Naziv pevačke grupe ili takmičarskog kandidata sa harmonikom:
Grad:
Adresa:
Kontakt osoba: mobilni:_______________________

fiks. tel:_________________faks:_________________e–mail adresa:____________________

Broj članova KUD-a (učesnika i pratećeg osoblja):____________________________________

Naziv pesmi ili kola:_______________________________________________________________
Vođa:_______________________________________________________________
Orkestar: Akustični Matrica-CD
Pevačka grupa i naziv: ………………………………………………….

Kratki opis ansambla ili harmonikaša (repertoar, nošnje, i sl.):

Izjava: Potvrđujem da sam pročitao i da prihvatam sve uslove festivala.

U ___________________________2016. godine

M.P. Odgovorno lice ili potpies takmičara:

___________________