Blog

Naravno, mi pratimo budno sva događanja, a ako se to nastavi imamo i mi hipotetično svoje osigurače između ostaloga i za sam izvoz slovenačkih proizvoda, uticaj na priznate slovenačke manjine u drugim državama i slično. Uz sve to dodatno pozivamo slovenačku vladu i Državni zbor da povuče priznanje takozvane R. Kosovo, te da prizna srpsku etničku zajednicu. Mi ne tražimo ništa manje ni više, nego što to već 26 godina uživaju priznate slovenačke manjine u Srbiji, BiH – R. Srpskoj itd.

Protestne aktivnosti Srba od 24 do 26 avgusta pod organizacijom Saveza srpske dijaspore Slovenije i Socijalne stranke Srba Slovenije, ovoga puta bile su organizovani protiv diskriminaciju i drugih nezakonskih radnji slovenačke policije, tužilaštva i sudstva usmerenih isključivo na štetu Srba.

1.Srbi u Sloveniji su činjenično građani nižeg ranga. Same pritužbe pojedinih Srba zadnjih desetak godina pune naš arhiv, a i sam sektora za besplatnu pravnu pomoć kod Saveza srpske dijaspore Slovenije. Česta zastrašivanja isključivo Srba kod policijskih pretresa stanova, manje više neprofesionalno, kako bi komšije Slovenci mislile da su Srbi lopovi. Dalje, kod različitih prijava Srbskih pojedinaca da su utrpeli neku štetu, prave se nezakonske video montaže, lažna svedočenja policije ili slično kako bi te iste Srbe lakše osudili i stpali u zatvor. Da zatvori koji su već i prepuni Srba. Znamo da u SLO rade samo 2 osobe kao sudije. Dokazni materiali ili svedoci Srba navedeni u pojedinim sudskim postupcima se manje više odbacuju. Tako je nedavno pušten na slobodu nevin čovek iz zatvora koji je već osuđen i odležao 3 godine za ubistvo, bez dokaza. Prometne nesreće se većinom pripisuju Srbima, za koje nisu ni krivi. Počeli su saslušavati maloletnu srpsku decu, koja se u školi posvađaju sa slovenačkom decom, bez prisustva roditelja, pa čak kao takvu na ročišta pozivaju i Okružni sudovi, bio sam i lično prisutan (pozvan je predsednik socijalne strankeka Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije, da se uveri na Okružnom slovenačkom sudu, da na zahtev ocu nisu dozvolili da sedi pored maloletne ćerke prilikom saslušavanja i tako dalje). Sudski dokumenti koji se dostavljaju pre sudskog ročišta nestaju (bacaju se ili se uopšte i ne gledaju).

2. Obaveštavali smo značajne državne institucije obe naše matice uz slovenačke, kao i slovenačkog čuvara ljudskih prava koji za pomoć Srbima nema vremena – Naši zahtevi bili su poslani slovenačkoj vladi, od koje su iz dve slovenačke institucije odgovorili sa principima, da su to naše ne istine i da je kod njih u vezi Srba sve u najboljem redu.

3.Brojni slovenački mediji, kao i strani, su nas u potpunosti čuli. Pojedini mediji su navedeno već preneli, a i sama slovenačka nacionalni radio i televizija, na koju jemesto odgovora slovenačke vlade odgovorila grupa bednika iz društva Nacionalnog sveta Srba Slovenije koju vodi Branimir Rajić i Nikola Todorović sa lažnim prikazivanjima istine na štetu Srba u Sloveniji. Naravno, da je to slovenačka državna televizija kao državni osigurač prilepila kao odgovor na činjenična izlaganje predsednika SSSS i SSDS Saše Gajića. Na zahtev naše stranke i saveza da to odmah umaknu ili da postave naš odgovor na navedeno, nije bilo umaknuto. Poslana je opomena pred tužbu, a i krivično gonjenje odgovornih urednika TV SLO, ako to ne umaknu odmah ili najkasnije u roku 8 dana. Tekst koji bi na pisanje trebali objaviti je sledeći –

Odgovor na komentar (društva) Nacionalnoga sveta Srba Slovenije

Društvo, kojega Sloveniji nijedna od krovnih organizacija Srba v Slovenije, niti Savez srpske dijaspore Slovenije, a niti Savez srpskih društava Slovenije, a da i ne govorimo o Socialnoj stranci Srba Slovenije. Tako društvo NSSS i njegovih par pojedinaca, koji su ga oformili, verovatno sa željom da bi srpsku zajednicu u Sloveniji međusobno posvađali i tako pokušali pridobiti što više naivnih srpskih glasača za cerarovu političku opciju u SLO. Da upravo to, iz nje su upravo oformili društvo NSSS dva njegova bivša (poslanca) parlamentarca Branimir Rajić i Dragan Matić. Za naše buduće hiljadu puta brojnije proteste, bar oni ne moraju brinuti, ima ko da brine kao i do sada.

Uz sve zajedno društvo NSSS želi medijsku naklonost, videti je da nikada i ne ispostavljaju Socijalnu stranku Srba Slovenije, koja je upravo novinarsko konferenciju sazvalo da ukaže na diskriminacijo pojedinih državnih inštitucij za koje imamo pismene dokaze.

Smešno, lažno in štetno su između ostaloga tvrdnje, kako će to društvo sada pošto ima srpska stranka sa legalnim zahtevima uspevati, te da mi SSDS i SSSS ne radimo legalno, šta drugo i očekivati od takvih lažova. Istini za volju, upravo sve što radimo, radimo činjenično i zakonski. Njihovo lažno promovisanje istinski nas ne zanima.

Nadamo se, da vlada Srbije ima i BIJ-u kao i druge državne obaveštajne službe i da treba proveriti te pojedince iz društva Nacionalnog saveta Srba Slovenije, kao i pojedince iz pojedinih srpskih institucija, a dodatno Aleksandra Čotrića člana skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Neka pregledaju i njihove bančne račune u Srbiji, a i one ako već postoje izvan nje. Tako će dobiti odgovor, ko za koga radi i naravno kao osnovno u čijem interesu. Verujemo, svakako da ne u srpskom. To da Srbiju već i slovenački parlamentarci po režiji slovenačke vlade već pokušavaju negativno i štetno delovati, kako bi Srbija kod ulaska u članstvo EU bila onemogućena. Tako nije na štetu i sledeća informacija – Edvard Kardelj-ilegalno Sperans, Bevc itd. bio je oženjen Pepcom Kardelj, ista je bila rođena sestra dugogodišnjeg šefa slovenačke UDBE, Ivana Mačka-Matije. U braku se rodilo dvoje dece: Borut i Vera. Borut (1941-1971) bio je po struci arhitekta, a van toga i pesnik. Godine 1971 izvršio je samoubistvo, bio je oženjen slovenačkom glumicom Ivom Zupančič, sa kojom je imao sina Janeza. Igor Šoltes, današnji EU poslanik, sin je Kardeljeve ćerke Vere i beogradskog arhitekte Mihajla Šoltesa. Da, dobro ste informisani, upravo izjave Igora Šoltesa (inače velikog srbomrzca) štete Srbima, ma gde se oni nalaze, a posebno državi Srbiji.

4.Naši naredni koraci su sačekati i pripremati istovremeno veće proteste u većim slovenačkim gradovima, blokadu značajnijih graničnih prelaza do službenog odgovor slovenačke vlade, kao i presudu sa kontra tužbom protiv ljubljanske opštine koju vodi gradonačelnik Zoran Janković i koja želi po svaku cenu uništiti jedinu registrovanu srpsku biblioteku Vuk Karadžćić u Ljubljani, koja još od opštine i slovenačke države od svog postojanja nije dobila niti jedan cent pomoći. Unatoč njihovom januarskom konkursu za besplatne poslovne prostore, a za kulturne subjekte koji imaju status državnog interesa za kulturu, kojeg ima i Savez i udruženje srpskih književnika Slovenije sa bibliotekom. Oba subjekta bila su pravovremeno prijavljena, ali su svi drugi dobili besplatne prostore, samo naši subjekti nisu dobili ni odgovora na prijave, a kamoli prostore. Pošto ćemo trebati za svoje aktivnosti kakvih 100.000 žutih prsluka, koji su već u modi EU za svoje aktivnosti. Stoga. molimo sve one koji nam taj broj mogu donirati da nam se jave bilo direktno ili preko naših članova ili počasnih članova. Poslali smo zahtev slovenačkom Ministarstvu za kulturu da primi našu delegaciju, a od toga nije bilo ništa, čak nisu ni odgovorili.

Predsednika Vučića uz ovu tematiku pozivamo da radije dokaže, da je predsednik po volji naroda i uredi, pravnik je da se sve potpisivano u vezi KIM od 2011 godine poništi, pošto je i onako na štetu Srbije i svih Srba. Poznato je da pripadnost Kosova i Metohije Republici Srbiji fiksirano je resolucijom SB UN 1244 koju niko nije ukidnuo i Ustava R. Srbije. Neka o Kosmetu odlučuje Savet bezbednosti i ne izdajnici Srbije. Činjenično u tom SB UN imamo sa jedne strane dve sile, a sa druge dva velika prijatelja Rusiju i Kinu.

Hvala Vam, živi i zdravi nam bili uz Božju pomoć, neka su Vam srećn, zdravi i uspešni Božićni i Novogodišnji praznici.

Socijalna stranka Srba Slovenije i Savez srpske dijaspore Slovenije

КОЛИКО ДУГО ЋЕ СЛОВЕНАЧКЕ ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ШТЕТИТИ СРБИМА И СРБИЈИ?

Наравно, ми пратимо будно сва догађања, а ако се то настави имамо и ми хипотетично своје осигураче између осталога и за сам извоз словеначких производа, утицај на признате словеначке мањине у другим државама и слично. Уз све то додатно позивамо словеначку владу и Државни збор да повуче признање такозване Р. Косово, те да призна српску етничку заједницу. Ми не тражимо ништа мање ни више, него што то већ 26 година уживају признате словеначке мањине у Србији, БиХ – Р. Српској итд.

Протестне активности Срба од 24 до 26 августа под организацијом Савеза српске дијаспоре Словеније и Социјалне странке Срба Словеније, овога пута биле су организовани против дискриминацију и других незаконских радњи словеначке полиције, тужилаштва и судства усмерених искључиво на штету Срба.

1.Срби у Словенији су чињенично грађани нижег ранга. Саме притужбе појединих Срба задњих десетак година пуне наш архив, а и сам сектора за бесплатну правну помоћ код Савеза српске дијаспоре Словеније. Честа застрашивања искључиво Срба код полицијских претреса станова, мање више непрофесионално, како би комшије Словенци мислиле да су Срби лопови. Даље, код различитих пријава Србских појединаца да су утрпели неку штету, праве се незаконске видео монтаже, лажна сведочења полиције или слично како би те исте Србе лакше осудили и стпали у затвор. Да затвори који су већ и препуни Срба. Знамо да у СЛО раде само 2 особе као судије. Доказни материали или сведоци Срба наведени у појединим судским поступцима се мање више одбацују. Тако је недавно пуштен на слободу невин човек из затвора који је већ осуђен и одлежао 3 године за убиство, без доказа. Прометне несреће се већином приписују Србима, за које нису ни криви. Почели су саслушавати малолетну српску децу, која се у школи посвађају са словеначком децом, без присуства родитеља, па чак као такву на рочишта позивају и Окружни судови, био сам и лично присутан (позван је председник социјалне странкека Срба Словеније и Савеза српске дијаспоре Словеније, да се увери на Окружном словеначком суду, да на захтев оцу нису дозволили да седи поред малолетне ћерке приликом саслушавања и тако даље). Судски документи који се достављају пре судског рочишта нестају (бацају се или се уопште и не гледају).

2. Обавештавали смо значајне државне институције обе наше матице уз словеначке, као и словеначког чувара људских права који за помоћ Србима нема времена – Наши захтеви били су послани словеначкој влади, од које су из две словеначке институције одговорили са принципима, да су то наше не истине и да је код њих у вези Срба све у најбољем реду.

3.Бројни словеначки медији, као и страни, су нас у потпуности чули. Поједини медији су наведено већ пренели, а и сама словеначка национални радио и телевизија, на коју јеместо одговора словеначке владе одговорила група бедника из друштва Националног света Срба Словеније коју води Бранимир Рајић и Никола Тодоровић са лажним приказивањима истине на штету Срба у Словенији. Наравно, да је то словеначка државна телевизија као државни осигурач прилепила као одговор на чињенична излагање председника СССС и ССДС Саше Гајића. На захтев наше странке и савеза да то одмах умакну или да поставе наш одговор на наведено, није било умакнуто. Послана је опомена пред тужбу, а и кривично гоњење одговорних уредника ТВ СЛО, ако то не умакну одмах или најкасније у року 8 дана. Текст који би на писање требали објавити је следећи –

Одговор на коментар (друштва) Националнога света Срба Словеније

Друштво, којега Словенији ниједна од кровних организација Срба в Словеније, нити Савез српске дијаспоре Словеније, а нити Савез српских друштава Словеније, а да и не говоримо о Социалној странци Срба Словеније. Тако друштво НССС и његових пар појединаца, који су га оформили, вероватно са жељом да би српску заједницу у Словенији међусобно посвађали и тако покушали придобити што више наивних српских гласача за церарову политичку опцију у СЛО. Да управо то, из ње су управо оформили друштво НССС два његова бивша (посланца) парламентарца Бранимир Рајић и Драган Матић. За наше будуће хиљаду пута бројније протесте, бар они не морају бринути, има ко да брине као и до сада.
Уз све заједно друштво НССС жели медијску наклоност, видети је да никада и не испостављају Социјалну странку Срба Словеније, која је управо новинарско конференцију сазвало да укаже на дискриминацијо појединих државних инштитуциј за које имамо писмене доказе.

Смешно, лажно ин штетно су између осталога тврдње, како ће то друштво сада пошто има српска странка са легалним захтевима успевати, те да ми ССДС и СССС не радимо легално, шта друго и очекивати од таквих лажова. Истини за вољу, управо све што радимо, радимо чињенично и законски. Њихово лажно промовисање истински нас не занима.

Надамо се, да влада Србије има и БИЈ-у као и друге државне обавештајне службе и да треба проверити те појединце из друштва Националног савета Срба Словеније, као и појединце из појединих српских институција, а додатно Александра Чотрића члана скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону. Нека прегледају и њихове банчне рачуне у Србији, а и оне ако већ постоје изван ње. Тако ће добити одговор, ко за кога ради и наравно као основно у чијем интересу. Верујемо, свакако да не у српском. То да Србију већ и словеначки парламентарци по режији словеначке владе већ покушавају негативно и штетно деловати, како би Србија код уласка у чланство ЕУ била онемогућена. Тако није на штету и следећа информација – Едвард Кардељ-илегално Сперанс, Бевц итд. био је ожењен Пепцом Кардељ, иста је била рођена сестра дугогодишњег шефа словеначке УДБЕ, Ивана Мачка-Матије. У браку се родило двоје деце: Борут и Вера. Борут (1941-1971) био је по струци архитекта, а ван тога и песник. Године 1971 извршио је самоубиство, био је ожењен словеначком глумицом Ивом Зупанчич, са којом је имао сина Јанеза. Игор Шолтес, данашњи ЕУ посланик, син је Кардељеве ћерке Вере и београдског архитекте Михајла Шолтеса. Да, добро сте информисани, управо изјаве Игора Шолтеса (иначе великог србомрзца) штете Србима, ма где се они налазе, а посебно држави Србији.

4.Наши наредни кораци су сачекати и припремати истовремено веће протесте у већим словеначким градовима, блокаду значајнијих граничних прелаза до службеног одговор словеначке владе, као и пресуду са контра тужбом против љубљанске општине коју води градоначелник Зоран Јанковић и која жели по сваку цену уништити једину регистровану српску библиотеку Вук Караџћић у Љубљани, која још од општине и словеначке државе од свог постојања није добила нити један цент помоћи. Унаточ њиховом јануарском конкурсу за бесплатне пословне просторе, а за културне субјекте који имају статус државног интереса за културу, којег има и Савез и удружење српских књижевника Словеније са библиотеком. Оба субјекта била су правовремено пријављена, али су сви други добили бесплатне просторе, само наши субјекти нису добили ни одговора на пријаве, а камоли просторе. Пошто ћемо требати за своје активности каквих 100.000 жутих прслука, који су већ у моди ЕУ за своје активности. Стога. молимо све оне који нам тај број могу донирати да нам се јаве било директно или преко наших чланова или почасних чланова. Послали смо захтев словеначком Министарству за културу да прими нашу делегацију, а од тога није било ништа, чак нису ни одговорили.

Председника Вучића уз ову тематику позивамо да радије докаже, да је председник по вољи народа и уреди, правник је да се све потписивано у вези КИМ од 2011 године поништи, пошто је и онако на штету Србије и свих Срба. Познато је да припадност Косова и Метохије Републици Србији фиксирано је ресолуцијом СБ УН 1244 коју нико није укиднуо и Устава Р. Србије. Нека о Космету одлучује Савет безбедности и не издајници Србије. Чињенично у том СБ УН имамо са једне стране две силе, а са друге два велика пријатеља Русију и Кину.

Хвала Вам, живи и здрави нам били уз Божју помоћ, нека су Вам срећн, здрави и успешни Божићни и Новогодишњи празници.

Социјална странка Срба Словеније и Савез српске дијаспоре Словеније

Prođe još jedna godina u nizu drugih. Godinama se usavršavamo od malena, tokom celog života učimo da smo stručni, radni, pošteni, dostojni i ponosni kroz svoj životni vek. Niko ko se rodio, nije se rodio nepoštene ili umazane duše. Logično, rodio se čiste duše, mada kasnije kada odrastamo i odrastemo  veliko je pitanje, kakav karakter i dušu imamo. Uz to učimo, da volimo i sebe i druge, a svoju ljubav da vraćamo i ne ljubav u vezi do voljene, nego i ljubav do svojih najbližih, rođaka i prijatelja. Ljubav, koja je potrebna svim životnim populacijama, pa čak i dečici, ona se ne da izmisliti, a isto tako ne može se ni sakriti, hipotetički uvek ispliva na površinu. Svaka tekuća godina  zna da nas iznenadi lošim trenucima, a i onim lepim, nezaboravnim. Mislim, da je iskrenost samoga sebe, do sebe veoma značajna, ako osoba  nije iskrena pre svega sama do sebe, ona nikada ne može biti iskrena ni do najbližih, a takođe ni do bilo koga drugoga. Naravno, i sama  vera je jedna od bitnijih i uticajnijih životnih faktora, svaka osoba treba do nje da bude obazriva. Živimo u nekom mentalnom okruženju, gde su pojedine životinje pametnije od pojedinih osoba koje upravo izlaze iz savremene životne populacije. Stoga i nije čudno, da je sve više mržnje, ubistava ili slično, vreme u kome se gube vrednosti savremene ljudske populacije, susrećući se sa činjenicama da se više mrzi  nego voli. Dakle, sve se to hipotetički svodi kao nekom agresijom na ljudsku etiku. Činjenično, za mene, bilo je i ljubavi, koja se pokazivala kao sunčevi zraci, a uz nju i tama, koja je pokušala da sakrije baš te tako reći  lepote trenutke svetlosti.

Da, bila je to godina,  povezana sa srećnim trenucima uz emocije koje su nastajale i nastajale. Upravo trenutci potvrđuju uspomene, a one i jesu pravo ogledalo naše prošlosti. Nema normalne osobe, a koja nema želje i nadanja da, da nam se one u očekivanju ispune, bilo to jedne ili druge, koje i čine našu budućnost. Naravno, kroz sve to vidi se i uspešnost svake pojedine osobe, pa i mene lično. Mislim, da svaka osoba treba u životu da zna šta želi u svo životu,  a logično da se za takvu realizaciju želja posebno angažuje. Ako to ne uradi na vreme, onda će joj neko usaditi svoje želje i upravo njima će se i podrediti. Neke  osobe su doletele u moj život možda prebrzo, a tako isto brzo odletele iz njega. Te osobe koje i nisu bile vredne poverenja, da bih  im otkrio svoju dušu,  nadu, istinske želje i snove.  Ipak vreme kroz činjenice opravdava i one postupke kroz koje smo prošli i izvukli neka nova saznanja ili pouke. Smatram, da i sam Bog uklanja one osobe iz naših života koje nam nisu bitne, verovatno sa razlogom. Da, uz to  oprvdava naše mane i vrline, pojedini imaju sasvim malo mana, a mnogo lepih vrlina ili obrnuto. Veza koja počinje postepenim postupcima poznanstva, zna biti veoma emotivna i opravdana. Ona veza koja se kasnije isključivo jednostrano nekim isključivo subjektivnim postupcima završi, bez da bi se lično u četiri oka porazgovaralo, mislim da je nesmislena i upravo takva osoba, ne samo da je neiskrena, nego ona ima probleme sama sa sobom.  Susrećući, one koje imaju mnogo više mana nego vrlina, a nisu ni svesni da se povezuju upravo sa takvim osobama. Tako se izjednačuju sa njima i stalno žale, kako su nesrećni. Teško je i prosto mislim, da je nemoguće biti idealna osoba samo sa vrlinama. Recimo, kod mene su ih zamenile osobe dosta bolje, osobe koje imaju u pravom smislu dušu i srce, sa više razumevanja uz puno  ljubavi i nežnosti. Tako istini za volju, bilo je više veselih trenutaka, nego onih tužnih.  Neću  se prisećati tužnih trenutaka i prosto ne verujem, da čak svaki kraj neke veze može biti i novi početak. Tako godišnja bilanca, upravo činjenicama kazuje, koliko smo bili srećni, zadovoljni, veseli i uspešni. Naravno, za mene je ova godina bila uspešna, vesela i zadovoljna. Emocije su rasle, mada  u tom godišnjem vremenu, nisam ni imao ozbiljnu vezu, što očekujem uz nešto više sreće u idućoj. Čak sam i uveren, da se sreća  upravo sastoji od više ponavljajućih trenutaka i ne od vremena koje traje.

Mislim, da oni parovi koji su doživljavali lepe trenutke kroz pojedine veze i vezice, nikada ne bi trebali biti stranci. Nikada u životu nisamu bio zlog pamćenja, smatram da to nije dobro ni za one koji to čine. Zahvaljujem svima koji su svraćali ili se pak zadržali neko vreme u mom životu, a dodatno onima koji su ga i oplemenili. Ubeđen sam, da dobre osobe donose sa sobom više lepih i srećnih trenutaka, trenutaka ispunjenim svojom pozitivnošću, dok one negativne (loše) i onako su od sreće udaljene.

Upustimo li se sa lošim osobama, ne samo da će nam biti loše, nego sam posve siguran, da nam od njih može ostati jedino pečat životnih lekcija i ništa dobro. Drago mi je, da sam mnogim osobama na različite načine pomagao, ne očekujući da mi bilo ko od njih tu pomoć bilo kako pokuša uzvratiti. Naravno, pomogao sam najviše Srbima, posle njih Slovencima, Makedoncima, Crnogorcima, Bošnjacima i jednom Albancu.  Dodatno mi je drago što sam uz dosta drugog svoje aktivnosti uspešno izvodio kroz humani rad, i to baš uspešno. Unesite radost, ljubav i mir u svoje domove! Neka Vam je mir u srcu, mir u duši, mir u kući. Neka Vam domove obasja Božja svetlost!
Naravno, želim Vam svima, da ste i dalje srećni, zdravi, uspešni, veseli, nežni i voljeni.

Kroz životna iskustva uz misli – Saša Gajić

ЗНАЧАЈНЕ МИСЛИ И ПРОЛАЗЕЋА ГОДИНА

Прође још једна година у низу других. Годинама се усавршавамо од малена, током целог живота учимо да смо стручни, радни, поштени, достојни и поносни кроз свој животни век. Нико ко се родио, није се родио непоштене или умазане душе. Логично, родио се чисте душе, мада касније када одрастамо и одрастемо  велико је питање, какав карактер и душу имамо. Уз то учимо, да волимо и себе и друге, а своју љубав да враћамо и не љубав у вези до вољене, него и љубав до својих најближих, рођака и пријатеља. Љубав, која је потребна свим животним популацијама, па чак и дечици, она се не да измислити, а исто тако не може се ни сакрити, хипотетички увек исплива на површину. Свака текућа година  зна да нас изненади лошим тренуцима, а и оним лепим, незаборавним. Мислим, да је искреност самога себе, до себе веома значајна, ако особа  није искрена пре свега сама до себе, она никада не може бити искрена ни до најближих, а такође ни до било кога другога. Наравно, и сама  вера је једна од битнијих и утицајнијих животних фактора, свака особа треба до ње да буде обазрива. Живимо у неком менталном окружењу, где су поједине животиње паметније од појединих особа које управо излазе из савремене животне популације. Стога и није чудно, да је све више мржње, убистава или слично, време у коме се губе вредности савремене људске популације, сусрећући се са чињеницама да се више мрзи  него воли. Дакле, све се то хипотетички своди као неком агресијом на људску етику. Чињенично, за мене, било је и љубави, која се показивала као сунчеви зраци, а уз њу и тама, која је покушала да сакрије баш те тако рећи  лепоте тренутке светлости.

Да, била је то година,  повезана са срећним тренуцима уз емоције које су настајале и настајале. Управо тренутци потврђују успомене, а оне и јесу право огледало наше прошлости. Нема нормалне особе, а која нема жеље и надања да, да нам се оне у очекивању испуне, било то једне или друге, које и чине нашу будућност. Наравно, кроз све то види се и успешност сваке поједине особе, па и мене лично. Мислим, да свака особа треба у животу да зна шта жели у сво животу,  а логично да се за такву реализацију жеља посебно ангажује. Ако то не уради на време, онда ће јој неко усадити своје жеље и управо њима ће се и подредити. Неке  особе су долетеле у мој живот можда пребрзо, а тако исто брзо одлетеле из њега. Те особе које и нису биле вредне поверења, да бих  им открио своју душу,  наду, истинске жеље и снове.  Ипак време кроз чињенице оправдава и оне поступке кроз које смо прошли и извукли нека нова сазнања или поуке. Сматрам, да и сам Бог уклања оне особе из наших живота које нам нису битне, вероватно са разлогом. Да, уз то  опрвдава наше мане и врлине, поједини имају сасвим мало мана, а много лепих врлина или обрнуто. Веза која почиње постепеним поступцима познанства, зна бити веома емотивна и оправдана. Она веза која се касније искључиво једнострано неким искључиво субјективним поступцима заврши, без да би се лично у четири ока поразговарало, мислим да је несмислена и управо таква особа, не само да је неискрена, него она има проблеме сама са собом.  Сусрећући, оне које имају много више мана него врлина, а нису ни свесни да се повезују управо са таквим особама. Тако се изједначују са њима и стално жале, како су несрећни. Тешко је и просто мислим, да је немогуће бити идеална особа само са врлинама. Рецимо, код мене су их замениле особе доста боље, особе које имају у правом смислу душу и срце, са више разумевања уз пуно  љубави и нежности. Тако истини за вољу, било је више веселих тренутака, него оних тужних.  Нећу  се присећати тужних тренутака и просто не верујем, да чак сваки крај неке везе може бити и нови почетак. Тако годишња биланца, управо чињеницама казује, колико смо били срећни, задовољни, весели и успешни. Наравно, за мене је ова година била успешна, весела и задовољна. Емоције су расле, мада  у том годишњем времену, нисам ни имао озбиљну везу, што очекујем уз нешто више среће у идућој. Чак сам и уверен, да се срећа  управо састоји од више понављајућих тренутака и не од времена које траје.

Мислим, да они парови који су доживљавали лепе тренутке кроз поједине везе и везице, никада не би требали бити странци. Никада у животу нисаму био злог памћења, сматрам да то није добро ни за оне који то чине. Захваљујем свима који су свраћали или се пак задржали неко време у мом животу, а додатно онима који су га и оплеменили. Убеђен сам, да добре особе доносе са собом више лепих и срећних тренутака, тренутака испуњеним својом позитивношћу, док оне негативне (лоше) и онако су од среће удаљене.

Упустимо ли се са лошим особама, не само да ће нам бити лоше, него сам посве сигуран, да нам од њих може остати једино печат животних лекција и ништа добро. Драго ми је, да сам многим особама на различите начине помагао, не очекујући да ми било ко од њих ту помоћ било како покуша узвратити. Наравно, помогао сам највише Србима, после њих Словенцима, Македонцима, Црногорцима, Бошњацима и једном Албанцу.  Додатно ми је драго што сам уз доста другог своје активности успешно изводио кроз хумани рад, и то баш успешно. Унесите радост, љубав и мир у своје домове! Нека Вам је мир у срцу, мир у души, мир у кући. Нека Вам домове обасја Божја светлост!
Наравно, желим Вам свима, да сте и даље срећни, здрави, успешни, весели, нежни и вољени.

Кроз животна искуства уз мисли – Саша Гајић

 Zapadna civilizacija, pogotovo u 21. vijeku sva je stala u riječ imati, gdje je gotovo  iščiljela bilo kakva prirodnost i emotivnost.  Zapad je u ozbiljnoj krizi, samopouzdanje koje se ograničava na materijalno poljuljano je, kriza identiteta je sve vidljivija i razornija. Pojedinac  iscrpljen, umoran od stalnog disciplinovanja  socijalnim šemama traži neko utočište. Lojalan svom povinovanju „demokratiji“, on grčevito traga za osloncem, kada je svaka kriza, ne samo ekonomska, nego prije svega moralna, očiglednija, uslužni  lanac u sistemu pukao je, kao što je „pukao“ i mentalni sklop čovjeka Zapada. Naviknut, izdresiran brojkama novca i  pragmatičnošću, zatečen  je suočavanjem  sa samim sobom, sa svojim sve više nadolazećim strahovima za egzistenciju, nenaučen za razgovor sa sobom i sa drugima, postaje nepovjerljiv i isfrustiran.  Zapad je priča o bolesniku koji je na aparatima, gotovo na izdisaju.  Svako nezadovoljstvo zajednicom dovodi do vješto smišljenih (vještačkih) kriza i podrivanja ekonomija (Grčka , Kipar , Portugalija), gdje se plasira priča da je to sastavni dio globalne krize .Bajka o jednom ujedinjenom čovječanstvu, moneti  izblijedjela je. Svoj bezosjećaj za porodicu, tu zajednicu ljubavi i požrtvovanja, koja počiva na razumijevanju, slozi , „SISTEM“ pronevjerenih očekivanja hoće da iseli, premjesti u male narode, drobeći ih muljačom drskosti i bezobrazluka, upravo  onim  atributima na kojima počiva zapadni svijet.

Zato hoće po svaku cijenu da stvara tu „familijarnost“ različitih duhovnih sistema malih naroda i narodića, držeći ih u šaci , navodno da će ih suprotstavljene i podijeljene  usrećiti i uvesti na neka sporedna vrata, posluge  u tu veliku obećavajuću porodicu Evrope , da neprirodno postane prirodno i realno, robotizovati ih da žive u lažnoj ljubavi , kličući velikoj Ideji jednakosti, bratstva i slobode, koja je falsifikovana i prostituisana,  potrošena. Nepomirljive treba uvesti u nove ratove , uz stare zađevice i fatalne posljedice .

Unija prvo ekonomski drobi  male ekonomske sisteme a zatim od ogladnjelih, batiniom i prisilom  stvara zavisnike,  davanjem kredita i nazovi povlastica tako da one ubuduće preživljavaju  u dužničkom (teško otplativom) ropstvu. Sa takvim obogaljenim narodima čiji je najvažniji zadatak da zaborave na istoriju i tradiciju  u ime Univerzalne istorije poravnanja, gdje ništa nije bitno i gdje su podjednako  na cijeni i dželat i žrtva, najlakše je manipulisati. Takvi unakaženi sistemi , marionetske vlade ne mogu se skriti od stalnog nadgledanja  svevidećeg oka, jer oni govore i zapovijedaju kroz usta lažnih proroka. Sa nemoćnima se  nemilosrdno  eksperimentiše, truju se laboratorijskim virusima, svakojakim i pogubnim, koji im služe za „čišćenje“ i demografsku higijenu, (pogotovo u najzaostalijim zemljama) kroz ubrzani profit farmaceutske industrije

Na taj način  mali narodi konačno gube identitet i postaju bezoblična masa,  razduhovljena, dezorijentisana,  sa svim devijantnim oblicima ponašanja koji se podrazumijevaju kao razumljivi i poželjni ka krajnjem cilju, ulazak u ralje jednom gospodaru, samom Satani .Kada nakaznost postane zakonomjernost, kada morbidnost postane jedini legitimitet onda će  zborači šarenih laža i krojači tuđih sudbina iz pomiješane i zbutnjane Pandorine kutije dozirati  jedan po jedan rat,  da bi napokon i vojna industrija bila u igri sticanja profita , na nesrećama zavađenih i obespravljenih, izloženih brutalnoj „kulturnoj“ kolonizaciji.

U tom zlokobnom naumu daljeg unesrećivanja naročita pažnja posvećuje se školskim, obrazovnim  sistemima koji se moraju prilagođavati zapadnom miljeu, preprati i modelovati  svojevrsnog klona, koji će kao svoj najveći uspjeh smatrati prezrenje i pljuvanje svojih korijena, jezika, crkve, porodice, čipovan blještavilom laži i mimikrije zapadnog svijeta, lovilica ljudskih duša.  Vaspitanje  treba karikirati, namjerno zaboravljati najvažnije datume i stvoriti anacionalno-snobovskoa pokoljenja, paletom različitih mogućnosti , biometrijom , identifikacionom kontrolom, gdje je u središtu 666. Ta velika, nezasita zvijer ime pojedinca, njegovu biografiju će poništiti a takva jedinka  biće broj, isprazno, razduhovljeno  tijelo i ništa više, bez Boga, bez smisla svih smislova.

Svaki sistem pa i evropskih preoblikovanja i usitnjavanja ima „nadsistem“ kojem se pokorava i služi,  a to je diktatura Amerikanijata , koji je posebno osjetljiv na bilo kakve vidove liberalizma i intelektualizma i gdje samo kontrolisana, tetovirana sloboda ima primat, kako i svjedoči veliki kritik Noam Čomski u knjizi“Kontrolisana demokratija“. Pokornost je prvo pravilo po kojem moraju da se upravljaju mali narodi, sve priče o ličnom , kolektivnom dostojanstvu i istorijskom pamćenju, za Evropu su zamorne i neshvatljive.Ko se ne uklopi u taj sistem, unaprijed je osuđen na propast i velike patnje .Zahtjevi i pritisci su takvi  da ih niko normalan ne bi prihvatio . To klatno strave  i brutalnog pritiska i danas lebdi sa pogubnim rezultatima.

Samo onaj koji nema čega da se sjeća nema čemu da se nada, treba prihvatiti obrazac tzv. nivelisane istorije, objektivne istorije za koju ništa nije važno, niti se moralo tako desiti.

Kroz mnoštvo dobro finanasiranih  nevladinih  organizacija,  tajnih društava i masonskih  agenata ovi izvoznici demokratije  vršljaju terenom i vrbuju one opčinjene Zapadom, (kroz pedantne edukacije i prepranje mozga, zarad ličnih karijera  namamljujući i uvodeći  ih  u drugačiji duhovni ambijent). Kidišu na zdravu porodicu da je raskomadaju, a glasnogovornici postaju njihovi plaćenici i najtvrdokorniji izvođači takvih prljavih demokratskih poslova .

Evropska Unija je svojevrsna skalamerija, koja bi male narode da uvede u tor i nametne im jedan obrazac ponašanja za koji ona misli da je moralan i demokratski .Ona je trovačnica  identiteta i opstanka, njeni  apetiti su ogromni, ona traži da se odreknemo suštinskog, da bi bili ništa .

Evropska priča je potrošena priča jer je korijen te ujedinjene famililijarnosti  u suštini amoralan i neiskren, jer je ekonomska računica  prevagnula u odnosu na humanizam,  i istinsku srećnu zajednicu, projektanti novog evropskog kursa stvaraju haos  kad im se „ćefne „ kroz zadate nacionalizme, krize , satelitske vlade i marionetske glasnogovornike .

Unija  Bildelberg moćnika  priču o punom stomaku stavlja na prvo mjesta potencijalnih osvojenih sloboda i privilegija, materijalno postavlja ispred duhovnog, s tim što sada nemamo jednog krutog,  pragmatičnog inkvizitora, već svojevrsni  Inkvizitorijum, koji mjeri,  premjerava i užasava. Zapad svoju moralnu depresiju i krizu svih institucija, naročito porodice  bi malo da izveze i za to traži države privjeske , preko svojih favorita i miljenika da ustupe dušu đavolu i da razruše, obogalje zdrave patrijarhalne porodice.

„Đavo je već bez maske zakoračio u svijet „ kazao je Zenjkovski.Dobrotvori i tzv. mirotvorci  kroz paletu raznovrsnih  ljudskih sloboda, uvode  kroz kupljenu i naređenu transparentnost raznolike oblike devijantnog,  bolesnog, skaradnog, stidnog. To je nešto savim „normalno“ i to se mora prihvatiti, vaspitavati  djecu kroz  jednu umobolnu , „bazdljivu“ prizmu  ako hoće u takvu Uniju, koja  ponižava, teroriše kroz svakojake emisare i čistunce demokratije

Unija  naredbodavno određuje  koje robe  kupovati, najviše one proizvode koje su  do tada drugi uspješno proizvodili (uglavnom zdravu hranu) i staviti im omču pod grlo, držeći ih neprestano u šaci  i konstantno mrcvariti, nametnuti  GMO ishranu , da se kroz zatrovane koncentrate truju  generacije i generacije .

Nezdrava inficirana ui čipovana porodica iznjedriće nakaze, monstruozna potomstva, koja će opet „spasavati Inkvizitorijum“.

Opustošiti industriju , poljoprivredu, pokrasti sva bogatstva, izazivati i dozirati vještačke,  ekonomske i političke krize, sve pod vidom novokolonijalnog demokratizma i performansa, koji traži jeftinu radnu snagu,  da je iznurava,  filovati socijalne bijede i udese, tobože  brigom  za ljudska  prava, nametnuti nepravo i nedemokratsko , omogućiti NVO kupleraj, plaćen i doziran, tzv. lokalne svijesti, dobro uplaćene i dresirane, da sprovodi domaće zadatke iz svih oblasti prevaspitavanja po mjeri globalizma.

Štititi se od svjetskog terorizma, tako što se stvara terorizirajuća politika prema demokratski izabranim vladama, gdje se bezdušno smjenjuju,ubijaju lideri,  najčešće  vješaju, (po mjeri holivudskog spektakla) a sve da se tim zemljama donese boljitak,  od toga će oni uskoro osjetiti svu identitetsku glavobolju i porobljavanje, jer će globalizam da ih iscrpi i besomučno opljačka.

U svojoj napadnoj tehnološkoj invaziji , putem masovnih komunikacija, kroz internetsko porobljavanje, Unija iznosi na  poslužavnik  blještavilo „demokratskih“ đakonija .U pitanju je jedan sofisticirani i podmuklo osmišljeni patent Novog svjetskog poretka, koji nije ništa drugo no crpilište i tlačištte intelektualne i biološke svojine , i čiji je cilj da od svijeta, pogotovo malih i osiromašenih napravi sklepanu skalameriju prave duhovne deponije, gdje će novac biti jedino ime a glad samljevenih naroda odziv, kojim se oni iživljavaju i mrcvare n ih.

Pojedinac  ushićen  vulgarnom i populističkom jeftinoćom , razduhovljen do neprepoznavanja , ulazi poput pustine u kompjuter kao u svoju grobnicu, u 21. vijek užasacije i klizavosti , u svojevrsnu zamku, jer  kako kaže mitropolit Amfilohije  on je : „U dubinskoj krizi svog samosaznanja, mnogo dubljoj nego mi to mislimo.“

Međunarodno pravo je postiđeno i potonulo, to je komedija kažnjavanja neposlušnih i ponosnih, od kojih se u javnosti stvara izvikana genocidna masa, kroz selektivnost pravde i nepravde  i gdje krivda pobjeđuje, stvarajući stereotipove o  lošim momcima,  nevaspitanim za otmenost veličanstvenih demokrata.

Mediji su u tome najdalje otišli, u satanizaciji svih koji drugačije misle i koji hoće da budu svoji na svome, podmazani novcem marketinški odigravaju užasne  činove za prljavi novac,  u pozorištu nakaza .

Ali mi više i ne mislimo, drugi, moćniji misle umjesto  nas, pod maskom Velikog brata, čiji šou poprima nove dimenzije i oblike strahovite manpulacije glupošću, odvratnošću ovih novih  dahijskih bestidilaca, koji hoće da nas svedu na bezimene, bez prava na dostojanstvo, a sve to uvijajući u srceparajuće oblande tamničara šarenih laža.

U  Podgorici, 11.12.2018.

Mr Slobodan M. Čurović Apis

književnik i književni kritičar

ЕВРОПСКА УНИЈА

ТАМНИЧАР  ШАРЕНИХ  LАЖА

КРИЗА ИДЕНТИТЕТА И ПУСТОШНА ДУХОВНОСТ  ЗАПАДА

Западна цивилизација, поготово у 21. вијеку сва је стала у ријеч имати, гдје је готово  ишчиљела било каква природност и емотивност.  Запад је у озбиљној кризи, самопоуздање које се ограничава на материјално пољуљано је, криза идентитета је све видљивија и разорнија. Појединац  исцрпљен, уморан од сталног дисциплиновања  социјалним шемама тражи неко уточиште. Лојалан свом повиновању „демократији“, он грчевито трага за ослонцем, када је свака криза, не само економска, него прије свега морална, очигледнија, услужни  ланац у систему пукао је, као што је „пукао“ и ментални склоп човјека Запада. Навикнут, издресиран бројкама новца и  прагматичношћу, затечен  је суочавањем  са самим собом, са својим све више надолазећим страховима за егзистенцију, ненаучен за разговор са собом и са другима, постаје неповјерљив и исфрустиран.  Запад је прича о болеснику који је на апаратима, готово на издисају.  Свако незадовољство заједницом доводи до вјешто смишљених (вјештачких) криза и подривања економија (Грчка , Кипар, Португалија), гдје се пласира прича да је то саставни дио глобалне кризе .Бајка о једном уједињеном човјечанству, монети  изблиједјела је. Свој безосјећај за породицу, ту заједницу љубави и пожртвовања, која почива на разумијевању, слози , „СИСТЕМ“ проневјерених очекивања хоће да исели, премјести у мале народе, дробећи их муљачом дрскости и безобразлука, управо  оним  атрибутима на којима почива западни свијет.

Зато хоће по сваку цијену да ствара ту „фамилијарност“ различитих духовних система малих народа и народића, држећи их у шаци , наводно да ће их супротстављене и подијељене  усрећити и увести на нека споредна врата, послуге  у ту велику обећавајућу породицу Европе, да неприродно постане природно и реално, роботизовати их да живе у лажној љубави, кличући великој Идеји једнакости, братства и слободе, која је фалсификована и проституисана,  потрошена. Непомирљиве треба увести у нове ратове, уз старе зађевице и фаталне посљедице .

Унија прво економски дроби  мале економске системе а затим од огладњелих, батиниом и присилом  ствара зависнике,  давањем кредита и назови повластица тако да оне убудуће преживљавају  у дужничком (тешко отплативом) ропству. Са таквим обогаљеним народима чији је најважнији задатак да забораве на историју и традицију  у име Универзалне историје поравнања, гдје ништа није битно и гдје су подједнако  на цијени и џелат и жртва, најлакше је манипулисати. Такви унакажени системи , марионетске владе не могу се скрити од сталног надгледања  свевидећег ока, јер они говоре и заповиједају кроз уста лажних пророка. Са немоћнима се  немилосрдно  експериментише, трују се лабораторијским вирусима, свакојаким и погубним, који им служе за „чишћење“ и демографску хигијену, (поготово у најзаосталијим земљама) кроз убрзани профит фармацеутске индустрије

На тај начин  мали народи коначно губе идентитет и постају безоблична маса,  раздуховљена, дезоријентисана,  са свим девијантним облицима понашања који се подразумијевају као разумљиви и пожељни ка крајњем циљу, улазак у раље једном господару, самом Сатани .Када наказност постане закономјерност, када морбидност постане једини легитимитет онда ће  зборачи шарених лажа и кројачи туђих судбина из помијешане и збутњане Пандорине кутије дозирати  један по један рат,  да би напокон и војна индустрија била у игри стицања профита , на несрећама завађених и обесправљених, изложених бруталној „културној“ колонизацији.

У том злокобном науму даљег унесрећивања нарочита пажња посвећује се школским, образовним  системима који се морају прилагођавати западном миљеу, препрати и моделовати  својеврсног клона, који ће као свој највећи успјех сматрати презрење и пљување својих коријена, језика, цркве, породице, чипован бљештавилом лажи и мимикрије западног свијета, ловилица људских душа.  Васпитање  треба карикирати, намјерно заборављати најважније датуме и створити анационално-снобовскоа покољења, палетом различитих могућности , биометријом , идентификационом контролом, гдје је у средишту 666. Та велика, незасита звијер име појединца, његову биографију ће поништити а таква јединка  биће број, испразно, раздуховљено  тијело и ништа више, без Бога, без смисла свих смислова.

Сваки систем па и европских преобликовања и уситњавања има „надсистем“ којем се покорава и служи,  а то је диктатура Американијата , који је посебно осјетљив на било какве видове либерализма и интелектуализма и гдје само контролисана, тетовирана слобода има примат, како и свједочи велики критик Ноам Чомски у књизи“Контролисана демократија“. Покорност је прво правило по којем морају да се управљају мали народи, све приче о личном , колективном достојанству и историјском памћењу, за Европу су заморне и несхватљиве.Ко се не уклопи у тај систем, унапријед је осуђен на пропаст и велике патње .Захтјеви и притисци су такви  да их нико нормалан не би прихватио. То клатно страве  и бруталног притиска и данас лебди са погубним резултатима.

Само онај који нема чега да се сјећа нема чему да се нада, треба прихватити образац тзв. нивелисане историје, објективне историје за коју ништа није важно, нити се морало тако десити.

Кроз мноштво добро финанасираних  невладиних  организација,  тајних друштава и масонских  агената ови извозници демократије  вршљају тереном и врбују оне опчињене Западом, (кроз педантне едукације и препрање мозга, зарад личних каријера  намамљујући и уводећи  их  у другачији духовни амбијент). Кидишу на здраву породицу да је раскомадају, а гласноговорници постају њихови плаћеници и најтврдокорнији извођачи таквих прљавих демократских послова .

Европска Унија је својеврсна скаламерија, која би мале народе да уведе у тор и наметне им један образац понашања за који она мисли да је моралан и демократски .Она је тровачница  идентитета и опстанка, њени  апетити су огромни, она тражи да се одрекнемо суштинског, да би били ништа .

Европска прича је потрошена прича јер је коријен те уједињене фамилилијарности  у суштини аморалан и неискрен, јер је економска рачуница  превагнула у односу на хуманизам,  и истинску срећну заједницу, пројектанти новог европског курса стварају хаос  кад им се „ћефне „ кроз задате национализме, кризе , сателитске владе и марионетске гласноговорнике .

Унија  Билделберг моћника  причу о пуном стомаку ставља на прво мјеста потенцијалних освојених слобода и привилегија, материјално поставља испред духовног, с тим што сада немамо једног крутог,  прагматичног инквизитора, већ својеврсни  Инквизиторијум, који мјери,  премјерава и ужасава. Запад своју моралну депресију и кризу свих институција, нарочито породице  би мало да извезе и за то тражи државе привјеске , преко својих фаворита и миљеника да уступе душу ђаволу и да разруше, обогаље здраве патријархалне породице.

„Ђаво је већ без маске закорачио у свијет „ казао је Зењковски.Добротвори и тзв. миротворци  кроз палету разноврсних  људских слобода, уводе  кроз купљену и наређену транспарентност разнолике облике девијантног,  болесног, скарадног, стидног. То је нешто савим „нормално“ и то се мора прихватити, васпитавати  дјецу кроз  једну умоболну , „баздљиву“ призму  ако хоће у такву Унију, која  понижава, терорише кроз свакојаке емисаре и чистунце демократије

Унија  наредбодавно одређује  које робе  куповати, највише оне производе које су  до тада други успјешно производили (углавном здраву храну) и ставити им омчу под грло, држећи их непрестано у шаци  и константно мрцварити, наметнути  ГМО исхрану , да се кроз затроване концентрате трују  генерације и генерације .

Нездрава инфицирана уи чипована породица изњедриће наказе, монструозна потомства, која ће опет „спасавати Инквизиторијум“.

Опустошити индустрију, пољопривреду, покрасти сва богатства, изазивати и дозирати вјештачке,  економске и политичке кризе, све под видом новоколонијалног демократизма и перформанса, који тражи јефтину радну снагу,  да је изнурава,  филовати социјалне биједе и удесе, тобоже  бригом  за људска  права, наметнути неправо и недемократско , омогућити НВО куплерај, плаћен и дозиран, тзв. локалне свијести, добро уплаћене и дресиране, да спроводи домаће задатке из свих области преваспитавања по мјери глобализма.

Штитити се од свјетског тероризма, тако што се ствара тероризирајућа политика према демократски изабраним владама, гдје се бездушно смјењују, убијају лидери,  најчешће  вјешају, (по мјери холивудског спектакла) а све да се тим земљама донесе бољитак,  од тога ће они ускоро осјетити сву идентитетску главобољу и поробљавање, јер ће глобализам да их исцрпи и бесомучно опљачка. У својој нападној технолошкој инвазији , путем масовних комуникација, кроз интернетско поробљавање , Унија износи на  послужавник  бљештавило „демократских“ ђаконија .У питању је један софистицирани и подмукло осмишљени патент Новог свјетског поретка, који није ништа друго но црпилиште и тлачиштте интелектуалне и биолошке својине , и чији је циљ да од свијета, поготово малих и осиромашених направи склепану скаламерију праве духовне депоније, гдје ће новац бити једино име а глад самљевених народа одзив, којим се они иживљавају и мрцваре н их.

Појединац  усхићен  вулгарном и популистичком јефтиноћом , раздуховљен до непрепознавања , улази попут пустине у компјутер као у своју гробницу, у 21. вијек ужасације и клизавости , у својеврсну замку, јер  како каже митрополит Амфилохије  он је : „У дубинској кризи свог самосазнања, много дубљој него ми то мислимо.“

Међународно право је постиђено и потонуло, то је комедија кажњавања непослушних и поносних , од којих се у јавности ствара извикана геноцидна маса, кроз селективност правде и неправде  и гдје кривда побјеђује, стварајући стереотипове о  лошим момцима,  неваспитаним за отменост величанствених демократа.

Медији су у томе најдаље отишли, у сатанизацији свих који другачије мисле и који хоће да буду своји на своме,подмазани новцем маркетиншки одигравају ужасне  чинове за прљави новац,  у позоришту наказа .

Али ми више и не мислимо, други, моћнији мисле умјесто  нас, под маском Великог брата, чији шоу поприма нове димензије и облике страховите манпулације глупошћу, одвратношћу ових нових  дахијских бестидилаца, који хоће да нас сведу на безимене, без права на достојанство, а све то увијајући у срцепарајуће обланде тамничара шарених лажа.

У  Подгорици, 11.12.2018.

Мр Слободан М. Чуровић Апис

књижевник и књижевни критичар

Припремио: Зоран Стевановић

МОДРИЧА,13.септембра 2009 г.– Епископ зворничко-тузлански, господин Василије, уз саслужење више свештеника СПЦ, освештао је 13.09.09 Храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку код Модриче.

Након тог светог чина, епископ Василије позвао је велики број вјерника да се окупљају око припадајуће вјере, да уграде циглу своје вјере у храм у изградњи у Модричи, те Храм Светог Илије на Дугим Њивама чију ће изградњу подржати Влада Републике Српске и Општина Модрича. „Испијајте воду са извора свог духовног. Угледајте се на ктиторе овог Божијег храма, улажите у изградњу богомоља, јер ко то ради, Богу посуђује, а Свевишњи ником дужан не остаје. Није богаство брдо новаца него снага духовна и вјера Србинова“, поручио је господин Василије, изражавајући наду да ће импозантно здање новог храма у Вишњику код Модриче бити употпуњено до краја године. Он је увјерења да ће будући манастирски Храм „Светог Илије“ на Дугим Њивама имати велики значај за Требаву и читаву регију.

Иначе храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку, димензија 11 пута 5 метара саградили су супружници Милорад и Ружа Савић. У његово подизање уложили су око 80 хиљада марака, а након освештења изјавили су да су имали жељу да постану ктитори, да је то њихов поклон Врањаку, али да након смрти буду сахрањени у тој цркви.

Након предаје кључева храма, владика Василије позвао је и остале да се угледају на Савиће. „Задужбинарски дух у српском народу увијек је био смисао живота истинског светосавца и увијек је давао снаге српској сиротињи да ће имати на кога да се ослони. Ово нису Савићи подигли сувишка срца свога, него по снази вјере своје у живога и бесмртнога Бога. Ако вјерујете у тог Бога, долазите у овај храм и молите му се“, рекао је Василије у својој бесједи.

У Врањаку код Модриче сада постоје три храма СПЦ, а због свог ангажовања, мјесноог свештеника Недељка Анђелића, владика Василије одликовао је златним крстом.

Врањак, Новембра 2009 године

Ктитор и донатор цркве „Светог архиђакона Стефана“ – Њивице. Савић Милорад

10.10 1943 родјен је у Врањаку Савић (Цвјетка) Милорад, син мајке Радојке.
У то вријеме, трајао је други свјетски рат.
Након само 6 мјесеци Милорад остаје без оца Цвјетка, који је погинуо у старој Југословенској војсци. Убрзо затим мајка Радојка се преудаје за Гостиц (Васе) Новака, с којим се Милорад као својим очухом изузетно добро слагао.

Милорад полази 1950 године у Врањаку у школу, и 1954 године завршва 4 разреда основне школе.
После завршена 4 разреда основне школе, слиједи наставак школовања у основној школи у Модричи.
У Модричу је већином ишао пјешке, прелазећи пут од 8 километара, а ријетко се имало пара у то вријеме за воз. Тако Милорад 1958 успијева да заврши осмогодишњу школу.
1959 године, трбухом за крухом, Милорад одлази у Србију тачније на изградну
ауто – пута у велику Плану на курс за зидара, који успјешно завршава након 2 мјесеца.
1960 године слиједи одлазак за Словенију, тачније у Нову Горицу, гдје је радио као зидар једну годину, а затим се пресељава у Љубљану, гдје се задржао до данашњег дана.
1980 користи кратак излет у Либију гдје је такодје радио као зидар, да би по повратку из Либије 1981 отворио обрт, а 1992 основао градјевинску фирму. Руководио је својом фирмом пуних 10 година, да би у 59 години зивота отишао у пензију.

Милорад проводи пензионерске дане, мало у Врањаку, мало у Љубљани, а одлучио се да своме селу Врањаку поред гробља на Њивицама, на земљишту, које су поклонили Стјепановићи сагради прелијепу српску цркву. Октобра 2009 године предао је кључеве новоизградјене цркве
„Светог архиђакона Стефана“ – Њивице коју је сам финансирао и уложио својих 80.000.- км.
Цркву је освештао 13.09.2009 године владика Василије. Иначе Милорад је све од 2008  године веома активан члан Савеза српске дијаспоре Словеније.

OGLEDALO DOSTOJANSTVA I POŠTENJA OD VERNIKA

Pripremio: Zoran Stevanović

MODRIČA,13.septembra 2009 g.– Episkop zvorničko-tuzlanski, gospodin Vasilije, uz sasluženje više sveštenika SPC, osveštao je 13.09.09 Hram „Svetog arhiđakona Stefana“ u Vranjaku kod Modriče.

Nakon tog svetog čina, episkop Vasilije pozvao je veliki broj vjernika da se okupljaju oko pripadajuće vjere, da ugrade ciglu svoje vjere u hram u izgradnji u Modriči, te Hram Svetog Ilije na Dugim Njivama čiju će izgradnju podržati Vlada Republike Srpske i Opština Modriča. „Ispijajte vodu sa izvora svog duhovnog. Ugledajte se na ktitore ovog Božijeg hrama, ulažite u izgradnju bogomolja, jer ko to radi, Bogu posuđuje, a Svevišnji nikom dužan ne ostaje. Nije bogastvo brdo novaca nego snaga duhovna i vjera Srbinova“, poručio je gospodin Vasilije, izražavajući nadu da će impozantno zdanje novog hrama u Višnjiku kod Modriče biti upotpunjeno do kraja godine. On je uvjerenja da će budući manastirski Hram „Svetog Ilije“ na Dugim Njivama imati veliki značaj za Trebavu i čitavu regiju.

Inače hram „Svetog arhiđakona Stefana“ u Vranjaku, dimenzija 11 puta 5 metara sagradili su supružnici Milorad i Ruža Savić. U njegovo podizanje uložili su oko 80 hiljada maraka, a nakon osveštenja izjavili su da su imali želju da postanu ktitori, da je to njihov poklon Vranjaku, ali da nakon smrti budu sahranjeni u toj crkvi.

Nakon predaje ključeva hrama, vladika Vasilije pozvao je i ostale da se ugledaju na Saviće. „Zadužbinarski duh u srpskom narodu uvijek je bio smisao života istinskog svetosavca i uvijek je davao snage srpskoj sirotinji da će imati na koga da se osloni. Ovo nisu Savići podigli suviška srca svoga, nego po snazi vjere svoje u živoga i besmrtnoga Boga. Ako vjerujete u tog Boga, dolazite u ovaj hram i molite mu se“, rekao je Vasilije u svojoj besjedi.

U Vranjaku kod Modriče sada postoje tri hrama SPC, a zbog svog angažovanja, mjesnoog sveštenika Nedeljka Anđelića, vladika Vasilije odlikovao je zlatnim krstom.

Vranjak, Novembra 2009 godine

Ktitor i donator crkve „Svetog arhiđakona Stefana“ – Njivice. Savić Milorad

10.10 1943 rodjen je u Vranjaku Savić (Cvjetka) Milorad, sin majke Radojke.
U to vrijeme, trajao je drugi svjetski rat.
Nakon samo 6 mjeseci Milorad ostaje bez oca Cvjetka, koji je poginuo u staroj Jugoslovenskoj vojsci. Ubrzo zatim majka Radojka se preudaje za Gostic (Vase) Novaka, s kojim se Milorad kao svojim očuhom izuzetno dobro slagao.

Milorad polazi 1950 godine u Vranjaku u školu, i 1954 godine završva 4 razreda osnovne škole.
Posle završena 4 razreda osnovne škole, slijedi nastavak školovanja u osnovnoj školi u Modriči.
U Modriču je većinom išao pješke, prelazeći put od 8 kilometara, a rijetko se imalo para u to vrijeme za voz. Tako Milorad 1958 uspijeva da završi osmogodišnju školu.
1959 godine, trbuhom za kruhom, Milorad odlazi u Srbiju tačnije na izgradnu
auto – puta u veliku Planu na kurs za zidara, koji uspješno završava nakon 2 mjeseca.
1960 godine slijedi odlazak za Sloveniju, tačnije u Novu Goricu, gdje je radio kao zidar jednu godinu, a zatim se preseljava u Ljubljanu, gdje se zadržao do današnjeg dana.
1980 koristi kratak izlet u Libiju gdje je takodje radio kao zidar, da bi po povratku iz Libije 1981 otvorio obrt, a 1992 osnovao gradjevinsku firmu. Rukovodio je svojom firmom punih 10 godina, da bi u 59 godini zivota otišao u penziju.

Milorad provodi penzionerske dane, malo u Vranjaku, malo u Ljubljani, a odlučio se da svome selu Vranjaku pored groblja na Njivicama, na zemljištu, koje su poklonili Stjepanovići sagradi prelijepu srpsku crkvu. Oktobra 2009 godine predao je ključeve novoizgradjene crkve
„Svetog arhiđakona Stefana“ – Njivice koju je sam finansirao i uložio svojih 80.000.- km.
Crkvu je osveštao 13.09.2009 godine vladika Vasilije. Inače Milorad je sve od 2008  godine veoma aktivan član Saveza srpske dijaspore Slovenije.

Radovan Milić je  rodom iz opštine Aranđelovac, a živi u Slovenskim Konjicama sa gospođom  Metkom Obrul, koja i sama nije baš dobroga zdravlja. Mada Milića uspeva prehraniti, žena dobrog srca i još bolje volje. Milić inače zadnje godine dobija od Centra za socijalni rad iz Slovenskih Konjica oko 200,00 evra socijalne pomoći. Tako od svog dolaska u Sloveniju, nije nam poznatio da je uopšte šta i radio. Povremeno je u Beču, gde ga verovatno financira njegova draga prijateljica Slavica Klein. Živi više životom, varajući žene kod posuđivanja  različitih novčanih sredstava, posebno mu je to uspevalo u Beču. Pričaju da se u Beču još vode neki od sudskih sporova u vezi njegovih učestalih »aktivnosti«. Inače konobar po profesiji (bar tako nam je tvrdio ako nije došao do profesora), izdao je neke brošure, ako bi se moglo nazvati knjiga i smatra se »velikim srpskim književnikom«. U Savezu srpske dijaspore posuđivao je unazad nekoliko godina novac od pojedinih članova, mada ga nikada nije vraćao, a niti je imao odakle (postoji i potpis pismenog preuzimanje posuđenog novca).

Čovek koji i sam  tvrdi da mu je potrebna stalna zdravstvena pomoć, naravno nismo mi za to krivi, ako nam predloži za pomoć, da mu neki od naših članova i medicinskih stručnjaka pomogne, napravićemo sve, da to i realizuje. Sa  slovenačkom policijom ima češće susrete, sudovima isto tako, a i u Aranđelovcu nije baš »nevinašce«. Upravo naš savez odnosno njegov pravni sektor mu je već nekoliko puta pomagao, pa mu je mesto zatvora izašao u susret da kod nas obavi i društveno koristni rad u opšto dobro, mada Milić to zaboravlja. Cenjeni naši, to je bio mali uvod u poslednje pisanje na svojoj internetnoj stranici Tragovi u kojima i onako piše većinom laži kako bi privukao pažnju pojedinaca i stim se junačio. Hvalisav, kao profesionalni novinar. Pa unatoč, daleko od novinarskog kodeksa i etike, poslao je svoju objavu na stotinak adresa, pošto njegove Tragove i onako malo ko pročita, mislimo da intelektualci sigurno ne.  Između ostaloga, Milić je pismenim putem dao obećanje, da će Savez srpske dijaspore i Socijalnu stranku Srba Slovenije uništiti. Izgleda ubeđen je u to, da jedino on uspeva štetiti Srbima i srpskoj naciji u Sloveniji, mada ga kako rekoše stari – »ni pas nema zašto uhvatiti«.

Činjenice i govore o tome, da u tim svojim Tragovima sve vreme vrši napade na dve krovne (Savez srpskih društava i Savez srpske  dijaspore Slovenije) organizacije Srba, kao i pojedina srpska društva u Sloveniji. Smatra da je »veliki junačina« koji upravo brani diskriminatore i sve one koji srpska prava u Sloveniji ugrožavaju. Kako saznajemo, da u Sloveniji oni koji tuđe obaveštajne službe informišu, nije bitno dali to rade lažima ili slično dobiju mesečno od njih oko 100,00 pa najviše do 200,00 evra. To, dali je Radovan Milić i njegova draga prijateljica iz Beča Slavica (Golubović) Klein jedni od njih nije ni bitno. Bitno je to, da se oboje bar jednom zamisle i pogledaju u ogledalu činjenica. Oni i onako nemaju šta lepo da prikažu ouopšte o Srbima, bilo to iz Srbije, Slovenije ili Austrije. Oni pokušavaju diskreditirati i omalovažiti sve poštene ljude koji se bore kako bi Srbima kao najvećoj nepriznatoj etničkoj zajednici u Sloveniji bilo bolje. Da, bore se za jednaka prava svih slovenačkih državljana, kao što ih Slovenci uživaju već oko 27 godina. Smeta mu čak i to, da je profesor Zoranom Jovičić predsednik srpskog svetskog kongresa dijaspore predstavljen na samoj prezentaciji i pitaju se – ko ga je izabrao? Svakako se zna ko, a sigurno da nisu oni. Dalje mu smeta, da je naš predsednik Saša Gajić, jedan od najvećih lidera Srba u Sloveniji, koji nesebično i stručno pomaže Srbe i Slovenije i Srbije i Srpske. Pošten, dostojan i priznat čovek od poverenja. Čovek koji ima i ne žali novac za sve veće godišnje međunarodne kulturno umetničke prezentacije u Sloveniji, kao što su Veseli dani i različiti književni konkursi. Upravo je u jednom od takvih književnih konkurisanja (2016) dobitnici sporednih nagrada Zlatno pero između ostalih dibitnici Radovan Milić i Slavica Klein, nešto kasnije u vezi sumljivog autorstva njihovih konkurisanih pesama uz napada na književno udruženje bilo im je po samom statutu USKS brisana nagrada iz same evidencije, kao i sva priznanja koja su dobili. Ljubomora Mili i njegove drage prijateljice Klein, zloba i zavist nikako im ne ide u ptrilog, da su našega presednika Sašu Gajića nazvali profesorom, ne on nije za njih profesor, on je za njih doktor, akademik. To što su njih dvoje sigurno nije, niti je konobar, a niti čistačica, a posebno nije neprijatelj Srba i srpske nacije.

Dakle, delegacija Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije bila je pozvana na druženje za veliku godišnju kulturno umetničku prezentaciju »SRPSKI DANI KULTURE U BEČU« koje je profesionalno organizovalo srpsko društvo »FOKUS« iz Beča pod vodstvom predsednice Vesne Klinger. Naravno, pre odlaska predsednik Socijalne stranke Srba Slovenije Saša Gajić razgovarao je sa navedenom, da bi želeli nešto reći o položaju Srba u Sloveniji i svim nedaćama koje ih prate, što je predsednica Fokusa i privolila. Čak je obećala da će i prevodilac sa srpskoga na nemački biti.

Sve pohvale! Iskrena hvala divnim prijateljima i organizatorima, u imenu članstva stranke i saveza. Otvaranjem programa, između drugih govornik, najavljen je i predsednik Socijalne stranke Srba Slovenije Saša Gajić, te zamolit da nešto kaže o položaju Srba i njihovim kulturno umetničkim aktivnostima u Sloveniji. Nakon čega se Gajić obratio, pozdravivši prisutne, te na osnovi činjenica govorio o diskriminaciji Srba u Sloveniji, jedinoj registrovanoj biblioteci »Vuk Karadžić« Ljubljana biblioteci  koja još za sve godine svog postojanja nije niti centa dobila od opštine, kao niti od same slovenačke države. Biblioteku koju žele da unište gradonačelnik Zoran Janković i vodstva njegovih opštinskih službi. Na Javno objavo  br. 3528-296/2017-38 od 12.01. 2018 (konkurs)  za 4 lokacije (a) Staničeva 41, b) Letališka cesta 33, c) Trg osvobodilne fronte 10, d)  Trg prekomorskih brigad 1 sve u Ljubljani.

Verovatno su besplatne poslovne prostore  određene 132. Člena (ZUJIK) (javna kulturna infrastruktura).  kao naši subjekti SSDS i USKS koji imaju status državnoga interesa za kulturu, unatoč našoj prijavi 26.01/ZSDS/SG1-2018 dana 26.01.2018  nismo dobili još ni zvanični odgovor na samu prijavu, a kamoli prostore. Baš u vezi toga, verovatno  smo jedini koji imaju u svom nazivu srpski ali srpske, tako da smo mesto odgovora sa strane ljubljanske opštine dobili tužbu (Okrajnog suda u Ljubljani Opr. št. III P674/2018), a  svi drugi iz zgrade Linhartova c.13 Lj. već su u u startu dobili besplatne prostore. Moramo naglasiti, da opština po svojim sektorima ima 20 pravnika, ali za tužbu su aktivirali advokata Mihu Kozinca, kako bi savez u slučaju naše neuspešne kontra tužbe što više oštetili. Iz same tužbe je već podat zahtev na 3.660,00 evra. Upravo, vidna i veoma lako dokazana diskriminacija koja još ne prestaje. Stoga i nisu čudni novi i novi Javni razpisi MOL. Dokaz: Javni raspis (konkurs), posebno njegov tekst člen 1, alineja 1

https://www.ljubljana.si/sl/mestna-obcina/mestna-uprava-mu-mol/oddelki/oddelek-za-kulturo/razpisi/javni-poziv-za-sofinanciranje-projektov-izbranih-na-razpisih-programa-eu-ustvarjalna-evropa-podprogram-kultura/ u kojem se samo za slovenačka društva razdeljuju evropska novčana sredstva već četvrtu godinu za redom, a u tom javnom raspisu (konkursu) srpska društva nesmeju kandidovati.

Naravno, na zahtev suda poslali smo odgovor u vidu kontra tužbe. Govor Gajića propratio je buran aplauz.

Još jednom se zahvaljujemo austrijskim prijateljima iz organizacije FOKUS da su našoj delegaciji pod vodstvom predsednika Gajića omogućili ozbiljne razgovore o učestaloj diskriminaciji srpske etničke najveće (212.000) zajednice u Sloveniji između ostaloga vođeni sa direktorom instituta za jezike EU akademikom Volfgang Rorbah redovnim profesorom, profesorom Zoranom Jovičićem predsednikom srpskog svetskog kongresa dijaspore, Aleksandrom Gajovićem, državnim sekretarom Ministarstva kulture i informisanja. R. Srbije i pojedinim političarima Austrije.

Cenjeni naši vratićemo se na Milićevu internetnu stranicu Tragove – Srpski dani kulture u Fokusu – politički skandal,  posebno njegove laži, kako bi umanjio značaj naše delegacije i svih pozvanih kojima je omogućen govor, a naravno i samih organizatora Fokusa, pa i celu kulturno umetničku prezentaciju ispolitizirao, »SRPSKI DANI KULTURE U BEČU« koja je veoma lepo i profesionalno organizovana i izvođena uz više različnih kulturno umetničkih nastupa od 27-30 septembra letos. Milićevu objavu pročitali su i naši pojedini vrhunski medicinski sudski veštaci, koji su uvideli kroz svoja stručna mišljenja, da je primetiti u samom tekstu i elemente autorske psihičke nestabilnosti. Svakako, pokušali smo umiriti situaciju, tako da su pojedini stručnjaci, pa čak i naučnici obavili i razgovor sa njim, kako bi tu objavu umakao, ali bez uspešno.

Cenjeni naši, sa Milićem se nismo nikada mislili baviti u vezi više stvari poznajući njegovu pravu biografiju u krugu porodice, a posebno ne sada nakon uspešnosti naše delegacije i uspostavljene veoma bliske saradnje sa prijateljima iz Fokusa. Dodatno, i svega posebno lepoga što je naša delegacija doživeli u Beču.

Dakle, istini za volju, neće ići drugačije, Radovan Milić će se naći na sudovima u Sloveniji, a verovatno kako smo obavešteni i u Beču. Njegova sva pisanja i laži do sada bila su ignorisana do srede (3.10.2018) kada je zasedalo vodstvo Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije i ovaj tekst jednoglasno potvrdilo za njegovu objavu.

Savez srpske dijaspore Slovenije i Socijalna stranka Srba Slovenije