Blog

24 sep
0

NARODNE IZREKE

Pripremila: Milica Đukić

Narodne izreke

Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako hoćeš da napakostiš čoveku, poželi da mu žena umre.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako komšijska kuća gori, gledaj u svoju.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako nekome nešto nije dalo majčino mleko, kravlje nije nadoknadilo.
Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo.
Ako sreću ne sretneš, nećeš je ni stići.
Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine.
Ako zlo neće na tebe, a ti beži od njega.
Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
Baci dobro niz vodu, voda će opet tebi da donese.
Badava je dobro seme, kada je rđavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Bez muke nema nauke.
Bez starog vola, nema duboke brazde.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Biser ne valja pred svinje bacati.
Bogat jede kad hoće,a siromah kad može.
Boj se Boga, ali i onoga koji se Boga ne boji.
Bolest i planinu obori, a kamoli čoveka.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je imati pametnog neprijatelja, nego ludog prijatelja.
Bolje je jedanput zaplakati, no sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obećati, no reč ne održati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoška.
Bolje kad kaplje nego kad teče.
Bolje manastir da rasturiš, nego dvoje mladih da razdvojiš.
Bolje poštena smrt nego sramotan život.
Bolje svašta jesti nego svašta govoriti.
Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.
Budalu ne ruži, već mu savet pruži.
Da je dobro, i djavo bi se ženio.
Da je maćeha dobra u bašti bi se sejala.
Da nema vetra pauci bi nebo pomrežili.
Da se reči kupuju, manje bi se govorile.
Daleko od očiju – daleko od srca.
Davljenik se i za slamku hvata.
Dete mnogo milovano – nikad dobro vaspitano.
Dobar glas daleko ide, a loš još dalje.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Dobra devojka sama se udaje.
Dobro je teško videti, a lako se pozna.
Dok imaš – svačiji si, kad nemaš – ničiji si.
Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Dok ne iskopaš nov bunar, ne pljuj u stari.
Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.
Državu čuvaj od neprijatelja, a ženu od prijatelja.
Drži reč ko rešeto vodu.
Drži se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka.
Drvo se savija dok je mlado.
Dva puta meri, a jednom seci.
Gde nevolja ruča tu i tuga večera.
Gde se stariji ne čuju, tu Bog ne pomaže.
Gde velika zvona zvone tu se mala ne čuju.
Gledaj napred, al se osvrni i nazad.
Gledaj vola jel debela vrata, a devojci kakva joj je majka.
Gori je ženski jezik no turska sablja.
Govori da bih te video.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
I iz krivog odžaka dim pravo izlazi.
I kad kune, majka blagosilja.
Ispeci pa reci!
Iz prazne kuće i miševi beže.
Iza Mire tri đavola vire.
Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jezik bode u srce.


Jezik je više glava posekao nego sablja.
Kad oči govore, usta ćute.
Kad se perje prospe teško ga je sakupiti.
Kad stari pas laje, treba videti šta je.
Kad čovek nema svoga dobra, tudje zlo premeće.
Kajanje je lek za svaki greh.
Kašalj, šuga i ljubav ne mogu se sakriti.
Ko do dvadesete ne zna, do tridesete nema, teško kući koja ga ima.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Ko je lud ne budi mu drug.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko lomi veru, njega će vera.
Ko ne plati rukom, taj će dušom.
Ko se ljudi ne stidi ni Boga se ne boji.
Ko se na tudjim kolima vozi neće daleko stići.
Ko se vatre ne nagrije, taj se dima ne nadimi.
Ko se zadnji smije, najslade se smije.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Ko visoko leti, nisko pada.
Koji se pas silom u lov vodi, taj zeca ne hvata.
Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od čoveka do nečoveka.
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
Konju, ženi i pušci ne treba verovati.
Krpi rupu dok je manja.
Lako je iza šest volova plug držati.
Lako je ljubav steći, ali je teško zadržati.
Lako je tudjim rukama vrelo gvoždje hvatati.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ljubav je puna i meda i jeda.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mlado se drvo savija.
Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje.
Mnogo vremena treba da od deteta postane čovek.
Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
Ne boj se smrti, nego zla života.
Ne ceni vola po rogovima ni čoveka po brkovima.
Ne ispiraj svakim usta.
Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne veruj sve što čuješ.
Ne može se dlanom sunce zakloniti.
Ne traži djavo čoveka, nego čovek djavola.
Ne valja pljuvati pa lizati.
Ne valja svakom loncu biti poklopac, ni svakoj čorbi zaprška.
Ne zamahuj ako ne smeš da udariš.
Ne čini dobro, da te čudo ne nadje.
Ne čini zlo, da ti ne dodje još gore.
Nema tereta bez deteta.
Nema zime dok ne padne inje, ni proleća dok sunce ne sine, ni radosti dok ne deliš s kime.
Nemoj da te pita starost gde ti je bila mladost.
Nesta vina – nesta razgovora, nesta blaga – nesta prijatelja.
Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
Nije sramota pasti, sramota je ne dići se.
Nije zlato sve što sija.
Nijedno zlo ne prodje neopaženo.
Niko nikog ne može osramotiti, dok se sam ne osramoti.
Novac sitno zveči, al se daleko čuje.
Obećanje, ludom radovanje.
Obraz ide s glavom.
Obraz nema više od dva prsta, ali više vredi od dva sveta.
Od ljubavi se živi, ali se za nju gine.
Od pruta biva veliko drvo.
Od rane trešnje i lepe žene čovek malo koristi ima.
Od reči mu nema tvrdjeg grada.
Od zla gore, a od dobra bolje nema.
Od zlata jabuka.
Od zle ćudi nema većeg zla.
Ovce bleje kad su žedne, a ljudi kad se napiju.
Pametan popušta, magarac ne dopušta.
Pod jednim pazuhom ne mogu se dve lubenice nositi.
Pokraj suva drveta i sirovo izgori.
Poštena je čoveka lako prevariti.
Prazna vreća ne može uspravno da stoji.
Prošla baba s kolačima.
Prvo pljuni pa pogledaj u šolju.
Prvo skoči pa tek onda reci hop.
Rdjav je čovek koji se tudjem zlu raduje.
Reči vežu i dreše.
Siroto dete samo sebi pupak vezuje.
Sita mačka miševe ne lovi.
Sitna mačka miševe ne lovi.
Spolja gladac a unutra jadac.
Starog slušaj, al ne idi za njim.
Svaka je kvočka na svom gnezdu jaka.
Svaka muka za vremena, a sramota zavijeka.
Svaka ptica svome jatu leti.
Svekrva se ne seća da je i ona nekad snaha bila.
Teško onoj kući gde dima nema.
Teško onome ko nema svoga za nevolju.
Teško vuku za kojim psi ne laju.
Tko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Torba je najteža kada je prazna.
Treba znati zasvirati i za pojas zadenuti.
U cara Trojana kozje uši.
U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.
U kojoj kući muž ženu bije, tu sreće nije.
U mladosti ko ne uči, u starosti taj se muči.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
U svakom žitu ima kukolja.
Učini dobro – ne kaj se; učini zlo – nadaj se.
Velika drva dugo rastu, ali začas padnu.
Vo se vezuje za rogove a čovek za reč.
Voda svašta opere, osim pogana jezika.
Voda sve opere osim crna obraza.
Vrana vrani oči ne vadi.
Za dobrim se konjem diže prašina.
Zao glas i ptice nose.
Zasviraj i za pojas zadjeni.
Zid ruši vlaga, a čoveka briga.
Zlatan lanac slobodu ne pruža.
Zlato se u vatri probira, čovek u nevolji.
Zlo brzo dođe, a polako prodje.
Zlo ništa ne radi u pola.
Zloba jede dušu kao rđa gvožđe.
Zora sviće, biće dana.
Žedan konj vode ne probira.
Željezo se kuje dok je vruće.
Žena je zlo bez kojeg se ne može.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
Žena se uzda u plač. a lupež u laž.
Žena će samo onu tajnu čuvati koju ne zna.
Žene su da zbore, a ljudi da tvore.
Ženu mnogo ne mazi, nego je pripazi.
Što pređe preko zuba ode preko brda.
Što prođe preko devet zuba ode preko devet brda.

Srpske izreke

Srpske poslovice misli, izreke, poslovice, mudrosti:

Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
Ako je ko lud ne budi mu drug.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako komšijska kuća gori, gledaj u svoju.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako zlo neće na tebe, a ti beži od njega.
Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako sreću ne sretneš, nećeš je ni stići.
Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine.
Bolje je jedanput zaplakati nego sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obećati nego reč ne održati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Baci dobro niz vodu, voda će opet tebi da donese.
Badava je dobro seme kada je rđavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Biser ne valja pred svinje bacati.
Boj se Boga, ali i onoga koji se Boga ne boji.
Bolest i planinu obori, a kamoli čoveka.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je svoje jaje, nego tuđa kokoška.
Bolje svašta jesti, nego svašta govoriti.
Bolje poštena smrt, nego sramotan život.
Budalu ne ruži, već mu savet pruži.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Bez muke nama nauke.
Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.
Dete mnogo milovano, nikad dobro vaspitano.
Drži se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja a čovek na čoveka.
Dok ne iskopaš nov bunar, ne pljuj u stari.
Da je maćeha dobra u bašti bi se sejala. 🙂
Da nema vetra pauci bi nebo pomrežili.
Da se reči kupuju, manje bi se govorile.
Dobro je teško videti, a lako se pozna.
Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Dobar glas daleko ide, a loš još dalje.
Dva puta meri, a jednom seci.
Dok jednom ne smrkne drugome ne svane.
Davljenik se i za slamku hvata.
Dobra devojka sama se udaje.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.
Državu čuvaj od neprijatelja, a ženu od prijatelja.
Gledaj napred, al se osvrni i nazad.
Gde nevolja ruča, tu i tuga večera.
Gde se stariji ne čuju, tu Bog ne pomaže.
Gde velika zvona zvone tu se mala ne čuju.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Čovek se nada dok god je duše u njemu.
Čuvaj se čoveka koji nije kadar suzu da pusti.
Grafiti – priznajmo, da iz njih možemo uzvući pojedine pouke
“Jebeš vojsku”, rekoše muškarci i obukoše žene u uniforme

Adame, neka ** OVO ** ostane zauvek između nas. EVA

Adamu bi bilo pametnije, da je umesto rebara imao višak mozga!

Ah, kad te nema u blizini nisu mi sve ovce na broju.

Ako im gori pod nogama, neka pozovu 2,3 vatrogasca.

Ako je ljubav vino, sipajte mi još.

Ako kravi daješ sneg ne znači da će ona posle davati milk-šejk !

Ako ne možete da živite jedno bez drugog, venčajte se pa ćete moći !

Ako vam sada nije do sexa, vi bar vodite ljubav!

Amerikanci Ruše plaše FANTOMIMA. Rusi im na to samo naMIGuju.

Amerikanci svoje ljude šalju na MESEC, a mi svoje i na MESEC i na više godina !

Biće mi verna kad god je to moguće, i češće od toga!

Bio mi je prvi. Otpozadi !

Bistar je. Providi mu se kroz glavu !

Bolje sex u pustinji nego pešak u krevetu

Brak je ono što dolazi POSLE života, a PRE smrti !

Braka radi upoznao bih dobro očuvan harem ! Šeik Dileja

Budalu je teško i ubediti da je budala.

Čovek je kao slika. Najinteresantniji je kad se otkači.

Čovek je naše najveće blago ! Ljudožder

Da bog postoji, na crkvama ne bi bilo gromobrana.

Da mi je ženski mozak bar na mesec dana, odmorio bi se k'o čovek.

Da na ovom svetu nema žena muškarci bi našli drugu životinju.

Da nije sekretarica, neki direktori ne bi u kancelariji ništa pipnuli.

Danas je teško sačuvati obraz. Žileti su sve oštriji.

Deca su naše najveće bogatstvo. I ove godine se očekuje dobar izvoz.

Demokratija je kada svako može da kaže šta ja mislim !

Devojčice su poput senfa – svako bi hteo u njih da umoči svoju kobasicu.

Devojka je kao telefon, uvedeš je u stan i ubrzo dobiješ dvojnika.

Devojke obožavaju speleologe, zato što oni vole da zavire u svaku rupu !

Devojke postaju žene kada duboko u sebi spoznaju čvrst razlog za to.

Devojke su kao lubenice – najslađe su u sredini !

Devojke su kao palačinke: treba ih prevrtati da ne zagore !

Devojke su kao saksije. Dok u njih nešto ne stavite služe samo za ukras.

Đokici je tek četrnaesta, a već mu je devetnaest !

Dobar pasulj daleko se čuje.

Dobra vila ispunila mi je dve želje. Treći put nisam mogao.

Dosta se živelo od špekulisanja: treba se vratiti poslu.

Dragi da upalim svetlo, ako ti ne možes da nađes.

Društvo, moram da idem kući da jedem. Matori će da mi sere !

Evin list je najviše učinio u seksualnom opismenjavanju.

Farmeri uživaju kada ulaze u farmerke. Naročito kada one stenju i zabijaju im nokte u leđa !

Gde su sada oni dobri stari dani, kada je sex bio prljav a vazduh čist.

Hladni jogurt je topli obrok a vruća rakija nije.

Idealan grafit za atomsko sklonište: AKO NEĆETE NA NEBO, IDITE POD ZEMLJU !

Idealan grafit za kineski zid: ULAZ IZ DVORIŠTA !

Idealan grafit za severni pol: STAVI OVDE SVOJ MALI PRST I ZEMLJA ĆE SE OKRETATI OKO NJEGA !!!

Idealna definicija seksa: OOP, PRC, AAH, STRC !!!

Idealna ljubav je između muškarca sa lepim primanjima i žene sa lepim davanjima.

Imam devojku kakvu samo možeš poželeti – drugom.

Imamo probleme sa varenjem: nema hrane.

Imao otac dva sina: jedan je bio diler a drugi dilea.

Imao sam dobru ideju, ali je nisam sproveo u telo.

Isterajte zlo iz žena. Uterajte im dobro !

Između robota i čoveka nema razlike, obojica bolje rade kad se podmažu !

Ja sam debeo, a ti si ružan. Al’ ja držim dijetu !

 

НАРОДНЕ ИЗРЕКЕ

Припремила: Милица Ђукић

Народне изреке

Ако желиш језгро, сломи љуску.
Ако хоћеш да напакостиш човеку, пожели да му жена умре.
Ако кантар не ваља, ти буди исправан.
Ако комшијска кућа гори, гледај у своју.
Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
Ако некоме нешто није дало мајчино млеко, кравље није надокнадило.
Ако пијемо као стока – биће доста, ако пијемо као људи – биће мало.
Ако срећу не сретнеш, нећеш је ни стићи.
Ако зима устима не уједе, она репом ошине.
Ако зло неће на тебе, а ти бежи од њега.
Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
Баци добро низ воду, вода ће опет теби да донесе.
Бадава је добро семе, када је рђаво орање.
Батина има два краја.
Без муке нема науке.
Без старог вола, нема дубоке бразде.
Без здравља нема богатства.
Бисер не ваља пред свиње бацати.
Богат једе кад хоће,а сиромах кад може.
Бој се Бога, али и онога који се Бога не боји.
Болест и планину обори, а камоли човека.
Боље је бити мало луд, него мало паметан.
Боље је имати паметног непријатеља, него лудог пријатеља.
Боље је једанпут заплакати, но сто пута уздахнути.
Боље је не обећати, но реч не одржати.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је своје јаје него туђа кокошка.
Боље кад капље него кад тече.
Боље манастир да растуриш, него двоје младих да раздвојиш.
Боље поштена смрт него срамотан живот.
Боље свашта јести него свашта говорити.
Боље врабац у руци, него соко на грани.
Будалу не ружи, већ му савет пружи.
Да је добро, и дјаво би се женио.
Да је маћеха добра у башти би се сејала.


Да нема ветра пауци би небо помрежили.
Да се речи купују, мање би се говориле.
Далеко од очију – далеко од срца.
Дављеник се и за сламку хвата.
Дете много миловано – никад добро васпитано.
Добар глас далеко иде, а лош још даље.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добра девојка сама се удаје.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Док имаш – свачији си, кад немаш – ничији си.
Док једном не смркне другом не сване.
Док не ископаш нов бунар, не пљуј у стари.
Док срце не заболи, не може око заплакати.
Држави не дугуј, са жандарима не другуј, а жени тајне не казуј.
Државу чувај од непријатеља, а жену од пријатеља.
Држи реч ко решето воду.
Држи се новог пута и старог пријатеља.
Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Дрво се савија док је младо.
Два пута мери, а једном сеци.
Где невоља руча ту и туга вечера.
Где се старији не чују, ту Бог не помаже.
Где велика звона звоне ту се мала не чују.
Гледај напред, ал се осврни и назад.
Гледај вола јел дебела врата, а девојци каква јој је мајка.
Гори је женски језик но турска сабља.
Говори да бих те видео.
Гвождје се кује док је вруће.
Гвождје се кује док је вруће.
И из кривог оџака дим право излази.
И кад куне, мајка благосиља.
Испеци па реци!
Из празне куће и мишеви беже.
Иза Мире три ђавола вире.
Јабука која доцкан сазри, дуго стоји.
Једно криво дрво цео товар распе.
Језик боде у срце.
Језик је више глава посекао него сабља.
Кад очи говоре, уста ћуте.
Кад се перје проспе тешко га је сакупити.
Кад стари пас лаје, треба видети шта је.
Кад човек нема свога добра, тудје зло премеће.
Кајање је лек за сваки грех.
Кашаљ, шуга и љубав не могу се сакрити.
Ко до двадесете не зна, до тридесете нема, тешко кући која га има.
Ко другом јаму копа, сам у њу пада.
Ко је луд не буди му друг.
Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
Ко ломи веру, њега ће вера.
Ко не плати руком, тај ће душом.
Ко се људи не стиди ни Бога се не боји.
Ко се на тудјим колима вози неће далеко стићи.
Ко се ватре не нагрије, тај се дима не надими.
Ко се задњи смије, најсладе се смије.
Ко старо не крпи, ни ново не носи.
Ко високо лети, ниско пада.
Који се пас силом у лов води, тај зеца не хвата.
Коју воду мораш пити, немој је мутити.
Колико је од земље до неба, толико је од човека до нечовека.
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
Коњу, жени и пушци не треба веровати.
Крпи рупу док је мања.
Лако је иза шест волова плуг држати.
Лако је љубав стећи, али је тешко задржати.
Лако је тудјим рукама врело гвождје хватати.
Лавица једно окоти, али лава.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Љубав је пуна и меда и једа.
Луди бој бију, а мудри вино пију.
Ми о вуку, а вук на врата.
Младо се дрво савија.
Много добија онај који свашта не купује.
Много времена треба да од детета постане човек.
Навика је једна мука, а одвика две муке.
Не бој се смрти, него зла живота.
Не цени вола по роговима ни човека по брковима.
Не испирај сваким уста.
Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не веруј све што чујеш.
Не може се дланом сунце заклонити.
Не тражи дјаво човека, него човек дјавола.
Не ваља пљувати па лизати.
Не ваља сваком лонцу бити поклопац, ни свакој чорби запршка.
Не замахуј ако не смеш да удариш.
Не чини добро, да те чудо не надје.
Не чини зло, да ти не додје још горе.
Нема терета без детета.
Нема зиме док не падне иње, ни пролећа док сунце не сине, ни радости док не делиш с киме.
Немој да те пита старост где ти је била младост.
Неста вина – неста разговора, неста блага – неста пријатеља.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Није срамота пасти, срамота је не дићи се.
Није злато све што сија.
Ниједно зло не продје неопажено.
Нико никог не може осрамотити, док се сам не осрамоти.
Новац ситно звечи, ал се далеко чује.
Обећање, лудом радовање.
Образ иде с главом.
Образ нема више од два прста, али више вреди од два света.
Од љубави се живи, али се за њу гине.
Од прута бива велико дрво.
Од ране трешње и лепе жене човек мало користи има.
Од речи му нема тврдјег града.
Од зла горе, а од добра боље нема.
Од злата јабука.
Од зле ћуди нема већег зла.
Овце блеје кад су жедне, а људи кад се напију.
Паметан попушта, магарац не допушта.
Под једним пазухом не могу се две лубенице носити.
Покрај сува дрвета и сирово изгори.
Поштена је човека лако преварити.
Празна врећа не може усправно да стоји.
Прошла баба с колачима.
Прво пљуни па погледај у шољу.
Прво скочи па тек онда реци хоп.
Рдјав је човек који се тудјем злу радује.
Речи вежу и дреше.
Сирото дете само себи пупак везује.
Сита мачка мишеве не лови.
Ситна мачка мишеве не лови.
Споља гладац а унутра јадац.
Старог слушај, ал не иди за њим.
Свака је квочка на свом гнезду јака.
Свака мука за времена, а срамота завијека.
Свака птица своме јату лети.
Свекрва се не сећа да је и она некад снаха била.
Тешко оној кући где дима нема.
Тешко ономе ко нема свога за невољу.
Тешко вуку за којим пси не лају.
Тко другом јаму копа, сам у њу пада.
Торба је најтежа када је празна.
Треба знати засвирати и за појас заденути.
У цара Тројана козје уши.
У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.
У којој кући муж жену бије, ту среће није.
У младости ко не учи, у старости тај се мучи.
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
У сваком житу има кукоља.
Учини добро – не кај се; учини зло – надај се.
Велика дрва дуго расту, али зачас падну.
Во се везује за рогове а човек за реч.
Вода свашта опере, осим погана језика.
Вода све опере осим црна образа.
Врана врани очи не вади.
За добрим се коњем диже прашина.
Зао глас и птице носе.
Засвирај и за појас задјени.
Зид руши влага, а човека брига.
Златан ланац слободу не пружа.
Злато се у ватри пробира, човек у невољи.
Зло брзо дође, а полако продје.
Зло ништа не ради у пола.
Злоба једе душу као рђа гвожђе.
Зора свиће, биће дана.
Жедан коњ воде не пробира.
Жељезо се кује док је вруће.
Жена је зло без којег се не може.
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
Жена се узда у плач. а лупеж у лаж.
Жена ће само ону тајну чувати коју не зна.
Жене су да зборе, а људи да творе.
Жену много не мази, него је припази.
Што пређе преко зуба оде преко брда.
Што прође преко девет зуба оде преко девет брда.

Српске изреке

Српске пословице мисли, изреке, пословице, мудрости:

Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
Ако је ко луд не буди му друг.
Ако кантар не ваља, ти буди исправан.
Ако комшијска кућа гори, гледај у своју.
Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
Ако зло неће на тебе, а ти бежи од њега.
Ако желиш језгро, сломи љуску.
Ако срећу не сретнеш, нећеш је ни стићи.
Ако зима устима не уједе, она репом ошине.
Боље је једанпут заплакати него сто пута уздахнути.
Боље је не обећати него реч не одржати.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Баци добро низ воду, вода ће опет теби да донесе.
Бадава је добро семе када је рђаво орање.
Батина има два краја.
Бисер не ваља пред свиње бацати.
Бој се Бога, али и онога који се Бога не боји.
Болест и планину обори, а камоли човека.
Боље је бити мало луд, него мало паметан.
Боље је своје јаје, него туђа кокошка.
Боље свашта јести, него свашта говорити.
Боље поштена смрт, него срамотан живот.
Будалу не ружи, већ му савет пружи.
Без здравља нема богатства.
Без муке нама науке.
Боље врабац у руци, него соко на грани.
Дете много миловано, никад добро васпитано.
Држи се новог пута и старог пријатеља.
Дрво се на дрво наслања а човек на човека.
Док не ископаш нов бунар, не пљуј у стари.
Да је маћеха добра у башти би се сејала. 🙂
Да нема ветра пауци би небо помрежили.
Да се речи купују, мање би се говориле.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Док срце не заболи, не може око заплакати.
Далеко од очију, далеко од срца.
Добар глас далеко иде, а лош још даље.
Два пута мери, а једном сеци.
Док једном не смркне другоме не сване.
Дављеник се и за сламку хвата.
Добра девојка сама се удаје.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Држави не дугуј, са жандарима не другуј, а жени тајне не казуј.
Државу чувај од непријатеља, а жену од пријатеља.
Гледај напред, ал се осврни и назад.
Где невоља руча, ту и туга вечера.
Где се старији не чују, ту Бог не помаже.
Где велика звона звоне ту се мала не чују.
Гвожђе се кује док је вруће.
Човек се нада док год је душе у њему.
Чувај се човека који није кадар сузу да пусти.
Графити – признајмо, да из њих можемо узвући поједине поуке
“Јебеш војску”, рекоше мушкарци и обукоше жене у униформе

Адаме, нека ** ОВО ** остане заувек између нас. ЕВА

Адаму би било паметније, да је уместо ребара имао вишак мозга!

Ах, кад те нема у близини нису ми све овце на броју.

Ако им гори под ногама, нека позову 2,3 ватрогасца.

Ако је љубав вино, сипајте ми још.

Ако крави дајеш снег не значи да ће она после давати милк-шејк !

Ако не можете да живите једно без другог, венчајте се па ћете моћи !

Ако вам сада није до сеxа, ви бар водите љубав!

Американци Руше плаше ФАНТОМИМА. Руси им на то само наМИГују.

Американци своје људе шаљу на МЕСЕЦ, а ми своје и на МЕСЕЦ и на више година !

Биће ми верна кад год је то могуће, и чешће од тога!

Био ми је први. Отпозади !

Бистар је. Провиди му се кроз главу !

Боље сеx у пустињи него пешак у кревету

Брак је оно што долази ПОСЛЕ живота, а ПРЕ смрти !

Брака ради упознао бих добро очуван харем ! Шеик Дилеја

Будалу је тешко и убедити да је будала.

Човек је као слика. Најинтересантнији је кад се откачи.

Човек је наше највеће благо ! Људождер

Да бог постоји, на црквама не би било громобрана.

Да ми је женски мозак бар на месец дана, одморио би се к'о човек.

Да на овом свету нема жена мушкарци би нашли другу животињу.

Да није секретарица, неки директори не би у канцеларији ништа пипнули.

Данас је тешко сачувати образ. Жилети су све оштрији.

Деца су наше највеће богатство. И ове године се очекује добар извоз.

Демократија је када свако може да каже шта ја мислим !

Девојчице су попут сенфа – свако би хтео у њих да умочи своју кобасицу.

Девојка је као телефон, уведеш је у стан и убрзо добијеш двојника.

Девојке обожавају спелеологе, зато што они воле да завире у сваку рупу !

Девојке постају жене када дубоко у себи спознају чврст разлог за то.

Девојке су као лубенице – најслађе су у средини !

Девојке су као палачинке: треба их превртати да не загоре !

Девојке су као саксије. Док у њих нешто не ставите служе само за украс.

Ђокици је тек четрнаеста, а већ му је деветнаест !

Добар пасуљ далеко се чује.

Добра вила испунила ми је две жеље. Трећи пут нисам могао.

Доста се живело од шпекулисања: треба се вратити послу.

Драги да упалим светло, ако ти не можес да нађес.

Друштво, морам да идем кући да једем. Матори ће да ми сере !

Евин лист је највише учинио у сексуалном описмењавању.

Фармери уживају када улазе у фармерке. Нарочито када оне стењу и забијају им нокте у леђа !

Где су сада они добри стари дани, када је сеx био прљав а ваздух чист.

Хладни јогурт је топли оброк а врућа ракија није.

Идеалан графит за атомско склониште: АКО НЕЋЕТЕ НА НЕБО, ИДИТЕ ПОД ЗЕМЉУ !

Идеалан графит за кинески зид: УЛАЗ ИЗ ДВОРИШТА !

Идеалан графит за северни пол: СТАВИ ОВДЕ СВОЈ МАЛИ ПРСТ И ЗЕМЉА ЋЕ СЕ ОКРЕТАТИ ОКО ЊЕГА !!!

Идеална дефиниција секса: ООП, ПРЦ, ААХ, СТРЦ !!!

Идеална љубав је између мушкарца са лепим примањима и жене са лепим давањима.

Имам девојку какву само можеш пожелети – другом.

Имамо проблеме са варењем: нема хране.

Имао отац два сина: један је био дилер а други дилеа.

Имао сам добру идеју, али је нисам спровео у тело.

Истерајте зло из жена. Утерајте им добро !

Између робота и човека нема разлике, обојица боље раде кад се подмажу !

Ја сам дебео, а ти си ружан. Ал’ ја држим дијету !

Opširnije
17 sep
0

MEĐUNARODNI KONKURS „SUZE KOZARE“ GRADIŠKA 2018

Na međunarodni nagradni, pjesnički konkurs „Suze Kozare“ koji je je za temu imao stradanje Srba Kozaračkog područja ili stradanje Srba u nekim drugim krajevima Republike Srpske i Srbije pristiglo je ukupno 77 radova.

Konkurs je organizovalo Udruženje srpskih književnika Slovenije u saradnji Sa gradskom bibliotekom u  Gradišci.

Radovi su pristigli većinom iz Srbije i Republike Srpske, moramo naglasiti da je veoma mali odziv bio sa područja Potkozorja te se pitamo da li to zaboravljamo svoje pretke ili stvarno prelako opraštamo, jer ruku na srce ima Potkozarje dosta vrsnih pjesnika?

No nadaćemo se da je ovo samo početak i da ćemo se ipak probuditi…a neki su odavno uveliko budni što se vidi po dobrom broju pristiglih, kvalitetnih radova.

Dodjela  nagrada biće upriličena na velikoj pjesničkoj večeri 19. oktobra 2018. godine u prostorijama gradske biblioteke u Gradišci.

Žiri u sastavu:
Profesor Snježana Miljković 
Profesor Rajka Golić i
Profesor Silvana Aleksić (predsjednik)

vodeći se pravilnikom USKS donio je odluku:

Glavne nagrade:

1. Jasenovac – šifra: Grumen -Milad Obrenović

Rođen 1954.godine u Rogatici. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završio u rodnom gradu, a studije na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.
Do sada objavio 16 knjiga poezije, aforizama i pripovjetki.
Pjesme, aforizmi i pripovjetke su mu objavljeni u preko 200 Zbornika i Antologija u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Libanu.
Takođe su objavljivani u preko 20 novina i časopisa i 5 elektronskih časopisa.
Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, ruski, rusinski, makedonski i arapski jezik.

Više puta nagrađivan za aforizme, poeziju, zdravice, epigrame i kratke priče.
Član Udruženja književnika Srbije.
Član Beogradskog aforističarskog kruga.
Član Udruženja umetnika Železnica Srbije.
Živi i radi u Rogatici, Republika Srpska.

JASENOVAC

Ja tužniju kuću ne vidjeh do sada
niti jecaja toliko može da se sluša,
cvili, tuži, plače sedamsto hiljada
srpskih, romskih, jevrejskih umorenih duša.

Čujem kako škripe izmješane kosti,
nogu, kičmi, rebara, lobanja i ruku,
o Bože Gospode, da li im oprosti
toliku nesreću, nevolju i muku.

Sjekirom, maljem, srbosjekom i žicom
dovodili pojedinačno i u koloni,
odsjecali uši, vadili oči oštricom,
mučili, ubijali i klali anamoni.

Gdje god se okreneš jame i stratište
lebde u vazduhu stradalničke duše,
čuješ kako djeca umorena pište
vapaj i kletva u krvi se guše.

I Sava je duše gutala bez mjere
hranila talase, vrbake, virove,
samo zato što su bili druge vjere
a krvnici provodili svoje hirove.

Zar su mogli biti toliki demoni,
i u gasne komore trpati ljude
samo zato što nisu bili kao oni,
akrepi, nakaze, utvare i lude.

Da nas više nema dušmani su htjeli
da napoje svoje genocidne duše,
vampiri, sotone i crni ad cijeli,
tri naroda naskroz htjeli da uguše.

Zar je moglo tako nešto da se desi,
zar um ljudski ikad zamisliti može,
duše nesretnika u krilo vaznesi,
nikad ne ponovi Gospodare Bože.

 

2. Suze Kozare – šifra: Mia -Milorad Mrakić

Rođen 1963 godine u Bosanskoj Gradišci.Već duže vrijeme radi u opštinskoj upravi u Gradišci kao matičar. Pisanjem se bavi od rane mladosti. Radovi su mu objavljivani u časopisima širom bivše SFRJ. Poslednjih godina piše rijetko, ali pošto mu je u srcu Kozara riješio je da se javi na ovaj konkurs.

Suze Kozare

Istorija, života učiteljica
nije nam bila prijateljica,
nikada nas nije mazila i pazila
čeličnom čizmom često nas je gazila.

Takvo je bilo i prošlo stoljeće
tadašnje rane još dugo nas boljeće,
fašizam je cijelim svijetom zavladao
i naš je narod stravično starado.

Logor Jasenovac- fabrika smrti
naš narod srpski htio je zatrti,
nedužnih bića stotine hiljada
iz njega nisu izašli nikada.

Krvava je tekla rijeka Sava
nosila je leševe preklanih glava,
o dragi, svevišnji, svemogući Bože
zar se toliko mrziti može???

Ubijaše nas bez ikakvog obzira i mjere
samo zato što smo bili druge vjere,
sjekirom, maljem, kolcem i kamom
usmrtiše bebu zajedno s mamom.

Krvnici, ubice, crni dželati
da li je i vas rodila mati,
šta su vam kozarske siritice krive
kad im ne dadoste da ostanu žive???

I danas majka Kozara jeca
silna su joj ovdje pogubljena djeca,
da ih je je neko spasiti mogo
danas bi bili bogatiji mnogo.

O, Bože svevišnji, i svi Tvoji sveci
ne daj da stradamo k'o naši preci,
i ne dozvoli da ikad više meci
ugase život tek rođenoj djeci!!!

3.Prozor naš je otvoren i nebu je mio

– šifra: bezsuzna molitva -Milorad M. Đurđević

Član:

Udruženja književnika Republike Srpske;
Srpskog književnog kluba ”Vihor” Derventa;
Srpskog književnog kluba ”Talasi” Prnjavor… …
objavio samostalne zbirke pjesama:
”Molitva”, 1995.; ”Oda Postojanju”, 1997.; ”Slovo Pisano”, 1999.; ”Početno Veliko”, 2001.; ”Ljubavi”, 2005.; ”Od izvora do izvora”, 2006.; ”Reč Ljubav Javi”, 2008.; ”Zdravorodna”, 2013.; ”Kolovječno” (prvo i drugo izdanje), 2017. …
slikovnice: ”Koka”, 2014.; ”Cuko”, 2014.; ”Gica”, 2014.; ”Žirafa”, 2016.; ”Roda”, 2016.; ”Kos”, 2017. ; ”Medo”, 2017.; ”Cvrčak”, 2018. …

2015. god. kratki roman / novela ”Stotinu razloga zašto ne/razvesti brak” – Vodič kroz tugu;
2017. god. kratki roman / basnoslovna bajka ”Blagostanje – naša posla… …znam ja nas”
…zastupljen u više od stotinu zajedničkih zbirki i zbornika pjesama…

Prozor naš je otvoren i nebu je mio

Kada je moj djeda svijetlog pogleda pao u jamu
To je bilo od kame koju mu onaj tamo
Zabi u grudi
Pričala poslije baka nek su proklete jame
I suzama zalijevala božure sijeda
koje je posijao vjetar
tamo gdje je mislio da je vječna kuća moga djeda

Kada je moj otac svijetlog pogleda ostao na njivi
To je bilo od metka koji mu sin od onog tamo
Zari u uzdah
Koji je kasnije u naletima vjetra nek su proklete jame
Pominjala moja majka od tuge pjevala
Dok je vječne kuće moga djeda i moga oca
Suzom presahlom svake nedjelje zalijevala

Kada sam ja svijetlog pogleda u nevid stao
To je bilo od pogleda zloduhog koji mi onaj tamo drug moj
Darova za Slavu
Sad moja supruga rosi božure suzama radosnicama
Na vječnim kućama moga djeda i moga oca
Srećna što ne ostadoh u streljačkom zidu
Zahvalna Molitvi što sam živ i što vidim u nevidu

Kada je moj sin ponosno stao pred svijetli nevid
Osjetio sam da Prag nam nije izgorio
Da Prozor naš je otvoren i nebu da je mio
Da Krov će naš pjevati pjesmu o božurima
Koji svaki dan kao Vidovdan slave Žive
Koji pominju u krvi predaka stvorene njive
I one nebeske naše dok pomena na VidovDan ima

Sporedne nagrade:

1. Ne plači Kozaro – šifra: Listaj goro – Julka Erceg

Rođena u Vojvodini, prosvetni radnik, radila u biblioteci skoro dve decenije u Doboju. Napisala je šest svojih knjiga. Priprema dvoknjižje. Pesme i kratke priče. Objavljivala u mnogim časopisima, Zbornicima u Srbiji, Republici Srpskoj, u BiH , u Hrvatskoj, u Bugarskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i na Novom Zelandu sa srpskim pesnicima. Nagrađivana u Frankfurtu, u Beogradu, Doboju, Modriči, Derventi, Barajevu, Ćupriji. Imala promocije u Beču, Belgiji, i dr. Više puta nagrađivana i pohvaljivana. Iako u penziji i dalje piše i pomaže mladim pesnicima, kako da objave svoje prve knjige.

Ne plači Kozaro

Ne plači Kozaro,
Evo te gledam sa visine
ponosno nosiš slavno ime.
Mnogo si dece u večnost dala
Večna ti slava i hvala.
Ne plači Kozaro,
Nikada više, duša njihova
Sa tobom diše.
Ne plači Kozaro
Oduvek si hrabra bila
Zagrljajem svojim sve ih obavila.
Ne plače Kozara
Pomalo još jeca
Otišla su u legendu
Sva njena deca.

2.Suze Kozare – šifra: Kozara – Ratko Popović

Ratko Pipović, rođen u Šnjegorini Srednjoj opština Čelinac.Autor je dvije objavljene zbirke pjesama, “Pretakanje života” i “Putokazi”, treća zbirka “Sunce u zavičaju” čeka svjetlost dana. Zastupljen je u 25 zbornika poezije u Srbiji i R. Srpskoj. Nagrade i priznanja: 2015 na konkursu “Pesnikova duša” u Ljubljani, srebrna i bronzana medalja za pjesme: Petar “Petrović Njegoš” i “Ne budite deset Jugovića”, 2016 na konkursu “Zlatno pero” u Ljubljani, pjesma “Pšenica” nagrađena je zlatnom.medaljom. 2017 u Tesliću treća nagrada za pjesmu “Sveti Sava”, 2018 u Loznici od KK “Vukovo pero” treća nagrada za pjesmu “Slava”, iste godine u Ljubljani, pjesma “Orao Svetog Save” nagrađena je bronzanom medaljom od SSD Slovenije. Dobitnik je i “Plakete” opštine Čelinac za 2018 godinu.

Suze Kozare

Sa Kozare munja sijeva
I čuje se udar groma
Tužnu pjesmu Skender pjeva
Potkozarska plaču zvona
Knežopoljka majka plače
Tri joj sina ubijena
Plač se čuje do Manjače
Nesrećna je ona žena

Topovska se čuje jeka
Na Kozaru Srbi bježe
Hitlerova soldateska
Oko Srba obruč steže
Kuće guta crven vrela
Niotkuda nema kiše
Pod Kozarom sva se sela
U pepeo pretvoriš
Na Kozari mnogo ljudi
A okolo vatra živa
Gospod se na nebu čudi
Na planini šta se zbiv
Ustaška se pjesma čuje
S Drakulića i Motika
Srpska majka svud se psuje
Veličaju Kvaternika
Jasenovac logor smrti
Napuniše sa Srbima
Djecu, žene i sve Srbe
Ubijaše maljevima

3. Jecaj pjesme Draganove – šifra: Silazak s uma – Milena Drpa

Rođena 14. juna 1950. godine u Gornjoj Slatini kod Šamca. Osnovnu školu završila u Šamcu, Gimnaziju u Gradačcu, a studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Pedagoškoj akademiji u Tuzli. Od 1974. do 1987. godine radila u Osnovnoj školi ”Vladimir Nazor” u Donjim Kladarima kod Modriče, a od 1987. godine do penzionisanja (2014. godine) u Osnovnoj školi ”Sveti Sava” u Modriči. Od 2014. godine živi u Modriči i u Beogradu. U prvim godinama svog rada pokrenula i uređivala školski list ”Naša stvarnost” koji je dva puta dobijao Srebrenu plaketu u akciji lista ”Politika” ”Tražimo najbolji školski list”. 2000-te godine formirala u Modriči Omladinski književni klub ”Mladost” i njim do danas rukovodi. Piše pjesme za djecu i za odrasle, pripovijetke, kratke priče i haiku. Prvu pripovijetku objavila je u sarajevskom časopisu ”Porodica i dijete” 1983. godine. Do danas ima objavljene tri zbirke poezije, jednu zbirku poezije za djecu, jednu zbirku haiku poezije i jednu zbirku pripovjedaka. Zastupljena u mnogim zbornicima i književnim časopisima i dobitnik je više nagrada za svoje stvaralaštvo.Najdraža i najvažnija joj je nagrada ”Najdraži učitelj” koju joj je dodijelilo Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Republike Srbije 2003. godine. Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Srbije.

Jecaj pjesme Draganove

Pjesniku Draganu Kolundžiji

Rosa ga, šta li, Suncem napojila
i živ ostao sred svih tih tmina.
Sačuva Nebo,il’ Zemlja mila
da pripovijeda, bar jednog Sina.

I pripovijeda. Riječi pečati
grumenjem nesna već pola vijeka
iz vrela Pjesme. Voda će stati
kada Pogledu nestane lijeka.

Pjesnik Kozare. Bespuća. Jama.
Smrtnog cvrkuta zbunjene Laste.
Pjesnik zalaska uma. I srama.

Sa njim Planina nanovo raste.
Čovjek i Pjesma dižu se, jezde.
U jecaj Pjesme krune se Zvijezde.

Dodjela nagrada biće upriličena na velikoj pjesničkoj večeri 19. oktobra 2018. godine u prostorijama gradske biblioteke u Gradišci.

Propratila Vesna Petrović


МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СУЗЕ КОЗАРЕ“ ГРАДИШКА 2018

На међународни наградни, пјеснички конкурс „Сузе Козаре“ који је је за тему имао страдање Срба Козарачког подручја или страдање Срба у неким другим крајевима Републике Српске и Србије пристигло је укупно 77 радова.

Конкурс је организовало Удружење српских књижевника Словеније у сарадњи Са градском библиотеком у  Градишци.

Радови су пристигли већином из Србије и Републике Српске, морамо нагласити да је веома мали одзив био са подручја Поткозорја те се питамо да ли то заборављамо своје претке или стварно прелако опраштамо, јер руку на срце има Поткозарје доста врсних пјесника?

Но надаћемо се да је ово само почетак и да ћемо се ипак пробудити…а неки су одавно увелико будни што се види по добром броју пристиглих, квалитетних радова.

Додјела  награда биће уприличена на великој пјесничкој вечери 19. октобра 2018. године у просторијама градске библиотеке у Градишци.

Жири у саставу:
Професор Сњежана Миљковић
Професор Рајка Голић и
Професор Силвана Алексић (предсједник)

водећи се правилником УСКС донио је одлуку:

Главне награде:

1. Јасеновац – шифра: Грумен -Милад Обреновић 

Рођен 1954.године у Рогатици. Основну и средњу економску школу завршио у родном граду, а студије на Економском факултету у Крагујевцу.
До сада објавио 16 књига поезије, афоризама и приповјетки.
Пјесме, афоризми и приповјетке су му објављени у преко 200 Зборника и Антологија у Србији, Македонији, Црној Гори, Републици Српској и Либану.
Такође су објављивани у преко 20 новина и часописа и 5 електронских часописа.
Радови су му превођени на енглески, француски, руски, русински, македонски и арапски језик.

Више пута награђиван за афоризме, поезију, здравице, епиграме и кратке приче.
Члан Удружења књижевника Србије.
Члан Београдског афористичарског круга.
Члан Удружења уметника Железница Србије.
Живи и ради у Рогатици, Република Српска.

 

ЈАСЕНОВАЦ

Ја тужнију кућу не видјех до сада
нити јецаја толико може да се слуша,
цвили, тужи, плаче седамсто хиљада
српских, ромских, јеврејских уморених душа.

Чујем како шкрипе измјешане кости,
ногу, кичми, ребара, лобања и руку,
о Боже Господе, да ли им опрости
толику несрећу, невољу и муку.

Сјекиром, маљем, србосјеком и жицом
доводили појединачно и у колони,
одсјецали уши, вадили очи оштрицом,
мучили, убијали и клали анамони.

Гдје год се окренеш јаме и стратиште
лебде у ваздуху страдалничке душе,
чујеш како дјеца уморена пиште
вапај и клетва у крви се гуше.

И Сава је душе гутала без мјере
хранила таласе, врбаке, вирове,
само зато што су били друге вјере
а крвници проводили своје хирове.

Зар су могли бити толики демони,
и у гасне коморе трпати људе
само зато што нису били као они,
акрепи, наказе, утваре и луде.

Да нас више нема душмани су хтјели
да напоје своје геноцидне душе,
вампири, сотоне и црни ад цијели,
три народа наскроз хтјели да угуше.

Зар је могло тако нешто да се деси,
зар ум људски икад замислити може,
душе несретника у крило вазнеси,
никад не понови Господаре Боже.

 

2. Сузе Козаре – шифра: Миа -Милорад Мракић

Рођен 1963 године у Босанској Градишци.Већ дуже вријеме ради у општинској управи у Градишци као матичар. Писањем се бави од ране младости. Радови су му објављивани у часописима широм бивше СФРЈ. Последњих година пише ријетко, али пошто му је у срцу Козара ријешио је да се јави на овај конкурс.

Сузе Козаре

Историја, живота учитељица
није нам била пријатељица,
никада нас није мазила и пазила
челичном чизмом често нас је газила.

Такво је било и прошло стољеће
тадашње ране још дуго нас бољеће,
фашизам је цијелим свијетом завладао
и наш је народ стравично старадо.

Логор Јасеновац- фабрика смрти
наш народ српски хтио је затрти,
недужних бића стотине хиљада
из њега нису изашли никада.

Крвава је текла ријека Сава
носила је лешеве прекланих глава,
о драги, свевишњи, свемогући Боже
зар се толико мрзити може???

Убијаше нас без икаквог обзира и мјере
само зато што смо били друге вјере,
сјекиром, маљем, колцем и камом
усмртише бебу заједно с мамом.

Крвници, убице, црни џелати
да ли је и вас родила мати,
шта су вам козарске сиритице криве
кад им не дадосте да остану живе???

И данас мајка Козара јеца
силна су јој овдје погубљена дјеца,
да их је је неко спасити мого
данас би били богатији много.

О, Боже свевишњи, и сви Твоји свеци
не дај да страдамо к'о наши преци,
и не дозволи да икад више меци
угасе живот тек рођеној дјеци!!!

 

3.Прозор наш је отворен и небу је мио

– шифра: безсузна молитва -Милорад М. Ђурђевић

Члан:

Удружења књижевника Републике Српске;
Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента;
Српског књижевног клуба ”Таласи” Прњавор… …
објавио самосталне збирке пјесама:
”Молитва”, 1995.; ”Ода Постојању”, 1997.; ”Слово Писано”, 1999.; ”Почетно Велико”, 2001.; ”Љубави”, 2005.; ”Од извора до извора”, 2006.; ”Реч Љубав Јави”, 2008.; ”Здравородна”, 2013.; ”Коловјечно” (прво и друго издање), 2017. …
сликовнице: ”Кока”, 2014.; ”Цуко”, 2014.; ”Гица”, 2014.; ”Жирафа”, 2016.; ”Рода”, 2016.; ”Кос”, 2017. ; ”Медо”, 2017.; ”Цврчак”, 2018. …

2015. год. кратки роман / новела ”Стотину разлога зашто не/развести брак” – Водич кроз тугу;
2017. год. кратки роман / баснословна бајка ”Благостање – наша посла… …знам ја нас”
…заступљен у више од стотину заједничких збирки и зборника пјесама…

Прозор наш је отворен и небу је мио

Када је мој дједа свијетлог погледа пао у јаму
То је било од каме коју му онај тамо
Заби у груди
Причала послије бака нек су проклете јаме
И сузама залијевала божуре сиједа
које је посијао вјетар
тамо гдје је мислио да је вјечна кућа мога дједа

Када је мој отац свијетлог погледа остао на њиви
То је било од метка који му син од оног тамо
Зари у уздах
Који је касније у налетима вјетра нек су проклете јаме
Помињала моја мајка од туге пјевала
Док је вјечне куће мога дједа и мога оца
Сузом пресахлом сваке недјеље залијевала

Када сам ја свијетлог погледа у невид стао
То је било од погледа злодухог који ми онај тамо друг мој
Дарова за Славу
Сад моја супруга роси божуре сузама радосницама
На вјечним кућама мога дједа и мога оца
Срећна што не остадох у стрељачком зиду
Захвална Молитви што сам жив и што видим у невиду

Када је мој син поносно стао пред свијетли невид
Осјетио сам да Праг нам није изгорио
Да Прозор наш је отворен и небу да је мио
Да Кров ће наш пјевати пјесму о божурима
Који сваки дан као Видовдан славе Живе
Који помињу у крви предака створене њиве
И оне небеске наше док помена на ВидовДан има

 

Споредне награде:

1. Не плачи Козаро – шифра: Листај горо – Јулка Ерцег

Рођена у Војводини, просветни радник, радила у библиотеци скоро две деценије у Добоју. Написала је шест својих књига. Припрема двокњижје. Песме и кратке приче. Објављивала у многим часописима, Зборницима у Србији, Републици Српској, у БиХ , у Хрватској, у Бугарској, Швајцарској, Немачкој и на Новом Зеланду са српским песницима. Награђивана у Франкфурту, у Београду, Добоју, Модричи, Дервенти, Барајеву, Ћуприји. Имала промоције у Бечу, Белгији, и др. Више пута награђивана и похваљивана. Иако у пензији и даље пише и помаже младим песницима, како да објаве своје прве књиге.

Не плачи Козаро

Не плачи Козаро,
Ево те гледам са висине
поносно носиш славно име.
Много си деце у вечност дала
Вечна ти слава и хвала.
Не плачи Козаро,
Никада више, душа њихова
Са тобом дише.
Не плачи Козаро
Одувек си храбра била
Загрљајем својим све их обавила.
Не плаче Козара
Помало још јеца
Отишла су у легенду
Сва њена деца.

 

2.Сузе Козаре – шифра: Козара – Ратко Поповић

Ратко Пиповић, рођен у Шњегорини Средњој општина Челинац.Аутор је двије објављене збирке пјесама, “Претакање живота” и “Путокази”, трећа збирка “Сунце у завичају” чека свјетлост дана. Заступљен је у 25 зборника поезије у Србији и Р. Српској. Награде и признања: 2015 на конкурсу “Песникова душа” у Љубљани, сребрна и бронзана медаља за пјесме: Петар “Петровић Његош” и “Не будите десет Југовића”, 2016 на конкурсу “Златно перо” у Љубљани, пјесма “Пшеница” награђена је златном.медаљом. 2017 у Теслићу трећа награда за пјесму “Свети Сава”, 2018 у Лозници од КК “Вуково перо” трећа награда за пјесму “Слава”, исте године у Љубљани, пјесма “Орао Светог Саве” награђена је бронзаном медаљом од ССД Словеније. Добитник је и “Плакете” општине Челинац за 2018 годину.

Сузе Козаре

Са Козаре муња сијева
И чује се удар грома
Тужну пјесму Скендер пјева
Поткозарска плачу звона
Кнежопољка мајка плаче
Три јој сина убијена
Плач се чује до Мањаче
Несрећна је она жена

Топовска се чује јека
На Козару Срби бјеже
Хитлерова солдатеска
Око Срба обруч стеже
Куће гута црвен врела
Ниоткуда нема кише
Под Козаром сва се села
У пепео претвориш
На Козари много људи
А около ватра жива
Господ се на небу чуди
На планини шта се збив
Усташка се пјесма чује
С Дракулића и Мотика
Српска мајка свуд се псује
Величају Кватерника
Јасеновац логор смрти
Напунише са Србима
Дјецу, жене и све Србе
Убијаше маљевима

 

3. Јецај пјесме Драганове – шифра: Силазак с ума – Милена Дрпа

Рођена 14. јуна 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. Основну школу завршила у Шамцу, Гимназију у Градачцу, а студије српскохрватског језика и југословенске књижевности на Педагошкој академији у Тузли. Од 1974. до 1987. године радила у Основној школи ”Владимир Назор” у Доњим Кладарима код Модриче, а од 1987. године до пензионисања (2014. године) у Основној школи ”Свети Сава” у Модричи. Од 2014. године живи у Модричи и у Београду. У првим годинама свог рада покренула и уређивала школски лист ”Наша стварност” који је два пута добијао Сребрену плакету у акцији листа ”Политика” ”Тражимо најбољи школски лист”. 2000-те године формирала у Модричи Омладински књижевни клуб ”Младост” и њим до данас руководи. Пише пјесме за дјецу и за одрасле, приповијетке, кратке приче и хаику. Прву приповијетку објавила је у сарајевском часопису ”Породица и дијете” 1983. године. До данас има објављене три збирке поезије, једну збирку поезије за дјецу, једну збирку хаику поезије и једну збирку приповједака. Заступљена у многим зборницима и књижевним часописима и добитник је више награда за своје стваралаштво.Најдража и најважнија јој је награда ”Најдражи учитељ” коју јој је додијелило Министарство просвете и спорта Владе Републике Србије 2003. године. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Јецај пјесме Драганове

Пјеснику Драгану Колунџији

Роса га, шта ли, Сунцем напојила
и жив остао сред свих тих тмина.
Сачува Небо,ил’ Земља мила
да приповиједа, бар једног Сина.

И приповиједа. Ријечи печати
грумењем несна већ пола вијека
из врела Пјесме. Вода ће стати
када Погледу нестане лијека.

Пјесник Козаре. Беспућа. Јама.
Смртног цвркута збуњене Ласте.
Пјесник заласка ума. И срама.

Са њим Планина наново расте.
Човјек и Пјесма дижу се, језде.
У јецај Пјесме круне се Звијезде.

 

Додјела награда биће уприличена на великој пјесничкој вечери 19. октобра 2018. године у просторијама градске библиотеке у Градишци.

Пропратила Весна Петровић

Opširnije
14 sep
0

MIS FOLKLORA BALKANA I EU LJUBLJANA 2018

Osmi godišnji međunarodni natječaj za MISS folklora Balkana i EU Ljubljana 2018.

Izbor  »MISS folklora Balkana i EU« Ljubljana 2018, organizatora Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije. Izveštaj žirija (strukovne komisije) za izbor MISS folklora Balkana i EU – Ljubljana 2018 – pod vodstvom predsednice Duške Grahovac, koji je i najlepši deo naših prezentacija. Naravno, pozvaću presednicu žirija Dušku Grahovac, da nešto oko toga reče. Pozdravimo je zaslužnim aplauzom.

 (Ljubljana 26.08.2018)

Леп поздрав свима, ја сам Душка Граховац, којој је припала дужност и част, да будем и ове године преседница струковног жирија за МИСС Балкана и ЕУ.

 Осми годишњи међународни натјечај за МИСС фолклора Балкана и ЕУ Љубљана 2018

Цењени,  за време конкурсне објаве за МИСС ЕУ и Балкана пристигло је 39 пријава, од тог  броја пристигле су и 4 непотпуне пријаве. Наведене пријаве пристизале су из 7 држава и то: Србије, Српске – БиХ, Хрватске,  Македоније, Аустрије, Немачке и Италије.

Избор  »МИСС фолклора Балкана и ЕУ« Љубљана 2018, организатора Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније је са жиријем   уврстио у најлепше од најлепших  (3)  лепотице које ће ове године загрлити и лепе ленте, а то је Оливера Ђукановић, Ана Мастиловић и  Романа Живковић, а које су по чињеничној евиденцији е-медија Српска дијаспора већ погледало и подржало 23.795 чланова. Овога пута донатори нису били дарежљиви, тако да су новчане награде отпале, мада истини за вољу уз све биће награда и лепих поклончића за наше и Ваше три мисице.

Захваљујемо свима кандидаткињама, а  избору најлепших од најлепших искрено честитамо и желимо пуно среће.

Тако можемо потврдити, да су све кандидатке биле лепе, али ту су истини за вољу превладавале мале нијансе. Уједно се захваљујемо и свим особама који су додатно путем фс лајковали  Од укупног броја лајкова фс и емајл добила је Оливера Ђукановић 1088,  Романа Живковић  928 и Ана Мастиловић 243. Вероватно и Вас занима која ће од наведене три лепотице добити уз све потребно и круну лепоте и тако постати  и званично МИСС Балкана и ЕУ за годину 2018, да драги моји, то је Olivera Đukanović, druga pratilja je Romana Živković i treća pratilja Ana Mastilović. Iskrene čestitke još jednom.

Imajući u vidu da su ozbiljnije kandidatke uvrštene za MIS folklora Balkana i EU, postavili smo im nekoliko pitanja na su nam i odgovorile sve tri lepotice uvrštene u zaključni izborni krug.

  1. Što mislite o negovanju običaja i tradicija srpske kulture?
  2. Šta mislite za postugnuto i (prvom) mestu za izbor lepotice i lepotana folklora Balkana i EU?
  3. Kakve su Vaše želje u koliko bi imali takvu moć, da promenite svetsku politiku?
  4. Šta je u Vašem životu za Vas najbitnije?

MISS folklora Balkana i EU Olivera Đukanović

  1. Njegovanje običaja i tradicije srpske kulture je izrazito važno. Smatram da bez tradicije i običaja nema ni identiteta nekoga naroda, niti njegove prepoznatljivosti. Njegovanju kulture i običaja doprinosimo tako što putujući kroz razna mjesta, putem pjesme i igre, prikazujemo kakva je tradicija i kakvi su običaji postojali prije, te se tako prenose sa generacije na generaciju.
  2. Imajući u vidu da je u ovom takmičenju učestvovalo sedam država, nisam se nadala boljem plasmanu, ali svakako da sam prijatno iznenađena ulaskom u finale.
  3. Ukoliko bih imala određene uticaje, zalagala bih se za to da se organizuju razna udruženja, koja će prikupljati materijalna sredstva, te će se tako pomoći gladnim ljudima i beskućnicima. Takođe, važno je i da se današnja situacija, u pogledu međuljudskih sukoba promijeni, jer samim tim će se smanjiti procenat oboljelih, gladnih i procenat beskućnika.
  4. Najvažnija stvar u mom životu je sreća i zdravlje moje porodice, kako i uže, tako i šire.

Druga pratilja Romana Živković

  1. Mislim da tradiciju srpske kulture treba njegovati i čuvati kao i prenositi sa koljena na koljeno.
  2. Mislim da je čast učestvovati da jednom ovakvom takmičenju. Drago mi je što sam izabrana među prvih 6,i nadam se da ću možda uspjeti biti jedna od 3 lepotice Balkana i EU. Ali ipak šta će se dalje desiti nije toliko važno jer je prijateljstvo među nama jače od naše konkurencije.
  3. Da imam takvu moć,potrudila bih se da maksimalno smanjim glad u svijetu. Takođe bih se potrudila da zaustavim i napokon prekinem ratove.
  4. Za mene su najvažniji sreća i zdravlje moje porodice i mojih prijatelja.

Treća pratilja Ana Mastilović

  1. Tradicija i običaj srpskog naroda je svetinja koju čuvamo,volimo i njegujemo.   Ja kao dugogodišnji igrač svojim radom, trudom i zalaganjem to dokazujem svaki put kada na probi zaigram, zapjevam i naučim nekoga novi korak.Već 17 godina moje srce pripada folkloru. Ponos, sreća, radost i dika je što sam u narodnoj nošnji,što širim ime i slavu svoga sela Čečave, što s ponosom nosim zastavu svoga KUD-a i svoje Republike Srpske, što mi srca igra za naš narod i naše običaje Čečavsko kraja. Naša tradicija i tradicija bilo kojeg naroda nikad ne smije da se ugasi jer ako se ugasi nestaće i tog naroda. Kako jedna pjesma kaže “Niko nema što Čečava ima, ima crkvu Mala Gospojina, Ukrina je mala obavija a zovu je i mala SRBIJA. Nigdje nema što Čečavci vole sveto mjesto a i crkvu gdje se Bogu mole.”
  2. Smatram da je unutrašnja ljepota puno bitnija nego vanjska, žena koja ima ljepotu duše ima ljepotu čitavog svijeta. Svaka djevojka može da se našminka, nalijepi trepavice i biće lijepa, ali bitna je ljepota koji izlazi iz očiju i duše. A vanjsku ljepotu svako gleda na svoj način.
  3. Da imam moć da promjenim svjetsku politiku,učinila bih sve da ne bude gladnih, žednih i bolesnih. Da ratovi stanu, da svako dijete bude sretno,da bolesni ozdrave, da svi budu bogati i da shvate da nije sreća para puna vreća.
  4. Volim pitanja poput ovih šta je za mene najbitnije, to je jako diskutabilna tema, vjerovatno ćete dobiti različite odgovor, za nekog novac, za nekog ljubav, za nekog slava. Za mene je  da sam ja i meni bitni ljudi u životu živi i zdravi, da smo uvijek nasmijani i ispunjeni ljubavlju. Novac dođe i ode,ali ja volim ono što imam, a ne mogu da kupim novcem, ljubav, sreću i zdravlje.

Осми годишњи међународни натјечај за МИСС фолклора Балкана и ЕУ Љубљана 2018

Избор  »МИСС фолклора Балкана и ЕУ« Љубљана 2018, организатора Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније. Извештај жирија (струковне комисије) за избор МИСС фолклора Балкана и ЕУ – Љубљана 2018 – под водством председнице Душке Граховац, који је и најлепши део наших презентација. Наравно, позваћу преседницу жирија Душку Граховац, да нешто око тога рече. Поздравимо је заслужним аплаузом.

(Љубљана 26.08.2018) Леп поздрав свима, ја сам Душка Граховац, којој је припала дужност и част, да будем и ове године преседница струковног жирија за МИСС Балкана и ЕУ.

Осми годишњи међународни натјечај за МИСС фолклора Балкана и ЕУ Љубљана 2018

Цењени,  за време конкурсне објаве за МИСС ЕУ и Балкана пристигло је 39 пријава, од тог  броја пристигле су и 4 непотпуне пријаве. Наведене пријаве пристизале су из 7 држава и то: Србије, Српске – БиХ, Хрватске,  Македоније, Аустрије, Немачке и Италије.

Избор  »МИСС фолклора Балкана и ЕУ« Љубљана 2018, организатора Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније је са жиријем   уврстио у најлепше од најлепших  (3)  лепотице које ће ове године загрлити и лепе ленте, а то је Оливера Ђукановић, Ана Мастиловић и  Романа Живковић, а које су по чињеничној евиденцији е-медија Српска дијаспора већ погледало и подржало 23.795 чланова. Овога пута донатори нису били дарежљиви, тако да су новчане награде отпале, мада истини за вољу уз све биће награда и лепих поклончића за наше и Ваше три мисице.

Захваљујемо свима кандидаткињама, а  избору најлепших од најлепших искрено честитамо и желимо пуно среће.

Тако можемо потврдити, да су све кандидатке биле лепе, али ту су истини за вољу превладавале мале нијансе. Уједно се захваљујемо и свим особама који су додатно путем фс лајковали  Од укупног броја лајкова фс и емајл добила је Оливера Ђукановић 1088,  Романа Живковић  928 и Ана Мастиловић 243. Вероватно и Вас занима која ће од наведене три лепотице добити уз све потребно и круну лепоте и тако постати  и званично МИСС Балкана и ЕУ за годину 2018, да драги моји, то је Оливера Ђукановић, друга пратиља је Романа Живковић и трећа пратиља Ана Мастиловић. Искрене честитке још једном.

Имајући у виду да су озбиљније кандидатке уврштене за МИС фолклора Балкана и ЕУ, поставили смо им неколико питања на су нам и одговориле све три лепотице уврштене у закључни изборни круг.

  1. Што мислите о неговању обичаја и традиција српске културе?
  2. Шта мислите за постугнуто и (првом) месту за избор лепотице и лепотана фолклора Балкана и ЕУ?
  3. Какве су Ваше жеље у колико би имали такву моћ, да промените светску политику?
  4. Шта је у Вашем животу за Вас најбитније?

МИСС фолклора Балкана и ЕУ Оливера Ђукановић

  1. Његовање обичаја и традиције српске културе је изразито важно. Сматрам да без традиције и обичаја нема ни идентитета некога народа, нити његове препознатљивости. Његовању културе и обичаја доприносимо тако што путујући кроз разна мјеста, путем пјесме и игре, приказујемо каква је традиција и какви су обичаји постојали прије, те се тако преносе са генерације на генерацију.
  2. Имајући у виду да је у овом такмичењу учествовало седам држава, нисам се надала бољем пласману, али свакако да сам пријатно изненађена уласком у финале.
  3. Уколико бих имала одређене утицаје, залагала бих се за то да се организују разна удружења, која ће прикупљати материјална средства, те ће се тако помоћи гладним људима и бескућницима. Такође, важно је и да се данашња ситуација, у погледу међуљудских сукоба промијени, јер самим тим ће се смањити проценат обољелих, гладних и проценат бескућника.
  4. Најважнија ствар у мом животу је срећа и здравље моје породице, како и уже, тако и шире.

Друга пратиља Романа Живковић

  1. Мислим да традицију српске културе треба његовати и чувати као и преносити са кољена на кољено.
  2. Мислим да је част учествовати да једном оваквом такмичењу. Драго ми је што сам изабрана међу првих 6,и надам се да ћу можда успјети бити једна од 3 лепотице Балкана и ЕУ. Али ипак шта ће се даље десити није толико важно јер је пријатељство међу нама јаче од наше конкуренције.
  3. Да имам такву моћ,потрудила бих се да максимално смањим глад у свијету. Такође бих се потрудила да зауставим и напокон прекинем ратове. За мене су најважнији срећа и здравље моје породице и мојих пријатеља.

Трећа пратиља Ана Мастиловић

  1. Традиција и обичај српског народа је светиња коју чувамо,волимо и његујемо.   Ја као дугогодишњи играч својим радом, трудом и залагањем то доказујем сваки пут када на проби заиграм, запјевам и научим некога нови корак.Већ 17 година моје срце припада фолклору. Понос, срећа, радост и дика је што сам у народној ношњи,што ширим име и славу свога села Чечаве, што с поносом носим заставу свога КУД-а и своје Републике Српске, што ми срца игра за наш народ и наше обичаје Чечавско краја. Наша традиција и традиција било којег народа никад не смије да се угаси јер ако се угаси нестаће и тог народа. Како једна пјесма каже “Нико нема што Чечава има, има цркву Мала Госпојина, Укрина је мала обавија а зову је и мала СРБИЈА. Нигдје нема што Чечавци воле свето мјесто а и цркву гдје се Богу моле.”
  2. Сматрам да је унутрашња љепота пуно битнија него вањска, жена која има љепоту душе има љепоту читавог свијета. Свака дјевојка може да се нашминка, налијепи трепавице и биће лијепа, али битна је љепота који излази из очију и душе. А вањску љепоту свако гледа на свој начин.
  3. Да имам моћ да промјеним свјетску политику,учинила бих све да не буде гладних, жедних и болесних. Да ратови стану, да свако дијете буде сретно, да болесни оздраве, да сви буду богати и да схвате да није срећа пара пуна врећа.
  4. Волим питања попут ових шта је за мене најбитније, то је јако дискутабилна тема, вјероватно ћете добити различите одговор, за неког новац, за неког љубав, за неког слава. За мене је  да сам ја и мени битни људи у животу живи и здрави, да смо увијек насмијани и испуњени љубављу. Новац дође и оде,али ја волим оно што имам, а не могу да купим новцем, љубав, срећу и здравље.

Opširnije
10 sep
0

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СУЗЕ КОЗАРЕ“ ГРАДИШКА 2018 – НАГРАЂЕНИ

ЈУ Народна библиотека Градишка у сарадњи са Удружењем Српких књижевника у Словенији- библиотека „Вук Караџић“ Љубљана:

Објављује резултате конкурса „Сузе Козаре“ Градишка 2018

На међународни наградни, пјеснички конкурс „Сузе Козаре“ који је је за тему имао страдање Срба Козарачког подручја или страдање Срба у неким другим крајевима Републике Српске и Србије пристигло је укупно 77 радова.

Радови су пристигли већином из Србије и Републике Српске, морамо нагласити да је веома мали одзив био са подручја Поткозорја те се питамо да ли то заборављамо своје претке или стварно прелако опраштамо, јер руку на срце има Поткозарје доста врсних пјесника.

Но надаћемо се да је ово само почетак и да ћемо се ипак пробудити…а неки су одавно увелико будни што се види по добром броју пристиглих, квалитетних радова.

Жири у саставу:

Професор Сњежана Миљковић

Професор Рајка Голић и

Професор Силвана Алексић (предсjедник)

водећи се правилником УСКС донио је одлуку:

Главне награде:

  1. Јасеновац – шифра: Грумен -Милад Обреновић
  2. Сузе Козаре – шифра: Миа -Милорад Мракић
  3. 3.Прозор наш је отворен и небу је мио

– шифра: безсузна молитва -Милорад М. Ђурђевић

Споредне награде:

  1. Не плачи Козаро – шифра: Листај горо – Јулка Ерцег
  2. 2.Сузе Козаре – шифра: Козара – Ратко Поповић
  3. Јецај пјесме Драганове – шифра: Силазак с ума – Милена Дрпа

Доделе награда биће упризорене на великој пјесничкој вечери 19 октобра 2018 у просторима градишке библиотеке. Позивамо и оне пјеснике који желе учествовати нека се евидентирају у вези програма. Искрене честитке свим учесницима, а додатно награђеним. Организатори.

Opširnije
04 sep
0

У ЉУБЉАНИ ВЕСЕЛО И ЗАДОВОЉНО

Десети „Весели дани српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније“  одржани су од 24. -26. августа 2018 године у Љубљани.

Већ у петак у смјештај хотела Бит центар почели су да пристижу гости из више крајева бивше Југославије тако да је више од стотину учесника угоштено од стране поменутих организатора.

Други дан ове манифестације  одржан је дефиле од просторија ССДС и УСКС по центру Љубљане до  цркве Ћирила и Методија. Ни киша ни ружно вријеме нису спријечили Србе да искажу своје незадовољство својом позицијом у Словенији уз свирку и песму чланова дефилеа. Наравно, Срби нису ни варвари а ни примитивци мирном, достојанственом шетњом, својом музиком, ношњом и пјесмом дали су јасну поруку „у овој земљи постојимо и ми“…

Пред судом и тужилаштвом учесници дефилеа су се накратко  задржали а потом наставили свој шетњу незадовољства до цркве Ћирила и Методија где је све чекао ручак са роштиља и пиће.

Исти дан славље је настављено у просторијама парохијског дома православне цркве. Уз Србе из Љубљане су се веселили између осталих и пријатељи из Београда, Прилепа, Бијелог Поља, Франкфурта, Беча, Русије, Теслића, Вировитице, Ријеке…

Млади шармантни водитељ Глигорије Алексић, започео је програм захвалом спонзорима дружења, а потом позвао предсједника УСКС и највећег лидера Срба у Словенији  Сашу Гајића да се обрати присутнима.

Господин Саша Гајић је свима пожелио добродошлицу а потом је у свом излагању објаснио незавидан положај Срба у Словенији, чије је излагање пропратио  буран аплауз више присутних.

Мали музички предах су извели чланови КУД-а „Душан Станковић“ из Чечаве код Теслића, а потом су награђени присутни пјесници који су побиједили на 8. Пјесничком конкурсу „Песничка душа“.

Обавјештена је јавност да сви награђени пјесници који се не одазову на додјелу награда неће више бити помињани ни у једним медијима а њихова награда ће завршити у поступку правилника и конкурсног текста организатора.

Награђени пјесници су:

  • 1.мјесто Саша Николић-Пале- „Волели се лудо“
  • 3.мјесто Силвана Алексић- Теслић- „ Кад желим заустављам казаљке сата“

Додатно златном значком жири је наградио Милу Костића за пјесму „Ех што  нисам голуб бели“. Почасна чланица УСКС Зорка Чордашевић одликована је златном плакетом за најчитанију збирку хаику поезије „Звона у даљини“.

У наставку су своје пјесме читали Раде Пантелић из Београда и Душица Милентијевић, Александар Поповић и Сара Гајић из Љубљане, те неки други.

Музичке паузе изводио је млади виртуоз на хармоници Милисав Деспић из Теслића. У наставку дружења публици се преставиило и КУД Просвјета Загреб пододбор Вировитица.

Вечери су биле богате дешавањима испреплетене прелепим народним ношњама, па су сем конкурса „Песничка душа“  почитани и добитници још три конкурса овог удружења.

„Златни змај“ је назив афористичарског такмичења, а својим афоризмима публику су насмијавали Љубисав Грујић- Груја, Живко Продановић, Деана Саиловић и Миле Костић.

 

Деана Саиловић из Сремских Карловаца је поред награде за афоризме добила и награду (плакету са златном повељом) за најчитанију књигу афоризама у овој години.

У оквиру конкурца „Златно перо“ своји стиховима публику су поздравили Вера Коропник Ратковац, Милорад Шаровић, Ненад Симић, Мирјана Лукић и свештеник Милорад Васиљевић који је одржао пригодну бесједу са јасним циљем; очување идентитета.

Четврти конкурс који је је био у спомен очувања вијековног српског иструмента гусала. „Златне гусле“ окупиле су више десетина такмичара из окружења. Титулу најбољег понио је Милорад Шаровић из Београда, друго мјесто припало је Саши Николићу са Пала а треће Ратку Поповић из Челинца.

Награђени су присутне забавили својим умијећем .Да ивер заиста не пада далеко од кладе доказао је осмогодишњи Ђорђе Николић иначе син Саше Николића који је присутну публику задивио својим гласићем а и гуслањем. Нема сумње да ће малиша заиста израсти у врсног гуслара.

Како се чува српска традиција у Ријеци подсјетиле су нас чланице куд-а „Вретено“ иначе прошлогодишње побједнице куд-а.

За крај вечери наступили су чланови »бенд Упролазу«  у нешто краћем саставу; Никола, Ненад и Јована који су госте забављали до дуго у ноћ.

Сутрадан дружење је наставњено уз музику поменутог бенда, наступили су  и награђени пјесници и афористичари а посебну пажњу публике привукао је Избор за мис фолклора Балкана и Еу.

На осми годишњи међународни натјечај за МИСС фолклора Балкана и ЕУ

Љубљана 2018, пристигло је 39 пријава, од тог  броја пристигле су и 4 непотпуне пријаве. Наведене пријаве пристизале су из 7 држава и то: Србије,Српске – БиХ, Хрватске,  Македоније, Аустрије, Немачке и Италије. Избор »МИСС фолклора Балкана и ЕУ« Љубљана 2018, организатора Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније је са жиријем   уврстио у најљепше од најљепших (3) љепотице које су загрлиле лијепе ленте…а то су Оливера Ђукановић, Ана Мастиловић и Романа Живковић, а које су по чињеничној евиденцији е-медија Српска дијаспора подржало 23.795 чланова. Овога пута донатори нису били дарежљиви, тако да су новчане награде отпале, но организатор се потрудио да љепота ипак буде пристојно награђена.

Треће мјесто, односно титулу друге пратиље понијела је Ана Мастиловић, друго мјесто је припало Романи Живковић а титулу најљепше међу најљепшима понијела је Оливера Ђеканови.

На крају је уручено највише признанје са плакетом ССДС за успешну сарадњу КУД-у „Душан Станковић“ из Чечаве код Теслића, Госте је после програма до краја вечери забављао »Бендупролазу«, а Високо признанје и „ЗЛАТНИ ЗМАЈ“ уручено је Институту Превент из Лјублјане за несебични хуманитарни рад и дугогодишњу финанцијску помоћ на подручју културе. Срби и гости домаћи показали су да се заиста знају веселити.

Медијски, фотографијом и камером између других манифестацију је пропратио и новинар РТВ БН и Блица Милан Пилиповић.

Припремила Силвана Алексић

Opširnije
29 aug
0

ОБАВЕШТЕЊЕ СВИМ ВОДСТВИМА ОБЕ СРПСКЕ МАТИЦЕ РОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ СЛОВЕНАЧКОМ ДРЖАВНОМ ВОДСТВУ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

ПРОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

Полиција било да је корумпирана, неструковна, расистичка, шовинистичка, националистичка, прави штету било то Србима или другим поштеним људима. Уз то много већу штету прави својим поштеним колегама и посебно држави и новчано и по угледу. Управо тако је и са државним тужиоцима и судијама. Они заједно чине огледало правне државе, а дали и поштења.?

Није могуће говорити о поштењу када се поштени, значајни и достојни људи, који су словеначком друштву у много чему допринели, било то здравственој превентиви или уопште сврстају међу лопове.

Да у Словенији се то догађа, расте мржња словеначких репресивних органа искључиво против Срба у Словенији, све они изједњачавају са лоповима. Требало би за њих предложити, да упитају 5.112 словенаца који живе у Бањалуци, како живе и дали би своје фирме и све имање препустили Србима из Љубљане да се замене, да се врате у Словенију, а они у Р. Српску у Бањалуку.

Шта то говори, управо то да смо сви заједнио пре каквих 26 година живели у заједничкој држави СФРЈ, држави по којој смо се селили, остваривали перспективе, радили те уз бракове са породицама остајали по различитим крајевима заједничке државе. Дакле, и сада нас, а и Словенаца живи по свим новонасталим републикама бивше Југе.

Цењени наши, ових добрих десетак година како делују наша српска друштва кроз Савез српске дијаспоре Словеније, кроз различите активности, а посебно кроз наш правни сектор брезплатне правне помоћи, а на основи којега имамо велики архив пресуда у име народа.

Тако имамо доста доказа да о овоме можемо отворено причати. Пуне се затвори по Словенији већином Србима. Ми не тврдимо да међу њима има и лопова, али верујте има доста поштених Срба.

Врше се бројни претреси српских станова, мање више у вези увођења страха и панике њихових суседа. Српске малолетне девојчице које се у школама посвађају са вршњакињама страше се по репресивним државним институцијама без присуства родитеља. Да цењени моји то је данас моје или твоје малолетно дете, а сутра и Ваше..

У љубљанској општини највеће зло против Србима креће из Полицијске станице Љубљана Вич Рудник, они чак поузимају и особе које живе на подручју других љубљанских насеља која имају своје станице полиције, рецимо Љубљана Шишка, Љубљана Бежиград итд.

Чињенично, полицијска станица Љубљана Вич рудник има и посебне полицајце који долазе на суд дају лажне изјаве и чак организују различите писмене монтаже, како би праве и здраве Србе осудили.

Није потребно бити никакав стручњак, знате да прво пријаве долазе од полиције и тек на тужилаштва и судове. Уз ту веома сумљиву станицу полиције, делује и  један број крими полицајаца из љубљанске криминалне полиције. Ту је и станица прометне полиције Љубљана Брдо где се исто тако догађају сумљиви догађаји на штету Срба.

Баш у вези овога и много другога, ми ћемо у странци СССС након овог протестног окупљања, а и будућих великих протеста између другога захтевати од словеначке владе као почетак да се:

  1. Одстране водства полиције, Љубљана Вич Рудник, Љубљанске прометне полиције, љубљанске криминалне службе, полицијске управе Љубљана, Окрожног и вишег државног тожилаштва Љубљана, Окрајних, Окружних, Виших и Врховних судова Љубљана, као и Управних судова Љубљана.
  2. Да државни збор Р. Словеније оформи комисију из свих странки парламента да провери све дипломе запослених по полицији, судовима, а посебно тужилаштвима Словеније. Имамо информације, да је доста диплома сумљивог порекла из БиХ, Хрватске, Косова, где дотични никада нису били нити пријављени у тим крајевима нити су боравили. Тако имамо инспектора, који су од механичара скочили до високих радних места, има и трговаца…
  3. Да се озбиљно размотри и усвоји или допуни закон о полицији, тужилаштву и судству Словеније којега ће предложити наша Социјална странка Срба Словеније, а који ће у добре две године очистити било то корумпиране или неструковене из словеначке полиције, тужилаштва и судства.

Није ли поштеним држављанима управо то и основа за поштен живот и благињу свих словеначких држављана? Хоћемо ли од својих пореза и других даџбина плаћати такве лопове? Хоћемо ли дозволити немире у Словенији у вези таквих појединаца?


Живи и здрави нам били уз Божју помоћ.

Socijalna stranka Srba Slovenije

OBAVEŠTENJE SVIM VODSTVIMA OBE SRPSKE MATICE

PROTESTNI ZAHTEVUI UZ OBJAŠNJENJE

Policija bilo da je korumpirana, nestrukovna, rasistička, šovinistička, nacionalistička, pravi štetu bilo to Srbima ili drugim poštenim ljudima. Uz to mnogo veću štetu pravi svojim poštenim kolegama i posebno državi i novčano i po ugledu. Upravo tako je i sa državnim tužiocima i sudijama. Oni zajedno čine ogledalo pravne države, a dali i poštenja.?

Nije moguće govoriti o poštenju kada se pošteni, značajni i dostojni ljudi, koji su slovenačkom društvu u mnogo čemu doprineli, bilo to zdravstvenoj preventivi ili uopšte svrstaju među lopove.

Da u Sloveniji se to događa, raste mržnja slovenačkih represivnih organa isključivo protiv Srba u Sloveniji, sve oni izjednjačavaju sa lopovima. Trebalo bi za njih predložiti, da upitaju 5.112 slovenaca koji žive u Banjaluci, kako žive i dali bi svoje firme i sve imanje prepustili Srbima iz Ljubljane da se zamene, da se vrate u Sloveniju, a oni u R. Srpsku u Banjaluku.

Šta to govori, upravo to da smo svi zajednio pre kakvih 26 godina živeli u zajedničkoj državi SFRJ, državi po kojoj smo se selili, ostvarivali perspektive, radili te uz brakove sa porodicama ostajali po različitim krajevima zajedničke države. Dakle, i sada nas, a i Slovenaca živi po svim novonastalim republikama bivše Juge.

Cenjeni naši, ovih dobrih desetak godina kako deluju naša srpska društva kroz Savez srpske dijaspore Slovenije, kroz različite aktivnosti, a posebno kroz naš pravni sektor brezplatne pravne pomoći, a na osnovi kojega imamo veliki arhiv presuda u ime naroda.

Tako imamo dosta dokaza da o ovome možemo otvoreno pričati. Pune se zatvori po Sloveniji većinom Srbima. Mi ne tvrdimo da među njima ima i lopova, ali verujte ima dosta poštenih Srba.

Vrše se brojni pretresi srpskih stanova, manje više u vezi uvođenja straha i panike njihovih suseda. Srpske maloletne devojčice koje se u školama posvađaju sa vršnjakinjama straše se po represivnim državnim institucijama bez prisustva roditelja. Da cenjeni moji to je danas moje ili tvoje maloletno dete, a sutra i Vaše..

U ljubljanskoj opštini najveće zlo protiv Srbima kreće iz Policijske stanice Ljubljana Vič Rudnik, oni čak pouzimaju i osobe koje žive na području drugih ljubljanskih naselja koja imaju svoje stanice policije, recimo Ljubljana Šiška, Ljubljana Bežigrad itd.

Činjenično, policijska stanica Ljubljana Vič rudnik ima i posebne policajce koji dolaze na sud daju lažne izjave i čak organizuju različite pismene montaže, kako bi prave i zdrave Srbe osudili.

Nije potrebno biti nikakav stručnjak, znate da prvo prijave dolaze od policije i tek na tužilaštva i sudove. Uz tu veoma sumljivu stanicu policije, deluje i  jedan broj krimi policajaca iz ljubljanske kriminalne policije. Tu je i stanica prometne policije Ljubljana Brdo gde se isto tako događaju sumljivi događaji na štetu Srba.

Baš u vezi ovoga i mnogo drugoga, mi ćemo u stranci SSSS nakon ovog protestnog okupljanja, a i budućih velikih protesta između drugoga zahtevati od slovenačke vlade kao početak da se:

  1. Odstrane vodstva policije, Ljubljana Vič Rudnik, Ljubljanske prometne policije, ljubljanske kriminalne službe, policijske uprave Ljubljana, Okrožnog i višeg državnog tožilaštva Ljubljana, Okrajnih, Okružnih, Viših i Vrhovnih sudova Ljubljana, kao i Upravnih sudova Ljubljana.
  2. Da državni zbor R. Slovenije oformi komisiju iz svih stranki parlamenta da proveri sve diplome zaposlenih po policiji, sudovima, a posebno tužilaštvima Slovenije. Imamo informacije, da je dosta diploma sumljivog porekla iz BiH, Hrvatske, Kosova, gde dotični nikada nisu bili niti prijavljeni u tim krajevima niti su boravili. Tako imamo inspektora, koji su od mehaničara skočili do visokih radnih mesta, ima i trgovaca…
  3. Da se ozbiljno razmotri i usvoji ili dopuni zakon o policiji, tužilaštvu i sudstvu Slovenije kojega će predložiti naša Socijalna stranka Srba Slovenije, a koji će u dobre dve godine očistiti bilo to korumpirane ili nestrukovene iz slovenačke policije, tužilaštva i sudstva.

Nije li poštenim državljanima upravo to i osnova za pošten život i blaginju svih slovenačkih državljana? Hoćemo li od svojih poreza i drugih dadžbina plaćati takve lopove? Hoćemo li dozvoliti nemire u Sloveniji u vezi takvih pojedinaca?

Živi i zdravi nam bili uz Božju pomoć.

Socijalna stranka Srba Slovenije

Opširnije
18 aug
0

17. Међународни Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“

Стиховима повезују људе и крајеве

Побједник 17. Међународних Илинданских пјесних сусрета „Прљача 2018“ је Олибера Синђелић из Богатића, са пјесмом „ Језеро сенки“  у категорији љепота вода.

Манифестацију је организовао Српски књижевни клуб „Вихор“ Дервента у Центру за културу.

Побједник у категорији шаљиве пјесме је Гвозден Нешковић из Дервенте са пјесмом „ Рибар Тома пеца сома“.

У категорији „Укрински водени цвијет“ побједник је Боро Петковић из Дервенте са пјесмом „ Коме цвијеташ лептиру“.

Међународни манифестацију отворио је  начелник општине Милорад Симић, који је генерални покровитељ сусрета.

„Ми из локалне зајендице подржавамо овај облик манифестација, и ја као начелник општине. Волим поезију и људе који то пишу, и мене често наговарају да пишем, али ја радо прочитам све што је написано“, рекао начелник Симић.

Он каже да треба његовати овакав облик организације манифестације, и да  локална заједница подржи око десет књига које издају локални писци.

Оливера Синђелић која је награђени пјесник у категорији најљепше пјесме посвећене водама рекала је да по први пут учествује на конкурсу који организује СКК „Вихор“ Дервента.

„Ово је моје прво учешће на вашем конкурсу, а мој син годинама учествује. Драго ми је због награде, нисам очекивала то морам да признам. Надам се учешћу и даље и да ће конкурс и манифестцаија дуго трајати“ у изјави рекла је Синђелићева.

Побједник у конкуреницји шаљивих пјесама Миле Нешковић је рекао да учествује у ставрању традиције клуба, и да је награђиван и 2002. Године.

„ Морам бити захвалан Вихору који ме постакао да пишем. Не могу рећи да ми је сведно, веома је пријатно да будеш награђен за своје дјело. И будуће ће учствовати и вјерујем да ћу добити још коју награду“, каже са осмијехом на лицу Нешковић.

Међународни 17. Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“, започели су у Босанским Лужанима, гдје је у Ловачкој кући одржано дружење пјесника, а чему је претходио одлаза на ријеку Укрину на реону „Висећи мост“, гдје су пјесници говорили стихове својих пјесма.

Пјеснички сусрети више од манифестације

Предсједник СКК“Вихор“ Дервента Ненад Симић је рекао да је на расписани наградни конкурс за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода стигла су 72 рада пјесника аутора са простора Републике Српске, БиХ, Хрватске, Бугарске, Србије, Македоније, Словеније, Црне Горе.

„Од пристиглих 75 радова жири је изабрао најбоље радове којима смо уручили признања и награде. Штампали смо и зборник радова свих пристиглих радова и радова чланова Вихора-а и пријатеља Клуб“, рекао предсједник Клуба „Вихор“ Ненад Симић.

Он је оцијенио да су пјеснички сусрети су постали више од манифестације.

„Успостављена пријатељства и контакти на сусретима пјесника у Дервенти трају нераскидиво и улазе у 17. годину постојања. А има ли ишта љепше када пријатељства трају? То је наш заједничички допринос развоју културе нашег града, али и градњи мостова међу  људи ширег региона“, оцијенио је Симић.

Он је рекао да су током свих претходних година имали материјалну помоћ и разумјевање начелника Милорада Симића,  пријатеља из привредног живота, али и бројних појединица.

Похваљене су пјесме Биљане Китић Качар из Прњавора, Александре Матић из Братунца и Нермина Делића из ФБиХ.

Жири за избор најбољих пјесма чинили су Славен Шмуља,предсјендик  и чланови Далиборка Малешевић и Санела Станковић.

Генерални покровитељ манифестације је Начелник општине Милорад Симић, а спонзори Туристичка организација општине Дервента, и други.

Манифестацији је присуствовао начелник општине Дервента Милорад  Симић, народни посланик Игор Жунић, предсједник Савезе Срба српске дијаспоре Словенија Саша Гајић, и многи други.

Жеља нас успостава сарадње са Вихором

„ Драго ми је да сам  присутан овој Вашој великој традиционалној песничкој презентацији испред Савеза српске дијаспоре Сл овеније, које броји 11 српских друштава и наравно Удружења српских књижевника Словеније.

Жеља нам  је између осталога да и са Вашим књижевним удружењем успоставимо сарадњу. Предложићу чак да заједно водимо књижевни традиционални међународни конкурс за најбоље песме „ПЕСНИКОВА ДУША“. Ми иначе добро сарађујемо и са појединим удружењима из Српске, као и Србије, рекао је Саша Гајић, предсједник Савеза Срба српске дијаспоре Словеније на манифестацији у Дервенти.

Организатори манифестације су Гајићу уручили захвалницу Клуба за учешће на 17. Међународним Илинданским  пјесничким сусретима.

Текст и фотографије: Ненад Симић  

Opširnije
31 jul
0

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

SAOPŠTENJE ŽIRIJA PO KONKURSU „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH – Šesti međunarodni konkurs pod nazivom

„ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

U okviru pod nazivom „ZLATNE GUSLE“, žiri pod vodstvom presednice  Silvane Aleksić,   dana 23.07. 2018. godine,  doneo je

ODLUKU broj 23/07-ZSKS/2018

o dodeli nagrada „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

DOBITNICI NAGRADA:

Glavne nagrade:

Naš međunarodni guslarski konkurs pod nazivom „Zlatne gusle“ Ljubljana 2018. okupio je više takmičara diljem naše planete. Davno je prota Matija Nenadović rekao, da u kojem se narodu pojave junaci pojaviće se i oni koji će to junaštvo opisati…

Jedan od naših najčuvenijih ljudi koji su opisivali junaštvo i čojstvo srpskog naroda zasigurno jeste i slijepi narodni guslar, pjesnik i pjevač Filip Višnjić.

Lijepo je imati ljude koje ćemo pominjati kroz istoriju ali zasigurno trebamo ići dalje i tražiti nove pjesnike koji će nam pjevati o nekim novim herojima našeg roda.

Mi smo u mnoštvu pristiglih pjesama pokušali da izvučemo maksimun, pa smo odabrali nekoliko kandidata koji će nam svoje pjesme i odsvirati na guslama ili doneti snimljeno za našu kulturno umjetničku manifestaciju  Veseli dani 2018.

  1. mjesto  Milorad Šarović – pjesma „Smrt Gavrila Ptrincipa“
  2. mjesto Saša Nikolić- pjesma „Dan Republike Srpske“
  3. mjesto Ratko Popović – pjesma „Orao Svetog Save“
  1. za postignuto prvo takmičarsko mesto sa zlatnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS uz takmičarsku lentu (peškir).
  2. za postignuto drugo takmičarsko mesto sa srbrnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.
  3. za postignuto treće takmičarsko mesto bronzanom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.

Nagrađenim pjesnicima čestitamo i želimo još puno lijepih stihova praćenih zvukom gusala.

Ostalim kandidatima više sreće drugi put! Organizatori SSDS i USKS.

Nagrađeni:

Milorad M. Šarović

Milorad M. Šarović je rođen u selu Pržine, opština Gacko u Visokoj Hercegovini 18.06.1961. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu a studirao u Sarajevu i stekao zvanje Nastavnik Srpskog jezika i književnosti. Učestvovao u Otadžbinskom ratu 1992-1995. godine. 1999. godine objavio epsku zbirku poezije „Glave izabrane“. 2015. godine objavio Srpsku epsko-lirsku trilogiju „Život je paukova mreža“. Pisac velikog broja epitafa i preko 60 nekrologa. Srpski narodni guslar sa snimljenom poemom „Odbrana srpskog Sarajeva“. Prepjevao i snimio uz gusle poemu „Srpsko srce Jovanovo“. Pjesme objavljivao u zbornicima i časopisima. Član je Udruženja književnika, pjesnika i umjetnika Srba iz Crne Gore i rasijanja „Gorska vila“ kao i Udruženja Radnik Pjesnik u Tuđini-Štutgart. Otac četvoro djece. Živi i radi u Beogradu.

Saša Nikolić

Saša Nikolić je rođen 3. januara 1975. godine u Olovu, opština Olovo, od oca Ljubomira i majke Nevenke, rođene Vasković. Od 1996. godine zaposlen je u policiji Republike Srpske u Palama, gdje i stanuje sa porodicom – suprugom i četvoro djece. Od 2012. godine predsjednik je Crkveno-upravnog odbora Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Drecelju kod Olova.
Do sada je objavio šest knjiga: Srbi – Drecelj i Dreceljani (2012), Život u pjesmi (2013), Crkva u Drecelju (2015), Paljanska policija (2016), Orlovi lavljeg srca (2017) i Pravoslavlje (2017).

Ratko Popović

Ratko Popović, rođen u Šnjegotini Srednjoj opština Čelinac. Autor je 4 zbirke pjesama, od kojih su dvije objavljene, „Pretakanje života” iz 1998 i “Putokazi” iz 2016. Zbirka “Sunce u zavičaju” treba uskoro u štampu. Pored poezije piše i aforizme. Zastupljen je u 20 zbornka poezije, i više puta nagrađivan na međunarodnim konkursima za poeziju. Dobitnik je zlatne medalje na konkursu “Zlatno pero” Ljubljana 2016 za pjesmu “Pšenica” u organizaciji srpskih književnika Slovenije.Od istog organizatora na konkursu.”Pesnikova duša” dobitnik je srebrne i bronzane medalje za rodoljubivu i guslarsku poeziju.2017 u Tesliću na temu “Pred ikonom Svetog Save” osvojio je treće mjesto sa pjesmom Sveti Sava. 2018 za pjesmu slava od KK “Vukovo pero” iz Loznice dobitnik je plakete Belo Vukovo pero.

 

СМРТ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА (28.04.1918.)

Узех гусле, ставих преко крила
Да опјевам Принципа Гаврила
Тог витеза родом од Грахова
О ком збори историја нова
Што је хицем крај Миљацке воде
Одшкринуо врата од слободе
За коју је Србин кадар мријет’
Сав се томе задивио Свијет

Нема момку ни двадесет љета
Али то му ни мало не смета
Да покаже храброст и јунаштво
И витешко Српско прегалаштво
Да му десна не задрхти рука
Пред Ћесаром да се не обрука
Но да славу за навијек стекне
Када Ћесар на кољена клекне
Који скита ђе му није мјесто
Због чега је изгубио престо

Чим оружје Принцип испотеза
Ухватише Гаврила витеза
Као гладне разјарене але
На витеза сама кидисале
Па га вежу у ланце и жицу
Да га воде у ледну тамницу
Принцип на њих са зубима шкрипи
Док болове подноси и трпи

Јер га жица бодљикава стеже
Коју крвник без милости веже
Волио би више но да бјежи
Да Ћесара види како лежи
И потврди своје храбро дјело
Кад му почну читат’ опијело
И возит’ га према Бечу граду
Јер му Принцип поквари параду
И каза му да је Земља ова
Колијевка Српских соколова

Све то Принцип размишља у глави
А брада му и чело крвави
По лицу му од крви угрушци
Пола их је на крвничкој пушци
Са којом га немилице бију
Тад затворску угледа капију.

Но кад џелат замандали врата
Терезина Чешког казамата
И Принцип се у самици нађе
Брзо схвати шта га данас снађе
Мисли како поручити браћи
Да жив неће одатле изаћи
И у томе своме јадовању
Мислима се нађе на имању
Као да се шета по Обљају
Предивноме своме завичају
Па дјечачке снове будан снива
Да га мајка Марија дозива
Отац Петар грли и призива
Са поносом на родном огњишту
Онда поче сањат’ о бојишту
Ђе му браћа гину и страдају
Ал’ се ипак нечему надају
Јер нијесу к'о он у тамници
Него неђе у крвавој бици
Тамо можеш срести ратну срећу
А ја никад жив изаћи нећу

Није шала убити Ћесара
Аустријске силе господара
Па се надат’ слободи и суду
Ко то снива, снива узалуду
На мене ће ударити муке
Као некад Турци на Хајдуке
Него Боже ја се теби молим
Да великим мукама одолим
Ти једини можеш ми помоћи
И пружити Свету руку моћи
Да ми мука не буде велика
А ја имам срце од челика
Што не пуца од сваког ударца
То је срце Вујадина Старца
Чврсто као Обилић Милоша
Да распори Цара кад је поша’

Срца имам али шта ми значи
Кад је џелат од сужања јачи
Па ће моје кости да пребија
Као плијен кад прождире змија

Тако ће ме издат’ мушка снага
Ти не кукај мајко моја драга
Но се сином своијем поноси
Што је кадар Бечу да пркоси
И да ране подноси крваве
У тамници сред Чешке државе

Док се јунах са мислима бори
Неко врата ћелије отвори
Кад Принципа крвавога виђе
Нит се каје нити се постиђе
Но га опет крвнички удара
Да му смрска срце из њедара
Један бије дох се други смије
А обадва тешке крвопије
Не пуштају младога Гаврила
Док се локва крви наточила
Па га онда оставише сама
Да крв лије из дубоких рана
И тако је сваког новог дана
Млади Принцип допадао рана
Које су га бољеле све више
Па одлучи да јаде запише
Али нема на чему да пише
А стисло га не може да дише
Па докучи порцију лимену
Од бацања скоро изломљену
Па на њојзи урезује име
Са ноктима друго нема чиме
Надајућ’ се да ће некад неко
Прочитати шта је сужањ реко’

Све је више у њему нервозе
Од самоће и туберкулозе
Која плућа у јунаку пара
А он дјело неумрло ствара
На порцији, на парчету лима
Пише Принцип на оном шта има
Како тромо вријеме се вуче
Данас исто што је било јуче
Мемла, влага и тишина ледна
Ђе ме држе и гладна и жедна
Мјесто да ми бојне трубе јече
Око мене ропски ланци звече
Ал’ се борим као соко сиви
Ко умире вјечно ће да живи
И ко живот даје за слободу
Вјечно живи у своме народу

То уреза а клону му рука
Од убоја и великих мука
И у зору мјесеца априла
Мушка га је снага напустила
Осамн'еста година у низу
А крај рата већ бијаше близу
Кад се Принцип преда бесмртности
А његове мученичке кости
Стражу држе у суђеном граду
И чувају и вјеру и наду
У сред Српског града Сарајева
Да свједочи и одолијева

Да је тамо Српска Земља Света
Од постанка до краја Свијета
Ђе ће мајке Рода Србинова
Рађат’ јата сивих соколова
Који теже бесмртноме дјелу
Са Гаврилом Принципом на челу!


ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Републико Српска земљо снова!
Колијевко кћери и синова!
Земљо моја, мојих праотаца!
Витезова, јунака, светаца!

Рођена си уз Благослов Бога!
На Дан нашег Стефана Светога.
У тешка си и ратна времена,
Републико Српска одбрањена!

У свијету цијелом позната,
од свих свјетских сила си призната!
Имаш своју Скупштину и Владу,
у највећем Бања Луци граду.

Свака нам је значајна регија:
Романија, Бирач, Семберија,
Посавина, Озрен и Крајина
православна сва Херцеговина.

Републико Српска земљо славна!
Отаџбино моја православна.
Рођендан ти срећан земљо мила!
Бог те чув'о и срећа пратила!


ОРАО СВЕТОГ САВЕ

1
Лети Орле до Призрена града
Ђе је некад Душан царевао
И кажи им опет ће да влада
Косово је Бог Србима дао

2
Кад обиђеш Душанове дворе
Прoшетај се ти до Црне Горе
На Ловћену одмори се мало
Подај што сам Његошу послао

3
Упитај га да л’ се уморио
И какав је ноћас санак снио
Добро пази о чему говори
И на чијем он језику збори

4
Према њему сад су многи дрски
На Ловћену он говори српски
Нема њему у свијету премца
Ни стихова к'о из „ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА“

5
Са Ловћена лети до Острога
И поздрави свеца чувенога
Кажи Орле братској Црној Гори
На Острогу да се српски збори

6
Кад обиђеш братску Црну Гору
Тад полети ка Егејском мору
Лети Орле ђе још ниси био
Ђе је Сава монаштво примио

7
Кад се вратиш ти са Свете Горе
Ђе монаси на српском говоре
У Трнову одмори се мало
Ту је Сава Богу душу дао

8
Из Трнова лети до Охрида
Са поносом без имало стида
Види да ли има оног сјаја
К'о у доба Светог Николаја

9
Све је своје испунио жеље
Ту написа српско Јеванђеље
Књигу која стиже и до Бога
Аутор је „ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА“

10
Најљепше је пјесме испјевао
Свој допринос светосављу дао
У логор га швабе одведоше
Али крсту ништа не могоше

11
Из Охрида крени ка Врачару
Обавијести најсветију главу
Шта си чуо и шта си видио
И какав је Његош санак снио

12
У повратку ти застани мало
Ђе је Лазар клетву изрекао
Ђе Обилић раскроји Мурата
Турског цара, Вуку из ината

13
Арнауту нашој црној ноћи
Кажи да ће као Мурат проћи
Крај долази и њиховој бури
Поново ће цвјетати божури

14
Свети Сава вида наше ране
Стефан, Душан, чувају Дечане
Метохија опет ће да сија
Кварно сјеме не може да клија

15
Арнаути из земљице свете
боље вам је сами да одете
Док је жива на рамену глава
Лазар своју војску васкрсава

16
Кад Орао на Врачару стаде
Пред икону Светог Саве паде
Уморна је прекрстио крила
Божија га обузела сила

17
И овако пред иконом збори
Светитељу истину говори
У Призрену више Срба нема
Епархија призренска срушена

18
Растјераше Србе на све правце
Љути вуци поклаше јагањце
На Ловћену Владика не спава
Са Богом се стално разговара

19
Слушао сам када они зборе
На српскоме језику говоре
У вјери је највеће богатство
Вратићемо Душаново царство

20
На Острогу Свети Василија
Дар од Бога што на земљи сија
Када вјетар звук звона понесе
И у Риму Ватикан се тресе

21
Кад сам био близу Хиландара
Мислио сам да ме око вара
Сад Хиландар новим сјајем сија
Твоја ,Саво, црква најмилија

22
У Охриду нема оног сјаја
К'о у доба светог Николаја
Од српске се цркве одвојише
Светославље ту више не дише

23
Николаја нико не спомиње
За њим плачу и сада светиње
Пред Господом они много гријеше
Када наше храмове отеше

24
Кад надлетох земљу Метохију
Сузе су ми текле из очију
На стотине храмова без крова
У ранама душа Србинова

25
Хвала Орле на твојему лету
Слушај Саву и пренеси свијету
Васкрснуће наша мајка света
Косовом ће Милица да шета

Opširnije
10 jul
0

VLASTODRŽCI SRBIJE I SRPSKE ČUJTE GLAS SRPSKE DIJASPORE

Cenjeni naši čitaoci, sve više se diže neprijateljska i uz njih hajka bednih srpskih izdajnika bilo to oko Kosmeta ili Republike Srpske. Zato je elektronski i štampani medij »SRPSKA DIJASPORA«
obavio profesionalne ankete Srba u Dijaspori u Sloveniji, Italiji, Austriji i Nemačkoj (10.06-10.07.2018). Tako da je, od 1000 anketiranih Srba starih između 18 i 65 godina u Dijaspori po pitanjima došlo do sledećih odgovora:

Dali ste za ujedinjenje Republike Srpske sa Republikom Srbijom?

Da = 713 = 71,3%
Ne = 171 = 17,1%
Ne znam ili ne zanima me = 116 =11,6%


Dali ste za samostalnost Republike Srpske?

Da = 868 =86,8%
Ne = 99 = 9,9%
Ne znam ili ne zanima me = 33= 3,3%


Od 1000 anketiranih Srba između 18 i 65 godina starosti u Dijaspori što se tiče Kosmeta slede pitanja i odgovori

Dali ste da se Kosmet briše iz Ustava Srbije i prizna kao trenutna takoreći Republika Kosovo?

Ne = 903 =90,3 %
Da = 39 = 3,9%
Ne znam ili ne zanima me = 58=5,8 %


Dali bi išli dobrovoljno ratovati za Kosmet ako bi došlo do rata?

Ne = 32 = 3,2%
Da = 879 = 87,9%
Neznam ili ne zanima me = 89= 8,9%


Dali ste za to da Kosmet ostane u sastavu Republike Srbije i da se to izvodi putem rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i važećeg Ustava Republike Srbije uz pomoć velikih sila Kine i Rusije.

Ne = 11 =1,1 %
Da = 886 =88,6 %
Ne znam ili ne zanima me = 103= 10,3%


Cenjeni naši čitaoci, informišemo Vas, da se iste ankete već obavljaju u R. Srbiji i R.Srpskoj o kojima ćemo Vas obavestiti.

Opširnije
08 jul
0

ČUVAJTE SVOJ JEZIK – ZAVEŠTANJNE JEZIKA STEFAN NEMANJA

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika.

Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je riječi potrao i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gdje se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda.

Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živjeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmiješaju, oni su kao dvije vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposlije se čuje samo jedan. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.

Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dvije, kao rat među narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mjera vremena kao za čovjeka tren ili dva. Zato je čedo moje bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Poslije izgubljenog jezika nema naroda.

Čovjek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je živ. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tuđi jezik čovjek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tuđi. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan čovjek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tuđi, bilo što mu je to volja bilo da to mora.

I ja sam, čedo moje, u mojim vojnama upotrebljavao jezik kao najopasnije oružje. Puštao sam i ja zaraze i morije na njihove jezike ispred mojih polkova. Za vrijeme opsada i dugo poslije toga slao sam čobane, seljane, zanatlije i skitnice da preplave njihove gradove i sela kao sluge, robovi, trgovci, razbojnici, bludnici i bludnice. Moji polkovodci i polkovi dolazili su na napola osvojene zemlje i gradove. Više sam krajeva osvojio jezikom nego mačem.

Čuvajte se, čedo moje, inojezičnika. Dođu neprimjetno, ne znaš kad i kako. Klanjaju ti se i sklanjaju ti se na svakom koraku. I zato što ne znaju tvoj jezik ulaguju ti se i umiljavaju kako to rade psi. Nikad im ne znaš šta ti misle, niti možeš znati, jer obično šute. Oni prvi koji dolaze da izvide kako je, dojave drugima, i eto ti ih, preko noći domile u neprekidnim redovima kao mravi kad nađu hranu. Jednoga dana tako osvaneš opkoljen gomilom inojezičnika sa svih strana.

Tada doznaješ kasno da nisu mutavi i da imaju jezik i pjesme, i svoja kola i običaje. Postaju sve bučniji i zaglušniji. Sada više ne mole niti prose, nego traže i otimaju. A ti ostaješ na svome, ali u tuđoj zemlji. Nema ti druge nego da ih tjeraš ili da bježiš, što ti se čini mogućnijim.

Na zemlju koju tako osvoje inojezičnici ne treba slati vojsku. Njihova vojska tu dolazi da uzme ono što je jezik osvojio.

Jezik je čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smjenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni dio zemlje i naroda opet kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcjepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu. Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad-tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvijek ista s obje strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu.

NAPOMENA:Reč Stevana Nemanje (Stefana Nemanje — oca Simeona (1166-1196)) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića)

ČUВАJTЕ SВOJ JЕЗИK – ЗАВЕŠTАЊNЕ JЕЗИKА STЕFАN NЕMАЊА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

НАПОМЕНА:Реч Стевана Немање (Стефана Немање — оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Opširnije